Вријеме које утрошиш мјеркајући фрајера/рибу у колима бочно од тебе или испред, на пјешачком прелазу.

Трговачки сленг за робу која се набавља нелегалним путем: без фактуре, без декларација, строго за кеш (по систему: трас роба, трас паре). Да не буде забуне: не ради се о краденој роби, већ о директној сарадњи произвођача и поузданог купца. Све се одвија ван регуларних токова новца, при чему држава остаје без своје шестине колача, коју, у овом случају, деле произвођач и трговац.

Домаћа ракија. И то најљућа.
Она што исправља прсте на ногама и греје образе и уши у хладним данима.

Ово име је добила због дејства које има и последица које оставља кад убоде,
слично отрову поменутог инсекта.
У најбољем случају изазива благо шунтавило, a још aкo je особа алергична на убод (читај: слабије подноси алкохол), онда може да остави и озбиљније последице, типа привремено слепило и губитак памћења и равнотеже.

Упркос томе, код нас је вековима укорењено веровање да је крајње лековито излагати се њеним жаокама.

То је оно место на коме правду сигурно нећеш наћи.
Већ у првој години ти убију амбиције. Колико год учио, нећеш проћи ако немаш сисе и ниси женско, или у најбољем случају, ако ниси члан тренутно најактуелније политичке странке.

Ако испуњаваш неки од горе два наведена услова, не би требао да имаш веће проблеме, чак и ако не долазиш на колоквијуме, ући ћеш у предрок и добићеш 10, у супротном...Шта да ти кажем, учи и моли Бога да прођеш и да не постанеш добар пријатељ са особама из горе наведених категорија.
У супротном, Бранков мост ће ти деловати јако привлачно...

Ситуација у којој се и најбољи и најодлучнији ломе.

Који је тачан одговор?
Који је најбољи покрет?
Шта доноси мање последице, а шта већи добитак?

Нема тачног одговора, јер сваки одговор носи са собом последице, само је циљ да буду што мање, за покрет важи исто.
Опипавање терена мора бити јако дискретно уз препознатљиву изјаву ''шалим се''.
Знате да ћете дати погрешан одговор у сваком случају, али ајде, пуцајте на срећу... И прц, гле' чуда, уболи сте погрешан.

Факултет нас учи много чему, између осталог и да је (у најбољем случају) 75% колегијума заправо хрпа неспособних гована позиционираних у режији судбине, а све зарад животних лекција о стрпљењу.

Будући да је тај полу-свет задојен бајкама о академском грађанству, неће пропустити ниједну прилику да кáрају нас поштене некултурне сељачине за сваку изговорену псовку, израз немоћи пред навирућом масом маминих академика и за било какво пуцање филма када схватите да је цело арчење вас као службе за информисање коначно отишло предалеко.

Штрокави остатак који се ухвати на кади после купања. Лековито блато, у зависности од окорелости, може да развије и сопствену свест и почне претећи да посматра све који му се приближе. Може сведочити о јуначким подвизима свог власника, као што су уношење угља, сечење дрва, кречење, глетовање, пегла у прашини, роњење по Дунаву (у случају пада/избацивања са сплава)... Само постојање овако нечега развијеног и страшног у кади моментално изазива невероватан бес у очима јединог укућана који најчешће води рачуна о хигијени - старамајке.

Он ствара реакцију сличну оној када се најћутљивији посматрач у салуну коначно обрати лајавим каубојима или групи курајбера који малтретирају играчице и пуцају у пијанисту, ледено хладно и са најавом јебокева у очима.

Међутим, у овом случају неће бити фрке јер се он само изјасни око своје различитости везане за општеприхваћену баналност, на савршен начин који осталима поремети сопствена схватања било чега и наводи на мишљење да је заправо он тај који дотичну баналност схвата и практикује на прави начин. Клинт Иствуд свакодневнице.

     Уопштено гледано, штрцаљка је све што испушта флуид на једној својој страни (на тој истој страни има и отвор).
     Али не и у овом случају. Овде је Штрцаљка неко ко има невероватан порив да пљује док прича. Под "пљује" се не мисли да псује, омаловажава... Већ оно, баш пљује! Пљује ко ненормалан. Прича, а из уста излазе капљице, некада хаотично, а некада чак и у млазевима, те засипају саговорника или неки предмет у Штрцаљкиној близини.

Веома разрађен сигурности систем за све руралне и полу-руралне-полу-урбане средине. Активира се у случају изузетне али нама тешко приметне опасности по околину и становнике ових области. Иницира га један кер, који поседује специјалне истраживачке моћи. Он да одговарајући гласовни сигнал и тиме муњевитом брзином покрене читаву мрежу лавежа од стране свих керова у комшилуку који се истог тренутка пробуде из дремежа и залају из петних жила. Дефинитивно један од најбучнијих аларма, буди и оне који спавају веома чврстим сном.

Израз или чак лапсус који је добро познат угоститељима. Најчешће изговерен од стране лепше и, у овом случају, глупље половине. Представља врсту вина тојест плантаже 13. јул, један од највећих брендова Црне Горе. Многе девојке из незнања називају ово вино плантаже́, уместо мали вранац или мали шардоне како би већ требало илити стручно бутељка 0.187. Сам назив плантаже́, асоцира на порекло француског језика, а сви добро знамо да су Француска вина најбоље рангирана у свету, и самим тим и долази до оваквог лапсуса.

Слично нећкању - разлике су чисто козметичке природе, док је исход идентичан.

Нећкање је када хоће, али није баш сто посто сигурна да хоће, па јој је потребно мало подстицаја. Хоћкање је, међутим, када хоће, али ти баш ниси сто посто сигуран да хоћеш и шта који ђаво хоћеш, па ти је потребно мало подстицаја.

У сваком случају, било какав вид неодлучности зна брзо да потроши живце.

Мајстор над мајсторима. Човек који је у четрдесет енергичнији и бржи од већине својих колега. Неприметан, али дела. Дрес, у овом случају силеџика, му је увек натопљена знојем. На глави добро позната ћела, поцрнела услед дуге сезоне. Рушење живог зида између кухиње и купатила му је увек био хоби. Прича се да је некада давно главом бацио у кому колегу Марка, који му је оплео по фамилији. Због тога га се и дан данас сви прибојавају, а инвестотор Мишел га увек испоштује финансијским поклончићем.

Често се каже за особу која се понаша крајње бахато - као неки снагатор, а у ствари кад дође до туче нестају први у виду магле...!

Онај који бари искључиво гробове, из својих перверзних побуда или добре воље, или пак оба. Није робијао, нема проблем са самопоуздањем, а свака стрвина му је трофеј којим се дичи задивљујуће поносито. Било шта ваљано му се гади или га једноставно не занима. Фетиш, истраживање подсвести, ко ће га знати, ложе се људи и на вуну и зидове. У сваком случају прави мали Црвени крст од човека.

Када вас странац пита за правац,а ви га пошаљете у погрешном смеру

Свима је познат онај осећај кад те пробуди цвилећи стомак, јадничак цвили, бургија, увија се или кад блејиш за компом до 3,4 сата (као ја сада) и огладниш (баш као ја сада) и одеш да ровариш по фрижидеру (баш као ја малопре). Приступа се отварању фрижидера, грабљењу намирница које никада неби спојио у један оброк да су нормалне околности (сардина, хладне прженице, млеко и обланде...у мом случају), али пошто ниси у ситуацији да бираш кидишеш на храну попут младог Етиопљанина после недеље дана нејела...Наравно све се једе с' ногу у рекордно кратком року уз све присутно мљацкање и осећај среће и олакшања...

Они су ту. Они су увек орни. Припремљени. Вребају баш ту иза ћошка. Зајебанији од предизборних којештарија, фиктивнији од опуса Стивена Кинга, занимљиви колико и тероетско излагање геолошког махера о трансформацији минералног састојка камена белутка. Тренутак бирају они, баш када вам је најмање до приче, осетиће слабост на километар, као и дивљи делфин осакаћену сардину. Сломили су сито, решето бацили кроз прозор, а састојке скупили и препаковали у библијски зип формат, спрeман да се отпакује у свакој ситуацији. У случају контакта са овим особама суптилно ухватите штуру, јер бујица дигресорских бесмислица биће незаустављива.

Ултимативан начин наручивања у кафани, ресторану, кафићу или било гдје на свијету, у случају када је то што наручиш ''регулисано'' од стране неког ко је ту присутан.

Познато је, у Срба, да се на славама не штеди, да се у данашње вријеме дижу кредити, да би све било ''богоугодно'', односно, да би братија, кумови и пријатељи имали што више да ''протуре кроз гузицу''. Управо због те чињенице, да се домаћин не би увриједио, на славама се наручује као да је посљедње у животу.

Ручак који кева скува да понесеш кад идеш у дом/стан. Углавном је на менију пасуљ, сарма или ћуфте тј. храна која може стајати у фрижидеру неколико дана.
Недељни оброк се подгрева у понедељак први пут и тако сваки дан све до петка, а тада већ идеш кући да кева опере веш и скува ново недељно следовање за седмицу која долази.
У случају да си звао колеге студенте на клопу, цео недељни оброк траје 15 секунди без обзира колико хране је било.