Српска масовна весеља: микс фолка, крметине и знојавих званица. Наравно, ту је шири круг фамилије и све се залива алкохолом, те се могу распознати различите категорије својте која под његовим дејством поприма одређен шаблон понашања. Погледајмо неке примерке.

Весели стриц. Пиће: вињак. Иако је иначе надркани сиђош и ватрени хулиган локалног клуба, после квоте од 10 чашица постаје Гудмен, род Мајке Терезе по бабиној линији, увек спреман да ступи у акцију. Клибериће се све време, грлити свакога у епсилон околини и причати вицеве младој на уво. Уз пуно среће може се безбедно транспортовати до произвољне равне површине, где ће остати до јутра. Уз мање среће, испеглаће друштво за столом усред сопствене верзије Ибар воде и то, о ироније, баш на делу "Станииии, станиии".

Фајтер-синовац. Пиће: пиво. Као трезан је тих и миран момак, члан шаховског клуба "Тигран Петросјан трибјут" и колекционар празних лименки. Услед само пар 'ладних БИП-ова креће да ствара срања: гађа конобара пикавцем, показује куму средњи прст умочен у сенф, отима певачици микрофон да би запевао "Ентер Сeндмeн". На крају заврши везан у остави.

Расплакана ујна. Пиће: љута. Кршна домаћица, ауторка више тона лењих пита и масних гибаница, све време шмрца, брише нос столњаком и тихо јеца тако да цела клупа вибрира, јер је све погађа: што је мали мрав нест'о, што је млада много млада, што је она сама протраћила двадесет година са љомбером. После чокања раџе се хвата у коло и удара бригу на весеље.

Деда-миротворац. Пиће: линцура. Једном ногом и штапом у гробу, часна старина после три и по чашице укршта поглед и креће у мисију помирења давно завађене родбине, сада стицајем околности лоциране у истом простору. Прибија их на груди: једног сестрића на партизанску споменицу, а другог на Карађорђев крст и тера да се узајамно извине. После пар неуспешних покушаја креће да мелодраматски куне, помиње иловачу, Светог Алемпија и чича-Дражину лулу, праћен у позадини са "Певај, ујко". Завршава у хитној баш кад послужују печење. После минута ћутања, сервира се и купус-салата.

Кокањар. Пиће: све. Нико му име и колено не зна, а свима као да је однекуд познат. Једе и пије до изнемоглости, куца се са свима, хвали организацију и венчаницу, пева Ипчета на караокама, ваћари деверушу. Буди се испод стола, особље ресторана га ујутру послужује расолом, трезни се до поднева, умива и спрема за наредно весеље у истом објекту.

Митско биће које се појављује из флаше, попут духа из чаробне лампе, само што овај није у фазону да испуњава жеље и задовољава највише стадијуме људске похлепе. Али оно што свакако уме и зна је да ти се усере у живот по принципу - ко тражи ђавола, он ће га и наћи...
Било да си изгубио на клаџи, добио од рибе на поклон педале од понике или корпу за отпатке направљену од прућа, или ти је једноставно пун куртон свега на овоме свету, он је за тебе ту. Чаробњак из зоза.
Довољно је само да протрљаш флајку метила и загуслаш у свет зоза. Ако си луд. Или необавештен. Шта год било, једно запамти: држ се ти пива ко затвореник сапуна. Наравно у флаши, јер и точено уме да зајебе, попут Чаробњака из зоза...
А тек вино! Шатро лек за чуку, курац палац.. Као, Французи, циркају вино цео живот па ни не знају да имају срце. Све здравствене установе које имају везе са кардиологијум су или сравнили са земљом и претворили у плантаже винове лозе или у подруме вина. Тако ми реко ортак из Свилајнаца, иначе пета генерација гастарбајтерисања у француску, са све дугосилазним акцентом на "а". Ма не верујем му ништа, поготово што је Влах, ко овај чаробњак из зоза. А зашто је онда цироза реч француског порекла, питам ја њега лепо. Молим, молим? Ћутимо, а? Или онај сликар, Ђуле Ван Гогх што је одсекао себи уво. Шатро пио апсент. Курац апсент! Зачарао га Чаробњак из зоза! И то српски чаробњак из зоза, тако ми реко Јован И. Деретић, лично. Кад смо код историчара, осврнимо се на историју и нека зајебана времена која су иза нас. Камиказе. Па боктејебо, жутаћи и дан данас превентивно пију неко срање од пиринча, само да се не зајебу опет ко ономад кад им је неки чаробњак из зоза дао рецепт за тај чудесан напитак који би им наводно помогао у борби против амера. Шта, ти мислиш да су Астерикс и Обеликс пили чај од нане који им је справио неки седи старац? Еее, синко мој, ваљда си до сада научио.
Било како било, једно запамти - ако си му се замерио, а надам се да ниси, ил беж у хитну, ил хиташ на Бежанију. Чаробњак из зоза је зајебан играч. Живели!

Реченица коју користе славароши са стрељанама не би ли деконцентрисали дечка који хоће да погоди штапић и усрећи своју драгу добијеним поклоном.

Човек који се одлично разуме у свој посао, али је досадан јер вероватно мисли да је и код гледалаца иста ситуација.
Народски речено-превише га тупи.

Држи је за руку док се шетају кроз град и у тренутку док она разгледа печени кукуруз он покушава да се сети шта му је то уопште требало са њом.
Летимичан поглед је довољан да види да није његов тип, штавише - ружна је брате. Није ни то што је ружна него је некако - сељачки. Нафракана, намазана са триста боја, уградила јастучиће, тотални треш-комбо.

Кренули су негде на пиће. Јасно му је да ће пући к'о султан од Брунеја за женидбу првог сина. Не продаје се за мале паре, било му је јасно од почетка али је насео к'о Београђанин на лубеницу сељака из Мале Крсне. И даље се пита - "кој' курац ми је све ово требало?"

..и налеће на ортака из средње.

Каже се за мортус пијаног лика на свадби (некад и испраћају у војску) који вија да шамара певача што му не свирају жељену песму осми пут заредом. Док музика престаје, за њим иду таоци: сва родбина, другови и остали гости у жељи да спрече бруку и уништење дуго очекиваног и спреманог весеља.
Ова игра нерава траје док се нађе неки озбиљан преговарач да реши напету ситуцаију.

Прва спонзоруша епске народне књижевности.

Он не прца као Рон Џереми.
Он није трситељ као Фернандо Колунга. Но, стреми ка међупростору међу њима двојицом.
Несвесно воли да босиљчи, мада све то зарад прекрасног сафта, сача и цеђа.
Његова појава је сведена на рурално-љаљански тип јебача.
Језички га можемо сместити у регију где преовладава шотровачки идиом.
Његова жвака се мери на Рихтеровој скали, након чега следи беспоштедно кршење.

Ајде, ајде, јебига, мораш! Немој да се пренемажеш ту, што се мора није тешко.
Нема : нећу, не могу, несесер, Недерланд...Ћутиш и одрадиш. Тако је - како је, зајебано. Искотрљај се некако.

Оно хране и пића што прекостане од славе или неког другог весеља, па се не зна коме припада. Као и у фирми, и овде креће мртва трка око тога шта је чије.

Имати муда за све, имати херца, бити рођени и непоколебљиви лав у души и бити увек спреман на огромни ризик који се у већини случајева по неписаном правилу богато исплати.
У суштини, оно што раздваја истинског Џека од фолиранта и шминкера, легендарног играча од безмудног спотристе којег се нико неће сећати, Рика Блејна и Вита Корлеонеа од Дејана Цукића, пандура лешинара од инспектора и лика који има загарантован пролаз код девојки од онога ко никада и под било каквим условима неће прећи дописивање на лествици.
Стахопоштована и веома жељена особина код оба пола, будући да особе које имају петљу боље прођу у животу.

Глуви родитељи су посебна категорија родитеља. Ова категорија обухвата родитеље чија деца смеју сама да се играју испред зграде а још нису зашла у пубертет.
Ови родитељи пате од селективне глувоће. Наиме чују све сем дреке сопственог детета која може да траје по 15 минута пре него што се одазову.
Тачан узрок није познат. На срећу глувоћа им је временски ограничена, захваљујући детету које почиње да излази.
Част изузецима које овај вирус није напао.

Кења ти се. Реално. Буди човек и реци, немој да се суздржаваш и пренемажеш!

Лик који сазнаје све информације први. Први је чуо нови хит, први је погледао нови филм, први зна ко је кога креснуо на журци у крају, апсолутно све зна и сазнаје први као што ће Обама преко својих агенција први да прочита ову дефиницију.

Сигурно је да сте сви ви, негде у пролазу, чули за Нелорда. Није ни чудо, јер, то је често помињана титула, или боље рећи ''титула'', на Вукајлији.
Зачетник нелордске лозе је фамозни Нелорд Триша. Добар лик, ал' се није извуко.

Овде ћемо простудирати сам појам, виђен из угла пар познатих аутора на нашем омиљеном сајту.

Ред је да домаћин да уводну реч, па да кренемо.

Крајње очајна позиција у друштву. Врло неславна титула јер је Нелорд најчешће сматран фриком, неретко протериван и избегаван, само зато што је другачији, то јест зато што је прсотина.
Нема друштво из краја, осим кад треба да се дају паре за цутри.
Сам плаћа пакете свима, иако не вари. Уствари завари понекад, само да би рекао да се извук'о. А уствари се није извук'о, а није ни свестан. Нити ће се извући. Јер је нелорд.
У слободно време сецира жабе и сече гуштерима реп, па гледа како исти поново расте. Забаван к'о поређења на Тарзанији.
Нелордов највиши циљ у животу је да се извуче. И колико год се он трудио и мучио, никако му не иде и никад му неће ићи. Питате се зашто?
Зато што је Нелорд и зато што је сваки Нелорд обележен да сви знају да је то он. И целог живота ће му пишати у уста с висине, зато што је неспособан, зато што је непожељан, зато што је Нелорд.
Јер се није извук'о.

Своје виђење ове појаве нам је дао и Бурзум. Ево шта каже млађани лудак, мој буразер.

Нелорд представља особу која је миљама удаљена од Лорда. Лорд се сам по себи извук'о, док је нелорд неизвучен. Нелорди могу бити особе повучене у себе, оне које пате од акутног баракудизма, оне које се једноставно нису извукле, тришују то јест нелордују. Многи нелорди трипују да су били Лордови, не схватајући да морају да се извуку, не би ли лордовали.

Једног просечног жене гледају као нејебљиво биће, ортаци уколико их има га посматрају као чудака, а ћале и кева једва чекају да га скину са грбаче, ако већ нису. Нелорде стартују рандом рибе по клубовима, али не циљу давања пичке, већ да би их обавестиле како су лузери, како треба да се ослободе тј. извуку. Најлакши начин за привремено извлачење је ћомански начин: сад си се напио, сад си се надув'о, још само да се мало поправиш, да се ИЗВУЧЕШ.

Шта је о овој појави имао да каже мој врло добар пријатељ, и један од омиљених аутора на сајту, Џони Курајбер, ћете управо прочитати.
Немојте њему замерити што дефиниција није жута, ја је пишем.

Где почети причу о Нелорду?
Да ли од почетка када још у обданишту нико није хтео да дели играчке са њим зато што је чудан?
Или је можда најзанимљивији период првих школских дана?
Или пубертет?
Свеједно.
Своди се на исто.

Од почетка живота Нелорд је изопштени особењак који једино уживање проналази у мучењу животинња разним справицама које је сам измислио.
Везивање мачке преко греде канапом, па онда лагано спуштање на распламсалу ватру. То је нормално за њега.
Свирање неког чудног инструмента као што је укулеле и слушање камерне музике. И то му је потпуно нормално.

Једноставно све оно што се сматра чудним он то воли. Ако је и имао другове, они су одавно закључили да то није нека дечија пролазна фаза, него је оно право лудило које прати Нелорда током читавог живота.

Можда га и највише убија и чини Нелордом тај потпуни недостатак пичке, јер Нелорд неће добити ни ако плати. И курве га препознају и не желе сношај са њим, јер ко зна шта ће да им ради. Можда оно што је радио животињама у детињству.

Понекад помисли да би најбоље било да се једноставно препусти халуцинацијама. Да урони у тај свет другачијих боја и звукова где би га можда замишљени пријатељи прихватили и евентуално извукли, али не иде. Тако се нико није извукао и он се једноставно никада неће извући.

И у праву је, брат мој Џонсон. Наравно, без колеге продуцента овај интервју није могао да прође, јер, веома ценим његове списе. И као такав, један од омиљених ми аутора овде, морам сам и колегу Сидрашевића да замолим да прозбори коју о овом феномену. Ево шта он каже.

Бити приморан да са собом вучеш ауру која комбинује поглед телета које је управо схватило да се кева предозирала сеном, држање Ханибала Лектора, причљивост Мирка Цветковића и репутацију циркуске звезде. Нелордисање.

Нелордери вуку корене још од настанка пресвете вере Тришћанства. У контексту Нелорда помињу се древни списи који објашњавају прејаку моћ Светог Трише, за кога се верује да је давни потомак данашњег Светог Трифуна. Нелорд к'о Нелорд, кастриран из циркуског фрик шоуа, као какав курчић који смета, јер је другом фрику грицкао уво на спавању. Качи псеће слике на своје ав(АВ!)атаре, непосредно пре него што искористи њихов псећи нагон трчања за лоптицом, који је толико јак да ће се манифестовати чак и у правцу Нелордове подигнуте сатаре.

Чини ти се да би Нелорд радо могао извући какву полуаутоматску, и многобројној дечици укаљати светлу судбину, али он, сам, се извући неће. Очигледно послат из галаксије далеко, далеко, и која је његова рола у свему? Да ли је Нелорд можда геније, који је своју ћутљивост и хроничну психоделију трампио за шенаес' идеја у секунди које му пролазе кроз главу? Да ли? Да ли ради Ctrl + C твојим можданим ћелијама док те тако сабласно гледа у очи пет минута? Можда, у својим многобројним и дуготрајним погледима ка небу телепатски разговара са Рођом Раичевићем да види има ли се шта квалитетно за извући горе?
То је чисто хипотетички, јер, НЕЛОРД ИЗВУЋИ НЕЋЕ.

Шта о овој појави имају да кажу органи реда и мира, познатији као модератори на нашем сајту, веома је битно. Стога сам дао себи слободу, да једног, тачније једну од њих приупитам за мишљење.
Успавана пријатељица и заштитница хејтованих ми је изашла у сусрет и дала своје мишљење о овој врсти људи.
Ево шта је рекла.

Нелорд? Ви то мене питате шта је нелорд? Да л' мислите да иједно до-себе-држеће женско чељаде може ил' хоће да вам опише нелорда, јер би то, јелте, значило да је имало икаквог, па чак и непосредног, контакта са истим? Немам ја појма о таквом соју, ви сте бре прсли ако мислите да ја могу ишта да вам кажем о том во вјеки вјекова неизвученом соципатском створењцету, чија је највећа тежња да га неко окарактерише макар као за стрип занимљиву креатуру ако већ не као живота, јебања и спомињања достојно биће? Да се носите ви бре у три лијепе, откуд ја да знам ишта о томе, мојне вас нагрувам како вам је уопште пало на памет мене да питате о нелорду, и аукурац више с тим.

Екипа која седи иза камера и "нешто" јавља глупим водитељима.

Усуд порекла. Шта год да урадиш, од себе побећи не можеш. Не вреде школе, новац, пријатељи, промена места боравка, вере, странке, пола, кола, силне пластичне операције... то си што си и то ћеш бити до судњег дана. Можеш да се затвориш у кућу, у атомско склониште, али "промаја" и даље вуче од некуд.

Друштвена игра која је заборављена од млађих генерација. Постоје масне и љубавне. Ако је више девојака наравно играмо љубавне, а ако је више мушкараца, који су спремни на разне глупости играмо масне.

Кобасицијада. Педер бал манифестован кроз све, само не кроз мноштво риба и добар провод, што је и логично, јелте. Али то даље не имплицира да смо ми мушкарци досадна хрпа ћевапа која не зна како да се проведе, то никако. Све у своје време. Служба је служба, дружба је дружба. Утакмица је друга ствар, спада у службу, дакле има неку сврху, али да ти мени овде правиш параду, е неш мајчин сине!
Једноставно, у таквој ситуацији сви осећају неку непријатност и желе да шмугну отале првим возом. Без повратне.

Популарна свакодневна појава у Србији.