Podvrsta obične, bele majice bez rukava. Obavezno mora biti stara kao nosilac, a mora imati i fleke različitog porekla.
A: Šta misliš, šta radi Koštunica kad je sam gajbi?
B: Da, haha, mamu mu jebem tunjavu, haha, obuče majicu ,,Bijem ženu", najede se k'o patuljak, uzme one njegove mačke i nasapunja im levo uvo, haha, i onda... Čoveče, kako imam velike prste... VOJVODINA PRIZREN! VOJ-VO-DI-NA PRIZREN! I tu ti on uzme i pozove Tadića koji inače bleji sa Dejanom Tomaševićem i onda oni odspavaju malo kod Rivendela, jeb'o im ja kevaču balijsku iz Temišvara.
A: To bre, razumeš me na keca, jebem ti raspalog Tomaševića duplog agenta, da ga jebem.
Uradi to na ovaj i ovaj način, ili samo uradi.
- Uzmi stavi šećer u džezvu dok se kafa kuva, posle mogu šećer da stavljam dok se kašiče ne ispravi, spucam šećer u 20 i opet to ne bude to.
- Uzmi trči tempom takvim da možeš da pevaš hepi brtdej tu ju a da se ne zadišeš, to ti daje pravi uvid u to kojom brzinom treba da trčiš.
- Uzmeš i trljaš ovako, zubi se, sine, peru u onom pravcu u kom zubi niču, nemoj da ribaš ko pločice, levo uvo ti se trese dok četkaš desnu stranu, ne valja tako, kurčeva je to rabota.
Rečenica koja dolazi od strane sasvim nepoznatog profesora, prilikom upoznavanja sa nekim novim učenikom... Iako i oni sami ne znaju zašto to pitaju, to pitanje se već niz godina izgovara na svim prostorima, ne samo kod nas... Ponekad može da bude od izuzetnog značaja...
Prvi čas u školskoj godini je počeo, naravno razredni u razgovoru sa jednim od učenika...
Profesor: Kako se zoveš?
Učenik: Dušan Vojinović.
Profesor: Dobro Dule, čime ti se bave roditelji?
Učenik: (Šta ga boli uvo čime se bave moji roditelji?!?!)... Pa majka mi je u zatvoru, a otac samo što je izašao, samo što ne dođe kući...
Profesor: Deco izvinite idem začas do kancelarije, odmah se vraćam....Nakon 3 dana zamena profesora, koji je glavom bez obzira pobegao, iako je to sve bila šala, koja ga je koštala posla...
Najveći bojažljivci i praznovjernici svoga doba. Kolerični tipovi koji ne smiju zaspati u mraku jer tada ne bi vidjeli ko ih je kidnapovao zatim linčovao i vršio razna seciranja nad njima. Vjeruju u razne bajalice, sve vrste mađijanja i posjeduju nekoliko tomova babskih priča. Cimaju se na svaki šum i neartikulisani zvuk i to projektuju u neku natprirodnu pojavu. Iz svega toga proizilazi njihov neopravdani strah i opsesija koju mogu prenijeti na potomke i tako zastrašiti cijelu lozu.
Preventive radi ključ u bravi okreću dok ista ne počne pružati otpor, zatvore sve prozore i krenu ka prostoriji namijenjenoj za spavanje. Utaknu po nekoliko noćnih svijetala, legnu do zida i dobro se zamotaju u jorgane i ponjave. Pritom, paze da ne prođu ispod nekih merdevina, slome ogledalo ili eventualno ostave otvorene makaze.
Pod dušekom drže nož, bijeli luk i crven konac jer će ih to, prema predanju, zaštititi od svih napada.
Jedna čarapa im je uvijek prevrnuta iznutra ka spolja, što spriječava uricanje i odbija sve čini bačene od strane mađijanta. Na pomen nekog nemilog događaja obavezno se vuku za uvo dok ustima proizvode zvuk sličan poljupcu a sve to proprate usklikom:"Pu, pu, daleko bilo!"
Strah od spavanja u mraku reflektuju i kod ulaženja u tamne prostorije. Kada su budni, sile nema da oni smiju ući u mračnu prostoriju ili hodati ulicom u sred vremenskog perioda koji dolazi poslije dnevnog svijetla. Valjda se boje da ih ne napadne neki ružni pripadnik semitsko-hamitskog naroda sa izopačenim umom i u tom napadu ih usmrti a njihovo bezživotno tijelo ostaviti lešinarima da ga vinu u nebesa. Ko će ga znati?
O svom, bez sumnje, nepotrebnom strahu i svemu što ga izaziva nerado pričaju. Dovoljna su muka sami sebi, još im samo treba da i druge zamaraju o tome. A kada se pokrene priča na tu temu njima se javljaju fleševi gdje su akteri razne karakondžule i aveti što ih tjera da se zguče i na kratko povuku u sebe. Ulaze u začarani krug iz kog se teško izlazi.
Samo nek im je bog u pomoći!
Osoba A ulazi u sobu gdje iz svake utičnice sija po jedno noćno svijetlo. Zaslijepljena jakim osvijetljenjem trlja oči i polako dolazi sebi.
A: Što je ovo, sija ka` Las Vegas?!?
B: A ništa, nego ne mogu da spavam bez svijetla.
A(podrugljivo): Što, ne vidiš kako spavaš je l`?
B: Ma ne... Čuješ ti nešto, vrata škripe, kuku...
A: Ajde bre, to samo baba i đed igraju žmurke.
Baba: Ko me zove?
A: Niko baba! Samo ti igraj.
Valjan argument za izbegavanje seksa, samo ako ga koristi muškarac.
Medenjak: Ljubavi, odoh po šlag, pa nastavljamo...
On: Nemoj više leba ti, puče mi glava, iscedi me načisto, sad bi više iz drenovine izašlo n'o izmene...
Medenjak: A jel, a kad je mene prošle nedelje bolela glava, bolelo te uvo, navalio si bio ko dete na trešnju, a sad kao ne možeš ni treći put...
On: Kad ti glava bude pomodrela, i kad budeš pulsirala brže od sekundare onda ću te pitati, more mršći bre, i idi po led, dok još nije otp'o!
Osoba sa visokim zvanjem na poslu na totalno nebitnoj poziciji, isto kao što je pozicija šefa pregovaračkog tima koji služi da samo klima glavom na jednostranim pregovorima sa EU.
- Gde si Veljo? Kako ti je ćale?
- Dobro je čika Slobo. Kaže da imate neki posao za mene.
- Da. Čujem da si završio neki fakultet. Singi Dingi? Mega bleja?
- Alfa.
- To ono od Karića? Ma nebitno uostalom. Bićeš sektor menadžer firme.
- Šta treba da radim?
- Ma ništa bre. Pojaviš se povremeno u firmi kada je glasanje za sledeće poteze, ti samo digneš ruku kada čuješ da su predlozi od mene, ostalo iskuliraš. Imaš zvanje, imaš visoku platu, boli te uvo. Počinješ od ponedeljka. Obavezno pozdravi ćaleta.
Neprestano balansiranje na klackalici 'oće kaki - neće kaki. Pretvaranje i najprostijih izbora u problematiku dimenzija nuklearne fizike. Večno smaranje šire i uže okoline svojim njanjavim nećkanjem.
- Šta ćeš da piješ?
- Ne znam, ne mogu alkohol - treba da vozim, a i na dijeti sam. Koka kola lajt... ne, rekla sam da neću gazirano. Kisela voda - opet gazirano... A baš mi se pije nešto!
- Aman ženo, ne vagaj, uzmi čašu obične vode i eto.
- Šta oćeš, ja imam kriterijume, ti spajaš nespojivo, ništa od toga ne ide zajedno!
- Što bre? Pa sve se to u jednom obliku izlazi, ako me razumeš, hehe...
_____________________________________________________________________
- I, bi li nešto s onom malom?
- Jok, samo vaga. 'Oće - neće i sve tako. Al' seka joj je mnogo odlučnija, hihi.
- Nisi valjda?
- Samo pitao, odvalila mi šamarčinu i dalje ne čujem na desno uvo. Al' bar zna šta oće!
Pitanje koji postavljamo ortaku koji voli da se bavi nevažnim stvarima, tj. onim stvarima koje nisu od nekog velikog značaja i koje retko koga zanimaju. Obično takve osobe ne znaju da odrede šta je važno, a šta nevažno ili što bi reko moj kolega ,,određuju prioritete kao RTS''. Ne treba pominjati ko je uzor ovome ali se svakako trebaju pomenuti razni biseri i tračevi trenutno našeg najpopularnijeg komentatora, pomenutog u naslovu.
-Mile: Jel znaš ti koje je godine zabeležena najveća poseta u derbijima?
-Đole: Koje?
-Mile: 1976. A jel znaš ko je dao najviše golova u derbiju?
-Đole: Ko?
-Mile: Marko Valok. A, jel znaš koliko je stadion Partizana primao gledalaca na prvom derbiju?
-Đole: E, da te pitam ja nešto: Jel tebi ćale Aca Stojanović?
-Mile: Šta sereš bre?!
-Đole: Pa ti sereš isto ko on...koga bole uvo ko je dao gol pre 100 godina i koliko je bilo ljudi! Šta se baviš tim glupostima, radi nešto korisno.
Odgovor koji uglavnom dobiješ kad pitaš za svežinu određenog peciva u pekari. Bilo da je reč o pogačicama, žužu-u ili pašteti sa mrtvim susamom, uvek će ti reći ''onako''.
Ali to ''onako'' je prihvatljivo samo ako to ustvari znači sledeće:
''Napravljeno je pre 3-4 čuke, a skroz dole su od juče, ali pst, to je recept kuće.
Malopre je bio neki beskućnik, krenuo da jede siroma' i slomi zub. Al' ga boli uvo kad je to prvi put da je video hranu posle Bog zna kol'ko, pa mu dobrodošli i ti klikeri od žužua. Kod sledećeg zalogaja, hrana mu se zaglavila u dušniku, eno ga na reanimaciji.
A malopre smo baš oterali ove kerove lutalice, izašla Radinka, uzela 3-4 Žužua, i krenula da ih gađa. Precizna je ta mala. Iz druge direktiva u vugla, ker - na mestu mrtav. Sad je juri država, porede slučaj sa kerušom Milom i te priče. Ali, baš je bilo super.. K'o neka olimpijska disciplina!Sve u svemu, super je, uzmi kilo!
Epilog tragikomedije "Cost-benefit analiza i vi".
"Operisao si uši? Koliko te to izašlo?"
"500 eura."
"Molim?!? Grdne pare si istresao za običan hir! Pa, za te pare su ti u Americi mogli ugraditi mehaničko uvo koje se smanjuje i povećava na dugme, otklapa, zaklapa i još pride, čuješ muvu u letu na sto metara sa njime! Oderali su te, jebiga."
-------------------
"Sviđaju li ti se moje nove hlače? Kao, fazon poderane."
"Kul su...koliko?"
"100 eura, nije puno je l' da?"
"Za te pare si mogao uzeti dvoje hlača, na fazon "nepoderane".
"To je moda sad, kako ne kontaš?"
"Kako te bre nije sramota poderanih hlača ići međ' svet?"
Manjak seksa utiče na muški mozak jako negativno. U izvesnom trenutku ludila ni stara, proverena Desanka ne može da suzbije potpuno uspaljeno i nekontrolisano ponašanje muške jedinke sa dignutim moralom. Tada je došlo do tačke ili jebi, ili umri. U takvom stanju zaista se ne biraju reči, nego se odma' - tada - odma' prelazi na stvar (bukvalno), a posledice... Ma, one su posle...
Izlazak iz muzeja, naizgled sve je u redu...
- Baš mi se svidela izložba, mnogo su dobro uradili posao, baš...
- Aha, nego, šta misliš, za koliko vremena možemo da stignemo do mene, prazna mi je gajba?
- A? Ja mislila vodiš me kući, treba sutra rano da ustanem, a i lepo sam ti rekla da sam dobila pre dva dana...
- MA, BOLI ME BRE UVO!!! Nisam gadljiv na krv, nije neka frka, nemaš ništa posebno sutra, osim ranog ustajanja, dakle, sve je u redu. U ROKU OD POLA SATA 'OĆU DA MRSIM, IMA DA TE RAZVLAČIM DOK NE IZGUBIŠ GLAS!!! TAČKA!!!
- ... Pa... Dobro, kad već tako stoji stvar...
Odgovor na njeno "Imam dečka" i/ili "Zauzeta sam". Pokušaj nastavka sprovođenja imperijalističkih namjera u djelo, osim ako se kraj nje ne pojavi onaj ko je u sred njene teritorije već stavio osvajački barjak.
Kršni delija: Ćao lutko, da te pitam samo nešto, šta misliš o krstaškim ratovima?
Slabašna djeva: Ja...
Sovjetski tenk T35: Ej, momak, odabij, ona je zauzeta.
Kršni delija: Šta se ti javljaš, šta si joj ti, majka?
Sovjetski tenk T35: Ja sam joj sestra kretenu!
Kršni delija: Sestra, a? Ne ličite uopšte.
Slabašna djeva: Pa...
Kršni delija: E pa znaš šta sestro! I Carigrad je bio zauzet pa ga osvojiše!
Sovjetski tenk T35: Nemaš ti sredstava za takvu opsadu.
Kršni delija: Aaa, pa tako kaži. Bud'te pozdravljene.
Sovjetski tenk T35: Seljačina. Viđala sam ga ja. Bosanac, vozi golfa dvojku. Još pita za krstaške ratove, pa koga boli uvo za to?
Slabašna djeva: Pa... Sladak je, znaš?
Najmanje plaćena radna snaga u Srbiji.
(Dva drugara u nekom parku, jer za kafić pare nemaju)
D1: Ma boli tebe uvo, ti bar imaš pos'o...
D2: Da, da! Sa diplomom matematičkog fakulteta radim kao fizikalac za minimalac!
D1: Ti bar imaš mozak...
D2: Mozak koji je slabo plaćen.
D1: Živiš u Srbiji brate! Poremećen sistem vrednosti, znaš i sam, da bi imao dobru platu, ne treba ti mnogo mozga. U tome je sva filozofija. Da bi dobio nešto, nečega moraš da se odrekneš...
D2: Ma, ajmo mi po još po jedno pivo... mani se filozofiranja, od toga leba nema...
Vrsta težih drkoša pod kapom nebeskom. Zapeti ko puške čekaju 24h dnevno, 7 dana u nedelji da nekoga napuše i da „argumentovano“ (psovke, primitivna poređenja) opovrgnu njegov stav.
Onda dolazi njihov trenutak kada su zbog nečega dobre volje. Tada sve, ali baš sve što su pričali pada ko kula od karata. Postaju širokogrudi šmekeri, lavčine koje će uvek uhvatiti kanal razumevanja za vas i vaše stavove.
Česti upražnjavaoci ovakvog životnog stila ponašanja su roditelji (po pravilu je ćale takav), starija braća, nardeđeni u firmi ili bilo ko drugi ko je za stepenik više postavljen u nekoj hijerarhiji. Naravno, napadi slaganja sa vama su česti kada im zatreba nešto od vas....
Ćale, u redovnim okolnostima:
Majmune, šta radiš ti ceo dan? (kreće sa odgovaranjem na sopstveno pitanje) Gledaš u taj kompjuter, čekaš veče da izađeš sa onim tvojim narkomanima, da bi dangubio celu noć na klupi, piješ, ne učiš, trošiš roditeljske pare, mi te hranimo konju jedan, pogledaj se koliko godina imaš!!
Isti ćale, okolnosti vanredne (zakačio nešto sa strane, dobio povišicu ili nešto treće):
De si ____(umiljati nadimak sina)? Šta radiš lavčino? Ako ako, zajebi bre ovu kevu, vidiš da je nervozna, mislim nemoj da ne učiš ali učiš po malo, mlad si, treba da osetiš nešto od života. Pa ne nego kad će da se vrati, u 10 uveče pa u krevet, ko da ima 8 godina?!(odgovara na napad keve) Ako ako lave, samo PO MALO uči, izlazi boli te uvo, mlad si, svi vi mladi treba da....
To ti je kad odeš da se kiseliš, razumeš, kad mora da odmekne (omekša?), da se privikne na prirodno, normalno.
Znaš, ništa danas nije spontano.
Sve se radi zbog publike. Ekstremna situacija je kad si sam sebi publika.
Čak recimo ni ovi ... monasi, ni oni nisu spontani.
I oni imaju publiku.
Onda razne "houm mejd" askete, alkosi, šljam ... ni oni nisu spontani.
Čitav proces integrisanja, podele uloga, uglavljivanja u rutinu, prva simpatija, prva masturbacija, prva cigareta, prva penetracija, prva sramota ...
sve to je daleko od spontanog.
Kao recimo kad vidiš nekog klinca na ulici i vidiš mu po faci da će da bude đubre, ono, retardirana somina koja skuplja oko sebe publiku, armiju degenerisanih.
Onda imamo stado.
Ne znam šta je toliko protivno prirodnom od stada.
Stado ti je globalna zajednica nespontanih.
U takvoj situaciji, kiseljenje mu dođe kao trenutno vraćanje na prirodno, konfrontacija sa nespontanim.
Recimo, sigurno si nekad imao problem sa ustajalim stopalima.
Ja npr nikada ne skidam čarape, ni leti, ni zimi, ni kad spavam, a kod kupanja ... pa jednostavno- izbegavam kupanje.
Taj nemar prema stopalima rezultira izvesnim neprirodnim stanjem, palčevi nespontano ogrube, otežano se kreću, ograničavaju sebi prostor.
Razumeš paralelu ?
Kao čovek sa svojom prividnom slobodom izbora.
------
"U početku beše Reč"
Bože, kakva glupost.
Reč je daleko od spontanog, iskonskog.
Reči uvek nose tu neku .. odvratnu zaveru.
Kontrolu.
U ovom trenutku ja kontrolišem tebe, tvoje reakcije, razmišljanja, primenjujem jednostavne jednačine.
Nespontani subjekt, podložan manipulaciji + odgovarajuća kombinacija slova = ...
Dobro, druga je stvar što ti misliš da si pametan.
Mama ti je to pričala čitavog života, a poneki oblik ti dozvoli da mu dodiruješ vaginu pa lažeš sebe da si muževan i da držiš stvari pod kontrolom.
Da donosiš odluke.
A ne odlučuješ ti ništa.
Ti si samo zbir potreba i predrasuda koje smatraš "životnim istinama" jer je ograničen broj informacija kojima si raspolagao unapred definisao tvoje istine.
A to je sve gomila gluposti.
Produžetak vrste, budućnost, kolektiv, obrazovanje, sistem ... sve je to ... nestvarno.
Nestvarno je jer ne donosi utehu.
Samo učvršćuje rutinu, promoviše nespontanost.
Kiseljenje, ili odmašćivanje, ti je kao ... moment of kleriti.
Odsustvo racia.
Izuzimanje, ali ne ono fensi izuzimanje koje služi samo za izgovore pred Bogom, nego spontano.
Izuzet sam bira informacije, i ne poseduje.
Ne poseduje, nema šta da izgubi.
Ne verujem u "no hope = no fear" gluposti, mada su lepe za adolescentsko uvo.
Normalno je da čovek želi da doprinese nečemu, problem je kad u kontinuitetu doprinosi iluziji.
Zato, kiselite um redovno.
Spank for yourself, question gaythority
Disklejmr:
Ok, ovo je glupost, ali moram da vežbam reči.
Moram ponekad da porazgovaram sa nekim parčetom papira, čisto da ne bih zaboravio reči.
Sviđa mi se ideja da pišem među strancima, lepo je kad gledaš slova kako se nižu.
To je nekako uzbudljivo, nespontano, priznajem da volim da se pipnem.
Greh prema istini, a greh je zavodljiv ...Dejdžrimr
Ekosistem predstavlja vrstu simbioze između životne zajednice i staništa. Da bi životna zajednica uspešno funkcionisala ona mora zauzimati neku teritoriju koja joj pruža osnovne uslove za život kao sto su voda, hrana, sklonište i slično. Ta teritorija na kojoj će se životna zajednica neke vrste naseliti i odgajati svoje mlade se naziva biotop ili stanište. Iako po svemu napisanom život u ekosistemu deluje idilično on to nije zbog čestih napada predatora koji se nalaze pri vrhu lanca ishrane...
- Buraz, spremaj se za grad večeras.
- Beži, bre ... Još vučem posledice od prošle noći.
- Večeras ne idemo da se alkoholišemo.
- Nego?
- Pa da jebemo, pička ti materina.
- Pretvorio sam se u uvo.
- Reče mi Žile da neka riba pravi devojačko veče kod njega u kafiću.
- I?
- Pa je l' moram da ti crtam? Cirka, ribe i devojačko veče ... Većina njih ima da se skenja jer ih gaze godine, a još su same i moći će da se pojebe nešto.
- Ohoho... Znači imamo ekosistem za parenje hnjo hnjo hnjo ...
- Taj rad.Kasnije te večeri
- Nisi spomenuo da je riba zvala stripere.
- Ne seri. Bar je cirka džabe...
Najčešći izgovor fensera za sve njihove postupke.
- Brate, al' sam se napio sinoć. Dva pelinkovca, pa tri piva, pa posle još dve vodke....
- Šta će ti to u životu?
- Hoću da se provedem, jednom se živi.- Uff, juče ja i Šone pukli dve crvene na ruletu, pa je posle on još od ćaleta uzeo tri crvene, rekao da mu treba za neki rođendan i za školu, pa smo vadili posle pet hiljada....
- Ti nisi normalan, šta se toliko kockaš?
- Ma, treba mi keša, a i jednom se živi.- Brate, kaku sam sinoć ribu smuvao u gradu, ju, svašta smo radili, ali se ne sećam ničega.
- A pa daj, šta će ti reći Jelena kad sazna?
- Ma, nek sazna, boli me uvo, jednom se živi.
Izraz poznatiji starijim generacijama, nastao kao nadimak Jezdimiru Vasiljeviću, (poznatijem kao Gazda Jezda), nakon što je u periodu od 1992-ge do 1993-će proneverio gomilu novca koje su mu na čuvanje u njegovoj ,,Jugoskandik'' štedionici poverile, tada, jugoslovenske štediše.
Nastao je od reči smrad (kao karakterne osobine), i označavao je pokvareni um, čoveka koji želi da zajebe i prevari.
- GDE JE?!!!
- Idi bre čoveče u pičku materinu, prepade me! :vuče uvo-cviiik: Ko gde je? Gde si ti pošao sa tom utokom?
- GDE JE ONA PIČKA?!! ONAJ SMRAD?!!
- Koji? Čekaj bre, jel te to neko našminkao?
- Đafta sa onim njegovim ciganima! Odruk'o me Žare da sam im ja ukr'o Dijanu, skupilo se pola Licike, mlatili me tarabama pola sata! Gde je, da mu se krvi napijem?!
- Bio je tu pre pola sata, reče da ode do prodavnice da popije koje oznojeno. Kakav je Bazdimir, nevera.
Sjajan provodnik informacija.
"Imamo problem. Sinoć sam se zarakijao u Korneru. Bila je mrtva glava. Nisam znao kako se zovem jebote."
"Problem? Zvuči kao da se hvališ?"
"Ma bre, stvar je u tome, kako to obično biva kod intoksikacije alkoholom...jezik mi se razvezao i, pa, Šele sve zna. Zna našu tajnu. Mislim, sve je čuo."
"Samo on?"
"Da, samo smo on i ja bili za stolom, Žare i Goci su pičili na maks-volumenu, niko ništa nije mogao čuti."
"To nije problem. Šeletova glava izvrsno provodi informacije. Na jedno mu uvo uđe, na drugo izađe. Ne verujem ni da se seća sad da je bio sa tobom."
Srpska masovna veselja: miks folka, krmetine i znojavih zvanica. Naravno, tu je širi krug familije i sve se zaliva alkoholom, te se mogu raspoznati različite kategorije svojte koja pod njegovim dejstvom poprima određen šablon ponašanja. Pogledajmo neke primerke.
Veseli stric. Piće: vinjak. Iako je inače nadrkani siđoš i vatreni huligan lokalnog kluba, posle kvote od 10 čašica postaje Gudmen, rod Majke Tereze po babinoj liniji, uvek spreman da stupi u akciju. Kliberiće se sve vreme, grliti svakoga u epsilon okolini i pričati viceve mladoj na uvo. Uz puno sreće može se bezbedno transportovati do proizvoljne ravne površine, gde će ostati do jutra. Uz manje sreće, ispeglaće društvo za stolom usred sopstvene verzije Ibar vode i to, o ironije, baš na delu "Staniiii, staniii".
Fajter-sinovac. Piće: pivo. Kao trezan je tih i miran momak, član šahovskog kluba "Tigran Petrosjan tribjut" i kolekcionar praznih limenki. Usled samo par 'ladnih BIP-ova kreće da stvara sranja: gađa konobara pikavcem, pokazuje kumu srednji prst umočen u senf, otima pevačici mikrofon da bi zapevao "Enter Sendmen". Na kraju završi vezan u ostavi.
Rasplakana ujna. Piće: ljuta. Kršna domaćica, autorka više tona lenjih pita i masnih gibanica, sve vreme šmrca, briše nos stolnjakom i tiho jeca tako da cela klupa vibrira, jer je sve pogađa: što je mali mrav nest'o, što je mlada mnogo mlada, što je ona sama protraćila dvadeset godina sa ljomberom. Posle čokanja radže se hvata u kolo i udara brigu na veselje.
Deda-mirotvorac. Piće: lincura. Jednom nogom i štapom u grobu, časna starina posle tri i po čašice ukršta pogled i kreće u misiju pomirenja davno zavađene rodbine, sada sticajem okolnosti locirane u istom prostoru. Pribija ih na grudi: jednog sestrića na partizansku spomenicu, a drugog na Karađorđev krst i tera da se uzajamno izvine. Posle par neuspešnih pokušaja kreće da melodramatski kune, pominje ilovaču, Svetog Alempija i čiča-Dražinu lulu, praćen u pozadini sa "Pevaj, ujko". Završava u hitnoj baš kad poslužuju pečenje. Posle minuta ćutanja, servira se i kupus-salata.
Kokanjar. Piće: sve. Niko mu ime i koleno ne zna, a svima kao da je odnekud poznat. Jede i pije do iznemoglosti, kuca se sa svima, hvali organizaciju i venčanicu, peva Ipčeta na karaokama, vaćari deverušu. Budi se ispod stola, osoblje restorana ga ujutru poslužuje rasolom, trezni se do podneva, umiva i sprema za naredno veselje u istom objektu.
