Moto svakog pravog svaštojeba.

Napomena. Granice starosnih doba su date okvirno.

1) Od 14 do 18 god.
Romantična faza.
One se zaljubljuju, obožavaju boju njegovih očiju, kako on hoda, kako je on duhovit, fin, kulturan, elegantan...

2) Od 18 do 25 god.
Kitakinta faza koja se vremenom modifikuje u kintakita fazu.
Počinje u trenutku kada otkriju da dobra kita pruža mnogo više zadovoljstva u životu od romantike. Naravno u početku je za to potrebno i malo kinte a posle i malo više kinte.

3) Od 25 do 30 god.
Materinsko roditeljska faza (udadba se podrazumeva).
Ona hoće decu i kraj priče. Dominira materinski instinkt koji većina muškaraca ne može da shvati.
Podfaza je biranje ko će da bude tatko na decu.

4) Od 30 god. pa do kraja faze.
Kita - poso, poso - kita faza.
Klinci kreću u školu, ona se zaposlila.
Kako sada ima i decu i posao i kintu, više nema pametnija posla od kite.

Za kraj ove faze pogledati primer.

Njen lagani, skoro uzgredni komentar u nebitnoj konverzaciji koji vodiš sa gospođom srednjih godina, kojim ti direktno stavlja do znanja da je ona uprkos svom intelektualnom izgledu, godinama i nenapadnom ponašanju, u stvari jedna obična dronfulja, te da bi mogao najzad to i da shvatiš i uradiš nešto konkretno.

Rečenica koja najbolje opisuje zašto je devojka ostavila momka papučara.

Neobično dobro prikrivena istina. Nesrećnice često ovo shvataju kao kompliment. Jer, kao što svi znamo, većina vina ne stare dobro. Kao ni žene. Obično počnu da kise oko trideset pete (ili ranije, uz spoljne uticaje), pa kako godine prolaze, počinje svoj sunovrat u sirće, bukvalno i metaforički.

Izraz kojim opisujemo svakodnevnu brigu i stres koji su nas snašli. Zajebanti ga obično koriste kao opravdanje za ranije napuštanje društva i pijanke, bez obzira na to da li uopšte imaju žensko čeljade.

Bila je deo moga života,
Radost i ljutnja,
Posebna nota,
Ona nežna ali i čulna,
K'o ciganski život burna,
Pokatkad nesvesna lepote svoje -
Ah! Kako je lep život udvoje!

Ne, nije to bilo koja. To je ona žena. Najčešće prva (i prava!) ljubav, ali ne nužno. Ona koja od tebe, tarzana zadriglog, napravi čoveka, sposobnog da misli, oseća, stvara. Da uzmeš olovku u te uljem umazane, grube muške ruke i crno na belo, nespretno preneseš svoje viđenje ljubavi. Sposobna da ubije Bukovskog u tebi. Ona dama iz legende, koja kroti jednoroga.
Za tebe je posebna. Rara avis. Posle nje misliš da nećeš voleti nijednu.

Ipak, i te druge, ''bilo koje'', nekome su one žene. Da bar možeš da se setiš setnog majčinog pogleda upućenog ocu, kada si ga kao klinac pitao šta znače ona slova, inicijali na njegovoj mišici... Eh, da si samo svestan koliko je tvoj otac insistirao da ti se sestra zove drugačije, ali majka je bila neumoljiva.

Ostali smo drugovi dobri,
I nije da to nisam hteo,
Samo je teško ostati drugar
Osobi čiju sam dušu jeo.

Eh, ona moja. Znamo se, na sve moguće načine. Razgovori postaju dosadni, jer završavamo jedno drugom rečenice. Hoće da bude kurac u vezi, jer sam ja kurac u krevetu. Valjda je tako fer.
Dugo me je pripremala za to putovanje, ali ja nisam primećivao, nisam želeo. Iako je to krajnje logičan, maltene filmski rasplet. Jer dođe trenutak kada ulaganje u sebe postane preče i od prve (ili bilo koje) ljubavi. Sada je sa druge strane lopte. Osam sati razlike. Prva mi čestita rođendan, po njihovom vremenu. Prva vidi rađanje sunca. Katkad pomislim da sam jedini Srbin ikada koji je zaista želeo da je Srbija do Tokija. Uz Piksija, naravno. Čujemo se, s vremena na vreme. Šalje mi slike nebodera, hramova i ramen supe. Uskoro će obići Kjoto. Opominjem je, ''donesi mi neku mangu ali sa dobrim crtežom, jer ionako ne znam da čitam te tvoje hijeroglife'', a sve što zaista želim je... da mi donese sebe.

Kroz magličast dim cigarete
Vidim njen bledi lik;
Aristokratski bela, kao avet,
Rastapa se i nestaje,
Visoko gore, na tavanici
I dalje,
Sa druge strane sećanja...

I tako, prolaze dani... Ljudi me pitaju za nju. Na kućnim sedeljkama i proslavama, uvek puste ''Nije život jedna žena''; svi pogledi ovoga sveta stopljeni u jedan, uprti u moju dušu. Rođa moj, sprdač teški, pevuši ''Moja draga sad je u Japanu'' ...Ali rođo, prošlo je vreme pisama, sad je to mnogo lakše, znaš i sam. I, za kraj, da završim sa Đokom, u stilu:

I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu...
Pa dobro, možda jedna na drugu - ali nikad na nju...

Osnov muško-ženskih odnosa. Muškarac može uvek i kada je trezan i kada je pijan,
kada je raspoložen i neraspoložen. Žena isto može uvek, ali neće. Za ženu je bitno
i muško ponašanje, ali ne uvek. Nekad neće i neće. Na muškarcu je da se nada, a
ona zna kada će biti.

Opasna podvrsta ljudi u Srbiji.Žena koja smatra da zbog činjenice da je iznela devet meseci trudnoće i na svet donela jedno novo biće ima pravo da Boga uhvati za muda.ŽSMDIB deluje na više načina ali je najopasnija na svom terenu,trotoaru,poželjno dovoljno uskom da na njega mogu stati samo ona i njeno voljeno dete.Ako kojim slučajem treba da se mimoidjete sa ŽSMDIB pripremite se za tešku i uzaludnu borbu.Prvo joj neće pasti na pamet da pomeri svoj i produkt automehaničara Miće da bi i vi mogli da prodjete već će ga pustiti da vam se uplete u noge.Zatim će da usledi odvratno *vidi ga baaaataaaa* ali vama je i dalje prolaz zakrčen.Ako ste dovoljno hrabri ljubazno ćete zamoliti da se pomeri malo da svako može proći svojim putem.Zbog toga ćete zaraditi u blažem slučaju samo pogled koji će vam govoriti da ste fašistička svinja koja podržava belu kugu a u težem slučaju to i neki odvratni komentar tipa *Ajde sine pomeri se vidiš da nekima ni ceo put nije dovoljan*.Situacija se pogoršava ako je razvijen embrion muško i ako je prisutan i automehaničar Mića.Oni koji idu linijom manjeg otpora mogu uvek preći preko hauba parkiranih automobila(gradska varijanta) ili pasti u jendek(prigradska varijanta),Razvijena verzija ŽSMDIB ima kolica i za trotoar predstavlja isto što i kombajn za polje.

Žena koja radi u prodavnici igračaka.

Kad se neko potpuno zablentavi radeći neku običnu stvar, a zamišljajući ko zna šta. Ko je posmatrao blaženstvo i sreću na licu svake žene kada se dokopa baštenskog creva i krene da zaliva dobro zna o čemu govorim. Jebem li ga o čemu misle, al su baš srećne...

Poznato još i kao "Udri ženu da joj spaseš dušu". Izražava empirijsko narodno saznanje o sklonosti slabijeg pola ka stranputici, kao i o korektivno-edukativnim merama telesnog kažnjavanja protiv ove pojave.

Izraz se koristi kako bi lakse opisali tj lakse objasnili na koga mislite.U vecini slucajeva koriste ga babe koje zele da objasne jedna drugoj na koga tacno misle.

Zmije, gušteri, insekti, neizlegnute larve gundelja, jarčeva muda, nesvarena slama iz kamiljeg stomaka, sveže govno afričkog slona...Sve su to gastronomski specijaliteti koji se, između ostalih, nalaze na švedskom stolu divljine. I sve je to ono što Bear Grylls, čuveni govnojedac sa Discovery Chanell-a, stavlja u svoja ljudska usta pod izgovorom proteina. Naravno, to brojnom svetskom televizijskom auditorijumu nimalo ne smeta – takav je, naime, senzibilitet emisije - ali da li ikad iko pomisli na njegovu sirotu suprugu koja ga sa zebnjom čeka u Mančesteru?! Šta ona oseća gledajući svog voljenog Bera dok tamani ono što čak i hijene i šakali u širokom luku zaobilaze? Dok srče blatnjavu vodu, želudac gekona, mokraću kamermana...? Žvaće kameleona, muda od labuda, besne gliste...Odoh.

To je bice sa kojim delim zivot i koje mi je u isto vreme i najveci prijatelj i najveci neprijatelj!

Vecina muskaraca koji su ozenjeni ,na slican nacin bi mogao da definise svoju zenu....
Kada kazem da mi je moja zena najveci neprijatelj,ja to stvarno mislim....Toliko je uredna i vredna ,da je to cudo,ali ono sto me najvise ugrozava je to sto ne zna da kuva!Zbog toga am prinudjen da se hranim na kioscima,samo zato da bih pojeo nesto ukusno.Istina, tu i tamo omane ,pa skuva nesto sto moze da se pojede,ali su ti trenuci veoma retki.Jedina stvar koju kuva dobro je pasulj,ali ne moze se ziveti samo na pasulju......
Ako se ,jednog dana budem razvodio,bice to zbog hrane i kada budem dosao pred sudiju,koji mi nece verovati,bicu prinudjen da mu dam da proba neki specijalitet moje zene i verujem da ce presuditi brzo i u moju korist!
Kada bih je pitao sta najvise voli da radi,ne bi znala da mi kaze,li uziva u ciscenju kuce ,toliko mnogo,da je meni prosto zadovoljstvo da je redovno prljam.
Cesto me optuzuje da sam beskoristan i da sam kao biljka,sto nije istina!Biljke ,iako se ne pomeraju su korisne jer prave kiseonik,koji nam je neophodan za disanje,tako da ,iako se ne pomeram iz fotelje u popodnevnim casovima,ja sam koristan,zato sto se trudim da joj ne smetam u omiljenim poslovima ,vezanim za odrzavanje kuce!!!!

Podrugljiva fraza koja se zlonamerno upućuje nekome ko je
ponosno pustio škembe. Retoričko pitanje na koje po pravilu
sledi odbrambeni kontra odgovor.

Ovim izrazom se spuštaju pripadnici jačeg pola, koji i kad seru promaše šolju, a posle još i kukaju zašto se to desilo.

to su oni dani kojima moras da radis sve ono sto najvise mrzis,kao sto je odlazak u kupovine sa zenom i detetom,cekanje zene dok gleda krpice koje nece da kupi i pritom to jako dugo traje,kada moras da ides na rucak kod njenih roditelja,nedeljom te davi da ides sa njom u setnju,a pojave se njene dosadne drugarice sa decom,koje su toliko ruzne i dosadne,da od njih cetiri ne bi uspeo da sastavis jednu dobru ribu...

Početak rečenice za ubeđivanje ljudi da je neka drvena konstrukcija dovoljno jaka. Kad drvena greda ili šprajc stoji uspravno i optereti se odozgo, može da podnese ogromnu silu, da znam kako se izračunava maksimalna sila koju trpi, pisao bih o bozonima, a ne o šprajcevima, al' je stvarno mnogo. Prosečan čovek obično nema pojma o izdržljivosti drvene građe, ali zato zna da je jedini razlog što Mađarica ne može da spava sa deset muškaraca istovremeno taj što bi se krevet raspao, pa je zbog toga mnogo lakše uporediti stojeću gredu sa ležećom ženskom nego izvoditi formule pljosnatom olovkom.

Biće iz porodice žena a reda zmija sposobno da, zbog svojih kompleksa i nesigurnosti vama uništi ceo dan, često, jednom jedinom rečenicom. Biće koje se hrani jadom, bedom i depresijom a svoje lice farba Oriflejmovim ratničkim bojama u stilu žena lovaca plemena Zulu misleći da je tako "trendi".