
Очајнички покушај сексуалних манијака да остваре било какав контакт са особама супротног (а понекад и истог) пола. Деле се на оне што, шатро случајно и због труцкања у саобраћају пипају атрибуте других људи и оне који своје руке држе на рукодржачима али се зато, такође шатро случајно, прислањају полним органом уз дупета својих жртава. Трећа, најбезазленија група, су они који само непристојно пиље у друге путнике или им дахћу на уво. С' времена на време могу се сусрести и мастурбатори који, најчешће кроз рупу у џепу, задовољавају своје нагоне гледајући успут у неку згодну путницу.
За разлику од обичних манијака који најчешће нападају 1 на 1 у мрачним улицама или по жбуновима, ГСП манијаци користе нељудску гужву у аутобусима и тролама, рачунајући да то смањује шансу да буду ухваћени на делу. Активни су углавном у летњем периоду када жене носе кратке сукње, мајице на бретеле и сл.
Жртве ГСП манијака углавном прећуте напад, тешећи се да умишљају и да је немогуће да у гужви у којој се не зна где је коме рука а где нога неко мисли на секс. Понекад ипак падне и јавно напушавање после чега манијак, постиђен, бежи чим се отворе врата.
Девојка стоји у препуном аутобусу и гледа кроз прозор, дупетом окренута ка унутрашњости аутобуса. Манијак користи гужву да се прилепи уз њу. Њој је непријатно али ћути, правдајући ситуацију гужвом. На свакој следећој станици улази још више путника а манијак то потискивање из правца врата користи да се све више набија уз жртву. У једном тренутку она окреће главу и види да је последњи део аутобуса празан а да се овај не одмиче од ње. Креће драма!
Девојка : Мене си нашао, мајмуне одвратни! Г*вно лузерско, сељачино! Мене, поштену девојку, студенткињу, бившег ђака генерације! Стоко једна небаждарена! Иди прилепи се уз мајку што те је тако васпитала, сомино једна!
Манијак стоји погнуте главе и не проговара. Евентуално покушава да се правда како није он крив али не може да дође до речи.
Аутобус као за баксуз упада у саобраћајну гужву а напушавање траје и траје. Остали путници се као по правилу не мешају и гледају кроз прозоре илу у мобилне, како ко. Чим аутобус стаје манијак постиђен бежи а жртва се, упркос претрпљеној непријатности, осећа крајње тријумфално!
Обележен, означен и већ свима препознатљив, било по лошим или добрим делима/особинама. На неки начин 'етикетиран' као Аца Шмкрас.
-Зовемо Аца у град?
-Ма бежи, смориша!
-У је, што сви кажу то за њега?
-Па зар ниси приметио да је ликован као досадњаковић?
Уколико немате кишобран или ауто,тај дан одређује аутоматски ваш смисао живота а то је ,преживети исти.Хипици,пензионери,маторке које се трипују да су најсекси кеве и остали спортисти иду кроз град са разгоропађеним кишобранима и у својим главама они вуку муда по пoду.Њима цвиле јаја што ви пролазите ту или стојите поред,они ће га раширити или проћи са њим па да јебе рак рака!Још више им цвиле јаја дал ће вас закачити преко очију и оно исцурети ко кад бренером упериш у корњачу(прва глупост која ми пала на памет, не малтретирам животиње,немојте правити одма групе на фејсу СПРЖИТЕ НЕМАЊИ КОЗИЋУ ОЧИ ),преко чела па да изгледате ко новопечени балија или по врату па да вас девојчица шутне у јаја кад вас види.Њима је за све изговор : ,,КО ГА ЈЕБЕ КАД НЕМА КИШОБРАН !''
На званичном сајту Бер Грилса,стоји његов интервју где је јавно признао да нема муда да дође у Београд кад пада киша.Истиче да је сигурније жвалавити се са црним мамбама и гурати прст крокодилу у буљу него то.
Већ три дана једете леба и језика. После сваког лудом срећом спроведеног секса, преживљавате напетост Чеховљевих драма јер пара за шешире немате. Из дана у дан премеравате стан, јер јебо оца, она фотеља на којој спавате у кухињи сања да постане кревет кад порасте. Код ортака слична прича. Град? Зезање? Ха! Нема се бре ни за бонове, а не за акцију померања гузице из предграђа.
Тада, из најмрачнијих дубина, до неслућених висина мозга долази - мисија Сомалија! Криминал бато! Безакоње! Ко се још леба најео од поштења?
Земља у којој већ 20 година власти, заправо и немају власт, у којој су пирати чешћи него код нас контрола у бусу, чије границе чувају само комшије, да говна не крену да се прељевају и код њи', права је метафора за ваше криминалне идеје и акције.
Mики : Ок, овако, Кики и ја упадамо у клаџу, Шики чува улаз, Пера седи у колима ко запета пушка и НЕ ЂУСКА уз домаће хитове на Радију С, јеси чуо Перо пешкирићу један??!!
Кики : Е, б'ате, ај немој клаџу, уплатио сам 500 кинти на Гронинген!
Шики : Пичко једна, а кад сам ти тражио две цигле да изведем ону малу у пекару као ниси имао!!??
Кики : Али брате, Грониген је сигурица, дојава брате, дојава! То је бре дугорочна инвестиција!
Пера : Шта фали домаћим хитовима...?
Mики : Добро де, онда пљачкамо пошту, значи исти распоред само...
Шики : Немој бре пошту, 'си нормалан, сад ће пензије а ја имам два пензоса у кући! Скупиће се сомић сигурно!
Кики : Па да, да добијеш сомића па да узмеш код оне твоје авон даме пола мића, бем те... Е па могли би њега да...
Пера : We could have had it aaaaaaaaaaalllllll....
Mики : Ћут' бре идиоте! Кики, јеси нормалан? Па да миришемо цвеће одоздо, а? Ништа онда... Остаје нам пекара. Ваљда су им оне ролнице данас добро ишле. Пали кола Перо! Мисија Сомалија може да почне!
Пера : ИДЕМО!
:вроооомм: :крхкркшљк: слушате радио С..с..с.. :Још су ти усне умоорнее...:
3 слоја гардеробе преко лета, а једна лагана мајичица преко зиме...овакво облачење најчешће забриињава родитеље...те се они питају да ли су им деца "изгубила календар"!
Мајка: Па где ћеш тако у град, видиш колико је хладно? Ти као да си "изгубио календар" ?
дете: Ма даааај бреее кевоо, у кафићу је врућина , опусти се!!!
Поређење које се користи када саговорнику хоћемо да дочарамо како смо испеглали неку особу.
-Чуо сам да си се шибао синоћ са Симкетом?
-Ма бежи бре, испеглао сам га као кева мајицу пре поласка у град!
Ретки тренутак када особа има потребу да се среди, боље него за риболов.
- Опа Драгана! Јел' се то код Петровића полаже?
- Да бре. Како знаш?
- Па бре не видех те тако лепо сређену ни у град кад излазиш.
Устаљени израз из дана када је динар вредео, када су деца била срећна када добију 2 динара за школу јер се тиме могла купити переца, лизалица и две жваке.
- Тата, имаш који динар за град?
- Дај који динар да те не бије малер..!
Сујетна али симпатична самопохвала.
-Иди бре, Цацо, разваљујеш на факсу, у првом си тиму одбојке и скоро свако вече излазиш у град! Како то постижеш?
-Е, шта да ти кажем... За све ме Бог дао!
У лепа времена, најпознатија одредница за налажење у Крагујевцу. Почетак Пешачке зоне, на највећој такси станици, између некадашњег Мека и вагон палачинкарнице.
Сад кад су нам набили оно, оно, ма не постоји израз за степен згражености тиме,на улазу у град, "код крста" је постао нејасан појам.
Узвик очајника који се налази негде где не жели бити и радије би појео два килограма песница него да настави да обитује у том простору и времену, па је одлучио да се крајње маштовито самоубије тако што ће бити искултуриран до смрти.
*Ради примера, писаћу као да се обраћам читаоцу*
Отишао си на свадбу рођака Стипе. Није твој рођак, него је од оне твоје калабештије Шокачке. Никада га ниси волео, нервирао те је, али ако не одеш, ова твоја Шокица ти ич неће дати вечерас, а теби је баш притерало. Добро, можда неће бити толико лоше..неће курац, знаш какви су, све што они воле, ти мрзиш, почевши од оних малих колачића до опсесије Звонком Бобаном, ал' ајде, седнеш у свој Пежо па у Лијепу њихову. Све је океј, равно, јебеш га, такво ли је. Ниђе планине, све неке шаховске табле наоколо, а шахиста ни за рч! Никада ти то није било јасно, али добро, такав је народ тамо, канда.
Долазиш у Загреб. Мали град, сви се знају. Долазиш код рође Стипета и трудиш се као луд да не причаш стереотипно, све време се цепајући унутра док слушаш кајкавштину. "Као да сам у "Курсаџијама", мислиш се, само чекаш да искочи Албанац да- и ето га. Пријатељ породице, Тахир Фљамури, честити предузетник из Задра, дошао мало код пријатеља у Загреб, на свадбу и довео ужу фамилију, који су сасвим културно заузели своја места у она четири реда. Наравно, Тахир је љута католичина и свињетину тамани, само понекад прави паузе од месец дана. Канда му рекао лекар. Јес', наравно.
Почињу да доносе 'рану. "Ух, добро је, барем ће се наједем!", ти мислиш, ал' 'оћеш, прц бапарац! Све неки плодови мора, неки зелениш, неке сардине. "То је све из нашег липог Јандрана!", повика Стипе, очигледно подјебавајући тебе. Добро, боли те пенис, ти ћеш општити вечерас, а он мора да трпи ону његову што се последни пут дала кад су Швабе посетиле Загреб '41. Муљаш ту њихову зељанију и њи'ове рибе, јебале их рибе, где је сланина?
Преживиш некако и то, кад онда крене музика, пардон, глазба. Глазба је крајње културна. Све неке тамбуре. "Где тамбуре, јебале их тамбуре!", мислиш се. Цео живот слушаш тамбуре у Срему, сада би и ови да те јебу у здрав мозак. Мисли на награду. Узеће се ова његова мала, па онда кући. Мала не личи ни на шта, дебела, благо ружњикава, али, како си чуо, барем прави добра печења, појавише прасећину. Младожења Омер, убоги Бошњак из Зенице, који је нашао праву љубав када је пре 3.5 месеци ишао у Загреб да ради на грађевини потпуно легално. Љубав је чудна ствар, па да му јебеш матер.
Онда младин отац крене да распреда о својој породици, онда младожењин отац, Муфтазир, крене о својој, па нека бошњачко-хрватска братства, па српска агресија, па курци, па палци. Ти једеш ону сланину што си понео, мајке им га, има барем да једеш неку 'рану на овој свадби, па дабогда цркли сви одреда! Не зато што си националистички шовиниста патриотских наклоности, него зато што си гладан, а ови као да су кувар узели од Диогена!
То траје. Траје целу ноћ. Добро, не целу ноћ, али теби се чини да је цела ноћ! Мрзи те више да живиш. Шта више, одлучио си да више не живиш. Јесте ова твоја добра риба, али ништа није вредно овога. Устајеш, намешташ шајкачу, и громогласно викнеш:" Глазба, некај од Радише Урошевића!"
Следеће чега се сећаш је како биваш искултуриран толико да следећих тисућу година нећеш моћи да неовисно једеш, али боли те уво. Тачније, не само уво, али опет...
У малом и забаченом мјесту, било које новине које нађете у кући.
- Јесу то данашње новине?
- Ма нису, ово је Блиц од прошлог понедјељка када је Рајко ишао у град!
- Аха?! Даћеш ми да прегледам када завршиш.
Најдражи род. Углавном је добро удата и воли те као своје дете, за разлику од тетка.
- Добродош'о срце теткино, како си порас'о, љуби те тетка Ћака! Мало си ми се испустио, ево тета наручила вечерицу, ништа посебно, телећа чорбица, мешано месо, кромпирићи, шопска... (тетак прикрива незадовољство толиком придавању пажње теби јер је гладан)
- Идеш у град? Чекај да ти тетка да неки динар да одведеш девојку на пиће... (вади 50 евра)
- Ма таман посла, не треба, нећу ни да остајем дуго, стижем до 12!
- То због превоза? Чекај, ево ти кључеви од Туарега (намиг и тетков пригушени јецај из дневне собе), неће моје дете да се злопати по аутобусима!
Користи се када особа или радња коју извршава ни изблиза не задовољава постављене стандарде.
- "Где бре њега нађе да ти ради купатило, па он ти је мајстор само у покушају!"
----------------------------------------------------------------
- "И, сестро слатка, је л' се показао синоћ икако онај Миле?"
- "Ћути, не питај ме ништа... могло би се рећи да је то био само секс у покушају!"
Легендарно питање из уводне и одјавне шпице једне дечије емисије. У овом питању је садржана читава философија разговора између два дечака која се у тој шпици појављују. Другар одговара са : "Јесам, видео сам!". Овај одговор може наизглед да зазвучи тако просто и једноставно, а опет, с друге стране, не би свако могао тако да одговори...
Елем, ово питање и данас живи, иако те шпице више нема на ТВ-у. Оно је по својој суштини толико дубокоумно да њиме можете да изненадите сваког свог саговорника, нарочито оног чија се виспреност и занимљивост приликом описивања неког свакодневног догађаја мери километрима и бројем зевова од стране Ваше маленкости.
Ваш саговорник неће знати у ком грму лежи зец и шта вам је то сада на уму и какве то везе има са било чиме о чему говори... али у томе и јесте цака... Због тога је управо ово питање тако значајно.
- Е, замисли, данас сам преврнула цео град и нигде нисам могла да нађем неке сандале које ми се свиђају. Све неки прошлогодишњи модели...бла...бла...
- А јеси видела патуљка?
- Аааа?
Није безбедно.
Прле: А шта мислиш, да се пресвучем у Немца, зезнем патролу, уђем у тврђаву, бацим бомбу на бункер, упаднем у штаб и заробим генерала, док ми ти чуваш леђа?
Тихи: Не знам, није безбедно! То ти је ко секс без кондома!
Албанија у малом. Ако икада пожелиш (из било ког поремећеног разлога) да посетиш Албанију, а ниси у могућности или немаш муда или шта већ, иди у Стругу код браће Македонаца. Немој да идеш У СТРУГУ да узимаш смештај, осим ако нећеш да нађеш бубреге на лимунду. Иди у Охрид, таман посети неку цркву или манастир, имаш их на сваком ћошку. Колима од Охрида немаш дуго да идеш до Струге, само пази где паркираш ауто.
Ако наиђеш на таблу са натписом "Тирана", улазиш у Стругу. Не пише "Тирана 200км" или томе слично, само Тирана, бато, да се види чији су. Када уђеш у Њу Тирану, нађи неко видно место или паркинг хотела где ћеш оставити своје возило са српским таблицама. Додуше, не праве проблем око таблица да не грешим душу, али што је сигурно сигурно је. Град који је зауставио свој развој још кад је Тито умро, једино што има дорађено је натписе на шиптарском (било их је вероватно и раније али има доста који се види да су нови) и заставице Албаније и САДа на бандерама. Није бучан град (нисам сигуран да ли има статус града, можда за македонске стандарде и има) али сву могућу тишину нарушавају хоџе са минарета који имају своје солистичке наступе, теби ће се чинити, сваких 5 минута.
Главна улица (ако ме сећање добро служи) је "Маршаљ Тито" која се налази код моста преко Дрима. Већ ту ћеш приметити сву гостољубивост Арбанаса и како је настала изрека "развијено ко албански туризам". Ту можеш узети креатинве мајице као сувенир на којима словима као из "Кума" пише "џоин д фемили" и слику арбанашког орла и још много тога. Сваки Арбанас ће ти упутити поглед добродошлице са својом калимеро-капицом и очима којима те снима од главе до пете. Жене нису на улицама, барем када има туриста. А и када наиђеш на неку, сва је умотана тако да не пропушташ много. Мушкарци су мали и црни и нису умотани. Македонаца нема много, ретко кад их можеш видети. Нисам баш ни обраћао пажњу јер сам највише гледао у Калимере.
Канте за одлагање кишобрана које се могу видјети испред или у сваком маркету, самопослузи, бутику. Много чешће садрже опушке, кутије, папире него кишобране.
"Мали, немо' си сељак. Дош'о си у град, научи да се понашаш. Смеће - у канту!" :поносно купи кутију од цигара и тура је у канту за кишобране: "Е, тако!"
Концентрација спермића која се, након дуге нејебице, без знања и учешћа субјекта преко ноћи изненада појави на предњој страни гаћа стварајући ружну флеку. У ретким случајевима, може бити и последица несвесне манипулације, нарочито током ноћи.
- Јуче се опет народ спонтано окупио у престоници...
- Нешто се често окупљају у последње време?
- Дрка их власт претерано, а онда дођу и сав град испрљају јогуртом...
Враћање у реалност особе која се превише уживела у дивљење одређеној ситуацији из неког филма.
- И Спајдермен креће да лети кроз град, брате, качи се оном мрежом 'де 'оће, знаш кол'ко је до јаја!
- К'о на филму...
- Па оно... И то што кажеш... Имаш пљугу?
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.