Šoferska definicija svake krivine od 90 stepeni, pa naviše. Od Zlatibora ka crnogorskom primorju većina krivina dostiže svoj maksimum od 360 stepeni, pa se ponekad, dok voziš, zapitaš "idem ili se vraćam".

izraz koji moja baba koristi da opiše izrazito mršavu osobu ili izrazito malo dijete

Slamka spasa trgovca odećom u nameri da vam proda džemper iz Italije, ali samo kad bi se tako zvala oblast u Bugarskoj.

Rečenica koja se izgovara kad hoćemo da kažemo kako smo sve dobro uradili, ali se sjebali u završnici.
Roberto Bađo . Peđa Mijatović .

Svet haosa vektorskih sila najvišeg stepna entropije, inače vlasništvo krotiteljke Zlatokose vile!

Osnovno tkivo svake evolucije i evolucije svačega je masa entropijski proključalih vektorskih sila. U tom haosu Zlatokosa vila na kockarski način složi po nekoliko vektora koji svojom slabašnom prevlašću uspevaju da čitavo podivljalo klupko prebace na sledeću, višu stepenicu.

Neznano kada, Zlatokosa vila će ponovo složiti nekoliko vektora sile i ceo svoj divlji vektorski roj ponovo prebaciti na višlju stepenicu. Zlatokosa je neumorna, ona će večito vući svoje ludo klupko stepenicu po stepenicu na stepeništu bez kraja. Zlatokosa je strpljiva, ona ima svo vreme ovog sveta i čekaće entalpijsku iskru u svom bezumnom klupku kako bi ga milostivo povela još jednu stepenicu višlje.

Zlatokosa vila je kreator evolucije. Istina je da su njeni metodi isključivo kockarske prirode ali Bog nije našao boljeg krotitelja sila haosa od Zlatokose vile. Zbog toga, ona je motor svake evolucije i evolucije svačega.

Zlatokosinom krotiteljskom tkanju podleže sve u univerzumu, živa bića, mora i planine, šume i doline, sajtovi i štrajkovi, pa i sam univerzum.

Zlatokosa nije sentimentalna, ona ne žali za stepenicama koje je već savladala i ne gleda niz stepenište kao na pokojnika koga spuštaju u raku. Zlatokosa je, može se reći, čak i nemilosrdna u ispunjenju svoje jedine misije i jedinog zadatka: premestiti svoje neposlušno klupko prepuno svojeglavih i sentimentalnih vektorčića za stepenisu više.

Evolucija je Zlatokosino tkanje puno napornog i neizvesnog kockanja.

Otvorila se, prepustila, uživela se i uživala...

Jes’ da svaka kiša pada iz oblaka, al’ ova pada iz nekog posebnog oblaka koji se nalazi samo iznad određenog mesta. E, baš tako kao kiša, može da vam se desi da “na oblak” popijete psovke i uvrede od izvesne persone, bez stimulacije mečkinog svetog mesta, jer je dotična mečka ustala na levu nogu, ili zaboravila da popije svoj stabilizator raspoloženja u vidu bensića, radže, džeje, ekserića, ili već duže vreme čuva u sebi neurotoksične telesne tečnosti.... Ludaka nikad dosta. Čak i kad prividno deluje da ih nema, samo se vešto kriju iza hemijom indukovanog blaženog osmeha.

Multimedijalna ličnost i živa legenda underground novinarstva - šoubiznisa.
Trenutno zaposlen na novosadskoj TV Duga (Low budget tv)na kojoj obavlja 90% od svih poslova. On peva, svira harmoniku, vodi kviz, organizuje posela, vodi emisije zabavnog i naučno popularnog karaktera. Čovek neverovatne energije i nepopravljivi optimista.

Njegovi obožavaoci rado citiraju izreke-poskočice-dosetke svog idola Nedje. Na primer:
"Opa, Hopa, ko iz topa!"
"U zdravlju se gledali!"
"Dobro vi nama došli!"
"Ajmo ljudi, ajmo žene, nek muzika melje, melje!".

Raskošnim glasom Nedjo je opevao mnoge momačke nestašluke, socijalno-ljubavnu problematiku (veliki hit, pesma "Gazdarica")a naročito se istače patriotskim pesmama kojima bodri slobodarski duh srpskog naroda.

Svakoga dana u popodnevnim časovima vodi kviz koji traje satima. Za to vreme Nedjo igra, peva, razgovara sa plišanim zekom (poklon mladjih obožavalaca), reklamira Dugino po-selo, priča viceve i razne zanimljive dogodovštine.

Posle kviza vodi svoju emisiju u kojoj promoviše nove zvede krajiške pesme, a nakon toga se vrte Nedjini spotovi. Nejdo je one man show za nezaborav.

On je pravi egzamplar "čoveka iz naroda". Okrenite vaše tv antene prema Novom Sadu i celodnevna zabava i smeh terapija može da počne. Nedjo care, živeo ti nama sto pet, pa opet!

Termin koji lako upada u oči jer portali koji ga izrabljuju koriste uglavnom debele i predimenzionirane fontove za svoje bobmastične naslove. Uzvičnik kao alarm se podrazumeva. Članci alternativne medicine su malo blaži u opisivanju zlih moćnika farmaceutskih institucija. Koriste uglavnom zeleni font koji asocira na zdravlje. Stranice za spiritualno izlečenje najčešće nežno plavi do isceljujuće ljubičasti jer su to boje zdrave aure, dobro podmazanih energetskih čakri i očuvanog, izbalansiranog Či-ja.

Svi se oni slažu u jednom - Farmaceutska mafija je sranjo! Mafijoze čuvaju lekove za sve znane bolesti pod velom tajne u atomskom skloništu, verovatno negde u Americi, još verovatnije u pustinji Arizone okružene bodljikavom žicom visokom trideset metara. Nabildovani bodigard čuvari sa ljutim dobermanima se podrazumevaju jer se to uklapa u sliku iz holivudskih akcionih filmova.

Gospoda farmaceuti stvaraju nove bolesti u svojim tajnim laboratorijama i ušpricavaju ih eksperimentalnim majmunima u vrat da provere da li je bolest dovoljno jaka. Ukoliko je dovoljno jaka, šire je na ljude.
To ne promiče fotoreporteru Kurira koji, iako izujedan i izgreban žicom, uspeva da napravi snimak rukovanja gospodina u crnom odelu i gospodina u belom mantilu. SKLOPLJEN DIL! PARE LEGLE!
Alternativac je samleo u upakovao tri tone zelene Magme u bočice da prodaje unesrećenim pacijentima dok mafijaši ne obelodane lek koji se skriva duže nego recept za Koka Kolu. Spremna je i stišnjena Aronija sa Sibira, jer Sibir je Rusija, a Rusi su braća, prosta matematika. Kupci navalite. Limun je lek za rak, ali se i to krije. Soda bikarbona takođe ubija ćelije kancera, ali je farmaceut vešto otima bakicama kad izađu iz Idea prodavnice, da se ne bi izlečile i da bi morale da kupuju preskupe citostatike.
Spiritualista je spremio povoljne amajlije za apsorbovanje negativne energije, jonizujućeg zračenja, hercijanskih i nehercijanskih HAARP talasa kao i svega onog što narušava aurin integritet i čakrin Či.

Izreka koja svedoči o postojanju švalerske svesti o neophodnosti da se poneki metak sačuva i za sopstvenu suprugu, kako bi se izbeglo angažovanje podizvođača.

Kopile hejtera i političke korektnosti.

Fino vaspitan, uglađen i krugom prijatelja organizovanih kao petorka Moćnih rendžera, doduše kada bi još mogao da nađe uzbekistanskog transvestita midžeta Sijuksa po majci njegova kolekcija bi bila kompletna. Borac za prava homoseksualaca i homofoba, piči toleranciju tipa "da komšiji čivava bude živa i zdrava" sve u šesnaes'.

Međutim, i dalje mrzi. Možda zbog drugačije etničke pripadnosti, izbora muzike, frizure ili, pak, previše sličnosti s njim samim on mrzi potajno i iz dna duše. Sa fiksnim izrazom lica i repetitivnim jednoličnim smehom on skriva svoja osećanja. Pucketa pucketalo zamišljajući lomljenje kostiju omraženih, sanja kako se iskreno grohotom smeje nad njihovim ne sasvim mrtvim telima koje hasaju izgladnele džukele.

Ali to nije u redu. Jednakost, multikulturalnost, tolerancija, sreća, sreća, radost i slični kurci. Mozak kaže stani, srce zapoveda gazi. Zbog ovog unutrašnjeg konflikta ima grčeve u stomaku i zato njegova kaka nije čvrsta i jaka. Pošto ne može da se isere k'o čovek on razbacuje naokolo svoje brabonjke mudrosti koristeći često floskulu "da svako ima pravo na svoje mišlenje", poput "Izvin'te" posle glasnog podriga. Kad se sve tačkice povežu, kao slagalica u dečijim novinama, može se videti njegovo pravo ogavno lice.

Extra organsko-neorganski hit za mawene zeke koji znaju zasxto. Znaju i njihove vlasnice, al' ajd sad.

Nije dosta što postoje trenerke i šorcevi za kučiće… dijamantski obložena zdelica za mleko da bi macxak srkutao… gel za brijanje sa Q10 za sanske koze, ma jebote… jok, hromirano pojilo za kokoške…
Šta će bre životinji pamučni ogrtač? Ej, ili onaj dentifix za karijes?
Sve razumem i poštujem ali… Ako samo pođemo od pretpostavke da su i oni živa bića kao i mi, i da ne spominjemo novac, pa koliko je stvarno potrebno za sreću? Pa jel se Aristotel ispalio na pijaci kad je kukao da mu nijedne sandale ne odgovaraju a pored njega bio čovek bez jednog stopala? Kad je video kolko je ispao glup hteo posle da vata na neki xumor, ali c.
To bi isto bilo kao kad bi brazilac tražio da gaji ruže ili gerbere? Koj će mu moj pored lepota amazonije?
Što bi naši stari rekli, imam da pojedem, popijem, mene dosta. Ako ispadne još nešto, super.

Sad da mi odnegde izađe Dusxko Dugousxko i da me pita koji mi je vrag, jebo bi' mu mamu onu ušatu!

Mesto gde se kupuju/prodaju NEISPITANE stvari.

Postoje dva slučaja upotrebe ovog izraza:

1. kada neko uspe da se izbori sa ozbiljnom bolešću, pa se na šaljiv način opisuje njegovo ozdravljenje;

2. kada je neko savršeno zdrav, ali usled bančenja, ludovanja i neiživljenosti izgleda jako loše.

Prostorija u kojoj serijske ubice odlažu svoje "trofeje", koji ih podsećaju na sve njihove dosadašnje žrtve. U horor filmovima svi likovi kao magneti u ovakve prostorije iz kojih uglavnom ne izlaze sa glavom na sebi. Grupa od pet glupih tinejdžera, jedan se izgubi, ostali ga odu tražiti, razdvoje se, izgine jedan u trofejnoj sobi, drugi čuje neko vrištanje uđe i on, i do kraja filma svi. I kraj.

Mantra svih koji bi da pokrenu biznis bez love.

Rečenica upućena osobi koja je očigledno s pravom ljuta na nas, ali mi toga, naravno, nismo svesni.

Drugi naziv za "izvinjavati se nekome za glupost koju si sam napravio/la". Obično to izvinjenje prati i veliki broj komplimenata i obavezan buket ruža (ako momak vadi fleke kod devojke) , nagli izlivi nežnosti (ako devojka vadi fleke kod momka), sređena soba (ako dete vadi fleke kod roditelja).

Komšinica Mara je komšinica koju svi imamo. To je žena u poodmaklim godinama, tačnije 60-im ili ranim 70-im koja bleeeji ispred svoje kuće, (zgrade, kolibe, kontejnera ili čega već) čim počne proleće i prvi topliji dan. Uvek ima smrknutu facu i merka svakog. Jedva čeka da joj dođe drugarica Slavka da joj ispriča kada je sinoć ''ona mala Brankovićeva'' došla kući, ko ju je dopratio ili što je još gore ko ju je dovezao. Odmah prepričava šta je imala obučeno. Ako je imala farmerice, komšinica Mara odmah kaže da je imala miiiini suknju ispod koje samo što se nije videlo ''oooono'' kako to one nazivaju. Ukoliko je imala majicu na kratke rukave, u Marinim očima je imala majicu iz koje su joj sise ispale. Ako je kući došla u 2h ujutru, komšinica Mara procejuje da je to bilo oko 5h. (Živo me zanima šta je ona do tad radila ali....). Sutradan kad joj se lepo javiš, reći će: ''Jao, a ti beše Brankovićeva mala? Fino si ti dete. Nek si ti meni živa i zdrava.'' A ni trenutak nije prošao kako se okreneš, već je Slavki prenela: ''vidi malu fufu, sad zna i da se javi''.

Komanda za ateriranje u situacijama kad se previsoko poleti.