Vukajlija
Prijavi se
rezultati pretrage definicija za "živa soda"

Inteligentni dizajn

dOKINS 2012-09-07 13:42:25 +0000

Fraza koja se često može čuti u nenaučnim krugovima. Koncept po kome je Svet (komplet: živa plus neživa materija Svemira) savršeno dizajnersko delo ''nekoga'' ili ''nečega''. Nazovmo ''to'' Vrhovnom silom, nešto najzajebanije, najmoćnije, najinteligentnije, najnaj faca ikada. Akcenat inteligentnog dizajna je na reči ''savršen'' (de ubacite italik, kakav je to rečnik kad nema kriva slova). Elem, ovaj sleng je poznat još od Platona, potkačio je Aristotela, njime se služio Ciceron itd, itd, kroz vekove i milienijume sve do današnjeg dana mišljahu ljudi tako da smo Mi, naša čovečanska vrsta, stvoreni savršeni, najbolji, najnaj u celom Kosmosu i da smo gospodari istog. Nije ih (srećom) čuo Hi Men pa da im doleti direk' sa planete Eternije i nakrši im se od batina svima redom. ''Ko bre gospodar svemira šabane? Pa znaš'i bre ti koliko planeta ima gore? Pa saću te odvalim s' ovaj mač što kenjate vi Zemljani da držite ceo Kosmos, a niste bili dalje od Meseca. Tu vašu antropocentričnost zadržite u okvirima vašeg malenog Solarnog sistema i ne mešajte se u ostatak Mlečnog puta ni u ostale galaksije da vam ne bih nalupao seriju vaspitno-roditeljskih šamarčina, jel' jasno BRE!?''
E sad da vidimo koliko smo savršeni i usput se još malo sprdamo sa kvazinaukom. Uzmimo ogledalo i pogledajmo se. ? Šta vidimo? Dabome, smešni smo ko vic, asimetrični, ziljavi, kvrgavi, grbavi, nosati, klempavi... Bolesni! Tačno tako, Vrhovna sila je odlučila da nas dizajnira sa najviše boleština koje su mogle da mu padnu na um. Nakitio nas je i obdario bolestima više nego bilo koje živo biće na Zemlji. Ali mi smo gospodari, to je cena slave jebi ga. Rak, sida, multipla skleroza, Alchajmer,.. ma, ću im cepnem još jedno hiljadu pa nek se zanimaju da traže lek ionako im dosadno. Nemamo čulo za registraciju radioaktivnog zračenja tako da nas zraci šibaju svakodnevno i penetriraju kroz naše savršeno telo iz svih smerova poput gengbengerskog iživljavanja nad pornićarkom, a da mi toga nismo svesni. A i najsvileniji smo od svih organizama koji gmižu po ovoj ''našoj'' planeti na uticaj istog. Prostije rečeno, doza potrebna da otkine muvi dlačicu sa nožice dovoljna je da ubije čoveka namrtvo! Energetski totalno neefikasni. Većinu kiseonika koji udahnemo izbacujemo nazad bez iskorišćenja, pa moramo da ponavljamo taj potez udisanja i izdisanja ceo jebeni život po 20 puta u minuti iako smo okruženi kiseonikom. Dišemo, jedemo, i pričamo na istu cevku. Zapravo, otvor je isti pa se one na neki bezvezan način ukrštaju i preklapaju tako da se dobar procenat čovečanstva UGUŠI svake godine zbog ove dizajnerske greške. Delfini jedu na usta a dišu kroz rupu na vrhu glave. To je već malo bolji dizajn. Pogledajmo sada na dole, pravo u međunožje. Koji normalni arhitekta, inženjer, štaveć bi ukrstio kanalizaciju sa igraonicom? Veoma glup dizajn. Fizički gledano uopšte nismo najbolja vrsta da bismo se tek tako samoproglasili carevima. Mnoge (većina) životinje su jače od nas, brže, spretnije, bolje vide, bolje čuju, imaju bolji njuh, plodnije, dugovečnije... Prosečan noj bi ostavio Bolta 20m iza sebe u trci na 100m, komarac u automobilu (parkiranom uz zid sa neugašenim motorom) bi se spasao jer može da oseti ugljenmonoksid, čovek bi crknuo ne osetivši ništa. Da, da intelektualno smo najsuperiorniji, zaboravio sam. Al' zamalo. Jedina smo vrsta koja će uništiti samu sebe zbog pohlepe, megalomanijakalnog instinkta, eufeminiziranog kanibalizma (utepujemo se bre ko koga stigne), podmuklosti, zlobe, mržnje.... O, dizajneru što nas nagrdi ovoliko? Pikaso bi nas lepše nacrtao.

9
21 : 12

Srpski narod

Pakao Juga 2018-12-27 20:50:06 +0000

Komšija ratni invalid ne može da dobije penziju jer pašenog od njegovog strica što radi u PIO fondu i 92. kad se išlo na Vinkovce je platio 5000 maraka u vojni odsek da mu ne pošalju poziv, neće da mu poveže staž jer su se zakačili oko međe. Kum kuma viđa samo na slavi i gledaju što pre da se rastave jer mu ovaj duguje pare a onaj prvi mu jebao ženu, što drugi zna ali prećutno gura u podsvest. Brat sa bratom ne govori jer je mlađem ćale ostavio šupu i kuću a starijem samo njive i firmu. Kupac za auto u kom si prvi put poljubio devojku ti dođe sav odrpan, moli da mu se spusti 50 evra za golfa dvojku, kaže nema sa čime da vozi dete u bolnicu, ovo su mu poslednje pare, ćale ne da, ti se sažališ i kažeš mu da popusti, jebg ako nema čovek i ako je za dete pa nek ide i golf. Posle tri meseca kad treba da prevede kola bane ti pred kapiju sa mercedesom S klase, kaže: "Dobar ti je onaj sepet, dajem radnicima da voze iza kombajna, skupljaju dzakove ako neki ispadne, fino ide po njivi."

Nađeš kuvano jaje zakopano u bašti, neke trice i kučine po dvorištu, repove od miša, mačije oči zamotane u papir sa nekim arapskim slovim i drugim okultnim sranjima, a ceo komšiluk ti se smejulji, u fazon dobar dan komšija, kako ste? Kupiš polovan auto, treba mu remont, dođe ti "drug" i kaže: "Pazi, radi a ne čuje se." Šalju se poruke za rijaliti dok deca umiru bez lekova. Sila nas pritisla sa svih strana a niko ni sa kim ne govori.

Svi sve znaju o svemu, i pamte ti i najmanju grešku. Ako si učio školu: "Da se vi školovani šta pitate otišli bi i Srbi i Srbija u kurac odavno." Ako nisi učio školu: "Ko mu jebe mater, što nije učio školu."

Narod koji ima muda da izgine do poslednjeg kada dođe neprijatelj, da se povuče iz zemlje samo da ne bi kapitulirao, narod koji provede 4 godine ratovanja sa dnevnim sledovanje od 800 grama hleba taina i tu sirotinju podeli sa zarobljenikom, "da i on ne bude gladan, živa je to duša". Narod koji je spreman da se suprotstavi NATO paktu, da stoji na mostu sa metom na čelu čekajući da ga gađaju. Narod koji ima muda da stane pred Satanu lično i pokaže mu kurac u facu. Taj isti narod gubi ta ista muda kad treba šefa da otera u kurac što mu kasne tri plate. Nema muda da se politički angažuje i žrtvuje za bolje sutra. Nema muda da prijavi doktora koji neće da mu porodi ženu jer mu nije doturio kintu. Narod koji istovremeno ima muda do poda ispod kojih se krije pička dublja od naftne bušotine.

Narod koji veruje političarima na vlasti i svađa se oko njih, žali se na gazdu a nema herza da pokrene privatni biznis. Ljudi koji se venčavaju tek kad mlada "zakači", koji se ne razvode "zbog dece" pa im naprave pakao od života svađajući se svakodnevno. Narod koji nemoćno posmatra kako nam otimaju sve što vredi, daju zemlju Arapima, peru pare preko železnice, Beograda na vodi, RTBa Bor, Železare. Ljudi koji psuju korupciju a plaćaju diplome i zapošljavaju decu preko veze.

Ako džogiraš uveče, kažu: "Čim on trči sigurno je poludeo." Brat bratu psuje majku. Narod koji te ceni samo ako te se plaši inače je u stanju da obriše pod sa tobom, i posle svega toga ako mu nešto zatreba da se savije kao kujin rep posle jebanja i da te klečeći moli za 100 evra do 1. Narod koji jedva čeka da neko umre da se najede sarme na daći. Ljudi koji kupuju patike od 200 evra a nemaju toalet u kući.

Reći ćeš ljudi su to, svuda je tako, ima i pozitivnih strana. Ima, ali dosta je bilo vrtenja u krug. Nek mi se napuši kurca taj i takav narod, i ja sam sebi kao pripadnik istog. Toliko.

6
20 : 9

Biće bolje,moglo je biti i gore.

neverland 2010-05-19 13:03:41 +0000

Rečenica kojom pokušavaju da nas utješe u beznadežnim situacijam i koja nas dodatno iznervira.

Ustao sam iz kreveta i udario malim nožnim prstom o sto, sa bolom ušao u kadu kada me je polio mlaz vrele vode,kriknuo sam i prekasno shvatio da se ručica toplo-hladno pokvarila. Ispečen sam tražio odijelo koje je bilo izgužvano. Izašao sam iz kuće,sjeo u auto krenuo u rikverc i zgazio dalmatinca. Krenuo sam naprijed i udario u senilnu komšinicu,pitao sam je je li živa,a on će "Kad počinje koncert?". Stigao sam do kancelarije, naručio kafu koju sam ubrzo prosuo na lap top. Skočio sam i tada mi je iz dzepa ispao I-phone, nije mu bilo spasa. Otišao sam na sastanak, ničim izazvan opsovao šefa,dobio sam otkaz. Kada sam pokušao da izađem iz zgrade zakucao sam se u staklena vrata koja nisam ni vidio. Sjeo sam u auto. Na pola puta mi je pukla guma. Ušao sam u bus, ispred mene su stajale dvije babe koje su produkovale najrazličitije mirise, pokušao sam da se udaljim kada je vozač naglo zakočio, a ja pao jednoj gromadi u krilo koja mi je uputila pesnicu u oko. Sok koji sam imao u ruci odletio je na one babe koje su počele da me pljuju. Došao sam do kuće, i pao preko praga, slomio sam nos. Iz sobe se čula vika. Žena me je varala sa mojim rođenim bratom. Istrčao sam iz kuče kada su dva policajca uručila kaznu jer sam ostavio auto na mjesto za invalide.
Baš tada sam sreo svog klinca koji me je pitao: "Tatice,je li sve ok?" "Ma sine,ja..." "Ne nerviraj se,biće bolje,a znaš da ujna kaže da uvjek može biti i gore"....

3
27 : 6

Čab/čabulja

Vehbija Ćoralić 2009-11-14 18:41:00 +0000

Bubuljica. Ali ne tek sinonim. U opšte obrazovanje dakako valja uvrstiti i kategorizaciju akni po obimu, učestalosti i preferiranim mestima nicanja, jer malo li je što je 70% ljudske komunikacije nesporazum (prema temeljno izrađenoj statistici), nego treba još i to kakav nas je prišt zadesio pantomimom da objašnjavamo?

Bubuljica - termin najčešće koriste device (što se bubuljica tiče), i najverovatnije je da će ih prva dočekati na/pod nosom; obimnog sadržaja, crveno uokvirena

Miteser (prišt) - ono što je Haiku za poeziju, miteser je za bubuljice; naizgled od nevelikog značaja, a po svom smislu veoma dubok i fokusiran na suštinu; crna tačkica, najčešće ulubljen, voli manje mesnate predele (čelo, nos, zalisci, vilica...) a karakterizuju ga metri odrešenog sadržaja

Podmladak - omiljena sorta starih kopača; njega ćete prepoznati po dlaci koja će se po lišavanju sadržine iz njega isprsiti poput visibabe ispod snežnog pokrivača; taj ne bira ni vreme ni mesto

Čab - muka živa; po veličini stoji rame uz rame sa sipinim okom, i najviše voli teritoriju koja je poganim prstima nedohvatljiva (duž kičme, recimo); pulsirajućeg sadržaja, ljubičastog okvira, samostalni parazitski organizam (slika ->(stiže za koji sat))

Potkožna - po funkciji gerila, po ljutini tekila; ako je na vreme ne "izvedeš na pravi put", pretvara se u masno tkivo i ostaje da liči na silikonski implatant; ako je na zabavnom mestu, ljudi će voleti da pipkaju

Akna - opšti, medicinski, šturi zajednički naziv za sve bubuljice. Neki su kroz svoje definicije duhovito (ha-....ha) pokušali da ukažu na neobjašnjivost i besmislenost postojanja akni - obraćam se njima:

Akne su odgovor imuno-sistema na spoljne napade. Dakle, kao što povišena temperatura nije zlo samo po sebi već način organizma da se suoči sa problemom, tako je i gnojenje najčešće način organizma da po principu pritiska odstrani strana tela (mada, u slučaju akni - prosto prljavštinu u porama)

Primer: zabij sebi metalni šrapnel u butinu i posmatraj šta se dešava...

3
43 : 9

Devojka iz kladionice

torazulu 2013-03-13 02:56:59 +0000

Nekada retka pojava, skoro da je potpuno zamenila muškarca kao radnika naše najpopularnije sportske ustanove , iz prostog razloga jer će on za manje od mesec dana početi da se kladi sa dnevnim pazarom, dok je njoj potrebno i po više godina. Naizgled obična dok joj ne uhvatiš pogled. Američki pilot koji je proveo deset godina zarobljeništva u Vjetnamu, deleći septičku jamu sa bradavičastom svinjom ima više optimizma i životne radosti u očima. Čovek se seti Rutgera Howera u "Blade Runneru", rečenice "Video sam x-zrake kako svetlucaju u tami, i bojne brodove kako gore na ivici Orionovog prstena" tj. "Videla sam Maksu kako uzima pod kamatu tri hiljade evra i ostaje bez dvospratne kuće za godinu dana pošto su mu prethodno polomili noge." Biti svedok tolikoj količini ljudskog razočarenja, ne može da ne ostavi trajne psihičke posledice.

-U sine, snimi one dve tamo, nisu loše a?
-Ona jedna je super živa vatra, a ona druga ko da je pecala hladnjače po Dunavu.
-Ajmo ih startujemo!
-Ae.

-Ćao devojke! Ja sam Kole, najlepši autolimar u Kragujevcu hehe, a ovo je Zoki, vozi autobus za Zurich, hehe... Može pićence?
-Može Kojo taman mi ti trebaš, čuknula sam malopre Puntom jednog pedera na parkingu. Ja sam Jana i pijem pivo, a ovo je Mica i njoj daj štabilo duplo žestoko.
-A što Mica ćuti ovako?
-Duga priča. E molim vas, NE POMINJITE fudbal, Barsu, Inter i ta sranja inače će skroz da se izbedači i posle od pičke nema ništa.
-GULP-Kako to misliš...
-Šta kako mislim lelemudu limarski, ja ispeglam tebe ti ispeglaš Punta, šta filozofiraš tu, jel si muško ili nisi? Aj živeli, crkla sam žedna, kopala sam ceo dan! Živeli Mico!
-Hvala Jano... I ja sam baš baš žedna...
-A vas dve radite zajedno?
-Da neda Bog! Mica radi u kladionici, pogledaj kakva je... Svaki dan joj makar jedan iseče vene ili se rokne ispred. Ne bi ti ja radila taj poso ni za kakve pare!
-A ti se baviš nekom poljoprivredom...?
-Jok bre, ja radim na groblju gore na Bozmanu, čist vazduh milina, nego bile Zadušnice pa nas naguzili da sredimo malo. Aj pij to pa didemo!
-Pa ja ovaj ne znam, auto mi na servisu, ovaj...
-Pa imam ja ovog slupanog Punta, al neće se guzimo po kolima, kad imam gore praznu kapelu. Ej ti, kakobeše, Cirih dodji ovamo, PAZI mi na Micu,nek popije još tri dupla, pa je vodi, I NEMOJ da si joj jednu modricu napravio inače će drugar da ti isproba pogodnosti naših grobnica. Jadna žena se dovoljno napatila u životu, nije lako raditi na takvom mestu, ne znamo mi šta je muka i nesreća, mi sa normalnim poslovima. Ajde jebač polazi! Davorike, dajke, davorike daaaaj, daj, daj, samo malo daaaaj!

21
66 : 11

Era Ojdanić

NitkovZviždi 2016-06-24 20:02:17 +0000

Jedini čovek u Srbiji ovlašćen da drži i pravosalvni katehizis i seksualno obrazovanje. Jedino ga jebe ovo građansko vaspitanje i logika uopšte.

Čak može i istovremeno da predaje i jedno i drugo:

Upada disko-moravskim korakom u učionicu mladi tršavi nadrogirani Era i baca dnevnik na katedru:

- Da vas čujem deco ajmo cela je-be-na učionica, pa kaže:
KRSNA SLAVA I TRI PRSTA PANAIJA POKRAJ KRSTA TO JE SIMBOL OD DAVNINA PRAVOSLAVCA I SRBINA!
nastavlja da se kezi, bekelji, plazi jezik i namiguje sisatoj Nataši iz prve klupe do prozora, Nataša hiponotisano ustaje i kreće za njim, Era ne prestaje da igra i peva:
- Deco, odo Nataši da pokažem sveću debelu, onu od kilo, što se više glave meće kad se ko upokoji, al od čistog voska, ne pucketa kad gori mada PRŠTI VRELI VOSAK GDE PADNE ODMA MALI ERA GREMLIN NIKNE!
Za to vreme vi uradite ovaj test! (baca topku testova)

čuje se, već iz hodnika:
- TVOJU SLIKU ČUVAM PORED IKONE OJSAAA NATAŠA AJ DA VIDIŠ LOJANICU DA TE MLATNEM NJOME DA SVE SVECE PRIZIVAŠ!
- AL KAKO ĆU JADNA?
- A KAKO ĆU JADAN JA?!!
-AAAAAAAAA!!!

Test:

1. Šta se radi u Srbiji kad su slavlja?
____________________________
2. Koga spominje Srbin toga dana?
____________________________
3. Šta je Simbol od davnina Pravoslavca i Srbina?
____________________________
4. Ko viče kad zaboli rana živa i za kim viče?
____________________________
5. Čega se seća Petar kad zasvira truba?
____________________________

rešenje: ןɯʇɥ˙35512'702'2/ʇǝu˙ıʌoʇsʞǝʇ//:dʇʇɥ

Ja u školu idem i dobar sam đak - takmičenje II

33
30 : 6

Tamo u njega što kaže

TV-MA 2014-07-06 23:37:41 +0000

Način obraćanja kojim jedan drugome u toku razgovora spominje osobu, koja je u tom slučaju uvek na lošem glasu - zlostavljana je, u teškom je zdravstvenom stanju, materijalno je ugrožena, ili je u dugovima. A postoji i malo novije značenje tog izraza.

Razgovor između komšinica:
Anka: E, gde si?
Vesna: Kako si? Kako deca?
Anka: Evo, taman nešto uče, šta ima kod tebe?
Vesna: Ništa, onaj Zdravko juče opet mene pita kad ćeš mu doneti one teglice meda i mleko od koze.
Anka: A što mu toliko treba?
Vesna: Ooo joj, kaže što pre to bolje, onaj njegov rođak što živi u francuskoj, da znaš kako se razboleo, čoveče, tamo u njega što kaže, počeo otežano da diše, nešto ga boli glava, doktori ne znaju šta je, znaš šta, jel možeš sutra da dođeš, sutra je nedelja, pa da mu daš da mu odnese, kažu mleko od koze pomaže samo tako?
Anka: Važi, sutra u nedelju.

Isti taj izraz u novom kontekstu

Razgovor mladih:
Stefan: E, de si brate?
Bojan: Kako si? Jel teraš nešto?
Stefan: Ma ništa, onako, kuliram, ako me razumeš.
Bojan: Razumem, razumem, nego da znaš šta sam video, znaš onog Bogdana o kome pričaju svašta, priča se i da ima dosta veliki, i da može dvaput...
Stefan: Ma ne zezaj.
Bojan: Ozbiljno! I da ti kažem kad sam ga video, brate, tamo u njega što kaže, kurac ovoliki, znači ovoliki (pokazuje dužinu).
Stefan: O to je baš dosta, sunce ti žarko, ali ja mislim da ti mene ipak zajebavaš.
Bojan: Ne ne, to je živa istina, ja sam lično proverio.
Stefan: Ozbiljno?
Bojan: Ozbiljno.
Stefan: Pa da li si ti normalan? Mrš bre, pederu jedan.

1
26 : 16

Kurcovolja

Jesse Pinkman 2015-03-31 23:00:32 +0000

Kad apsolutno nemaš nikakve volje ni za šta. Nadrkan, sjeban, smoren, uopšte ti se ni ne živi. Samo si raspoložen da nekome jebeš mater bez ikakvog razloga, a kada je sa razlogom onda ćeš pokupiti ili block ili ban zavisi gde si. Ili plesku.

- Šta je ovo koji kurac. A i ova televizija više koji kurac u pičku materinu. VUČIĆ, PAROVI, VUČIĆ, PINKOVE ZVEZDE, PINKOVE ZVEZDE, PINKOVI KURCI, AKAPULKO ŠOR, MILIONITI CIKLUS SLAGALICE, NEKO AMERIČKO SRANJE. Ode malo na vukajliju da vidim kako su mi defke prošle. Nikako. O jebem li vam majku jedna ostade živa u minusu, a druga na dženazu. Bolje da su obe. Jebem ti i vukajliju i život i sve!
Ulazi na čet u čekaonicu u kojoj nikad nikog nema.
JNRJINRIJ-HBUHJ-sgs-ag-AAAAAA-JEBEM TI SVE-ag<adcdfxhsxtd-sgwa5w36est-setdgw3q31-4rzhrfcvh.-,-,ljuherdz-q32-omezmkotem53ofmsixmg-wt-ez-nr-ad.
BAN
O jebem li ti majku ne mogu ni iskaliti bes da me ne banuje jebem ti i internet i vukajliju i sve ti jebem u pičku. Odo da se okupam nisam sto godina. A kurac ću nema vode. Ne mogu ni jesti kad nema hleba a vani ovo usrano vreme ko će izlaziti sad do pekare da kupim bagavi hleb star pola godine. Sere mi se više od hamburgera, mekdonaldsa usranog, pica, kurca. Sad mi se ni ne jede nešto. Ni ne spava mi se, ni ne uči, ni ne izlazi, ni ništa. Ode sad na fejz malo da prozivam nafurane klinke. Anejbl tu konekt šupičku materinu šta me jebeš sad i ti JEBENI SIVI DINOSAURUS mi govori da se ne mogu priključiti na internet pa šta ti znaš o internetu govno praistorijsko zakržljalo jebem ti mater ja.
- Nemanja hoćeš igrati sa mnom jamba?
- Aj' može.

5
18 : 9

Vojni opasač - JNA, kožni

dutjas 2013-05-14 09:19:56 +0000

Represivna mera kojom su vaspitavane generacije!

-Pu, Koviljka, pa jebem mu mater, zar i nedeljom da jedemo ovu blitvu?
-Daj, bre Živorade, pa sto puta sam ti rekla da moraš. Znaš šta ti je rekao lekar Martinović, nemaš ti više godina kao onda kad smo se upoznali, a ti tek dobio čin poručnika. Mogao si da jedeš i kulen, krvavicu, švargle.... nema toga više, moj Žile. Ja to sve zbog tebe.
-Pa, pogle' ti ovo!!! Jebem mu sunce raženo, i hleb mi neki taman. Jaooo, majko moja mila. Eee, da sam sad ja na mom Zlatiboru. Pa, da mi je živa moja baba. Jaooooj, pa ona meni skuva 10 jaja, naseče pršute, pa mladi sira, kajmak. A, vidi ovo... šta sam ja, bre u ovoj kući, monsunsko goveče?! Svi me bre jebete! Joooj, da nisam otišao u invalidsku. Jebem ti onaj geler.
-Molim te, smiri se. Evo ti ovaj protiv šloga, turaj to pod jezik!!!
.... zvrrr, zvrrrr....
-Evo ga pile majkino!!! ...cmok... ljubi majka pametnicu svoju. Jesi mi se umorilo, malecko dete?
-Šta malecko, ljubi ga majka? Vidi konjinu. Pa kakva ti je to jakna? Joooj, a četiri čeka sam ti ispisao za nju. Aaaaaa, vidi mu patike!!! Šta si radio, kog kurca?
-Daj, Živko, ne psuj pred detetom.
-Koje crno dete? Jel ti vidiš na šta ti on liči? Jaooo, vidi!!! Čvoruga? Jeb'o sam ti mater sad!!
-Ne, ni slučajno da biješ dete!!!
-Pomak' se ti.
...trči u sobu...skida vojnu torbu...zvrrrrk.... u sebi: (aaaaa, tu si. Vidi ga,lutka moja. Jaoooo, na tebi je stajao moj 7. 62 što sam dobio. Vidi, kak'a je to koža, juuuu, pa k'o prs' debela, sad ću ti 'bem mater malu, nećeš ti da brukaš oca)
-De si, konjino? Ne vredi se kriješ. Oooo, pa naći ću te ja. Pa, sinko. Ja vodio 80 ljudi i niko mi nije nikad utekao, a ti ćeš, a juče se ispilio.
-Ne vuci dete za noge, jaoooj kuku majko, živim sa ludakom.
-Koviljka, ne galami. Nego ga drži za noge, viš' da se rita kao junac!!!

20
48 : 2

Kad se vuklo djubre

Adams86 2013-03-13 11:27:15 +0000

Datum rodjenja i smrti naših dedova.

To je samo jedna od mnogih varijcija i orijentacija u odredjivanju datuma, kod naših starih.

U tim prošlim, teškim vremenima, kalendar je bio poput kompjutera danas. Svako ga je trebao, ali su ga samo odredjeni imali.
Gradska svita, većinom je imala uvid u vreme, kako u časove, tako i u datume. Ali vremena su bila takva da je 90% stanovništva, pripadalo prostom seoskom staležu.
Usled tih okolnosti, ukoliko niste bili sin nekog ministra, doktora ili vojvode, niste mogli znati tačan datum, pa samim tim ni dan svog rodjenja, a po neki put ni godinu.

Tada su mnogi ljudi, vremensku orijentaciju pronalazili u onome što ih je okruživalo. Poljoprivredi, ratovima, ubistvima znamenitih ličnosti... Pa tako imamo mnogo predaka rodjenih u vreme kada se sejala pšenica, one godine kada su Turci ponovo zauzeli Beograd, a koji su umrli u vreme prvog snega, godine kada je izbila buna i bili su stari taman toliko da su tek počeli da se briju.

Čovečanstvo je do danas napredovalo, kalendari se sada nalaze svugde i dostupni su svakom.
Imamo ih u telefonu, na poledjini vizit karte, na bilbordima, u našim sobama... Ali i pored toga i danas se nadje po neki stari "posetioc" koji nam ispriča zanimljivu priču iz svog vremena.

-Deda kad su ono beše naši došli iz Crne gore u Srbiju?
- Beše to sine godine kad su ubili Knjaza Mihajla, tad su došli moj pra deda Simon i njegov brat Vuksan. Mnogo im beše teško, umesto da krenu u proleć, kada su planirali, njih muka i glad potera ranije. Upregli volove i pošli, a tek se kukuruz obrao, već su počeli prvi mrazevi. Muka je to bila živa, jadan Vuksan ne dočeka ni prvu setvu naredne godine i umre od grudobolje. Simon, Bog dušu da mu prosti, beše malo tvrdji i požive on dosta leta. Ajd što požive, nego i dobi dete te godine, to jest dobi tvog pradedu Miloja.
- A Vuksan jel imao dece?
- Imao jadan jednu pišulju, a sina nije dočekao ni da vidi, rodio se malo posle njegove smrti. I to dete umre mlado, nije ni brkove dočekao da obrije.
- A tvoj otac Rajo kad je prebego u Vojvodinu?
- Uuu to bilo dosta kasnije, bio je još golobrad. Tek što poče prvi rat. Zamerio se on nekom činovniku zbog medje. Tačno to beše u kasnu jesen, jer znam da su se oko medje posvadjali. Taj činovnik mu je preorao medju, moj otac ga pokara, a ovaj poteže neki kolac na njega. Moj ti Rajo uze sekiru pa mu prebi nogu. A bilo gadno vreme nema to ko danas, samoodbrana, pa advokati, žalbe, apelacioni sud, zastareo proces... Nego po kratkom postupku. Ti seljak, napao, kraljevog činovnika? Odma u aps, niko te ništa ne pita.
Jadan Rajo šta će, upreže kravu, spakova sve i ode preko Dunava.
- A kad si ti deda beše rodjen? Šta je bilo aktuelno, pšenica, ječam, uspon Hitlera?
- Budi Bog sa tobom. Kakva pšenica i Hitler. Ja sam rodjen sedmog oktobra 1921. Ti to mene počinješ da zajebavaš?

15
25 : 2

Čeka bebicu

NitkovZviždi 2018-03-31 15:33:49 +0000

Iz nekog razoga pridev trudan u ženskom rodu trudna nije baš nekako skroz prefinjen, više je za neku nižu običnu upotrebu ali kada oćete reći da je neko na fin način trudan ili kada prvi put saopštavate vesti o trudnoći nekako svečanije je i više bebeći reći čeka bebicu: pa joooj sve odma vise neke štramplice i mirišu bebeća govna okolo, bebi puder, bebi kučići, bebi oprema puma, radost neka: ova kuća puna sreće, puna sreće i veselja, ova kuća dočekala uvek dobra prijatelja: harmonikaš peva razvalio čeljusti progutaće televizor kolko rasklopio usta riče kao vo, ma što li riče ovolko kad peva kao onaj pevač milan topalović topalko, koj mu je kurac, ma jel znaš ti kolko oni uzmu za dva sata posla što se dere ovde i odsviraju dve pesme? Izračunaj, to ti zaradiš za mesec dana, a možda ne ni za toliko. Kakve sad to veze ima? Pa nema nego pričam.

- Miro ženo, pa gde si ti, esi živa, kažem pre mom Siniši kad smo jeli uveče sardinu la perla sa crnim lukom, Siniša, nema nam bre nešto Rade da nam isporuči neke nove abrove, kažem mu, sto posto otišla kod ćerke u Nemačku.
- Ma kakva Nemačka, tu sam ženo, nego stavljali smo godinu svekru, znaš li ženo šta smo sve naspremali, sve sam sudove isprljala mesec dana sam prala sudove a onaj narod navalio a svašta smo i naspremali salate, riblje ćevape, pasulj, posne sarme, paprike, kiso kupus, posne kolače, trulu ribu šaran iz ribarnice petrović jel veruješ parče jedno nije ostalo da probam, bar od repa parče jedno, sve pojela muževljeva familija crkli da bogda nek im je nazdravlje uvek kažem kako mogu tolko na groblju da jedu, al ako, i spremljeno je da se pojede, nije mi žao.
- Ma sve znam... nego reci mi šta ti je s ovom drugom ćerkom?
- Aaaa pa čeka mi Anči bebicu!
- Stvarnooo? (Prevarila se znači neka budala pa je natankala do vrha?)
- Da, da udala se jesenas a muž, uuuu, muž joj radi u firmi na visokom položaju ima platu 900 evra stalno putuje, sad je u Moskvi, pa posle ide u Australiju, pre bio čak u drugoj nekoj galaksiji doneo nam svima po kamen meteor da ostacima nepoznatog dosad neorganskog jedinjenja, ma mnogo putuje, baš putuje; a u kući? U kući ženo nema šta nemaju: sudopere, pegle, čarape, lonce, mašina jedna, mašina druga, strug galenika, voće, polarotor, svet kompjutera komplet, kivi, programator, čekić, tavan, ma nema šta nemaju u kući, puna kuća hvala bogu svega, baš se dobro udala Anči samo joj je svrekrva gad a živi s njima, sokovnici, čuda, sve.
- E baš mi je drago, pozdravi je puno!
- Oću, oću, šta radite vi?
- Mi ništa, moram eto zube da sređujem samo da vidim gde ću, kod koga ću. Oću da uradim jedan most.

18
46 : 15

Slušaj šta ti deda kaže

dutjas 2013-05-21 19:32:16 +0000

Najjači dedin argument da mu posvetiš deset minuta pažnje.

-Deda, odoh do grada. Zaključaj i ne otvaraj nepoznatim. Seti se prošli put da su nam Jehovini svedoci sedeli čitav dan u kući, a ganci zamalo da mi odnesu nov akumulator sa terase.
-Ajde, ajde, ljubi te deda. Eee, tvoj deda je bio u mornarici, a ti ćeš da ga učiš kako se vezuje čvor...
-Deda, kakav čvor? Rekoh ti da zaključaš i da... ma, i ja budala...
-Pa, sinko 'de si pošao takav? Slušaj ti šta ti deda kaže..
-Jaooo, bre Miroslave, žurim, koji ti je sad?
-Muškarci su ranije nosili šire pantalone, da mogu jajca da landaraju. A pogledaj sebe... teško da ću ja praunuka dočekati kako si krenuo....
-Jaooo, deda... Marija mi je kupila ove farmerke, kad je ona bila tu, svidele su ti se...
-Eeee, to je sve onaj gej lobi uradio, đavoli ga uradili... žemskadija nosi majice 'de im zvrji go pupak, vi te uske farmerice, pa kompjuteri, onda se muda ozrače, a to sve da se ne bi rađali mladi Srbi... a mi smo u Kninu onda...
-Deda, kakav Knin? Šta si poludeo, Miroslave, majke ti?
-Vidiš ti... kod nas se muško računalo kad je dlakavo i kad može da mu se digne i na krmaču, a ne takvi... samo da mu se vide ramena i leđa, a muda ozračena... i ona sranja što piješ, one detrdžente, đavoli ih pili...
-Deda, nisu to detrdženti, to su supl...
-Pusti ti šta jesu, a šta nisu... to Amerikanci namerno poturaju i onaj Klinton. Ti se, dete, za izlazak spremaš pola sata, te ti tvoji Meč trijevi, te afteršejvovi... a mi nekada, samo se malo zapereš ispod miške, poneseš jabuku voljenoj i posle ženiš...
-Deda!!! Žurim! Rekoh ti zaključaj, ne puštaj nikoga i ne naginji se preko terase.
-Ajd, ljubi te deda! ... Eee, kad je Sloba došao na vlast, pa onako lep i mlad, terade on ovu decu da rade nešto, a ovog mog bi trebalo, da mi je živa baba, da vodim da mu prebaje, zamađija ga ona njegova mršava...

6
21 : 2

Kad je htio da vjesi, nek vjesi

dr teglica 2013-07-30 17:09:32 +0000

Svaka naša odluka sa sobom nosi posledice. Dal će one biti dobre ili loše, ko će to znati. Ipak, ono što razlikuje čoveka od beskičmenjaka je prihvatanje odgovornosti za ono što je uradio. Jesi pojeo govno, jesi. Kad već jesi, onda se nasmej, pohvali ukus i zatraži čačkalicu. Bar si propao sa stilom.

Kako drugim ljudima generalno šište jajca za tebe, više će te gotiviti ako prihvataš da si zasrao, nego ako kukaš na sudbinu kletu. U tom slučaju nisi samo luzer, nego i smarač koji širi negativnu energiju. A to niko ne voli.

Kad si čačkao mečku, nek si dobio po pički.

U mom selu postoji priča o nekom starcu i njegovom sinu. Sin je bio mnogo vredan, svaki dan je od ranog jutra radio u polju. Odmarao se dok je najjače sunce, pa popodne sve iz početka. Uz sav taj rad je jedva sastavljao kraj sa krajem. Starac je bio komotan čovek, voleo je da popije i pojede, priča sa komšijama i leži u svojoj ležaljci. Nikada nije mario za polje. Dok je bila živa radila je njegova žena, a posle je preuzeo sin.

Starac je sinu stalno zamerao da ne provodi dovoljno vremena sa njim i da ga ne poštuje dovoljno. Sin se trudio da što više vremena provodi sa ocem, iako je rad zbog toga trpeo.

Matori je voleo da se kocka. Problem je što su sve pare bile sinove. Ipak, iskusni starac je uglavnom gubio ili dobijao malo, pa sin ništa nije primećivao. Sve dok jednom starac nije izgubio veliku svotu, a protivnik nije hteo više da igra. Sin je saznao i, fala bogu, popizdeo na matorca. Morao je još više da radi, i dalje je izdržavao starog, ali mu je davao samo za skroman život i nije hteo da provodi s njim ni sekund duže nego što je neophodno. Nestalo vina i fine hrane.

Matori je kukao, kukao i jednog jutra se obesio. Neki ljudi došli kod sina u polje da mu jave. Kad su mu rekli šta je bilo, sin je kratko odgovorio: ,,Dobro'', i nastavio da radi. Ovi su se začudili: ,,Pa zar nećeš kući da skineš oca?''. ,,Neću. Neće nigde pobeći. Kad je htio da vjesi, nek vjesi''.

---------------------------------------------------------------------------------------------
-Nemoj da se ljutiš, al nije u redu što nisi pozajmio Kizi kad ti je tražio. Bezveze prebiše čoveka. Kum si mu, majku mu.
-Kum sam mu, dabome. Zato sam ga i molio da ne pozajmljuje od zelenaša. Šta ću mu sad. Kad je htio da vjesi, nek vjesi.

0
13 : 5

Od svitanja do sumraka

mealyyu 2013-07-04 08:25:26 +0000

Vikend je. Duga radna nedelja gotova, poso i ta sranja su te ubila u pojam, rešiš da sebi daš malo oduška. Pada ti na pamet roštilj, sa društvom. Znaš da ga odlično praviš, odeš po materijal koji ti nedostaje u radnju, piće je već tu, u uglu su gajbe piva naređane, nešto već spakovano u frižideru, samo čeka na ekipu. Ćumur se potpaljuje, vruće je napolju, 35 je i dalje iako je sunce zašlo odavno, vlaga i miris mora su tu, kao i uvek, ali te ne raduju nešto kad znaš kakvo te žarenje i parenje kraj roštilja čeka. Ali ne mariš, ma kolko bilo teško, ipak uživaš u tome, jbg svi mi imamo nešto mazohističko u sebi. Vatra plamti iz razgorelog ćumura, poneki plamičak dohvati i suvi list palm koji se oklembesio iznad, gledaš i kažeš: "Ma ko ga jebe, neće valjda"... Dolazi ekipa, svi se pozdravljaju i pale unutra u kuću, dovoljno je vruće i bez tvog raspaljenog roštilja, svi se zdrave i produže unutra, jbg sav si mokar pa još i miris pečenog mesa pomešanog sa tvojim znojem i morskom atmosferom, to i nije nešto što svi žele da osete.
Dolazi i ona, zanosna plavuša, pozdravlja se, došla sa drugarom, znate se iz viđenja odnekud samo. Pozdravljaš se, naravno da nije problem što je došo neko nezvan u tom slušaju, dobre ribe su uvek dobrodošle na roštilj...Minjak, dopičnjak, neki šareni, a la Havaji stil, stoji uz britko telo i iscrtava sve obline, a ima ih mogu ti reć..., Guza, podignuta, zategnuta milina za videti... Ali nećeš da bleneš, nisi ti takav, sklanjaš pogled i nastavljaš sa pečenjem ko da ničeg nije ni bilo...Ljudi dolaze, kreću se tamo vamo, dolaze po novu porciju tek vrućeg do tebe, ti pečeš i pečeš, jbg treba napeći 8 kila mesa za 30tak osoba... Dolai i ona, nasmeši ti se, i traži karabatak...daješ joj, probiraš jedan lep samo za nju, daješ joj sa smeškom...Uzima, gleda te, oči u oči, onako ozbiljan pogled sa trunčicom smeška i kreće da jede karabatak... Malo se pogubiš, pogledaš u nju, ne trepćeš, a kroz glavu ti prolaze misli, pa koje bi druge nego scene iz nekog omiljenog porno filma, samo štancuju jedna za drugom, hiperbrzi omnibus, ali pokušavaš da se suzdržiš...Oči ti cakle dok bleneš, ali i dalje pokšavaš da prikriješ to, želju, nagon, tu misao koja ne može da ti izbriše sliku ispred oćiju, oči vide jedno a mozak projektuje nešto sasvim drugo... Da ti je neko pričo da jedenje pečenog karabataka može da ima tolko seksualnog nadeva i žara u sebi, otero bi ga u tri lepe i reko mu da ne sere... Par puta ti drugari prilaze, pominju novu plavušu, al bi je otkino od seska ovako pa onako, sve te priče muške kao i obično se ponavljaju, jbg kad je kriza i relativni nedostatak oćnih žena, to se jasno odrazi i pokaže na očima svih... Samo se smeškaš i potvrđuješ da jeste dobra i jebozovna uz osmeh, ne detaljišeš, nije to tvoj način komentarisanja žena nikad bio i ne želiš ni sad da ga menjaš, iako bi želeo da kažeš nešto, nešto pervezno i ti pošto je i tvoj um zadivljen a i mali vršnjak ti govori isto...Žurkica polako ulazi u sitne sate, ljudi kreću kućama, tapšu te po ramenu, čestitaju, hvale reoštilj kako je najbolji koji su jeli u zadnje vreme, nasmešiš se kad podigneš glavu prema njima i vratiš pogled na preostalih par komada koji su ostali da se ispeku... Već si i dehidriro, pored umora od prethodnih dana, šetnji po kamenitim upeklim rovovima, ovo te je dokrajčilo fizički, ispijaš još jednu konzervu hladne soda vode, ali ne pomaže, telo je klonulo, samo je plamičak duha tu još malo prisutan i održava te na nogama, budnog i poluživog...
Odjednom, dolazi drugar koji je doveo plavušu, i kaže ti da mora da ode hitno nešto zbog posla, vidno uzbuđen, ne stižeš ni da ga pitaš šta se desilo, jedino što čuješ je da li ti možeš da vratiš Mimu kući pošto joj se svidela atmosfera i htela bi da ostane...Prvo se u sebi zamisliš koju Mumi, kreneš da ga pitaš, a onda se ona pojavi na vratim i shvatiš da priča o zanosnoj plavuši koja je došla sa njim...I ona dolazi da te zamoli za isto, kažeš da nema problema, zašto bi ga i bilo, on odlazi...Dok poslednji gosti odlaze, polako skidaš i poslednje parče mesa, oči su ti na 20% aktivne još uvek, i to jedva uspevaš da održiš, ali šta je tu je...Ulaziš u kuću, mokar, smrdljiv, kosa sva ulepljena od dima i vrele masti koja se puši na rešetki roštilja...Onako pospan ugladaš nju, samo je ona još uvek tu, nešto se igra telefonom, podiže glavu i ugleda te, nasmeje se, zove te da sedneš kod nje... Krećeš da se uvijaš, neprijatno ti je, onako smrdljiv i znojav i da joj priđeš samo, stojiš, ne odgovaraš...Ustaje, hvata te za ruku i povlači na sofu...Kao nećkaš se, izvinjavaš se za neprijatan miris, nasmeje se i kaže da nije ni primetila, uz smešak... Gleda te dok pričate, oči joj se cakle na slabom svetlu od lampe koja gori tamo u ćošku sobe... Samo se smeškaš, puštaš je da priča, ni ne slušaš je, s vremena na vreme pohvataš po koju reč, onako isprekidano ih semluješ, ali su praznine izmedju prijema i kognitivnog dela toliko velike da nemaš pojma o čemu priča, da li su to neke standardne ženske gluposti, muke koje ih muče, zavisti, kukanje na predebelost i šta ti ja znam šta još...Glava ti pada, kreće prema njoj, prema njenom ramenu, vidiš kako te hvata obem rukama za obraze, gleda te sa smeškom, shvata i da si klonuo od noćašnjeg rada, stavlja svoju ruku oko tvog ramena i spušta tvoju glavu na njeno naslanjajući njenu lgavu...Tela vam se približuju, ležiš tako, na njoj, u glavi ti prolaze raznorazne misli, iako si umoran, mozak i dalje stvara sliku vas dvoje u akrobatskim pozama, to te malo pokreće, prebacuješ svoju drugu rukupreko njenih grudi, ne buni , zagrli i ona tebe, glava ti polako pada na njene grudi, nisu nesto velike, ali ti ni ne smeta to... Vršnjak se probudio, iako je telo polumrtvo, on polako kreće, podiže se ko zastava spreman i oran za akciju...Spuštaš ruku niže na njena bedra, pa polako niže na nogu, polako dodiruješ, i ona kreće polako da spušta svoju niz tvoje telo, dolazi i do podignute zastave, polako opipava, sokovi kreću u tebi, krećete snažnije i brže sa međusobnim dodirima, ustajete sa sofe, hvatanje se intenzivira, počinješ da zadižeš minjak, ona spušta tvoj šorc, hvata se za vršnjaka dok joj ti ljubiš vrat i hvataš je za guzove i onda...
U svoj toj euforiji dolazi do nečeg, nečeg što u životu nisi pomišljao, nisi očekivao, nisi želeo da se desi...Bam, ko grom iz vedra neba, vršnjak odlazi u večna lovišta, zastava se spušta, bitka je završena i pre nego što je počela... Ona se odaljuje od tebe, drži u ruci ono što je ostalo, diže glavu i pogleda te, sa nekim prekornim pogledom, taj pogled te ustvari najviše pokopa, nije ništa rekla, osmeh je nestao, gleda u tebe i polako ga pušta, ti si totalno pogubljen, gledaš, ne možeš da veruješ, zar na takvu ribu, eeeeej breee...
Ne čuješ, ne vidiš, gledaš je sa poluotvorenim ustima, zanemeo, ne znaš šta da kažeš...Posle par trenutaka, tu monotonu sablastnu tišinu razbja njen glas, njene reči od kojih si uspeo da razaznaš samo: „Vodi me kući“...Nije ti se više javila, nisi je video, sve je nestalo osim gorke uspomene, uspomene na neslavnu bitku i još neslavniji kraj...Nosićeš to u sebi do kraja života, nikad nećeš zaboraviti taj trenutak, taj trenutak od svitanja do sumraka...

13
12 : 6

"Genijalac" situacije

TheTowersOfPrague 2011-10-13 20:03:22 +0000

Trenuci u životu kada shvatiš koliko te sudbina zajebala uprkos neverovatnom potencijalu koji čuči u tebi odvajkada, iako si ga ti u pomenutom trenutku po prvi put primetio. Često bivaju propraćeni raznim spektrom emotivnih stanja, od depresije što ništa od života nisi napravio uprkos činjenici da Svevišnji nije škrtario na tebi do ponosa i ushićenja izazvanog spoznajom da si u stvari neverovatno obdaren i superioran kao Džim Morison na horsu. Svet to ne vidi, ali tebi se jebe jer ionako ne znaš da nabrojiš sve kontinente. Ako glupa stoka nije u stanju da prepozna tvoju jedinstvenost oličenu u suvoj inteligenciji/spontanoj mutaciji ti im je nećeš nametati, iako bi spasila milione ljudi od gladi, donijela mir čitavom svijetu, omogućila putovanje kroz vrijeme i naterala kosu na glavi Šabana Šaulića da nabuja kao pečurke posle kiše.

(Pišam u WC-u i odjednom provalim da moj urin ima supermoć skidanja govnjive skrame stare i do mesec dana. Vođen suvom logikom zaključujem da je moj urin specijalan, sigurno ima mnogo veću količinu mokraćne kiseline i da sam IPAK jedinstven na ovoj jebenoj planeti. Duvajte ga dušmani !!!)
Pa jebote ne mogu da verujem da sam ovo tek sada otkrio... E živote i sudbino kleta, da sam na vreme shvatio koliki sam potencijal, uz pravilnu ishranu i preparate sada bi moju pišaćku u supermarketima prodavali umesto Domestosa.
........................................................................................
Šetam parkom jednog kišnog dana i vidim kako mi se pseće govno lagano približava... Polu-raspadnuto, smrad se više ne širi jer se zabajatilo, a male mrvice oko njega svedoče da postojano nestaje pretvarajući se u ništavilo. A nekada je bilo živa tvar... Odjednom me pogađa revolucionarna filozofska hipoteza - ŽIVOT NEMA SMISLA. Živimo u besmislenom haosu i svi ćemo se raspasti kao pseća govna. Istovremeno me pogađa osećaj goleme tuge što nisam pratio na časovima filozofije, sada bih garant bio u udžbenicima širom sveta... Jebi ga, nastavljam depresivan ali ponosan na sebe zamišljajući kako mi u dalekoj budućnosti iz jednorogove balege rekonstruišu misli, hvataju ovu o smislu života i puni poštovanja dižu mi spomenik istovremeno tužni što sam umro nezapažen u siromaštvu.
.......................................................................................
Žgoljavi klošar kopa po kontejneru i odjednom vadi ogromne bubrežnjače. Gleda ih par trenutaka, vadi nož iz pantalona i raskraja ih po sredini. Skida jaknu koju mu je Pera hirurg poklonio nakon što je "operisao" po naselju i nabavio sebi novu i navlači bubrežnjače, istovremeno provaljujući sa izrazom divljeg ushićenja na licu da je upravo sebi skrojio neku vrstu siledžijke. Prolazi pored vas šepureći se dok mu govnjiva fleka ukrašava predio grudnog koša i čujete ga:
- "Jebote kako sam ekonomičan a istovremeno veoma inteligentan. Da nije ove sudbine klete što me alkoholu dade sad bih bio ministar ekonomije, da mi jebeš mater ako lažem... Odo' na pivo, zaslužio sam !"

1
10 : 3

Slagalica strave

Glavni 2014-01-26 21:45:31 +0000

Mrak je. Oseti se miris truleži u vazduhu. Čuje se neko meškoljenje. Strah obliva prostoriju. Uključuje se diktafon.
"Sada je 6 sati poslepodne! Imate tačno dva sata da preživite. Onaj koji ostane poslednji biće pošteđen. Nemate u posedu nikakvo oružje. Imate samo svoj glas. Vreme otkucava."
Prostoriju koja nije imala prozore obasja svetlo.

Jako svetlo zaslepi osmorku u prostoriji. Na sredini je bio leš, reklo bi se ženske osobe.

Era Ojdanić - Auuuuu....de sam doš'o u pičku materinu!
Aca Ilić - De sam ja!?
Beki Bekić - Ero, jes to ti? :osmeh od uva do uva:
Ero Ojdanić - Puši kurac šiptarčino!
Zlata Petrović - A jes' zagušljivo u tri pičke materine!
Zorica Brunclik - A kakva mi je kosa? Jel lepa boja na ovom svetlu!
Đani - Đe sam?
Dara Bubamara - Ijaoooo.....baš smrdi ovde!
Baja Mali Knindža - Jebemti Boga i nedlju! Otkud ovde! I ranije sam pio, ali nikad ovoliko!
Aca Ilić - Jeste li svi čuli šta je rekao glas sa kasete?
Era Ojdanić - Možda nam je Saša opet neku zajebanciju spremio.
Beki Bekić - Salje dobar čovek!
Zlata Petrović - Kakav je ovo leš božemprosti!
Đani - Mislim da je Zorica Marković!
Zorica Brunclik - Nije ni čudo da ovoliko smrdi, malo više nego dok je bila živa.
Baja Mali Knindža - E ljudi kako ćemo da izađemo odavde! Ja sam vezan!
Ero Ojdanić - I ja sam!
Svi - I ja sam!
Đani - Ovo je neka zajebancija! Garant grand nešto zajebava! Jel vidi iko kamere?
Dara Bubamara - Ijao umrećemo!
Beki Bekić - Nisam pljaniro vako dumrem pravo da vam kažem!

Aca Ilić video da je vrag odneo šalu i nagovara Zoricu Brunclik da pevaju duet i tako ubiju ostale!
Počinju-KOČIJA BELA A KONJI VRANI, PROKLETA KOČIJO STAAAANIIIIIII!!!

Đaniju ide krv na nos, Eri ojdaniću udarila pena na usta, dari Bubamri pucaju silikoni, Zlati Petrović se razvezo pupak, Bekiju Bekiću usta se razletela oko glave, Baja Mali Knindža vadi oči noktima.
Zorica Brunclik i Aca Ilić iscrpljeni prestaju!

Poslednjim atomima snage Đani počinje da peva! OSTAJEM BALKANAC I PROVINCIJALAC!!!!

To je bilo previše za Daru Bubamaru kojoj već uveliko curi botoks iz usana i ona preminu u najstrašnijim mukama, Baja Mali Knindža kida sopstvene bradavice, Ero Ojdanić otida sebi kurac i udara se njim u čelo u svom tom bunilu, Beki Bekić se polako pretvara u goluma, Zlati Petrović grudi prelaze na leđa u strašnim bolovima, Aci Iliću otpadoše brkovi i pođe da mu raste glogovo trnje na čelu, Zorici Brunclik se promeni boja kose u crvenu, al ne može dvaput isto, pa se promeni u smeđu i otpade joj nos.

Đani izgubi dah i prestade!
Baja Mali Knindža, već oslepljen i bez bradavica poče da peva!!!
MOREM PLOVI JEDNA MALA BARKA!!!

Bila je to pesma vraka! Ona hiluje Srbe. Beki Bekić, već pretvoren u goluma, otkida sebi nogu i zabija je u svoju slepočnicu. Pada mrtav! Ipak, Baja izdahnu puštajući poslednje atome snage za srpstvo.

Blago oporavljen Ero Ojdanić, baci onaj svoj kurac, koji je ranije bio otkin'o na Zlatu Petrović i pođe da peva!

I SVE ŠTO SAM STEKOOOOO POTROŠIĆE NEKOOOO!!!!

Zlata Petrović, dok su joj obrve otpadale, uze Erin kurac kojim ju je pogodio i probade da začepi pupak, ali bio kurac je premalen za toliku pupčinu, i tu joj izađe utroba zajedno zdžigerom i ona umire. Zorici Brunclik klitoris upade u pertle od patika i ona tu pusti poslednji krik. Đani u totalnom besnilu kida dlake sa prsa i trpa sebi u usta i tako se udavi. Aca Ilić lomi zglobove na nogama i čupa naramenice sa sakoa gurajući ih sebi u čmar. U tome jedanput prdnu toliko jako da mu je puklo debelo crevo i on tu umire.

Era, onako bez kurca ustaje i viče POBEDIO SAM,
POBEDIO SAM!!!!

U tom momentu, mrtva Zorica Marković, koja zapravo nije bilo mrtva nego je samo ležala s čepićima u ušima ustaje i počinje:
MIRNO SPAVAJ NANO SVE JE ZAKLJUČANO MOJE SRCE NIJE DŽABA TI KAPIJE!

Eri ispadoše oči, i zubi, i osuši mu se telo i pretvori se u pepeo.

Zorica se osmehnu.

19
82 : 16

Kasandra, 25 godina kasnije

DustBGD89 2015-06-06 18:27:16 +0000

Kao što je već pokušano sa objašnjavanjem kako bi se nastavila jedna kultna serija, trebalo bi videti i šta bi bilo sa jednom drugim, na našim prostorima ništa manje popularnim ostvarenjem.

Glavna junakinja, sada u svojim kasnim četrdesetim, živi kao tipična debela domaćica. Od Luisa Davida se razvela pre desetak godina, kad je shvatila da i ovaj pokušava da je ojadi za nasledstvo. Iz braka sa njim ima dvoje dece, Alfonsa Juniora i Andreinu koji su sada u svojim dvadesetim. Alfonso Junior se prihvatio ozbiljnog biznisa, ali je uhapšen u Španiji kad je terao neki kokain za Darka Šarića.
Andreina radi kao go go igračica u noćnom klubu koji su otvorili Luis David i Hektor.
Manrike i Roberto su na vreme ušli u stranku kod Čavesa, pa su postali ministri pravde i zdravlja. Manrike se oženio Normom, sa kojom se čak i u pedesetim satire od seksa. Ona je rodila dvoje dece, a da li su njegova, ne može se sasvim utvrditi. Roberto i Gema imaju troje debele usvojene dece, koju su razmazili do srži (sopstvenu decu nemaju, jer i pihtije idu sa godinama).
Dorinda i Elvira više nisu među živima.
Bivši cirkuzanti i dalje drže Randuov hotel, ali kako je kriza zakucala na vrata, krišom su ga pretvorili u bordel i sastajalište narko-kartela. Lilija Rosa je direktor, pa zahvaljujući tome što joj je otac ministar uspeva sve da zataškava.
Čabela je u međuvremenu osnovala sopstvenu firmu za marketing, Matijasa je smestila u dom za stare (iako mu ništa ne fali, i ja da jedem banane po ceo dan, doživeo bih stotu), a priča se da je njeno imbecilno dete zapravo nastalo iz polu-incestuozne veze sa Alfonsom Juniorom. Rosaura je još uvek živa i iako joj je ostalo još pet godina ćorke, već planira osvetu.
Kalunga se posle decenija lokanja prijavio na kliniku za bolesti zavisnosti. Po izlasku shvata da je njegov ortak iz detinjstva, Nikolas Maduro, postao predsednik, pa mu se javlja, najpre postaje maskota kampanje "Alkoholizam je izlečiv", potom poslanik, pa šef poslaničkog kluba, a u narednom mandatu je viđen za premijera.
Onaj španski pevač sa kojim je Kasandra nakratko bila za vreme njegove turneje po Venecueli se više nije vraćao. Kako je izgubio stas i glas, stupio je u kontakt sa Goranom Bregovićem, koji mu je napisao pesmu za Evroviziju, na kojoj je osvojio poslednje mesto, jer se pročulo da je pevao plagiranu melodiju iz "Ranjenog orla".

7
19 : 5

Kosidba

mrljo 2013-07-08 16:31:34 +0000

Najnaporniji sport. Kakav kurac vaterpolo, rukomet i slično. Kad ti kosa padne u ruke a pred tobom pukne Marakana da je pokosiš, tek tad shvatiš kako si mali i kad si jak, što bi rekao Daša iz Legendi. Vrsni kosci su dostizali nevjerovatan nivo fizičke spreme i koncentraciju Šaolin monaha i Bobija Fišera.

Kosidba je začeta iz domaćinskih i nadasve ljudskih razloga, dođete da pomognete komšiji, poredate se u vrstu i udri. Takmičarska volja koju svaki čovjek posjeduje je od toga napravila sport. Kosidba već odavno nije ono što je bila. Umjesto na Olimpijadi održava se tek ponegdje u sklopu folklora i njegovanja tradicije.

Kosidba je propala tako što je gastarbajter, u želji da oženi metiljavog sina nesposobnog za rad u polju, istom kupio kosacicu da se kurči pred seoskim mladicama. Slično kao i rokenrol.

Livada ,sanjiva se budi, dva kosca u strani, jedan s jedne drugi sa druge strane odbija, muda se klate, dodijalo...

-JEBI JE PUČE!
-Leti did uz livadu...
-A JEB'LO TE SUNCE PA ĐEŠ MI KOSU PREBITI, BOLJE DA SI MI OKO IZVADIO, U ŠTA GLEDAŠ PUŠKA TE UBILA!
-Opušteno dide, zajebavam se.
-O JEB'O TE ĆAĆA TAKO BLENTAVA, SAMO JOŠ JEDNOM PROBAJ!

Nakon par minuta...

-JEBI JE DIDE, SAD JE STVARNO PUKLA!
-Ide did, iz očiju živa vatra sjeva iz nozdrva modar plamen liže...
-PA KOLIKI MEĐED MORAŠ BITI DA KOSU PREBIJEŠ, JE L' VIDIŠ KOLIKI JE MRAVINJAK, K'O PIRAMIDA U VISOKOM I TI KONJ ZADRO!
-Šalim se di...

FJUS! Manu did kosom, provuče je ispod mojih stopala, a ja se oduzeo k'o da mi je do koljena nogu odsjekao....

-Vidiš mali, ovo samo najbolji kosci umiju! Šta je, usr'o si se? Neka malo, da vidiš na koga si udario. Ja sam dvajes godina bio prvi kosac u srezu. BOLAN, LAZAR LAKETA ME ZA JEDAN OTKOS POBIJEDIO, A TO JE BIO ČOVJEK, SA DVA SRCA KOSIO! Ustanem sabajle dok se rosa nije podigla i u livadu, sam. Pripašem vodijer, toknem malo vode u nj, umočim brus iz Bergama,i gutljaj rakije koju odložim u vrelo da se oladi. Pljunem u šake i udri. Kosište ima idealne proporcije, dugačko do pod pazuh, razmak između dva kvačka –širina ramena. Našarano sa stilom. A kosa- VARCARKA. Rota kov'o. To nema, brije. Sine, da je Tolstoj čuo za varcarku Ana Karenjina bi imala ne 800 nego 2800 strana, koja je milina kositi sa tom kosom. I krenem, kad prvi znoj oblije, stanem, uzmem otkos sa kojeg se cijedi rosa u šaku, pređem preko kose, uzmem brus i navlačim joj žicu. Dok to radim, pogled mi sa kose ode na livadu, pa kad vidim kolika je pogledam u nebo, prokunem Boga, sebe, i majku što me ne pobaci, i nastavim dalje, to ti je sine život. Ja sam u tvojim godinama već imao dvoje dijece, i trudio se da ih prehranim, a nisam ko ti sa fakultetskom diplomom sjedio ispred zadruge i trudio se da dvolitru pive šćeram ispod etikete na eks. Vzadan kosim i ženu dvaput opremim naveče. Jedina korist od tebe su ove kopačke od tvog loptanja pa sad mogu kositi u strani da ne otkližem.

E kakav sam ja kosac bio! Ama , onaj Mikelanđelo da je znao za mene ne bi izvaj'o Davida nego Milutina, savršena građa, samo veći kurac! Ja sam koseći drugima i za druge sebi izgradio četiri stambena objekta, jedan za stoku al' to nema veze. To sam sebi obećo i ispunio, a sve sa rakitalom, i tom kosom u tvojim rukama 30 godina starom.

-Meni si dide obećao krme kad sam završio fakultet, a ja sam dobio samo radnu knjižicu. Eto sutra će dvije godine kako sam završio pa da vidim sjećaš li se?
-Sjećam se, stani malo vidiš da je kriza, šta me zelenašiš, bolje ti je idi zovni Jovana da dođe sa kosačicom da se ne jebemo ovdje čitav dan...

12
44 : 8

Spaljivanje knjiga

Мици 2016-05-11 13:25:11 +0000

Odličan način da se autori knjiga izreklamiraju za buduća pokolenja. Knjige koje su spaljene golicaju maštu, jer po pravilu sve što se cenzuriše uvek je umnogome interesantnije. Spaljivači su, kako i dolikuje, osuđeni kao zločinci protiv slobode misli, psihopate i divljaci koji žele da kontrolišu mase.

Negde u Aleksandriji, 391. godina
Ostrašćeni hrišćanin: Patrijarše Teofile, da palimo ovo?
Teofil: Bog tako želi sine, da nije želeo da ova biblioteka bude spaljena, zašto bi u nju stavio toliko rolni papirusa.
Ostrašćeni hrišćanin: Tako je, DA PALIMO BRE; AJDE BRE!

Nekoliko hiljada godina kasnije:
-Pa većina dela najvećih antičkih mislilaca uništena je divljačkim napadom hrišćana i paljenjem Aleksandrijske biblioteke, ne možemo ni da zamislimo koliko je savremeni čovek izgubio.
-Hrišćani užaš stvarno, kolika je to stoka bila.
-Dobro pa posle su i muslimani palili, šta.
-Ma da, ljudi su govna generalno, da je sreće da nije spaljeno to pa da imam ceo opus Euripida ovde, ne bih se pomerio dok sve ne iščitam.
-To ti kažem.

---------------------------------------------
Nemačka, 1933.
Ostrašćeni naci: I šta kažete Hitlere, mislite da spalimo ipak?
Hitler: Pa sad, nikad nisam bio ekstreman, nisam imao to u sebi, znaš, ali nekako mi se čini ipak gej da ih bacim u more, nekako mi to zvuči kao Bostonska čajanka, nemam pojma.
Ostrašćeni naci: Nemojte Hitlere, nije to vaš stil, čini mi se spaljivanje vam više ide uz karakter, ako smem.
Hitler: Smeš, a i znaš, pričam sa Gebelsom neki dan i kaže mi on, brate lakše će oni to da podnesu kasnije, mislim, kad budemo njih spaljivali, neka gledaju na ovo kao fazu privikavanja.
Ostrašćeni naci: Kakav je genije Gebels, stvarno gospodin.
Hitler: Ma jeste, ali nemoj da bude da sam gej.
Ostrađšćeni naci: Pa taman posla, takvi muževni brkovi pa gej!
Hitler: Hehe, tako je, PALI.

Nekoliko decenija kasnije:
-Zamisli jebote Kafka koji je to genije, šta su sve njegova dela preživela.
-Ma čuo sam da je hteo da budu uništena, koji car brate, zamisli ja da pišem kao Kafka pa ja ne bih nikad spalio svoja dela realno.
-Haha pomogao mu je Hitler, znaš da je dela mnogo genijalnih autora spalio.
-Znam, znam. Poseban krug pakla za ljude koji vole da spaljuju knjige u slobodno vreme!
-E brate, a kad smo mi onu fiziku spaljivali u srednjoj?
-Ma to je udžbenik to se ne računa, šta sereš.
-I to što kažeš.
--------------------------------------------------
U Americi, šezdesete.
Džon Lenon: Veći smo od Isusa!
HilibiliAmer: Kako smeš da kažeš da su Bitlsi veći od Isusa sina Božjeg, sad ću sve ploče da ti spalim ritualno!!!
Džon Lenon: Lololo samo pali brt, tvoja ćerka koja drka kliću na mene tajno će da kupi novi od džeparca.
Hilibili Amer: Moja ćerka!! Gorećeš u paklu zbog ovog huljenja! Ružan si!
Džon Lenon: HEhe to nije sprečilo tvoju ćerku da ipak drka.
Hilibili Amer: RAAGAH.

Par decenija kasnije:
-Koji je car ovaj Lenon.
-Jeste, samo svet nije bio spreman za njega.
-Jeste, nije bio spreman, a i kurava Joko Ono razbila bend.
-Eno je još živa, mater joj.
-Kurva.
-------------------------------------------------
Danas:
-Voleo bih da spalim sve knjige Mirjane Bobić Mojsilović AAA jebem joj mater glupu kako me nervira samo!
-Nemoj brate, samo nemoj.

41
34 : 11

Klasična bajka

Quaker 2009-07-29 12:37:07 +0000

Počinje uglavnom isto: 'nekada davno, u dalekoj zemlji, živeo jedan car i imao 3 sina/ćerke'. E sad, ako su u pitanju sinovi, odlaze u svet ne bi li neku princezu spasili od neke jednoglave/troglave/sedmoglave aždaje/ale/zmaja. Ako su u pitanju ćerke, njih će sinovi nekog drugog cara iz neke druge daleke zemlje da spašavaju od jednoglave/troglave/sedmoglave aždaje/ale/zmaja. Često cilj spašavanja nisu ni sinovi ni kćeri, već nekakve zlatne jabuke/kruške/lubenice. 2/3 sina uglavnom ginu i sav teret pada na pleća najmlađeg sina, koji uspešno spašava princezu/oteto voće, i biva nagrađen sa pola carstva ili princezom/voćem koje je spasio. Kao prepreke na putu najčešće se pojavljuju džinovi, zle vile, bezube babe i ostala mistična bića, a kao prevozno sredstvo naši junaci najčešće koriste čarobne konjiće ili magarce. Ovom klišeu i izlizanim temama najverovatnije je doprineo nedostatak mašte i kreativizma, ne vidim šta drugo.

Za promenu, mogao bi neko da smisli neku modernu bajku, koja bi izgledala ovako nekako:

... Najmladji kraljevic izvuce svoj mac iz korica, i secivo snazno bljesnu na suncu. On potera svog vranca u pravcu zlog zmaja, a kad bese sasvim blizu, lakim skokom odvoji se od svog vernog pratioca i u trenu se nadje tacno oci u oci sa cudovistem. Ono pokusa sprziti mladica svojim plamenim dahom, ali princ bese brzi, hrabro zamahnu macem i ...

I onda, nista. Spustivsi mac i naslonivsi se na njega, kraljevic se drugom rukom poceska po celu, i nakon par trenutaka glasno zapita sebe: "A zasto ja imam utisak da se ovo desavalo vec ko zna koliko puta i da mi je potpuno besmisleno i mrsko uraditi to jos jednom?". Zbunjenost se uspesno prenela i na zmajevo gusteroliko lice. "Ne bih znao, prince ... mada, ima neceg istinitog u recima tvojim ... zaista, cemu sve ovo?". I kao da se nista nije desilo pre ovog trena, obojica sedose nasred proplanka, jedan do drugoga, gledase se i nastavise da glasno razmisljaju. "Dakle" - pitao je mladic svog sagovornika i sebe - "Sta imamo ovog puta?". Zmaj zausti da odgovori, iako se po polozaju obrva, a one ilustrovase raspolozenje i misli, videlo da on nema narocito resenje ove problematike, ali princ nastavi: "Naravno, pitam sta imamo ovog puta sem sto si mi ubio dva starija brata, a oni su bili klimavog morala i podlo nastrojeni prema meni, i oteo verenicu, koja mi i nije verenica, ali je ja spasem i istog se momenta smrtno zaljubim u nju pa zivimo srecno i zadovoljno do kraja zivota i par reinkarnacija posle ...". Malo zastade, pa zakljuci: "Zaista, nisam ranije izvoleo zapaziti da vi zmajevi imate obrve. Onda, kakva je danas situacija?". "Manje - vise bas takva, prince." - odgovori zmaj. "Jesi li mozda krao zlatne jabuke?". "Zapravo, zlatne visnje.". "Pa pobogu, zbog cega si ih krao?". Zmaj se namrsti. "Iz principa! Iz principa, eto ... zato sto me to iritira, to me proganja, ne mogu spavati zbog tog nedopustivog besmisla! Zlatne visnje, zlatne jabuke ... covece! Kako takva glupost moze postojati? Mislim, reci ti meni, plemenita krvi, sta vi uopste radite sa zlatnim vocem? Trebalo bi ga jesti, a ne moze se jesti jer je zlatno, ne moze se ni prodavati na pijaci, ne mozes ga prodati jer zaista nikome ne treba zlatna vocka, to je totalno maloumno! To je napad na zdrav razum! Grdna jedna glupost ...". " Ziva istina!" - viknu mladic, vidno oraspolozen pravcem u kojem razgovor ide - "Nikad nisam razumeo zasto bi taj vocnjak trebalo paziti i toliko cuvati. Ima jedno drugo drvo visnje koje nije zlatno i nije ni po cemu posebno, a meni je mnogo draze. Tamo radjaju obicni plodovi od kojih dadilja ume spremiti divne kolace ... da, eto poneo sam malo tih kolaca sa sobom na put, bi li ih probao?". "O, da, zasto ne? Ali hajde da udjemo u moje odaje u pecini, imam hladnog piva ...". "Sa zadovoljstvom, veliko hvala!".

4
25 : 1
<%

Rekli o sajtu

Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.

Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt