Кад, као што се то обично и ради, одједном јако пустиш воду на судопери а баш управо испод самог млаза се неким чудом створила обична кухињска кашика. Млаз, наилазећи на овалну, благо удубљену препреку, изненада мења свој смер и распршује се у свим правцима па и по теби, не марећи за то што си се спремио за град.

Када увече имаш феноменалан секс, исвршаваш се као бог, скинеш једно 2000 калорија, девојка одмах након тога заспи, ти запалиш пљугу, отвориш пиво, решиш да погледаш шта има на нету пре него што заспиш и на Вукајлији прочиташ нову дефиницију "глумљење оргазма". Тада погледаш своју увелико уснулу девојку како хрче и помислиш...

2 евра која потрошите у граду како би себи купили пиво и бурек.

Оно што ће девојка да нагласи у разговору са вама ако посумња да је терен који припремате параван за секс. Интересантна ствар је да мушкарац често заиста није хтео ни да покуша нешто више али након изговореног "Неће бити ништа" буди се мушки инат и у себи чује глас "Има да те јебем вечерас".

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

Израз који се користи за класичну фанфуљу, девојку коју није јеб'о само онај који није питао! Момке броји у километрима,а не по редним бројевима. Слободна девојка,воли секс и радо га се сећа! Синоним је-''Служи за лупање рецки!''...

Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.

Веома релативан појам.
Они што живе на селу тако називају посету својим рођацима на периферији.
Они што живе на периферији тако називају шетњу до ужег центра, и евентуални излазак у неком од топ-кафића/клубова.
Они што живе у центру под "одлазак у град" сматрају одлазак у Београд.

Данас се овај израз све чешће може чути, а односи се на особе које су свесно или несвесно заборавиле своје порекло или место одакле су, фигуративно, пошле на неки пут. У ширем смислу, може се односити и на људе који су се окрвили, изгубили и последњи фотон дечије наивности, па су кренули, како они кажу ,, у битку која се зове живот’’, с тим да такви у тој битки не поштују ни кодексе части, ни правила ратовања. ,,Циљ оправдава средства’’ њихова је девиза. Неки се правдају да их је мука на то натерала, а на речи њихових старих ,, Бог све види, сине’’ само окрећу главу на другу страну. Блажи облици овог симптома су особе које по одласку на студије из провинције у неки мало већи град, као место пребивалишта наводе управо тај град ( до експанзије овог облика је дошло са развојем друштвених мрежа, у којима се као хоумтаун наводи Београд, Нови Сад етц. да би неки страни аналитичари могли помислити како се у овим градовима налази преко 90 % становништва Србије).

Изрека која се упућује женској особи са којом имамо одличан однос, али нисмо ни у каквој емотивној вези или слично. Користи се у ситуацијама када нас, стицајем околности, та особа приупита шта хоћемо од ње. Алудира на секс, што углавном свака девојка схвати, али се вештим маневром на крају избегава титула простака и сељака.

Оно што ти кева каже када изађеш суботом у град, постоје два значења:
1) ако си млађи од 18*: дођи кући ноћас на спавање
2) ако си старији од 18*: дођи кући макар на недељни ручак сутра у 2

*у зависности од кеве и односа у породици граница иде од 14-50 година

Mистерија којој је посвећен најновији мост у престоници.
Била она особа (попут Наде Мацуре), омиљена адреса поштених неимара или апстракција (када може бити и лажна), свакако је скупо повезала Нови и Стари град преко Аде Циганлије; још увек није одгонетнуто о коме је реч, и да - свакако умире последња.

Невероватно сејачки еуфамизам за секс .Овај израз је прославио Велимир Веља Илић приликом посете Вашинтону када је по изјавама Ненада Чанка и покојног Батића зарад стабилизације односа Америке и тада још Југославије био спреман да нагна Марлин Олбрајт.Касније је збoг ове његове изјаве наш драги Веља био редовно прозиван од стране хумористичке емисије "Nикад извини".

Игра речи, своди се на бетмобил. Тако је опасан, брз, бесан и вози га прави баја. А што је најбитније, тематика те речи представља страствени поглед спонзоруше на исти, где након извесног времена пада озбиљан секс у истом... У добрим колима најлакше се меће.

Дебела, пространа неструкирана зимска јакна са попречним штеповима, у којој власник изгледа као маскота Мишелина или евентуално као одевена нинџа корњача, оно кад их зими Ејприл поведе у град. Мањак елеганције надокнађује се квалитетном заштитом од утицаја елемената и комфорношћу која је добродошла за скривање славама заокруженог тела. Али и којечега другог.

Ситуација у којој скупиш две екипе за фудбал, и договорите да утакмицу одиграте на другом крају града, где станују играчи из друге екипе. А притом се договориш са својом екипом да колима одете до тог места.

Ризик се састоји у пролажењу колима кроз град. И поред снега и леда, зими уме да буде мањи него лети.

Риба која је уписала факс само да би могла да говори како је студенткиња, при чему од ``с`` у њеном `студирању` има само секс.

У суштини, то је дроља - фуфета која пеца глупаке на фору. Препознаје се по благотелећем погледу када се поведе неки разговор везан за предмет њеног студирања (овај пут заиста предмет студирања, не алузија на секс). Уредна је, чиста споља и изнутра (у глави нема ништа да смета) и редовно вуцара са собом некакве књиге и фасцикле (видела у едукативном материјалу за ``студенткиње``). Наочаре су ту само као модни детаљ који као и штикле, служе да је учине наизглед паметнијом и вишом него што јесте.

Свака поштена удавача зна да се студенткиња боље котира код маминих синова и у кревету, него обична девојка која има само средњу школу и не иде на студије. Зато фуфета студира по неколико година, све док неком не пукне струмфна гумица па закеви или док не пукне толико пара на обнову да не може више да обнавља годину.

Реална дефиниција жене дугогодишњег брачног сапутника. Оно друго , да су жене што су старије као вино-све боље и боље, су измислили они који би да се огребу за секс с згодњикавом заводном старијом комшиницом, ил матори удварачи којима је потребан неко у кухињи, а немају никакво друго средство ( читај импотентни су) да освоје неку млађу...

Тим геџа односно паора пристиглих из разних припиздина у неки већи град ради студирања или посла, окупљених на неком јавном месту (нпр. Калемегдан, Ташмајдан, Ада Циганлија, Чаир, Шумарице, Петроварадин...) ради испијања вопса. У питању су потомци, рођаци и пријатељи садашњих и бивших чланова њиховог вечитог ривала Љанчестер Јунајтеда.

Давно заборављени израз за сексуални однос, такорећи карање. Неки средњовековни еквивалент данашњем спавању.
Данас се користи углавном за коитус који се дешава из чисте користи. То је секс на релацији матори буржуј - јебозовна спонзоруша и тај неки рад.