Lopata - izraz za ženu koja nije estetski dovoljno obrađena.

Grob - pogledati pod 'Lopata'

Kordun - 'Na Kordunu grob do groba!'

Postoje ljudi koji su lakoverni, skloni su da poveruju u gluposti, jednostavno lako ih je prevariti. Ti ljudi su ništa drugo neko čist zicer za prevarante koji upravo takve traže ne bi li im prodali CD koji leči sidi, rak, potenciju, ćelavost i vraća ti ženu koja je pobegla sa drugim, ili da ti jednostavno prodaju zlatnu kajlu od 50 grama za 50 evra samo zato što im je nestalo para za benzin. Jebi ga ti pomisliš, em ću da učinim dobro delo, em ću da profitiram...

Mala grupa vlasnica velikih guzica i malih sisa.
Frustrirane oskudnim sexualnim životom, rešile su da se svete tako što će svima da idu uz kurac.
Međutim, njihova malobrojnost i neatraktivnost ih drži van margine relevantnih činjenica, tako da najveći deo nacije nikada neće biti svestan njihovog postojanja te je efekat njihovog delovanja beznačajan.
Njihova mržnja prema svemu što nosi prefiks srpski je direktno proporcionalna dužini njihove seksualne apstinencije.

Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!

1. STUPANJ – Djevojka je „nježni cvijetak“: koristi četiri čarobne riječi (molim, hvala, izvoli, oprosti), izbjegava govor pred više od dvoje ljudi, ako je u vezi izbjegava interakciju sa drugim osobama suprotnoga spola.
2. STUPANJ – Djevojka ima jednog prijatelja suprotnoga spola s kojim izbjegava svaki fizički dodir (rukovanje, zagrljaj) i dalje je introvertirana, izlaske ograničava na jednom mjesečno, ne pije, ne puši.
3. STUPANJ – Djevojka se nalazi u društvu koje broji podjednak broj muških i ženskih osoba, ako je u vezi onda je veza puna povjerenja, a njezin dečko je pripadnik društva. Ako je sama, simpatizira dečka iz društva i zacrveni se kada joj se obrati.
4. STUPANJ – Djevojka je društvena, ali su njezine interakcije sa muškim spolom uglavnom bratsko – sestrinskoga karaktera. I dalje izbjegava uporabu vulgarizama, ali je mnogo opuštenija. Ne ustručava se od grljenja svojih muških prijatelja, kao ni od povremenih poljubaca u obraz (za rođendane, proslave i velike Crkvene blagdane)
5. STUPANJ – Djevojka redovno komunicira sa svojim muškim poznanicima, ne suzdržava se izlazaka svaki vikend, iako nastoji izbjegavati alkohol jer joj nakon dvije čaše piva već bude zlo. Povremeno opsuje sitne psovke (npr. Jebiga!). Vikendom popuši dvije do tri cigarete.
6. STUPANJ – Djevojka izlazi svaki vikend i konzumira razumnu količinu alkohola (do 5 piva). Puši vikendom i radnim danima uz kavu. Ne suzdržava se psovanja kada za tim osjeti potrebu.
7. STUPANJ – Djevojka se većinom druži sa dečkima i sa djevojkama koje izbjegavaju „okvir“ tradicionalne žene. Svaka treća rečenica sadrži psovku, a povremeno u društvu bliskih prijatelja glasno i podrigne.
8. STUPANJ – Djevojka ima vrlo bliske fizičke interakcije sa muškim prijateljima i poznanicima. Često joj se tijekom izlaska događa da „zabrije“ sa nekim iz širega društva. Često koristi psovke, glasna je, podriguje u javnosti i pije velike količine alkohola, ali i dalje nastoji izbjegavati granicu javne blamaže.
9. STUPANJ – Djevojka „zabrijava“ sa nekoliko dečki iz društva tijekom jednoga izlaska. Često pati od rupa u pamćenju zbog alkohola ili lakih droga. Svaka treća rečenica sadrži vulgarizam, prdi i podriguje u javnosti. Otvoreno se smije ljudima u lice.
10. STUPANJ – Djevojka se apsolutno više ne suzdržava ničega: „zabrijava“ sa dečkima, ali i sa curama, svaka treća riječ joj je psovka, a vikenda se ne sjeća u komadu, preko tjedna pije svaki puta kada za to dobije priliku. Glasna je i autoritativna, zahtjevna i hirovita.

Ova fraza je naveliko odomaćena među ljudima, koji su nemoćni u svom neznanju da odgovore, iole funkcionalnom rečenicom. Nekad je u pitanju iskreno zgražavanje pristojne osobe, na skaradnost. Češće je samoodbrana, usled furioznog verbalnog napada druge osobe, vične psovkama koliko i Lesli Eldridž, bacanju šurikena.

Kako to bre, pa ne može to tako, prevalila trideset petu ili prevalio četrdeset petu, a ne'aš dece? Pa gde su ti anđelčići što treba da trče po kući i donose radost svojim dernjanjem i bezmirisnom povraćkom od voćne kašice? Nema? Pa kako to? Pitanje koje zamenjuje ono ''Koliko ti je još ispita ostalo'' gotovo odmah nakon što završiš fakultet. Ljudi su nekakvi... Čudni robovi reda i poretka, sve mora da ide nekim unapred određenim tempom, utabanom stazom koja se zna napamet. A ako ne ideš tako, onda si u riziku da budeš tretiran kao neuspešna investicija. Znaš, onako kao, podizali mi tebe dvajes godina, a ti otiš'o na hortikulturu i bar da si unuka napravio, nego ni to. Eeee, ali zato ako uspeš u tvom ludom poduhvatu i postaneš svetski poznat ultra-mega-giga džambo-džet set floral parti dekorater master, onda će se već naći poneka tetka, deda ili čak i roditelji koji će reći kako si oduvek imao smisla za lepo, i kako će od sada slušati tvoje savete i više neće kombinovati perunike sa krinom jer su oba visokih stabljika. I šta sad tu čovek treba da radi? Poneko bi rekao da ih sve treba odjebati i lupati svojom glavom o zid koji si lično odabrao, a ne onaj kroz koji se češće ide (jer manje boli glava od udaranja o njega), ali koliko je prijatno kad ti svi govore da i nisi baš najnormalniji? Svako hoće dide svojim putem, a u isto vreme hoće i podršku i odobravanje, a često ne može i jedno i drugo. Možda bi i moglo ako bi se ljudi malko prilagodili? Al' kako da izobličiš mator kalup? Neće da može. Jebiga.

Suprotno od nebi je naša da si je svjećom tražio.
U slučajevima kad je snaja zajebana,sklona švrljanju,postrojava sve po kući neretko i piću.Tada na scenu stupa ćaća pa galami na sina,dok snajke nema:Đe su ti oči bile!

Nema ih, sem na zidu, ali te na zidu služe svrsi(kao svrši hehe kapirate). U nemaštini se čovek zadovoljava bilo čim korisnim, a kada nešto opipljivo nema, on ga zamisli, sećam se da sam jednom igrao šah sa prijateljem mislima, samo govoreći imena figura i naredno njihovo polje. Pa tako i te neumešne skice neprirodne veličine su nešto najviše što u toj situaciji možeš dobiti, ako ti to nije dovoljno, onda, jebiga, postaneš peder, bar nisi gej.

Rečenica koju izgovaramo ili makar pomislimo kada nas moralnost, tj. nemoralnost nekog čoveka razočara.Ima i ljudi kod kojih je ovo utemeljen stav, a ne samo odraz trenutne ljutnje i razočaranja. Takvi ljudi treba ozbiljno da razmisle, pošto najčešće ili imaju previsoka očekivanja ili se fokusiraju samo na loše primere. Sličnog smisla su i izrazi „kakvih sve ljudi ima!” i „trebao nas je Hitler sve pobiti!”.

Jedini slobodan dan za odmor. Relativan odmor, ali barem za malo duže jutarnje spavanje, ustajanje kad to njoj odgovara, bez iznenađenja i šokova. Nema sata da zvoni, deca su juče malo duže ostala budna pa još spavaju, muž je gledao fudbal u kladionici sa društvom pa hrče sve u šesnaest.
Vreme za lagano buđenje, kasnojutarnju ili ranoprepodnevnu kaficu. Divota.

Što se tiče tvojih roditelja i onih starijih, vrlo logično i sasvim dovoljno objašnjenje za tvoja dokona pitanja, na koja ni sami nemaju odgovore. Inače, pitanja su u vezi radnji koje obavljate iz godine u godinu, a za koje se veruje da imaju verska i mistična značenja.

Ramena, grudi, ruke, ledja, ramena, grudi, ruke, ledja... Pa gde su jebene noge? Kao što današnji bilderi, koji izgledaju kao bure postavljeno na dve motke, zapostavljaju donje (zadnje) ekstremitete, tako i naš nesrećni junak prekriven paučinom čuči zaboravljen u najmračnijem uglu špajza socijalnih zbivanja i čeka da se neko i njega seti.

Roman Dragoslava Mihajlovića o životu dušanovačkog mangupa i bokserskog šampiona Ljube Vrapčeta. Ovu knjigu možete da volite ili ne, možete da kažete da je govno od proze ili biser YU književnosti, ali niko ne može da porekne da mu je ovo delo obeležilo jedan period detinjstva. Naime, ovaj roman se obradjuje uglavnom u prvom razredu srednje škole i njegova fabula predstavlja totalno osveženje u odnosu na dela koja se deci serviraju u tom starosnom uzrastu ( Ep o Gilgamešu, Pakao, Božanstvena komedija, Dekameron...). Naravno, sve ovo navedeno su velika dela, ali ko još u 15 godina može da ukapira odlomke iz Starog zaveta!?
E sad, uglavnom se dešava da su profesori srpskog totalno netolerantni kad je u pitanju ova knjiga, jer je "vulgarna", pa se ona samo pretči, čisto reda radi.

E, baš smo stoka. Jebote, pa zar si našao na stepeništu moje zgrade, otpatku ljudske vrste, da doživiš ovakvo prosvećenje? I to si se israo na današnji dan, kada sam se ovako lepo obrijao, u oba pravca žiletom, s izbrijavanjem, pa sada smrad tvog govneta sa trećeg stepenika štipa jače od ćaletovog afteršejva.

Uostalom, zašto se uopšte brijemo na današnji dan? Kao da je neka svečana stvar u pitanju. Isto sranje, možda i veće nas čeka i sutra... oh, evo lepog prizora, da zaboravim na ono govno. Ide komšinica, sveže isfenirana, šlic do dupeta... Stani bre, nije lepo da se šunjam i gledam:

- Dobar dan, komšinice, baš ste se picnuli danas, u nedelju u podne...
- Pa valjda je takav red na današnji dan?
- Ah, vi isto u vrtić, znači? Haj'te vi samo, ja ću polako...

I eto, meni glupo što se brijem, a ova se isfenirala, našminkala i skockala. Možda je čak i u solarijum išla, kao da se, izvinite na mom francuskom, za neku jebačinu spremila. Doduše, ishod je sličan, a navika je da se trudimo da smo najlepši na početku duže veze. Tačnije četvorogodišnje, ako ova od danas potraje koliko je ustavom predviđeno.

Par koraka dalje, tu je i Boća, lokalni džankić. U svom je prirodnom okruženju, u prcilištu za golubove između dve zgrade. Pre dvadeset godina je blejao na istom mestu. Kao da je ovde vreme stalo. Mahnuću mu samo, ne mogu da sad slušam kako mu treba sto kinti za neku varijantu.

Eno ga i mali Raca Šonja... mada je danas opštinski funkcioner, ide u skupocenom odelu u istom smeru. Eh, dok smo kao klinci još uvek svi drkali na Branku Šovrlić, taj je bio debilčić kojem smo lupali čvrge kod koša jer smo bili superiorniji u svakom pogledu. A vidi ga sad. Žuri nekud, izgleda gde i svi ostali.

Oh, gle čuda, još jedno govno! Ovaj put kučeće i to nasred terena za basket. Pa ženo, valjda je normalno da za svojim kučetom počistiš, jesi li čula za neku odgovornost? Uvek u sebi mislim kako bi im ljubazno rekao "pička vam materina, pokupite kaku vašeg kuce", ali odćutim, kao pičkica. Možda bih sada, u danu za promene, mogao promeniti praksu:

- Izvinite, gospođo, ali na tom terenu se deca igraju.
- Puši kurac.

A i ja se pravim pametan. Mada sećam se te žene, rekla mi je kao klincu svojevremeno sa svog prozora, krijući se iza roletne, da nisam normalan što sam napolju dok traje pomračenje Sunca i da bi trebalo da odem kući i zaključam vrata. To su ti ljudi, oni rade to.

Najzad sam stigao na odredište, pripade mi muka od jedne petominutne šetnje. Makar nije velika gužva i izgleda da brzo ide. Nije ni čudo, znaju ljudi šta rade, pa se ne zadržavaju puno čitajući. Hmm, a ovamo su kao neopredeljeni. I ko me sad tipka po ramenu? Ah, lokalni uspešni privrednik Stanko...:

- O, Stanko, zdravo, ne videh te odavno.
- Ma tu sam ja, vamo tamo, kamioni avioni, kurve i koks, znaš kako je?
- Razume se da znam...
- Šta ima kod tebe?
- Sjeban sam nešto, mislim kako smo nazadni kao društvo, bahati, netolerantni, kaskamo za svetom...
- To stoji, batice, stoji... e, ček, okreni se napred, stala je trudnjača na kraj reda, pravi se da je ne vidiš.
- A?!?
- Da bre, ko će sad da je propušta kad smo sledeći.

Da li je stvarno to rekao? Ne, ja ne mogu ovo. Nema nama spasa... a ovom krezubom sa UV lampom ne mogu ni dobar dan da kažem. Evo vama, gospođo, lepo lična karta, a tebi, mala, da naprskaš prst i hvala za hemijsku. Hvala vam na uviđavnosti da skupa ne progovorimo nijednu reč. E sad da vidimo... ma šta da vidimo! Kao da ovde još uvek može išta da se uradi, najbolje je da zaokružim prve na spisku, isto mi se hvata. Da makar opet probaju da obezbede još jednu 1999, al' da bude efikasnija ovaj put.

Internet zena - Morate da platite da biste dobili pristup.

Server zena - Uvek je zaposlena i preopterecena kada vam je potrebna.

Windows zena - Znate da ima mnogo mana, ali ajd' sad zivite bez nje.

Powerpoint zena - Savrsena da je prezentirate na nekom slavlju.

Excel zena - Kaze da stosta moze, ali vi je i dalje koristite samo za one cetiri osnovne radnje

.Word zena - Nema sta, svakim danom sve vise iznenadjuje; ne postoji niko na svetu ko je, zaista, razume.

Office zena - Po potrebi sve moze da radi i sve da bude. Samo kao sto je Njegos rekao da je cud zenska smijesna rabota tako i ova vrsta je uglavnom korisna ali i ogranicena i uvijek joj jos nesto malo fali pa se korisnik mora snalaziti sa strane.

MS-DOS zena - Svi su je imali i niko je vise ne zeli.

Backup zena - Mislite da ima sve, no kad vam nesto zatreba, shvatite da joj nesto fali.

Scan disc zena - Znamo da ona moze da napravi mnogo toga dobrog i da samo zeli da pomogne; u nacelu niko ne zna sta to ona svakako moze.

Screen saver zena - Nema bitne funkcije, i pored toga volite da je gledate.

Hard disck zena - Seca se svega, u svako doba dana.

E-mail zena - Od deset stvari koje vam prica, devet su cista glupost.

Virus zena - Kada to najmanje ocekujete, instalira se u vas stan i docepa vasih stvari. Ako pokusate da je deinstalirate mozete da se oprostite od nekih stvari. Cak i ako nista ne preduzmete, ubrzo sve gubite.

SAP zena - Posle dugogodisnjeg rada, slusanja saveta prijatelja i skorog proglasenja bankrota, konacno ste je prilagodili svojim potrebama. U medjuvremenu se na trzisu pojavila jednostavnija varijanta.

S njima tesko bez njih nije lako...

Savršen par debila. Zanimljivi jedan drugom zbog količine gluposti i izgubljenosti koja obojicu krasi. Individualno su zabunjeni nemači pojma, zajedno su još gori, jer u ovakvim slučajevima dve glave ne misle bolje od jedne. Oni su kao Đole i Bole, one dve tupave mačketine iz crtaća koje ganjaju miša na nekom brodu. Jedan od njih je samo na prvi pogled pametniji i ponekad zvuči kao glas razuma, ali njegovom bratu po kretenizmu nije potrebno mnogo vremena da ga ubedi da greši. Jebo ih onaj ko ih sastavi!

Фраза која описује степен вукојебиности неке вукојебине, тј. селишта које се налази Богу иза ногу, и у коме сваког дана 200 земљорадника оре њиву и кеца овце.

Опште је познато да су марке у српским селима биле у оптицају и 6 месеци након потпуног повлачења ове валуте из употребе, и доласка вољеног нам евра. Евро звучи европски, а марка Немачки (намерно са великим Н), па самим тим има предност.

*мисли се на некадашњу немачку валуту

Kritika razrednog starešine učeniku koji je potomak njegovih bivših učenika. Toliko dugo se učaurio u prosveti da mu već dolazi skoro pa treća generacija iste porodice (ako su Romulanci može biti i četvrta) da je izvetrio ko kisela voda - sve dečje potrebe razume ali nema rešenja za njih jer je jednako podetinjio kao i oni.

Ne mnogo logičan izraz, za ponuđača neke robe sa izuzetno visokim cenama.