Pojava koja baulja sokacima u ranim jutarnjim satima.

Veprova muda zamaskirana u bonton. Šok terapija za beogradsku žgadiju kada ti dodje u posjet, pa navali na prasetinu tražeći viljuškom najmekše parče, a ti mu saopštiš da upravo žvaće svinjski testis. Inače kruži priča da su beli bubrezi dobri za potenciju, po zlatnom pravilu kineske medicine da od životinje jedeš ono sa čime imaš problem. I ima i nema logika, jebeš ga sad..

Majica sa likom Če Gevare.

Novogodisnja dekoracija bez mnogo ukusa i smisla a sa mnogo sljastecih elemenata i lampica koji iritiraju culo vida. Zapravo svaka dekoracija koju mozemo okarakterisati kao "cigansku", kic, kic, jos jedan sloj kica a onda opet jos malo kica

Teška muka uhvatila Marka,
Ište vina al' mu vina nema.
Nema vina ni rakije ljute,
Zar sad mora na Turskije skute?

Neće Marko iz tuđija skuta,
Opet peče ona rana ljuta.
Dosta mu je kave i slatkiša,
Dosta mu je kadife i pliša.
Kune Marko, kune pa kazuje,
Gde je vina, gde je trava žuta?
Gde je onog Arbanaškog truta?
Gre su oni trgovci iz Drača?
I njihova ljebac na pogača?
Kune Marko vilu Ravijojlu,
Kune preti nerođenom sinu,
Kune majku Jevrosimu staru,
Kune duhan, Azijsku cigaru.

Sažali se Jevrosima stara,
Prikupila nešto malo para,
Daje novce, te ište tu travu,
Da Marko porazbistri glavu.

Kad je Marko zapalio travu,
I junačku povratio slavu.
Javi mu se Ravijojla vila,
Pa spomenu njihovoga sina.
Imam Marko jedno predskazanje,
Rodiću ti potomaka mnogo,
Jednog cara, jednog golubara,
Golubara za internet veze.
Te ćeš moći iz ovijeh dvora,
Vidjet' sveta i vidjeti mora,
Te ćeš moći bez da prežeš čeze,
Bez po muka ili neke veze,
Pozivati trgovce iz Drača,
Te travara i staroga vrača.
Što ti zboriš vilo Ravijojlo?
Kakve veze, kakvog interneta?
Sad kad nađoh žar od ovog leta,
Žar iz Drača, žar iz Lazarata,
Žar za zlato, zar to nekom smeta?
K'o da mi je sedamnaest ljeta.
No ti skidaj, svoje uske kroje,
Pa mi hitaj u dvornice moje,
Da pravimo te junačke stroje,
Te žarimo složno obadvoje.

Čeka njega Ravijojla vila,
U grudima neka čudna sila,
Čeka ona, čeka i ne spava,
Podno nogu navirila bara.
Briga Marka, gde je vila vita,
Briga Marka što ona ne spava.
Briga Marka gde je njemu stara,
Dal' zbog vina ili ovog žara,
Ne zna gde je, ni gde mu je glava.

"U to mracno doba vukajlije prvi put su dosli Karamel Severnjaci. Projurili su kroz sve teme foruma huskajuci svoje boemske horde trolova i spemera, otkopali svaku davno umru temu i zamrlu rasravu cija je sadrzina trebala zauvek ostati sakrivena u mracnim dubinama wc solja i krindza #gorca trzan."

Karamel Severnjaci su drevna rasa nekadasnjih legendi vukajlije (uz mrmuna, zmiu i ostala prebolesna imena) koja su dosla iz onog materijalnog i kulturno bogatijeg dela Srbije. Nakon sto su godinama bili skriveni u tmini sauna i svinjaca vratili su se na Forum i tu zatekli nekoliko zakletih clanova Incel bratstva koji su uvek bili tu i koji su cuvali iskru slobode i cistoce Foruma.

Ova stvorenja koja ranije behu obuzdavana mocima silnih Moderatora sada oslobodjeni tih okova kontrole pocese da prave zulum po forumu u vidu loseg manipulisanja i jos losijih mimova. Najveci beef imahu protiv Juga ciji vitezovi palantiri behu Kelt Svicarski i Covek Sa Mnogo Nickova iz Vranja. Nisu bili postedjeni ni borski Setac Smole Barateon, kraljeva Mesnica George Floyd Narezak, nadzornik Galantni Kosovac, Veliki mestar Kurcofil, Mali mestar Mujo, visoki septon Skauz i ostali velikasi Foruma.

Ovi nacrisoidni edipovci sa severa gonjeni sopstvenim kompleksima i nesigurnoscu, nervnim slomovima i zeljama da im se obrisu defke, konstantnim kmecanjem i unutrasnjim nagonima za samoubistvo usled zivota u ravnici, neostvareni pisci, a ipak solidni slikari, samozvani Noletovi blizanci sa mnogo manje para i zuba ucinise zivot na forumu nepodnosljivim.

U toku je Veliki Rat za slobodu, gde su snage dobra odnele nekoliko manjih pobeda (Zuta bitka za linkove) i oslabile snage Karamela koje su izgubile svog adjutanta Dzofrija Cocalija koji je inace proizvod njihove incestoidne veze.

Termin koji se upotrebljava prilikom razvoza i istovara robe kamionom. Uglavnom po marketima izmedju nekih solitera i uličica gde ne moze da prodje ni automobil.

Lik koji gaji nerealno visoka očekivanja kad su u pitanju ljudi, država, bog ili zakoni fizike. Samo po sebi i nije toliki problem što takav uvek očekuje najbolje koliko što ne razmišlja o tome šta će i kako će ako se desi najgore, tu najslađu dužnost ostavlja onima oko sebe. Stoga je po prirodi stvari svaki optimista od davnina okružen većim brojem pesimista kako bi se izbegle bar one najstrašnije posledice katastrofa koje ih neizostavno prate.

Igrač u kladionici koji paralelno "kljuca" po aparatu i ujedno prati teletekst i brojeve na kinu, šeta se od pulta do aparata, unezvereno mrdajući glavom levo desno. Jedina razlika je što golub čeka da se posere a ovaj čeka da ga posere.

Biti od koristi, svrsishodan...
Može biti i izraz za alternativu nečemu što je nezamenljivo, što bi se u narodu reklo Kad nema kiše, dobar je i grad...

Kupatilska pojava koja nagoveštava skoro okretanje kalendara.

Akt komunikacije narodne milicije sa narodom.
INTIMNO PENDREČENjE
Građanin ima tajnu. Milicajac ga je doveo u sobu za ispitivanje. Milicajac će pozvati nekoliko kolega. Svako od njih će poneti svoj pendrek. U kvadratnoj prostoriji vi ćete trčati zid smrti. Ako postoji sto vi ćete se čas zavlačiti ispod, čas igrati po stolu. U sučaju da u sobi postoji kpžna stolica i foto aparat, milicajci će uzeti otisak pendreka sa vaših leđa. U slučaju da je soba za ispitivanje zauzeta, vezaće vas nisko za radijator u hodniku, gde će svaki milicajac koji prolazi do toaleta, ka garaži, ka kancelariji, ka čekaonici, ka sobi za ispitivanje parkirati po jedan pendrek u vaša leđa.
GRUPNO NA OTVORENOM (velika berba ušiju)
Od 68 poznata su pendrečenja na otvorenom sa okupljenim narodom. Do tada se koristio streljački vod uz bateriju artiljerije. Istoriski slučajevi su još poznate žuta greda, hotel grand, deveti mart. Ovakav vid batinanja je posle devetog marta postao uobičajen vid komunikacije izmeđi naroda i vlasti. Toliko uobičajen da je nova demokratska vlast organizovala specijalnu jedinicu Žandarmerija koja se bavi isključivo pendrečenjem širokih narodnih masa.
PRAĆENJE SPORTSKOG DOGAĐAJA
Ili obezbeđivanje bezbednosti na velikim sportskim događajima predstavlja specijalni oblik velike berbe ušiju, gde se milicija obraćaju dve do jedne i pol zavađene formacije. Te dve formacije nazivaju sebe Navijači, dok ih mediji krste u sportske huligane. Ova pojava je poput rasizma uvezena iz savremenih demokratskih sistema. Pošto je sportski stadion domaći teren za navijače, milicija obično bira odsecanje grupacija od staze za povratak navijača kući. Ovakvi sukobi su u zemljama izvoznika nasilja iskorenjeni deceniskim zatvaranjem navijača, dok se kod nas radi na tome.
SEKSUALNI ČIN
Muškaraca sa ovećim i odebljim, odraslim polnim organom stoji ispred žene koja kleči i žmuri i šamara je po licu. Sjajno i za seksualnu afirmaciju i za mir u kući.

Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.

Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.

U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.

Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?

Živuljke od kojih su ljudi pokupili neke od svojih najvećih izuma,kao npr ventilacija u mravinjacima. Glavna razlika između ljudi i insekata je u tome što su ljudi spolja meki, a iznutra tvrdi, dok je kod insekata obratno. Ljudi među sobom vole praviti razna poređenja i paralele sa insektima tipa: Zgaziću te kao mrava, dosadan si k’o uš, pustio sam leptira i sl.

Cat Claw, izgovara se Ket Klou, a znači mačja kandža. Čedo novosadskog strip crtača Baneta Kerca, jednog od retkih koji je u ono vreme (1981) razmišljao tržišno. Izdavač iz Gornjeg Milanovca "Dečje novine" je već nekoliko godina unazad štampao novinu YU Strip koja je izbacila krem onoga što se zvala Jugoslovenska škola stripa. Bilo je tu raznih pogleda na strip a svakako najistaknutiji autor zbog kojeg se ta novina i prodavala je bio Branislav Bane Kerac. On je svoje pozicije zaslužio praveći u tandemu sa Svetozarom Tozom Obradovićem strip "Kobra" o jugoviću, filmskom kaskaderu koji luta po svetu i izbegava nevolje koje ga uvek nekako stignu.
Onda je uredništvo odlučilo da kopira Marvel Comic Group i njihove kostimirane junake pa je raspisan konkurs za YU superheroja. Bane I Toza su kao jedan od predloga stavili devojku koju ogrebe radioaktivna mačka te ona stiče njezine sposobnosti. Legenda je rodjena ali ovaj izuzetno atraktivan i nesumnjivo popularan strip nije uspeo da spase svoju matičnu reviju od propasti. Izašlo je par epizoda u YU Stripu koji je ugašen sredinom osamdesetih. Zatim je izlazila jedno vreme u popularnom EKS-u, sve dok se i ta novina nije ugasila a onda je Bane digao ruke od naših propalih izdavača i krenuo da štampa pojedinačne albume.
Taman što je Cat Claw došla u ruke agilnog agenta iz Sarajeva Ervina Rustemagića i taman što je stupila na tlo Amerike počeo je rat u Sarajevu. Odmah zatim zavedene su nam sankcije i posao u americi je propao.
Posle se saznalo da je Bane i pod sankcijama nastavio da se zeza sa svojom heroinom koja je uprkos sranjima izlazila po skandinaviji i kojekuda. Priča je ipak završena '94 kada je Bane, verovatno kao i svi ostali morao da se dovija i radi kojekave druge poslove da bi koliko toliko dostojanstveno živeo u ono ludo vreme.
Početkom novog veka, i sa dolaskom novog optimizma u ovu namučenu zemlju, autor je rešio da na svetlo dana iznese svoje delo koje je moglo postati jedan od naših boljih izvoznih proizvoda. Mukotrpno, marljivo i uporno, on iz godine u godinu izdaje po jedan album u nameri da celu priču strpa u tvrde korice kako bi novi klinci mogli da shvate kako se nekad na ovim našim prostorima maštalo i razmišljalo pozitivno i svetski a ne samo gledalo ko je Srbin, Hrvat, ko ustaša, četnik, balija i koga treba likvidirati zbog nečeg što nosi rodjenjem i prostorom gde je rodjen.

Manifestuje se u tome da im sluh dobije nadnaravnu osetljivost kao kod slepih miševa ili tigrova kada ne bi trebalo da čuju nešto, a da im najednom izgubi svaku funkciju kad bi trebalo da čuju nešto. Uz otkrivanje leka protiv malarije i leka protiv SIDE, objašnjenje ovih čudnih funkcija predstavlja izazov moderne medicine i antropologije 21.og veka.

Izraz koji se koristi za izuzetno probirljive osobe muskog pola narocito prilikom izbora zena.Sam izraz implicira da su to osobe koje nikada nisu zadovoljne onim sto imaju ili ponudjenim,koje su uvek sposobne da pronadju kojekakve besmislene izgovore,uvek pronadju manu pa cak i da je izmisle ukoliko ona ne postoji tezeci uzvisenom cilju-savrsenstvu.Iza te navodne teznje za savrsenstvom i cjepidlacenja se uglavnom krije strah i nesigurnost datih individua da se prepuste carima zivota.Takve osobe uglavnom nikada ne pronadju ono sto traze jer takvo nesto ne postoji pa se na kraju zadovolje onim sto im ostane zaleci za propustenim prilikama.Izraz je odgovarajuci za samoprozvane romantike i idealiste savremenog kova.

Ako su 90-te bile crne, decenija za nama se može nazvati "žuta decenija". Ne mnogo slavna, mnogi su gladovali, čak i više nego u crnim godinama. Pamtiće se kao decenija dominacije jedne političke stranke čije pripadnike u narodu zovu "žuti", pa odatle i naziv za čitavu deceniju. Na samom početku su obećavali kule i gradove, pričali kako je ovo vreme promena, uspeha. "Biće para" govorili su, za sve su krivili Miloševićev režim. "Mora da poskupi hleb, mleko, ulje...jer je Miloševićeva politika bila pogrešna i sad plaćamo cenu", narod je tu priču naravno gutao i ćutao, mislili su ljudi da ne može biti gore nego što nam je bilo...Otišla jedna firma u stečaj, dve prodali za evro i tako svakog meseca iznova, dok je narod ostajao bez posla, žutima su cvetale ruže. Kad su ljudi shvatili da nema od njih 'leba i nisu više verovali priči o Miloševiću, opa, sad im je kriv Ratko Mladić. "Ajde da sačekamo još koju godinu dok ga ne uhapse, posle će evropa da nam daje i šakom i kapom", zavaravao se narod... Otišao i Mladić u Hag. I odjenom se pojavi priča da nas neće primiti u evropu dok ne priznamo Kosovo. To naravno niko od žutaća nije javno izneo, ali ipak ta se priča proteže kroz narod, a kako naši ljudi kažu: "gde ima dima, ima i vatre". A i ako priznaju Kosovo, smisliće opet neki izgovor da nam zamažu oči i da se pravdaju zašto nema para. I danas, na početku druge decenije 20-og veka, imamo iste ljude u foteljama koji tu sede već 11 godina i koji su za tih 11 godina samo šuljeve uspeli da dobiju i neki kilogram da nabace, ali jbg, nije to lako, treba sedeti toliko dugo... A nama ostaje samo da prvo milom pokušamo da stvarno promenimo nešto, a ako to ne uspe, srbi smo, nije nam nepoznato ni silom da dodjemo do cilja.
Dobro je dok vera i cilj još uvek postoji u narodu, to nisu mogli da nam prodaju.

Jedina preostala radnja kojom se čovek može okupirati dok čeka da mu se stvari vrate u normalu, a da je prethodno od sasvim povoljne situacije, ničim izazvan, sam isprovocirao nepotrebne komplikacije.

Djeca rastavljenje milfače ili mlade udovice koju je neko riješio da ženi.