Krajnja posledica kod ljudi kojima je životni moto: “Što jednostavno, kad može komplikovano”. Jer neke stvari su, da kano ono kažemo, rođene da se rade kratko i jednostavno, bez nekog velikog pametovanja i ustezanja. Što na um, to na drum. Ako kreneš da palamudiš, da sagledavaš stvari iz više uglova, i ako kreneš da analiziraš raznorazne “Šta bi bilo kad bi bilo” scenarije, onda ode mas’ u propas’. Tebe niko neće da sačeka da se smisliš i kažeš dal’ “Oće kaki, neće kaki”. Nije to potezna strategija gde možeš da sedneš I razmisliš dobro pre nego povučeš potez bato, eh da je samo tako, pa gde bi nam bio kraj.
Dan prvi…
-Joj, pa ne znam kako da joj priđem, dal da kažem zdravo Marija prvo, ili samo zdravo, da je ne zbunim odakle joj znam ime...Dan drugi...
-Ne ne, smislio sam, reći ću samo zdravo...Pa kad odgovri, onda ću da joj kazem jesi ti beše Marija...Dan treći...
-Uh uh, gadna je ovo situacija, može da pomisli da sam neki posesivni manijak ako joj znam ime, bolje da joj ne kažem ime...Dan četvrti...
-Ustvari, ipak ću da joj kažem ime, to će da je obraduje sigurno i da joj stavi do znanja da sam se raspitiv'o o njoj i da znam nešto o njoj unapred... Ma to mora da joj imponuje garantovano, sigurno je i ona ovako stidljiva ko ja...Dan trista osamdest i šesti...
-Uh brate, što sam se sinoć kresnuo sa onom malom Marijom, brateeee, riba je živa vatra, nema kod nje mnogo priče, odmah se prihvatila na pos'o, ako me razumeš...
-Ali, pa ja, mislim ja...pa ja sam se u nju zaljubio, pa ja nju volim, pa ja sam hteo da joj priđem ali sam se plašio...Pa kako si mog'o...
-E brate, ma ko ti kriv kad si poč'o da se ustežeš i umot'o si se ko mače u kudelju...Sledeći put, pusti vršnjaka, nek on malo misli umesto tebe, zdravije je...Možda nešto i uradiš...Ovako, pozdravi desanku...
Igrica koja je na neki nacin udarila temelje narednim TPS igrama slicnog tipa mada ni jedna do dana danasnjeg po meni nije skinula max-a sa trona Coop TPS igara najpribliznija bi bila La Noir. Max payne 1 je na mene ostavio najbolji utisak od svih igara ikada koje sam igrao nju stavljam na vrh iz vise razloga.
Pojavila se bez pompe napravila je haos imala je mracnu atmosferu pricu koja je i ranije vidjena ali ovde je dovedena do savrsenstva i uradjena do perfekcije.
Maksove filozofske recenice su mi davale poseban smek igri zbog Maksovog sarkazma i smisla za humor. Iako su mu i zena i dete bili ubijeni
Dalje Grafika za to vreme je bila strasna i efekti su bili na nivou.
Bila je ultra teska gotovo pakleno teska u nekim momentima ali to je davalo jos vecu vrednost ovom umetnickom delu.
Igru sam igrao medju prvima 2001 jos kad je izasla tada sam imao 7 godina i tada sam razumeo igru ali sada nakon tolko godina kada sam je ponovo presao potpuno sam razumeo sustinu igre ja je razumem ovako sad cu navesti primere recenica kojim bih ja zavrsio serijal u MAX PAYNU 4 ako ga ikad naprave PS Izvinjavam se sto sam duzio ali morao sam da podelim svoje mislenje o mojoj omiljenoj igri a vidim da su se dosadasnje definicije uglavnom sprdale a ova je ozbiljna. Mnogo je dugacak tekst ali ko voli ovaj serijal nek procita ako ima strpljenja.
Ove recenice sam smislio licno i one bi prestavljale kraj max-a u cetvrtom delu koji ne verujem da ce ikad izaci i ovo je samo deo mog teksta da ne davim vise.
Uvod Tipa na pocetku jos u Prologue misiji max da pocne sa pricom, That Was Days when i was strong and bloody crazy, the time when my life has a purpose to finish the job to rid off pain, i tako max se priseca prva dva dela zatim i treceg sada vec u sadasnjosti, i onda krene da prica opet.
Is seem like my job is complete my pain is gone and my life dont have a purpose anymore, this feeling is relaxing but this story has a giant bullet hole, my past is bugging me some part i cant remember i need a complete picture.
I onda krece da se kroz flashback da se priseca proslosti, vraca se na kraj drugog dela i obracuna sa Vladimirom. Pronalazi monu koja je ipak ziva ali jedva dise vodi je u bolnicu
Zatim krece ostak price....
I Zakljucak igre e sad na kraju igre bi se max vracao u sadasnjost kao vec mnogo mator mona je u medjuvremenu umrla od raka a Maksov sin je umro od predoziranja kokainom. Max zakljucuje igru a
i svoj zivot ovom recenicom,
Now all pieces of puzzle is completed my life was with a purpose, a purpose to
equal a things in life that was unfair a cruel, i completed my destiny but now
what is left for me noting just agony some people will be pleased and say he is
lucky to be alive but i am not, my pain will be over only when i see my family
again i was serve death to others now i MUST SERVE A COLD DISH TO MYSELF
Zatim se ubija beretom u glavu i napokon je slobodan, i ne oseca bol to je poenta cele igre.
Mislim da realno max zasluzuje takav kraj zato sto on od pocetka prvog dela u stvari zeli ne osvetu vec da umre ali je kasnije razmislio i odustao od toga, ali je u dubini duse znao da mu nema izlaza iz toga i da ce se secati svega dok ne umre, to je poenta svega zato se igra zove MAX PAYNE predstavlja coveka koji ne moze sebi da oprosti i koji nikad ne moze da zaboravi i da odagna bol, vec samo da ga potisne a tako samo sebe razara iznutra.
Nevolja koja većinu studenata ne zaobiđe tokom studiranja.Naročito izraženo u prvoj i drugoj godini studija,kada se dotični pojavi u prigradskoj ili seoskoj sredini gde većina smatra da je samim odlaskom na fakultet pokupio bar polovinu znanja iz svoje struke.
Najviše stradaju studenti medicine,stomatologije i veterine,mada deblji kraj izvuku i srudenti psihologije,prava,bezbednosti i dr.
Marija u predahu jurenja uslova za 2.godinu medicine kod babe i dede na selu.U cik zore budi je ujdurma ispod prozora.Deda se raspravlja sa komšijama da je još rano i da čeljade spava.Marija izlazi napolje.Starija komšinica maše nekim snimcima,komšija je doneo rezultate krvi.
Hajde sine živa bila ti meni pogledaj mi ove snimke i kazi sta vidiš da ne idem kod doktora,zakazali tek za 10 dana,Bog ih ubio neradnike,ko ce da čeka toliko,a i daleko je,znaš da moram da silazim do grada da bih došla do ambulante...evo ti samo baci pogled pa kaži ima li šta ili nema....Komšija maše onim rezultatima krvi,boreći se za startnu poziciju,njegov nalaz kraće traje za pogledati...Deda joj prenosi molbu da dođe hitno kod komšije Rajka,izgleda da se tele razbolelo....
-Uselivši se u novi stan,nove komšije se raspituju za starosedeoce.....Baka sa sprata priča....a iznad vas je jedan fini mladic,advokat....
Posle nekog vremena i sretanja krajnje oronulog i raspadnutog ,,advokata''koji šljaka na nekoj građevini dođoše do zaključka da je on advokat kao sto su i oni astronauti.A baka im reče da je studirao prava pre desetak godina,pa sta je ako advokat nije....
Apsolutno zanemariti postojanje istog na raskrsnici ili ma kom drugom mestu koje obeležava. Bahato razbucati četvorotočkaše, bicikliste i pešake sa kolovoza, raskrsnice, ili čak trotoara u manje od par sekundi bez ikakve prethodno signalne opomene, opreza ili zvučnog upozorenja.
Jako opasan potez, naročito ponedeljkom između 14 i 15 h.
Suludost. Žurba. Nekultura. Izgovori.
Neodgovornost.
U većini slaboumnih mozgova nešto što je utemeljeno kao biti faca na asfaltu naročito ako iz objekta u pokretu po običaju trešti muzika amebalnog porekla.
A ja vozim sipali mi plin, dođi mala da te povalim! Dum dum dururum dum!
(Nailazi žnj kategorija vozača sa Ladom kojoj visi desni retrovizor i levi deo zadnjeg branika)
Vozi abnormalno brzo i ne vidi ljude od tamnih naočara marke Saša Matić (oprosti Sale).
I dok ostali pristojno čekaju svoj red i poštuju saobraćajna pravila naš Šumaher uživljen u muziku u vidu osmice ispreseca raskrsnicu šireći nesnosnu buku dužinom ulice...
Murija po pravilu kasno stiže.
Jedna baka sa operisanim kukovima koja već sat i po stoji sa suprotne strane pešačkog i nikako da pređe ulicu, oslonjena na štake:
- Je li sinko, prođe jedan onako stari auto ali u njemu luda glava, probio je semafor nisam smela ni da koraknem. Kad ću ja preći ulicu?
Pandur delija:
- Ne znam stara, ne znam, evo pendreka mi, gledam gde je otišo...
Baka:
- A to ja odma mogu da ti kažem. Evo vidiš, onde je ... (pokazuje rukom na pravac u kom je Fanđo nestao).
Pandur delija:
- Ćuti bre stara, to sam bio ja, parkir'o sam se gore iza pumpe i eto me na licu mesta. Pa ne mogu sve da stignem kad živim u Prčevcima. Mora gas da se da malo. Ajde živa bila!
Jedan u nizu recepata domaće alternativne medicine za skidanje visoke temperature.
Nakon što su ti po čelu lijepili kriške krompira, oko vrata obmotavali maramu namazanu medom, valjali noge u kukuruzno brašno, nalivali te čajevima i kljukali paracetamolima, na babin prijedlog klimaš glavom, čime potpisuješ izjavu da pristaješ na operaciju “Smrad u sobi”. Iako znaš da je učinkovitost ovog recepta ravna šansama da se San Marino plasira na Svjetsko prvenstvo u fudbalu i postane prvak ( uz maksimalan učinak od sedam pobjeda i gol razliku 16:0), bez tvog otpora obuvaju ti čarape koje su prethodno plivale u lavoru zvanom Sirćetovo more. Postavlja se pitanje: zašto? Kao što je neko davno rekao, nada zadnja umire. Tjeraš se biti optimista, želiš da vjeruješ da ćeš izbjeći nešto što je neizbježno: odlazak čika doktoru i penicilini. Nakon što je i posljednje zrno iz babine puške narodnih medikamenata očekivano promašilo metu, a živa u toplomjeru protegla se do +40C, odnose te u Hitnu, gdje te dr.mr.gr.prim.fr. tjera da govoriš prvo slovo abecede, pa ti osluškuje leđa nekim čudnim mp3 player-om, upire bateriju u oči kao da je tu zagubio ključeve od auta, da bi na kraju švrljnuo po parčetu papira i (kao sto puta do tada) otvorio turnir u pikadu. Turnir će se održavati u Domu zdravlja narednih sedam dana, pikado strelice su marke Penicilin, a mete tvoja dva stražnja obraza.
Uglavnom su bezazlene i slede nakon podjebavanja nekog od supružnika, svode se na takmičenje u tome ko se više zajebao kada je stupio na ludi kamen.
-Ženo, šta ima da se jede?
-Boranija
-Ih, sunce ti jebem…
-Šta je, nešto ti ne odgovara? Pa ti idi u kafanu pa jedi pečenje
-E da sam znao da ću svaki dan da jedem iz ovih čorbaluka ne bih se ni ženio
-Pa ti se gospodine razvedi slobodno, moj potpis imaš odmah
-Ne mogu, skupi troškovi, a i treba posle da ti plaćam alimentaciju, znam ja da bi ti to htela
-Još se niko od tebe nije ovajdio pa neću ni ja, eeeeee lepo je meni moja majka govorila, nemoj dete za njega, njima je sorta kvarna
-Ajde ćuti tu, da ti nije mene, sveta ne bi videla
-Kojeg bre sveta, kad si me izveo negde?
-Šta ima da te izvodim, doveo sam te iz one vukojebine, ovde bar imaš komšiluk
-Jak mi komšiluk, sve pijandure i kurveštije
-Pa ovde bar ima to, tamo si morala da pričaš sa lisicama i vukovima, a ovde možeš s kim oćeš
-Jao, ma svi ste vi ista stoka, gde li mi je pamet bila kad sam se udavala
-Vala ne znam ni ja, ja se i sad pitam gde li ti je pamet
-A šta si mi sve pričao, zvezde si s neba hteo da mi skineš, pričao si mi da neću morati ništa da radim dok sam živa i da ću da živim ko kraljica
-I ti si u to poverovala?
Lično svojstvo koje bar pola biračkog tela uzima za presudni faktor kada odlučuje za koga će glasati. Nema veze ko je, šta je, šta nudi - bitno da nam je predsednik lep čovek, da se ne obrukamo kada ode u neku banana državu da rasprodaje državnu imovinu i da se bez pitanja izvinjava u ime svih nas.
- Za koga ćeš da glasaš na predsedničkim izborima?
- Kako za koga? Pa za Tadića!
- Opet ?!! Izvini, gde ono beše radiš?
- Ne radim. Bila sam prošle godine mesec dana probno u Maxiju, doduše sad se ta firma zove Delhaize. Na kraju su u radni odnos primili neku sisatu a meni dali 10.000 na ruke. I radila sam tri meseca pre četiri godine u nekom kombinatu, dok ih nisu uveli u stečaj, doduše platu još nisam dobila nego moram da se sudim ...
- A muž gde ti radi?
- Ne radi ni on, vozi neki taksi na crno pa od toga živimo. Ja i ne tražim posao, izbacili klince iz vrtića jer nismo plaćali, pa ih čuvam. Još se mama nešto razbolela a nema se za lekove, muka živa! Hoće i struju da nam seku!
- I zašto ćeš opet da glasaš za Tadića kad tako živite a on je na vlasti godinama?
- Pa ne mogu za Tomu! Čovek je izdao kuma, sve što priča laže, matora drtina ...
- Dobro, dobro ... ali zašto Tadić? Jel' on možda govori istinu?
- Pa ne baš ali najlepši je, moraš da priznaš! Baš je bio sexy u onoj potkošulji kad se vakcinisao a i građevinski šlem mu lepo stoji. Pljunuti Džordž Kluni! Mada se dvoumim, i muftija Zukorlić mi se čini markantan, podseća me na Sulejmana Veličanstvenog u onoj odori.
- Cccc ... a što malo ne razmisliš glavom i ne daš šansu opoziciji? Možda ljudi nešto promene nabolje, nikad se ne zna.
- Hoću i to! Glasaću u Beogradu na lokalnim izborima za onog malog Šarovića. On mi je sladak, liči na Kijanu Rivsa. Muž kaže da će za Jadranku Šešelj, lepa je žena.
Fraza koja se često može čuti u nenaučnim krugovima. Koncept po kome je Svet (komplet: živa plus neživa materija Svemira) savršeno dizajnersko delo ''nekoga'' ili ''nečega''. Nazovmo ''to'' Vrhovnom silom, nešto najzajebanije, najmoćnije, najinteligentnije, najnaj faca ikada. Akcenat inteligentnog dizajna je na reči ''savršen'' (de ubacite italik, kakav je to rečnik kad nema kriva slova). Elem, ovaj sleng je poznat još od Platona, potkačio je Aristotela, njime se služio Ciceron itd, itd, kroz vekove i milienijume sve do današnjeg dana mišljahu ljudi tako da smo Mi, naša čovečanska vrsta, stvoreni savršeni, najbolji, najnaj u celom Kosmosu i da smo gospodari istog. Nije ih (srećom) čuo Hi Men pa da im doleti direk' sa planete Eternije i nakrši im se od batina svima redom. ''Ko bre gospodar svemira šabane? Pa znaš'i bre ti koliko planeta ima gore? Pa saću te odvalim s' ovaj mač što kenjate vi Zemljani da držite ceo Kosmos, a niste bili dalje od Meseca. Tu vašu antropocentričnost zadržite u okvirima vašeg malenog Solarnog sistema i ne mešajte se u ostatak Mlečnog puta ni u ostale galaksije da vam ne bih nalupao seriju vaspitno-roditeljskih šamarčina, jel' jasno BRE!?''
E sad da vidimo koliko smo savršeni i usput se još malo sprdamo sa kvazinaukom. Uzmimo ogledalo i pogledajmo se. ? Šta vidimo? Dabome, smešni smo ko vic, asimetrični, ziljavi, kvrgavi, grbavi, nosati, klempavi... Bolesni! Tačno tako, Vrhovna sila je odlučila da nas dizajnira sa najviše boleština koje su mogle da mu padnu na um. Nakitio nas je i obdario bolestima više nego bilo koje živo biće na Zemlji. Ali mi smo gospodari, to je cena slave jebi ga. Rak, sida, multipla skleroza, Alchajmer,.. ma, ću im cepnem još jedno hiljadu pa nek se zanimaju da traže lek ionako im dosadno. Nemamo čulo za registraciju radioaktivnog zračenja tako da nas zraci šibaju svakodnevno i penetriraju kroz naše savršeno telo iz svih smerova poput gengbengerskog iživljavanja nad pornićarkom, a da mi toga nismo svesni. A i najsvileniji smo od svih organizama koji gmižu po ovoj ''našoj'' planeti na uticaj istog. Prostije rečeno, doza potrebna da otkine muvi dlačicu sa nožice dovoljna je da ubije čoveka namrtvo! Energetski totalno neefikasni. Većinu kiseonika koji udahnemo izbacujemo nazad bez iskorišćenja, pa moramo da ponavljamo taj potez udisanja i izdisanja ceo jebeni život po 20 puta u minuti iako smo okruženi kiseonikom. Dišemo, jedemo, i pričamo na istu cevku. Zapravo, otvor je isti pa se one na neki bezvezan način ukrštaju i preklapaju tako da se dobar procenat čovečanstva UGUŠI svake godine zbog ove dizajnerske greške. Delfini jedu na usta a dišu kroz rupu na vrhu glave. To je već malo bolji dizajn. Pogledajmo sada na dole, pravo u međunožje. Koji normalni arhitekta, inženjer, štaveć bi ukrstio kanalizaciju sa igraonicom? Veoma glup dizajn. Fizički gledano uopšte nismo najbolja vrsta da bismo se tek tako samoproglasili carevima. Mnoge (većina) životinje su jače od nas, brže, spretnije, bolje vide, bolje čuju, imaju bolji njuh, plodnije, dugovečnije... Prosečan noj bi ostavio Bolta 20m iza sebe u trci na 100m, komarac u automobilu (parkiranom uz zid sa neugašenim motorom) bi se spasao jer može da oseti ugljenmonoksid, čovek bi crknuo ne osetivši ništa. Da, da intelektualno smo najsuperiorniji, zaboravio sam. Al' zamalo. Jedina smo vrsta koja će uništiti samu sebe zbog pohlepe, megalomanijakalnog instinkta, eufeminiziranog kanibalizma (utepujemo se bre ko koga stigne), podmuklosti, zlobe, mržnje.... O, dizajneru što nas nagrdi ovoliko? Pikaso bi nas lepše nacrtao.
Komšija ratni invalid ne može da dobije penziju jer pašenog od njegovog strica što radi u PIO fondu i 92. kad se išlo na Vinkovce je platio 5000 maraka u vojni odsek da mu ne pošalju poziv, neće da mu poveže staž jer su se zakačili oko međe. Kum kuma viđa samo na slavi i gledaju što pre da se rastave jer mu ovaj duguje pare a onaj prvi mu jebao ženu, što drugi zna ali prećutno gura u podsvest. Brat sa bratom ne govori jer je mlađem ćale ostavio šupu i kuću a starijem samo njive i firmu. Kupac za auto u kom si prvi put poljubio devojku ti dođe sav odrpan, moli da mu se spusti 50 evra za golfa dvojku, kaže nema sa čime da vozi dete u bolnicu, ovo su mu poslednje pare, ćale ne da, ti se sažališ i kažeš mu da popusti, jebg ako nema čovek i ako je za dete pa nek ide i golf. Posle tri meseca kad treba da prevede kola bane ti pred kapiju sa mercedesom S klase, kaže: "Dobar ti je onaj sepet, dajem radnicima da voze iza kombajna, skupljaju dzakove ako neki ispadne, fino ide po njivi."
Nađeš kuvano jaje zakopano u bašti, neke trice i kučine po dvorištu, repove od miša, mačije oči zamotane u papir sa nekim arapskim slovim i drugim okultnim sranjima, a ceo komšiluk ti se smejulji, u fazon dobar dan komšija, kako ste? Kupiš polovan auto, treba mu remont, dođe ti "drug" i kaže: "Pazi, radi a ne čuje se." Šalju se poruke za rijaliti dok deca umiru bez lekova. Sila nas pritisla sa svih strana a niko ni sa kim ne govori.
Svi sve znaju o svemu, i pamte ti i najmanju grešku. Ako si učio školu: "Da se vi školovani šta pitate otišli bi i Srbi i Srbija u kurac odavno." Ako nisi učio školu: "Ko mu jebe mater, što nije učio školu."
Narod koji ima muda da izgine do poslednjeg kada dođe neprijatelj, da se povuče iz zemlje samo da ne bi kapitulirao, narod koji provede 4 godine ratovanja sa dnevnim sledovanje od 800 grama hleba taina i tu sirotinju podeli sa zarobljenikom, "da i on ne bude gladan, živa je to duša". Narod koji je spreman da se suprotstavi NATO paktu, da stoji na mostu sa metom na čelu čekajući da ga gađaju. Narod koji ima muda da stane pred Satanu lično i pokaže mu kurac u facu. Taj isti narod gubi ta ista muda kad treba šefa da otera u kurac što mu kasne tri plate. Nema muda da se politički angažuje i žrtvuje za bolje sutra. Nema muda da prijavi doktora koji neće da mu porodi ženu jer mu nije doturio kintu. Narod koji istovremeno ima muda do poda ispod kojih se krije pička dublja od naftne bušotine.
Narod koji veruje političarima na vlasti i svađa se oko njih, žali se na gazdu a nema herza da pokrene privatni biznis. Ljudi koji se venčavaju tek kad mlada "zakači", koji se ne razvode "zbog dece" pa im naprave pakao od života svađajući se svakodnevno. Narod koji nemoćno posmatra kako nam otimaju sve što vredi, daju zemlju Arapima, peru pare preko železnice, Beograda na vodi, RTBa Bor, Železare. Ljudi koji psuju korupciju a plaćaju diplome i zapošljavaju decu preko veze.
Ako džogiraš uveče, kažu: "Čim on trči sigurno je poludeo." Brat bratu psuje majku. Narod koji te ceni samo ako te se plaši inače je u stanju da obriše pod sa tobom, i posle svega toga ako mu nešto zatreba da se savije kao kujin rep posle jebanja i da te klečeći moli za 100 evra do 1. Narod koji jedva čeka da neko umre da se najede sarme na daći. Ljudi koji kupuju patike od 200 evra a nemaju toalet u kući.
Reći ćeš ljudi su to, svuda je tako, ima i pozitivnih strana. Ima, ali dosta je bilo vrtenja u krug. Nek mi se napuši kurca taj i takav narod, i ja sam sebi kao pripadnik istog. Toliko.
Rečenica kojom pokušavaju da nas utješe u beznadežnim situacijam i koja nas dodatno iznervira.
Ustao sam iz kreveta i udario malim nožnim prstom o sto, sa bolom ušao u kadu kada me je polio mlaz vrele vode,kriknuo sam i prekasno shvatio da se ručica toplo-hladno pokvarila. Ispečen sam tražio odijelo koje je bilo izgužvano. Izašao sam iz kuće,sjeo u auto krenuo u rikverc i zgazio dalmatinca. Krenuo sam naprijed i udario u senilnu komšinicu,pitao sam je je li živa,a on će "Kad počinje koncert?". Stigao sam do kancelarije, naručio kafu koju sam ubrzo prosuo na lap top. Skočio sam i tada mi je iz dzepa ispao I-phone, nije mu bilo spasa. Otišao sam na sastanak, ničim izazvan opsovao šefa,dobio sam otkaz. Kada sam pokušao da izađem iz zgrade zakucao sam se u staklena vrata koja nisam ni vidio. Sjeo sam u auto. Na pola puta mi je pukla guma. Ušao sam u bus, ispred mene su stajale dvije babe koje su produkovale najrazličitije mirise, pokušao sam da se udaljim kada je vozač naglo zakočio, a ja pao jednoj gromadi u krilo koja mi je uputila pesnicu u oko. Sok koji sam imao u ruci odletio je na one babe koje su počele da me pljuju. Došao sam do kuće, i pao preko praga, slomio sam nos. Iz sobe se čula vika. Žena me je varala sa mojim rođenim bratom. Istrčao sam iz kuče kada su dva policajca uručila kaznu jer sam ostavio auto na mjesto za invalide.
Baš tada sam sreo svog klinca koji me je pitao: "Tatice,je li sve ok?" "Ma sine,ja..." "Ne nerviraj se,biće bolje,a znaš da ujna kaže da uvjek može biti i gore"....
Bubuljica. Ali ne tek sinonim. U opšte obrazovanje dakako valja uvrstiti i kategorizaciju akni po obimu, učestalosti i preferiranim mestima nicanja, jer malo li je što je 70% ljudske komunikacije nesporazum (prema temeljno izrađenoj statistici), nego treba još i to kakav nas je prišt zadesio pantomimom da objašnjavamo?
Bubuljica - termin najčešće koriste device (što se bubuljica tiče), i najverovatnije je da će ih prva dočekati na/pod nosom; obimnog sadržaja, crveno uokvirena
Miteser (prišt) - ono što je Haiku za poeziju, miteser je za bubuljice; naizgled od nevelikog značaja, a po svom smislu veoma dubok i fokusiran na suštinu; crna tačkica, najčešće ulubljen, voli manje mesnate predele (čelo, nos, zalisci, vilica...) a karakterizuju ga metri odrešenog sadržaja
Podmladak - omiljena sorta starih kopača; njega ćete prepoznati po dlaci koja će se po lišavanju sadržine iz njega isprsiti poput visibabe ispod snežnog pokrivača; taj ne bira ni vreme ni mesto
Čab - muka živa; po veličini stoji rame uz rame sa sipinim okom, i najviše voli teritoriju koja je poganim prstima nedohvatljiva (duž kičme, recimo); pulsirajućeg sadržaja, ljubičastog okvira, samostalni parazitski organizam (slika ->(stiže za koji sat))
Potkožna - po funkciji gerila, po ljutini tekila; ako je na vreme ne "izvedeš na pravi put", pretvara se u masno tkivo i ostaje da liči na silikonski implatant; ako je na zabavnom mestu, ljudi će voleti da pipkaju
Akna - opšti, medicinski, šturi zajednički naziv za sve bubuljice. Neki su kroz svoje definicije duhovito (ha-....ha) pokušali da ukažu na neobjašnjivost i besmislenost postojanja akni - obraćam se njima:
Akne su odgovor imuno-sistema na spoljne napade. Dakle, kao što povišena temperatura nije zlo samo po sebi već način organizma da se suoči sa problemom, tako je i gnojenje najčešće način organizma da po principu pritiska odstrani strana tela (mada, u slučaju akni - prosto prljavštinu u porama)
Primer: zabij sebi metalni šrapnel u butinu i posmatraj šta se dešava...
Nekada retka pojava, skoro da je potpuno zamenila muškarca kao radnika naše najpopularnije sportske ustanove , iz prostog razloga jer će on za manje od mesec dana početi da se kladi sa dnevnim pazarom, dok je njoj potrebno i po više godina. Naizgled obična dok joj ne uhvatiš pogled. Američki pilot koji je proveo deset godina zarobljeništva u Vjetnamu, deleći septičku jamu sa bradavičastom svinjom ima više optimizma i životne radosti u očima. Čovek se seti Rutgera Howera u "Blade Runneru", rečenice "Video sam x-zrake kako svetlucaju u tami, i bojne brodove kako gore na ivici Orionovog prstena" tj. "Videla sam Maksu kako uzima pod kamatu tri hiljade evra i ostaje bez dvospratne kuće za godinu dana pošto su mu prethodno polomili noge." Biti svedok tolikoj količini ljudskog razočarenja, ne može da ne ostavi trajne psihičke posledice.
-U sine, snimi one dve tamo, nisu loše a?
-Ona jedna je super živa vatra, a ona druga ko da je pecala hladnjače po Dunavu.
-Ajmo ih startujemo!
-Ae.-Ćao devojke! Ja sam Kole, najlepši autolimar u Kragujevcu hehe, a ovo je Zoki, vozi autobus za Zurich, hehe... Može pićence?
-Može Kojo taman mi ti trebaš, čuknula sam malopre Puntom jednog pedera na parkingu. Ja sam Jana i pijem pivo, a ovo je Mica i njoj daj štabilo duplo žestoko.
-A što Mica ćuti ovako?
-Duga priča. E molim vas, NE POMINJITE fudbal, Barsu, Inter i ta sranja inače će skroz da se izbedači i posle od pičke nema ništa.
-GULP-Kako to misliš...
-Šta kako mislim lelemudu limarski, ja ispeglam tebe ti ispeglaš Punta, šta filozofiraš tu, jel si muško ili nisi? Aj živeli, crkla sam žedna, kopala sam ceo dan! Živeli Mico!
-Hvala Jano... I ja sam baš baš žedna...
-A vas dve radite zajedno?
-Da neda Bog! Mica radi u kladionici, pogledaj kakva je... Svaki dan joj makar jedan iseče vene ili se rokne ispred. Ne bi ti ja radila taj poso ni za kakve pare!
-A ti se baviš nekom poljoprivredom...?
-Jok bre, ja radim na groblju gore na Bozmanu, čist vazduh milina, nego bile Zadušnice pa nas naguzili da sredimo malo. Aj pij to pa didemo!
-Pa ja ovaj ne znam, auto mi na servisu, ovaj...
-Pa imam ja ovog slupanog Punta, al neće se guzimo po kolima, kad imam gore praznu kapelu. Ej ti, kakobeše, Cirih dodji ovamo, PAZI mi na Micu,nek popije još tri dupla, pa je vodi, I NEMOJ da si joj jednu modricu napravio inače će drugar da ti isproba pogodnosti naših grobnica. Jadna žena se dovoljno napatila u životu, nije lako raditi na takvom mestu, ne znamo mi šta je muka i nesreća, mi sa normalnim poslovima. Ajde jebač polazi! Davorike, dajke, davorike daaaaj, daj, daj, samo malo daaaaj!
Jedini čovek u Srbiji ovlašćen da drži i pravosalvni katehizis i seksualno obrazovanje. Jedino ga jebe ovo građansko vaspitanje i logika uopšte.
Čak može i istovremeno da predaje i jedno i drugo:
Upada disko-moravskim korakom u učionicu mladi tršavi nadrogirani Era i baca dnevnik na katedru:
- Da vas čujem deco ajmo cela je-be-na učionica, pa kaže:
KRSNA SLAVA I TRI PRSTA PANAIJA POKRAJ KRSTA TO JE SIMBOL OD DAVNINA PRAVOSLAVCA I SRBINA!
nastavlja da se kezi, bekelji, plazi jezik i namiguje sisatoj Nataši iz prve klupe do prozora, Nataša hiponotisano ustaje i kreće za njim, Era ne prestaje da igra i peva:
- Deco, odo Nataši da pokažem sveću debelu, onu od kilo, što se više glave meće kad se ko upokoji, al od čistog voska, ne pucketa kad gori mada PRŠTI VRELI VOSAK GDE PADNE ODMA MALI ERA GREMLIN NIKNE!
Za to vreme vi uradite ovaj test! (baca topku testova)čuje se, već iz hodnika:
- TVOJU SLIKU ČUVAM PORED IKONE OJSAAA NATAŠA AJ DA VIDIŠ LOJANICU DA TE MLATNEM NJOME DA SVE SVECE PRIZIVAŠ!
- AL KAKO ĆU JADNA?
- A KAKO ĆU JADAN JA?!!
-AAAAAAAAA!!!Test:
1. Šta se radi u Srbiji kad su slavlja?
____________________________
2. Koga spominje Srbin toga dana?
____________________________
3. Šta je Simbol od davnina Pravoslavca i Srbina?
____________________________
4. Ko viče kad zaboli rana živa i za kim viče?
____________________________
5. Čega se seća Petar kad zasvira truba?
____________________________
Način obraćanja kojim jedan drugome u toku razgovora spominje osobu, koja je u tom slučaju uvek na lošem glasu - zlostavljana je, u teškom je zdravstvenom stanju, materijalno je ugrožena, ili je u dugovima. A postoji i malo novije značenje tog izraza.
Razgovor između komšinica:
Anka: E, gde si?
Vesna: Kako si? Kako deca?
Anka: Evo, taman nešto uče, šta ima kod tebe?
Vesna: Ništa, onaj Zdravko juče opet mene pita kad ćeš mu doneti one teglice meda i mleko od koze.
Anka: A što mu toliko treba?
Vesna: Ooo joj, kaže što pre to bolje, onaj njegov rođak što živi u francuskoj, da znaš kako se razboleo, čoveče, tamo u njega što kaže, počeo otežano da diše, nešto ga boli glava, doktori ne znaju šta je, znaš šta, jel možeš sutra da dođeš, sutra je nedelja, pa da mu daš da mu odnese, kažu mleko od koze pomaže samo tako?
Anka: Važi, sutra u nedelju.Isti taj izraz u novom kontekstu
Razgovor mladih:
Stefan: E, de si brate?
Bojan: Kako si? Jel teraš nešto?
Stefan: Ma ništa, onako, kuliram, ako me razumeš.
Bojan: Razumem, razumem, nego da znaš šta sam video, znaš onog Bogdana o kome pričaju svašta, priča se i da ima dosta veliki, i da može dvaput...
Stefan: Ma ne zezaj.
Bojan: Ozbiljno! I da ti kažem kad sam ga video, brate, tamo u njega što kaže, kurac ovoliki, znači ovoliki (pokazuje dužinu).
Stefan: O to je baš dosta, sunce ti žarko, ali ja mislim da ti mene ipak zajebavaš.
Bojan: Ne ne, to je živa istina, ja sam lično proverio.
Stefan: Ozbiljno?
Bojan: Ozbiljno.
Stefan: Pa da li si ti normalan? Mrš bre, pederu jedan.
Kad apsolutno nemaš nikakve volje ni za šta. Nadrkan, sjeban, smoren, uopšte ti se ni ne živi. Samo si raspoložen da nekome jebeš mater bez ikakvog razloga, a kada je sa razlogom onda ćeš pokupiti ili block ili ban zavisi gde si. Ili plesku.
- Šta je ovo koji kurac. A i ova televizija više koji kurac u pičku materinu. VUČIĆ, PAROVI, VUČIĆ, PINKOVE ZVEZDE, PINKOVE ZVEZDE, PINKOVI KURCI, AKAPULKO ŠOR, MILIONITI CIKLUS SLAGALICE, NEKO AMERIČKO SRANJE. Ode malo na vukajliju da vidim kako su mi defke prošle. Nikako. O jebem li vam majku jedna ostade živa u minusu, a druga na dženazu. Bolje da su obe. Jebem ti i vukajliju i život i sve!
Ulazi na čet u čekaonicu u kojoj nikad nikog nema.
JNRJINRIJ-HBUHJ-sgs-ag-AAAAAA-JEBEM TI SVE-ag<adcdfxhsxtd-sgwa5w36est-setdgw3q31-4rzhrfcvh.-,-,ljuherdz-q32-omezmkotem53ofmsixmg-wt-ez-nr-ad.
BAN
O jebem li ti majku ne mogu ni iskaliti bes da me ne banuje jebem ti i internet i vukajliju i sve ti jebem u pičku. Odo da se okupam nisam sto godina. A kurac ću nema vode. Ne mogu ni jesti kad nema hleba a vani ovo usrano vreme ko će izlaziti sad do pekare da kupim bagavi hleb star pola godine. Sere mi se više od hamburgera, mekdonaldsa usranog, pica, kurca. Sad mi se ni ne jede nešto. Ni ne spava mi se, ni ne uči, ni ne izlazi, ni ništa. Ode sad na fejz malo da prozivam nafurane klinke. Anejbl tu konekt šupičku materinu šta me jebeš sad i ti JEBENI SIVI DINOSAURUS mi govori da se ne mogu priključiti na internet pa šta ti znaš o internetu govno praistorijsko zakržljalo jebem ti mater ja.
- Nemanja hoćeš igrati sa mnom jamba?
- Aj' može.
Represivna mera kojom su vaspitavane generacije!
-Pu, Koviljka, pa jebem mu mater, zar i nedeljom da jedemo ovu blitvu?
-Daj, bre Živorade, pa sto puta sam ti rekla da moraš. Znaš šta ti je rekao lekar Martinović, nemaš ti više godina kao onda kad smo se upoznali, a ti tek dobio čin poručnika. Mogao si da jedeš i kulen, krvavicu, švargle.... nema toga više, moj Žile. Ja to sve zbog tebe.
-Pa, pogle' ti ovo!!! Jebem mu sunce raženo, i hleb mi neki taman. Jaooo, majko moja mila. Eee, da sam sad ja na mom Zlatiboru. Pa, da mi je živa moja baba. Jaooooj, pa ona meni skuva 10 jaja, naseče pršute, pa mladi sira, kajmak. A, vidi ovo... šta sam ja, bre u ovoj kući, monsunsko goveče?! Svi me bre jebete! Joooj, da nisam otišao u invalidsku. Jebem ti onaj geler.
-Molim te, smiri se. Evo ti ovaj protiv šloga, turaj to pod jezik!!!
.... zvrrr, zvrrrr....
-Evo ga pile majkino!!! ...cmok... ljubi majka pametnicu svoju. Jesi mi se umorilo, malecko dete?
-Šta malecko, ljubi ga majka? Vidi konjinu. Pa kakva ti je to jakna? Joooj, a četiri čeka sam ti ispisao za nju. Aaaaaa, vidi mu patike!!! Šta si radio, kog kurca?
-Daj, Živko, ne psuj pred detetom.
-Koje crno dete? Jel ti vidiš na šta ti on liči? Jaooo, vidi!!! Čvoruga? Jeb'o sam ti mater sad!!
-Ne, ni slučajno da biješ dete!!!
-Pomak' se ti.
...trči u sobu...skida vojnu torbu...zvrrrrk.... u sebi: (aaaaa, tu si. Vidi ga,lutka moja. Jaoooo, na tebi je stajao moj 7. 62 što sam dobio. Vidi, kak'a je to koža, juuuu, pa k'o prs' debela, sad ću ti 'bem mater malu, nećeš ti da brukaš oca)
-De si, konjino? Ne vredi se kriješ. Oooo, pa naći ću te ja. Pa, sinko. Ja vodio 80 ljudi i niko mi nije nikad utekao, a ti ćeš, a juče se ispilio.
-Ne vuci dete za noge, jaoooj kuku majko, živim sa ludakom.
-Koviljka, ne galami. Nego ga drži za noge, viš' da se rita kao junac!!!
Datum rodjenja i smrti naših dedova.
To je samo jedna od mnogih varijcija i orijentacija u odredjivanju datuma, kod naših starih.
U tim prošlim, teškim vremenima, kalendar je bio poput kompjutera danas. Svako ga je trebao, ali su ga samo odredjeni imali.
Gradska svita, većinom je imala uvid u vreme, kako u časove, tako i u datume. Ali vremena su bila takva da je 90% stanovništva, pripadalo prostom seoskom staležu.
Usled tih okolnosti, ukoliko niste bili sin nekog ministra, doktora ili vojvode, niste mogli znati tačan datum, pa samim tim ni dan svog rodjenja, a po neki put ni godinu.
Tada su mnogi ljudi, vremensku orijentaciju pronalazili u onome što ih je okruživalo. Poljoprivredi, ratovima, ubistvima znamenitih ličnosti... Pa tako imamo mnogo predaka rodjenih u vreme kada se sejala pšenica, one godine kada su Turci ponovo zauzeli Beograd, a koji su umrli u vreme prvog snega, godine kada je izbila buna i bili su stari taman toliko da su tek počeli da se briju.
Čovečanstvo je do danas napredovalo, kalendari se sada nalaze svugde i dostupni su svakom.
Imamo ih u telefonu, na poledjini vizit karte, na bilbordima, u našim sobama... Ali i pored toga i danas se nadje po neki stari "posetioc" koji nam ispriča zanimljivu priču iz svog vremena.
-Deda kad su ono beše naši došli iz Crne gore u Srbiju?
- Beše to sine godine kad su ubili Knjaza Mihajla, tad su došli moj pra deda Simon i njegov brat Vuksan. Mnogo im beše teško, umesto da krenu u proleć, kada su planirali, njih muka i glad potera ranije. Upregli volove i pošli, a tek se kukuruz obrao, već su počeli prvi mrazevi. Muka je to bila živa, jadan Vuksan ne dočeka ni prvu setvu naredne godine i umre od grudobolje. Simon, Bog dušu da mu prosti, beše malo tvrdji i požive on dosta leta. Ajd što požive, nego i dobi dete te godine, to jest dobi tvog pradedu Miloja.
- A Vuksan jel imao dece?
- Imao jadan jednu pišulju, a sina nije dočekao ni da vidi, rodio se malo posle njegove smrti. I to dete umre mlado, nije ni brkove dočekao da obrije.
- A tvoj otac Rajo kad je prebego u Vojvodinu?
- Uuu to bilo dosta kasnije, bio je još golobrad. Tek što poče prvi rat. Zamerio se on nekom činovniku zbog medje. Tačno to beše u kasnu jesen, jer znam da su se oko medje posvadjali. Taj činovnik mu je preorao medju, moj otac ga pokara, a ovaj poteže neki kolac na njega. Moj ti Rajo uze sekiru pa mu prebi nogu. A bilo gadno vreme nema to ko danas, samoodbrana, pa advokati, žalbe, apelacioni sud, zastareo proces... Nego po kratkom postupku. Ti seljak, napao, kraljevog činovnika? Odma u aps, niko te ništa ne pita.
Jadan Rajo šta će, upreže kravu, spakova sve i ode preko Dunava.
- A kad si ti deda beše rodjen? Šta je bilo aktuelno, pšenica, ječam, uspon Hitlera?
- Budi Bog sa tobom. Kakva pšenica i Hitler. Ja sam rodjen sedmog oktobra 1921. Ti to mene počinješ da zajebavaš?
Iz nekog razoga pridev trudan u ženskom rodu trudna nije baš nekako skroz prefinjen, više je za neku nižu običnu upotrebu ali kada oćete reći da je neko na fin način trudan ili kada prvi put saopštavate vesti o trudnoći nekako svečanije je i više bebeći reći čeka bebicu: pa joooj sve odma vise neke štramplice i mirišu bebeća govna okolo, bebi puder, bebi kučići, bebi oprema puma, radost neka: ova kuća puna sreće, puna sreće i veselja, ova kuća dočekala uvek dobra prijatelja: harmonikaš peva razvalio čeljusti progutaće televizor kolko rasklopio usta riče kao vo, ma što li riče ovolko kad peva kao onaj pevač milan topalović topalko, koj mu je kurac, ma jel znaš ti kolko oni uzmu za dva sata posla što se dere ovde i odsviraju dve pesme? Izračunaj, to ti zaradiš za mesec dana, a možda ne ni za toliko. Kakve sad to veze ima? Pa nema nego pričam.
- Miro ženo, pa gde si ti, esi živa, kažem pre mom Siniši kad smo jeli uveče sardinu la perla sa crnim lukom, Siniša, nema nam bre nešto Rade da nam isporuči neke nove abrove, kažem mu, sto posto otišla kod ćerke u Nemačku.
- Ma kakva Nemačka, tu sam ženo, nego stavljali smo godinu svekru, znaš li ženo šta smo sve naspremali, sve sam sudove isprljala mesec dana sam prala sudove a onaj narod navalio a svašta smo i naspremali salate, riblje ćevape, pasulj, posne sarme, paprike, kiso kupus, posne kolače, trulu ribu šaran iz ribarnice petrović jel veruješ parče jedno nije ostalo da probam, bar od repa parče jedno, sve pojela muževljeva familija crkli da bogda nek im je nazdravlje uvek kažem kako mogu tolko na groblju da jedu, al ako, i spremljeno je da se pojede, nije mi žao.
- Ma sve znam... nego reci mi šta ti je s ovom drugom ćerkom?
- Aaaa pa čeka mi Anči bebicu!
- Stvarnooo? (Prevarila se znači neka budala pa je natankala do vrha?)
- Da, da udala se jesenas a muž, uuuu, muž joj radi u firmi na visokom položaju ima platu 900 evra stalno putuje, sad je u Moskvi, pa posle ide u Australiju, pre bio čak u drugoj nekoj galaksiji doneo nam svima po kamen meteor da ostacima nepoznatog dosad neorganskog jedinjenja, ma mnogo putuje, baš putuje; a u kući? U kući ženo nema šta nemaju: sudopere, pegle, čarape, lonce, mašina jedna, mašina druga, strug galenika, voće, polarotor, svet kompjutera komplet, kivi, programator, čekić, tavan, ma nema šta nemaju u kući, puna kuća hvala bogu svega, baš se dobro udala Anči samo joj je svrekrva gad a živi s njima, sokovnici, čuda, sve.
- E baš mi je drago, pozdravi je puno!
- Oću, oću, šta radite vi?
- Mi ništa, moram eto zube da sređujem samo da vidim gde ću, kod koga ću. Oću da uradim jedan most.
Najjači dedin argument da mu posvetiš deset minuta pažnje.
-Deda, odoh do grada. Zaključaj i ne otvaraj nepoznatim. Seti se prošli put da su nam Jehovini svedoci sedeli čitav dan u kući, a ganci zamalo da mi odnesu nov akumulator sa terase.
-Ajde, ajde, ljubi te deda. Eee, tvoj deda je bio u mornarici, a ti ćeš da ga učiš kako se vezuje čvor...
-Deda, kakav čvor? Rekoh ti da zaključaš i da... ma, i ja budala...
-Pa, sinko 'de si pošao takav? Slušaj ti šta ti deda kaže..
-Jaooo, bre Miroslave, žurim, koji ti je sad?
-Muškarci su ranije nosili šire pantalone, da mogu jajca da landaraju. A pogledaj sebe... teško da ću ja praunuka dočekati kako si krenuo....
-Jaooo, deda... Marija mi je kupila ove farmerke, kad je ona bila tu, svidele su ti se...
-Eeee, to je sve onaj gej lobi uradio, đavoli ga uradili... žemskadija nosi majice 'de im zvrji go pupak, vi te uske farmerice, pa kompjuteri, onda se muda ozrače, a to sve da se ne bi rađali mladi Srbi... a mi smo u Kninu onda...
-Deda, kakav Knin? Šta si poludeo, Miroslave, majke ti?
-Vidiš ti... kod nas se muško računalo kad je dlakavo i kad može da mu se digne i na krmaču, a ne takvi... samo da mu se vide ramena i leđa, a muda ozračena... i ona sranja što piješ, one detrdžente, đavoli ih pili...
-Deda, nisu to detrdženti, to su supl...
-Pusti ti šta jesu, a šta nisu... to Amerikanci namerno poturaju i onaj Klinton. Ti se, dete, za izlazak spremaš pola sata, te ti tvoji Meč trijevi, te afteršejvovi... a mi nekada, samo se malo zapereš ispod miške, poneseš jabuku voljenoj i posle ženiš...
-Deda!!! Žurim! Rekoh ti zaključaj, ne puštaj nikoga i ne naginji se preko terase.
-Ajd, ljubi te deda! ... Eee, kad je Sloba došao na vlast, pa onako lep i mlad, terade on ovu decu da rade nešto, a ovog mog bi trebalo, da mi je živa baba, da vodim da mu prebaje, zamađija ga ona njegova mršava...
Svaka naša odluka sa sobom nosi posledice. Dal će one biti dobre ili loše, ko će to znati. Ipak, ono što razlikuje čoveka od beskičmenjaka je prihvatanje odgovornosti za ono što je uradio. Jesi pojeo govno, jesi. Kad već jesi, onda se nasmej, pohvali ukus i zatraži čačkalicu. Bar si propao sa stilom.
Kako drugim ljudima generalno šište jajca za tebe, više će te gotiviti ako prihvataš da si zasrao, nego ako kukaš na sudbinu kletu. U tom slučaju nisi samo luzer, nego i smarač koji širi negativnu energiju. A to niko ne voli.
Kad si čačkao mečku, nek si dobio po pički.
U mom selu postoji priča o nekom starcu i njegovom sinu. Sin je bio mnogo vredan, svaki dan je od ranog jutra radio u polju. Odmarao se dok je najjače sunce, pa popodne sve iz početka. Uz sav taj rad je jedva sastavljao kraj sa krajem. Starac je bio komotan čovek, voleo je da popije i pojede, priča sa komšijama i leži u svojoj ležaljci. Nikada nije mario za polje. Dok je bila živa radila je njegova žena, a posle je preuzeo sin.
Starac je sinu stalno zamerao da ne provodi dovoljno vremena sa njim i da ga ne poštuje dovoljno. Sin se trudio da što više vremena provodi sa ocem, iako je rad zbog toga trpeo.
Matori je voleo da se kocka. Problem je što su sve pare bile sinove. Ipak, iskusni starac je uglavnom gubio ili dobijao malo, pa sin ništa nije primećivao. Sve dok jednom starac nije izgubio veliku svotu, a protivnik nije hteo više da igra. Sin je saznao i, fala bogu, popizdeo na matorca. Morao je još više da radi, i dalje je izdržavao starog, ali mu je davao samo za skroman život i nije hteo da provodi s njim ni sekund duže nego što je neophodno. Nestalo vina i fine hrane.
Matori je kukao, kukao i jednog jutra se obesio. Neki ljudi došli kod sina u polje da mu jave. Kad su mu rekli šta je bilo, sin je kratko odgovorio: ,,Dobro'', i nastavio da radi. Ovi su se začudili: ,,Pa zar nećeš kući da skineš oca?''. ,,Neću. Neće nigde pobeći. Kad je htio da vjesi, nek vjesi''.
---------------------------------------------------------------------------------------------
-Nemoj da se ljutiš, al nije u redu što nisi pozajmio Kizi kad ti je tražio. Bezveze prebiše čoveka. Kum si mu, majku mu.
-Kum sam mu, dabome. Zato sam ga i molio da ne pozajmljuje od zelenaša. Šta ću mu sad. Kad je htio da vjesi, nek vjesi.
