Дође негде између раста прве длаке на скротуму и бацања на сисату комшиницу.
У тренутку када схватиш да ти се нешто чудно дешава у гаћама при благом погледу на међуножје госпоје која седи преко пута тебе у дечијем дому здравља, почиње и само естетско упознавање себе.
Прва асоцијација је била леп ко уписан. Сад ти је чудно јер не знаш који су то лепи, и како су то уписани. Да ли си ти уписан или не?
И како лутке могу бити лепе?
Гледаш Пеју и "А што не би могло", слушајући бабу како благо уздише на овог тамнопутог водитеља и конташ можда је то то. Одлазиш на огледало и разочарано схваташ да ниси леп као Пеја.
Јебига, ко је крив што су нам медији изопачени па у раној младости ступамо у контакт са њима. Зам са Булићем у столици. Фаца је Булић. Личиш помало на њега, али се оне девојчице ипак више пале на другара који сличи Бобану Здравковићу.
Јебеш му матер, збуњен си попут стрејт мушкарца на Тајланду. Да дркаш курац знаш и на кога и како, али још ниси имао девојку.
Хвала Богу на пинку и филмовима. Сад знаш да је Бред Пит мастурбациона фиксација код супротног пола, Бошко Јаковљевић једна полураспала педерчина на коју не онанише ни геј лоби, а Минимакс хвата на хумор и кравату. Дркаш на Наташу Беквалац и цедиш бубуљке спремајући се на дејт са носатом Живаном.
Да, имаш девојку али није нека. Да ли си ти неки? Није ти дала ни за дупе да је поштено ухватиш, док ти је носем мазила очну дупљу.
Дакле не личиш ни на једну познату личност. Оригиналност је реч коју си чуо, и рекао си себи, ма боли ме курац бићу оно што јесам.
Неко ти каже да си симпатичан, а неко би ти заказао код пластичара. Трипујеш се.
Е, сад те стварно заболе курац. Коначно си себи признао да ниси Едвард Нортон, Жарко Лаушевић, Воја Брајовић или поштар Чики који је ноторан по скрнављењу комшијских брачних постеља.
Дркаш га и даље и факат те заболе.
Пит је оклембесио фацијалне линије, појавиле су се неке нове фаце, педерчине ал' јебига. На медије је одавно требало бацити бомбу, јер ко зна кроз какву тортуру пролазе данашњи клинци трипујући се да је Ивица Дачић фаца, па се гоје и моле да постепено проћелаве, пошто је Ивица алтер а Тадић исувише мејн.
Ти имаш девојку и фураш своју главу, заболе те за све.
Неко ти је скоро рекао да личиш на Бушемија док кења, а ти си се окренуо и опуштено казао: Дечко, можда он личи на мене.

Подврста обичне, беле мајице без рукава. Обавезно мора бити стара као носилац, а мора имати и флеке различитог порекла.

Уради то на овај и овај начин, или само уради.

Реченица која долази од стране сасвим непознатог професора, приликом упознавања са неким новим учеником... Иако и они сами не знају зашто то питају, то питање се већ низ година изговара на свим просторима, не само код нас... Понекад може да буде од изузетног значаја...

Највећи бојажљивци и празновјерници свога доба. Колерични типови који не смију заспати у мраку јер тада не би видјели ко их је киднаповао затим линчовао и вршио разна сецирања над њима. Вјерују у разне бајалице, све врсте мађијања и посједују неколико томова бабских прича. Цимају се на сваки шум и неартикулисани звук и то пројектују у неку натприродну појаву. Из свега тога произилази њихов неоправдани страх и опсесија коју могу пренијети на потомке и тако застрашити цијелу лозу.

Превентиве ради кључ у брави окрећу док иста не почне пружати отпор, затворе све прозоре и крену ка просторији намијењеној за спавање. Утакну по неколико ноћних свијетала, легну до зида и добро се замотају у јоргане и поњаве. Притом, пазе да не прођу испод неких мердевина, сломе огледало или евентуално оставе отворене маказе.
Под душеком држе нож, бијели лук и црвен конац јер ће их то, према предању, заштитити од свих напада.
Једна чарапа им је увијек преврнута изнутра ка споља, што спријечава урицање и одбија све чини бачене од стране мађијанта. На помен неког немилог догађаја обавезно се вуку за уво док устима производе звук сличан пољупцу а све то пропрате ускликом:"Пу, пу, далеко било!"

Страх од спавања у мраку рефлектују и код улажења у тамне просторије. Када су будни, силе нема да они смију ући у мрачну просторију или ходати улицом у сред временског периода који долази послије дневног свијетла. Ваљда се боје да их не нападне неки ружни припадник семитско-хамитског народа са изопаченим умом и у том нападу их усмрти а њихово безживотно тијело оставити лешинарима да га вину у небеса. Ко ће га знати?

О свом, без сумње, непотребном страху и свему што га изазива нерадо причају. Довољна су мука сами себи, још им само треба да и друге замарају о томе. А када се покрене прича на ту тему њима се јављају флешеви гдје су актери разне караконџуле и авети што их тјера да се згуче и на кратко повуку у себе. Улазе у зачарани круг из ког се тешко излази.

Само нек им је бог у помоћи!

Ваљан аргумент за избегавање секса, само ако га користи мушкарац.

Особа са високим звањем на послу на тотално небитној позицији, исто као што је позиција шефа преговарачког тима који служи да само клима главом на једностраним преговорима са ЕУ.

Непрестано балансирање на клацкалици 'оће каки - неће каки. Претварање и најпростијих избора у проблематику димензија нуклеарне физике. Вечно смарање шире и уже околине својим њањавим нећкањем.

Питање који постављамо ортаку који воли да се бави неважним стварима, тј. оним стварима које нису од неког великог значаја и које ретко кога занимају. Обично такве особе не знају да одреде шта је важно, а шта неважно или што би реко мој колега ,,одређују приоритете као РТС''. Не треба помињати ко је узор овоме али се свакако требају поменути разни бисери и трачеви тренутно нашег најпопуларнијег коментатора, поменутог у наслову.

Одговор који углавном добијеш кад питаш за свежину одређеног пецива у пекари. Било да је реч о погачицама, жужу-у или паштети са мртвим сусамом, увек ће ти рећи ''онако''.

Али то ''онако'' је прихватљиво само ако то уствари значи следеће:

Епилог трагикомедије "Cost-benefit анализa и ви".

Мањак секса утиче на мушки мозак јако негативно. У извесном тренутку лудила ни стара, проверена Десанка не може да сузбије потпуно успаљено и неконтролисано понашање мушке јединке са дигнутим моралом. Тада је дошло до тачке или јеби, или умри. У таквом стању заиста се не бирају речи, него се одма' - тада - одма' прелази на ствар (буквално), а последице... Ма, оне су после...

Одговор на њено "Имам дечка" и/или "Заузета сам". Покушај наставка спровођења империјалистичких намјера у дјело, осим ако се крај ње не појави онај ко је у сред њене територије већ ставио освајачки барјак.

Најмање плаћена радна снага у Србији.

Врста тежих дркоша под капом небеском. Запети ко пушке чекају 24h дневно, 7 дана у недељи да некога напуше и да „аргументовано“ (псовке, примитивна поређења) оповргну његов став.
Онда долази њихов тренутак када су због нечега добре воље. Тада све, али баш све што су причали пада ко кула од карата. Постају широкогруди шмекери, лавчине које ће увек ухватити канал разумевања за вас и ваше ставове.
Чести упражњаваоци оваквог животног стила понашања су родитељи (по правилу је ћале такав), старија браћа, нардеђени у фирми или било ко други ко је за степеник више постављен у некој хијерархији. Наравно, напади слагања са вама су чести када им затреба нешто од вас....

То ти је кад одеш да се киселиш, разумеш, кад мора да одмекне (омекша?), да се привикне на природно, нормално.

Знаш, ништа данас није спонтано.
Све се ради због публике. Екстремна ситуација је кад си сам себи публика.
Чак рецимо ни ови ... монаси, ни они нису спонтани.
И они имају публику.

Онда разне "хоум мејд" аскете, алкоси, шљам ... ни они нису спонтани.

Читав процес интегрисања, поделе улога, углављивања у рутину, прва симпатија, прва мастурбација, прва цигарета, прва пенетрација, прва срамота ...
све то је далеко од спонтаног.
Као рецимо кад видиш неког клинца на улици и видиш му по фаци да ће да буде ђубре, оно, ретардирана сомина која скупља око себе публику, армију дегенерисаних.
Онда имамо стадо.
Не знам шта је толико противно природном од стада.

Стадо ти је глобална заједница неспонтаних.

У таквој ситуацији, кисељење му дође као тренутно враћање на природно, конфронтација са неспонтаним.

Рецимо, сигурно си некад имао проблем са устајалим стопалима.
Ја нпр никада не скидам чарапе, ни лети, ни зими, ни кад спавам, а код купања ... па једноставно- избегавам купање.
Тај немар према стопалима резултира извесним неприродним стањем, палчеви неспонтано огрубе, отежано се крећу, ограничавају себи простор.
Разумеш паралелу ?
Као човек са својом привидном слободом избора.

------

"У почетку беше Реч"
Боже, каква глупост.
Реч је далеко од спонтаног, исконског.

Речи увек носе ту неку .. одвратну заверу.
Контролу.
У овом тренутку ја контролишем тебе, твоје реакције, размишљања, примењујем једноставне једначине.
Неспонтани субјект, подложан манипулацији + одговарајућа комбинација слова = ...

Добро, друга је ствар што ти мислиш да си паметан.
Мама ти је то причала читавог живота, а понеки облик ти дозволи да му додирујеш вагину па лажеш себе да си мужеван и да држиш ствари под контролом.
Да доносиш одлуке.
А не одлучујеш ти ништа.
Ти си само збир потреба и предрасуда које сматраш "животним истинама" јер је ограничен број информација којима си располагао унапред дефинисао твоје истине.
А то је све гомила глупости.

Продужетак врсте, будућност, колектив, образовање, систем ... све је то ... нестварно.
Нестварно је јер не доноси утеху.
Само учвршћује рутину, промовише неспонтаност.

Кисељење, или одмашћивање, ти је као ... момент оф клерити.
Одсуство рациа.
Изузимање, али не оно фенси изузимање које служи само за изговоре пред Богом, него спонтано.
Изузет сам бира информације, и не поседује.
Не поседује, нема шта да изгуби.
Не верујем у "no hope = no fear" глупости, мада су лепе за адолесцентско уво.
Нормално је да човек жели да допринесе нечему, проблем је кад у континуитету доприноси илузији.

Зато, киселите ум редовно.
Spank for yourself, question gaythority

Екосистем представља врсту симбиозе између животне заједнице и станишта. Да би животна заједница успешно функционисала она мора заузимати неку територију која јој пружа основне услове за живот као сто су вода, храна, склониште и слично. Та територија на којој ће се животна заједница неке врсте населити и одгајати своје младе се назива биотоп или станиште. Иако по свему написаном живот у екосистему делује идилично он то није због честих напада предатора који се налазе при врху ланца исхране...

Најчешћи изговор фенсера за све њихове поступке.

Израз познатији старијим генерацијама, настао као надимак Јездимиру Васиљевићу, (познатијем као Газда Језда), након што је у периоду од 1992-ге до 1993-ће проневерио гомилу новца које су му на чување у његовој ,,Југоскандик'' штедионици повериле, тада, југословенске штедише.

Настао је од речи смрад (као карактерне особине), и означавао је покварени ум, човека који жели да зајебе и превари.

Сјајан проводник информација.