- Рек'о ми брате Маре да си имао близак сусрет са Милетом. А сад и видим јер ти је тиква натекла к'о да су ти се осе посрале на њу. Па шта је то било ?
- Ма брате лик је бицман онај класичан. Играмо баскет и лепо му кажем да обуче мајицу јер се љигави к'о да се купао у секрету. И он ни лево ни десно, него ми лупи један шамар, други шамар, нисам могао да га наватам, џабуланчина обична. Последње чега се сећам је како ми нека риба држи бобана док пишам, у Ургентном.

Додела медаља у Атини 1995 године
- Људи моји, Хрвати силазе са постоља, напустиће доделу ,они не могу да поднесу наше злато,
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Значи матори, синоћ смо се олешили, не могу да верујем, а оне рибе, уххх, Мићко, дођи да те љубим, ма свака ти част, онај твој италијански акценат, па како си им продао причу да смо странци, нема даље. Коју си збарио?
- Ниједну.
- Како бре, ниједну, јел ме дркаш?
- Рекао сам оној малој да сам геј, мислим имам девојку!
- Боли те курац брате, напустио си додељу медаља, али су се оне окитиле златом хехехе!

- Деда, 'ајде да се играмо! Деда? ДЕДА?!
- Спава деда сине, иди играј се напољу. Добро бре Мирославе, отац ти је цикнуо пре два дана, кад мислиш да га са'рањујемо?
- После првог!

Лик1: ,, Једва чекам да положим вожњу и да возим кола".
Лик2: ,,И ја исто, возио бих било шта, само да се котрља".

прође неко време, Лик2 је добио кола

Лик1: ,, Ооопа частиш, чуо сам да си добио половна кола".
Лик2: ,, Ма ћути катастрофа, боље да их нисам ни добио. Моја баба боље убрза када трчи за аутобусом. Кременков ауто има боље кочнице и амортизере".
Лик1:,, Ма дај, шта те брига, поведеш друштво са собом, спакујете ствари и идете негде".
Лик2:,, Позади има места само за ниске људе. А у џепове би ми више стало ствари него у гепек, јер имам мртву боцу за плин".

Унук: Деда, јеси погледао јел' печена гуда?!
Деда: У 'бемти сун'! (кук се регенерисао, реума излечила и брзина удесетостручила и деда одлази до вуруне) - ово би наравно био хитан случај...

Унук: Деда, кад ћеш ми покажеш твоје и чича Зоранове слике из војске? Треба ми за...
Дека(једва дочекао да започне ратне приче па радикално пресеца унукову мисао): Сун'ти је''м калај'сано, ево их на тавану гор, сај додем по њи... (одлази и покретима нинџа ратника нестаје у тами тавана)
Унук: ...после распуста... (како се креће овако, као учитељ Мијаги из Карате кида, а кад му тражим да ми скине лопту са магазе не може...)

- Видим мува те онај Цопе, само пази он ти није за дуге стазе. Чула сам да се не труди да направи романтичну атмосферу, него само на сирову снагу.
- Ма не брини се ти, ја сам чула да се он за девојке побрине после обављеног посла, оно, добре пљуге, доручак у кревету и те муње.

- Хало?
- Е, 'де си, брате, Миле овде. Ш'а има?
- Ма ништа, ево блејим на Вуки мало...
- Аха...па добро...ја јеб'о жену малопре и тако...
- Па добро, 'ел мораш баш сваки пут да ме обавестиш кад јебеш?
- А морам, јебига...'наш како кажу: ''Ил' си се хвалио, ил' ниси повалио!''

Сређујемо гаражу и налазимо стари црно-бели ТВ Руди Чајевец из 70-их година прошлог века.

Ја: Баба шта је са овим телевизором, шта му фали?
Баба: Нешто зуји и нема слике, али ништа страшно, фали му само једна жичица!

- Царе, је л' да да не видиш очи кад се огледаш у кашику?
- Кажеш, нос ми је велик? Спреми се осетити оштрицу хладног челика међ прсима својим!
- Опуштено, Сирано брате, шала, комика....

- Мирко, је л' видиш ти ове девојке на плажи? А? Е, па ако их видиш, немој о фудбалу да нам причаш, то нас уопште не занима сада.
- Ма јеби се!
- Ух, добро је, ево га Миле ''Освеживач ваздуха'', сад ће бити весело!

-Хвала на позиву, вечера је била дивна.
-Нема на шта бре, увек сте добродошли!

(након изласка из куће)

-Милораде стоко! Ниси баш морао да се претвориш у уста кад је Снежа изнела храну!
-Па јебига, да ми ти кући правиш карађорђеве са оним преливом, можда и не би било тако...
- :мук:

Сканурај га Ноле!

- Наврни до мене вечерас, набавио сам нам сав прибор па да обијемо ону трафику на крају улице у којој Мики живи.
- Ма батали ме тога, не крадем више. Оставио сам то иза себе.
- Јеси курац, исто као што си закопао и оно кад си ћалету мазн'о двеста марона кад смо били клинци. Могу да се кладим да се сетиш тога сваки пут кад га погледаш у очи.
----------------------------------------------
- Шта би човече са Аном? Чујем да се шатро још ложи на тебе.
- Ма ваљда тебра, ал ја сам то закопао, само ми је стварала проблеме.

X:"Синоћ сам се видео са Торбицом.."
Y:"Јел ме ложиш? Риба се 'ладно презиве Торбица..."
X:"Зове се Торбица, а презива се немам појма како..."
Y:"Молим!? Па јел јој кум био пијан или љут?"

X:"Она риба те мерка већ пола чуке, иди приђи јој љаксе.."
Y:"Да знаш да хоћем! Ћао, ћао, ја сам Салиша!"
Z:"Ја сам отишла..."
Y:"Јебем ти матер куме, баш..."

Батана, Џонијев торимаксињо рикн`о!

Ма, немо` з`ебаваш!

- Е, брате, шта радиш, какав си, нема те да свратиш на баскет никако...
- Ма ћути, стисли ме на послу, отиш'о шеф на одмор, све на мене пало, немам времена да дишем.
- Ау матори, шта да ти кажем, јебига...
- Ти какав си, како теби на послу?
- Мени? Право да ти кажем, к'о голман на пеналима. Фирма у курцу, радим колико ми треба, шта год да урадим добро је, боли ме курац...
- Таман и јес'. Само, пази се да вас не приватизују па да крену да отпуштају, најеб'о си онда...
- Нас да приватизују? Јеси луд ти, веће су шансе близанцима да презиме у Европи него да се нађе нека будала да нас купи...
- А и то што кажеш.