-Ima jedna krčma u palninnnn...Obišo bi sve kafane i častio sve jarannn...ee...
-Alooooo....garagh...nemoj da miješaj....aaaaggrrr.
-Ajmo neku našu, Ideeemmm šoorom i pičiiim motorooommmm...grrffg..dalje se fićuka...ahahaggr...
-Aj počni!

....muk....

...ahahahhaha...

-Paj sad! Moji su drugooovi biseri rasuuutiiii po cijelom svijetuuu....pa kaže...

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

-Deda, deda, uzmi sa obje ruke prosipaš vreo čaj po sebi!!
-Gdje sinko?
-Šta gdje, pa vidiš li ti da ti se noga puši.
-Krv ti jebem! Istopi se, a platio sam je debelo.
-E moj deda, k'o da su te Rihter i Merkalije pravili, a ne pokojni Milutin.

-Oooo...uh....tttttt..
-Pa hoćeš li više potrefiti, nemam ja cijeli dan, uplatio si pola sata.
-U-uuredu, samo ru-u-pu da na-a-đem.
-Samo ti polahko, imaš još 12 minuta.

Kako, kako?... Pa, pobratime, valjda se kaže: "Da su mi one godine a ova pamet".
- Biva i to, pobratime. Al' biva i ovo: više prošlo nego što je ostalo, već mirišeš na panaiju, al' te mnogo zabole - guraš dalje i ništa ne misliš k'o vran vepar!

Laki:”Batice, čini mi se da je ovaj Grant ipak ozbiljniji trener od Stanoja?”
Neša:”Brate, ne mogu da budem zadovoljan, kada ga je doveo Đurić!”
Laki:”Matori, vodio je Čelzi u finalu Lige Šampiona. Jebote, da se Teri nije okliznuo, čovek bi ‘ladno osvojio Ligu Šampiona!”.
Neša:”Ma sve to stoji, mada čisto sumnjam da bi u tom razvoju događaja ikada postao trener Partizana. I drugo, alo bre, Đura-frizura ga je doveo! Znaš kako se kaže? Kada uđeš u pogrešan autobus, sve stanice su pogrešne!”

Kako, kako?... Pa, pobratime, valjda se kaže: "Da su mi one godine a ova pamet".
- Biva i to, pobratime. Al' biva i ovo: više prošlo nego što je ostalo, već mirišeš na panaiju, al' te mnogo zabole - guraš dalje i ništa ne misliš k'o vran vepar!

- Evo Bato, vidi ovu, ćera Žike vulkanizera, 16 godina, vidi sisa. Ka Monika Beluči. Zamisli jado da su nas gađali obogaćenim uranijumom. Pa to bi mogao da jebeš sa 13.
- Molim?
- Ma šalim se. Ne bi ja. Znaš me.

- Da vi'š brate novi komp kako radi jede malu decu. -
Pritisak na dugme, iz dubine kućišta se čuje kratkotrajno krčanje i tišina.
- B'rte šta ti je to? -
- Uf Brate moje gaće su bile bele kada sam ih kupio. -

''Матори, она мала не скида поглед са тебе''

''Нормална ствар. И ја волим да посматрам лепе жене''

-Гледала сам Интерстелар!
-До јаја, како си сконтала филм?
-У, одличан, одличан! Али МекКонахи јеботе какав је то мушкарац, како је он прел...
-Не мислим на то, питам да ли си сконтала филм као предивну причу о породици, љубави и банализовању времена или као обично кјубриковско издркавање?
-Па ваљда ово прво, много ми је слатко када она са кратком косом прича о љубави и тако то, а хоће бити наставак? Волела бих да (СПОЈЛЕР) је МекКонахи пронађе, јеботе какав је он бог, колико ја њега...
-Конобар!

-Ćao mala, slatka si! Kako se zoveš?
-Šta kažeš!?
-Kako se zoveš?
-Dobro, sviđa mi se. A tebi?
-Ja sam Dejan. Drago mi je. Hoćeš da izađemo napolje, buka je ovde?
-Evo, došla sa drugaricama i SA DEČKOM jedne od njih.
-Imaš dečka?
-DA. Dugo su već zajedno.
-E jebi ga.

Što bi rek'o Mića:
'' Kad karakteri stradaju,
gaće same spadaju...''

MawaSwatkaChokowadica: Cao, ja bih htela kurac!
Neko: **penim** **balavim** **curim po podu**

- Svi idu na more, samo mi na bazene!
- U moje vreme je i to bio lukszuz. Jednom sedmično na bazene, malo li je???
- Ali kako ne razumijete, svi će poslije raspusta da pričaju o Kušadasiju, Herceg novom, Budvi, Dubrovniku, samo ću se ja izvlačiti iz priče.
- Sine, u životu su najvažniji rad, poštenje i znanje. Bitno je da ti završiš škole, a onda ćeš do svega lako doći.To je tvoja prva vrijednost, a ne ovi skorojevići, mamu im njihovu

Слава, Нови Београд.

За славским столом се много јело, много пило, и групица људи која се још држи расправља.

Немања: ''Брате, идем ти ја јуче баљезгбаљезг.....
Баљезгбаљезг...Баљезгбаљезг..''*
Сви: ''Шта причаш који бееп?''
Немања: ''Маааа, поЈента приче је да се старије жене ложе на мене''

*Ни у једном моменту током баљезгања, дотични није спомено старије жене, нити икакво ложење.