Лошије развијена карактеристика код поменутог пола.
Некад добро прође ако срећник убоде цаву која једва чека да је питаш јел гута?
Наиме, у већини случајева узрокује непријатност.

Устанеш око 11. Одеш и скуваш кафу. Сам, дакако, јер су сви други укућани на послу.

Ти немаш посао, јер не можеш да радиш тек било шта, а за оно за шта јеси квалификован треба веза или паре. Кад немаш маторе који имају везе ко твој друг Станко. Кретени једни! Цео живот се нешто као бакћу, а један пишљиви посао не могу да ти среде, да радиш ко човек, да будеш свој.

Срчеш кафу и полако се будиш. Размишљаш да би стварно требало да седнеш већ једном да кренеш да учиш за тај испит. Ипак имаш 28 година, а остало ти је шест испита до краја факултета, треба и то дати, кад си већ ово до сада.

"Јесте, стварно би требало, и имам и воље да учим, али мени није добро!"

Наравно да није. Гледао си онај сајт са симптомима и дијагнозама, и, судећи по свему, имаш или лоше срце или ти је кондиција слаба. Могла би да буде и кондиција кад по цео дан седиш у кући, али шта ако је срце? Кад мало брже ходаш или кад мало дуже ходаш, почињеш да губиш дах и мораш да станеш, није се са тим зезати. Ипак не би требало да се напрежеш превише. Теби је најтеже.

Телефон звони, друг те зове. Нашао је сезонски посао. Каже да се рмбачи, али зато за пар дана можеш да зарадиш стотинак евра.

"Па јеси ти нормалан?! Знаш да ме кичма зеза бре! И ти ме зезаш са таквим стварима, ко да ја не бих волео сто евра да имам сад у џепу! Ајде здраво бре!"

Неразумни скот! Као да му ниси причао сто пута док сте пили пиво по парковима како, судећи по свему што си видео на Интернету, имаш кичму која је у процесу дегенеративних промена. А откад је Ђинђић наредио докторима да стегну здравствени фонд, теби неће да констатују да си болестан. Свуда иду паре, политичари имају по петсто хиљада плату, ал кад треба за некога ко је стварно болестан, онда нема, нек цркне.

Само када би могао да одеш из ове смрдљиве земље! Сви су корумпирани, нико се не брине о твојој добробити! А морао би неко нешто да уради, и да гледа тебе, ипак си ти грађанин ове земље. Дужни су да се брину о теби, зато су тамо где су. Стока једна!

Зове те мајка, пита да ли си сео да учиш. Издереш се на њу. Дабоме. Ко да не зна да ти није добро. Ко да јој ниси сто пута објашњавао који посао треба да ти нађе. Ко да ти волиш да седиш у кући по цео дан, да те они малтретирају по цео дан и ниподаштавају те. Ко да ти сад не би волео да имаш плату од једно четрдесет хиљада, па да ти је све потаман.

"Уххх, што немам неку шему да одем из ове смрдљиве земље, да нађем неки добар посао тамо где ће знати да ме цене!"

Мислим да ни самом Жељку Митровићу није јасно која је сврха ове кратке емисије, која нас свакодневно смара са глупим водитељима и још глупљим прилозима. Њен наравно маскота је лепи Бошко (а некада је био и Станко, док се није удао у Амстердаму) који се клати као ненормалан док увија дланове и кези се са својим метеросексуалним осмехом док на најављује нову модну ревију Сузане Перић за коју нас све тотално заболе. У међувремену кроз ову емисију прошао је све крем и шлаг српског новинарства, пуно водитељских талената, које су се после овога или добро удале, или добро надрогирале. Касније је драги нама Жељко Митровић смислио и Сити Кидс - то је да деца буду у току модних дешавања и да на време науче како бити добар и поштен метросексуалац.

Ђед диктатор илити директор без фотеље. Како год... До двеиљадите био комуњара, након тога се бацио у демократe... Јеби га брале, заборавио стари да је гинуо за отаџбину и да ми је свако јутро срао како су га на сваких петне'с дана стрељали Немци. А сад, бивши комуњара, тражи рад, ред и дисциплину, залаже се за ЕУ, пије кока колу уместо ракије, и на све то пуши Данхил 'место Дрине без филтера.

Помоћ неискусним јебачима код оралног задовољавања девојке. Дође му као заставица у рупи за голф.

-У рекламама:
Врхунски продукт високо развијене млекарске индустрије, који се добија тек након вишегодишњег напора и одрицања еминентних стручњака на пољу прераде млека. Највећи извор енергије, дијететски производ, средство за мршављење, бољу концентрацију, спортске резултате, рецепт за добар, мршавији изглед, бољу пробаву, свежији изглед лица, бољи метаболизам, модне успехе, "фит" ефекат, уз мањи проценат масти, већи проценат те и те бактерије, те и те културе, бифидус ово, есенсис оно, икс ипсилон 24/7

-У стварном животу:
Течност без које би бурек, паштета и јутро после пијане ноћи били прејаки и неподношљиви. To je to.

Неписано правило градског пловила. Као и сва глупа правила, заснована на џентлменској (кад урадиш нешто добро, а не добијеш пичке) основи, и ово је заживело у урбаном Београду.
Некада давно, један ентузијастични бакутанер се обрео на власти, и решио да од тога учини нешто добро за своју расу - пензионерску. Желео је да остане упамћен, попут оног лика који им је обезбедио столицу за ред у пошти, са које комотно могу да те испичкарају када обиђеш њихово замишљено место. Овај је, пак, одлучио да оде корак даље, и својој раси је оставио у наслеђе које ће их заувек решити бола у леђима, проблема са коленима, немирном простатом и све то без употребе космодиска!
Како је свако јутро морао да стоји у градском превозу од Вуковог споменика па чак до Правног факултета, наш бакутанер је смислио правило устанка:
"Од данас, сваки пензионер мора седети у аутобусу!"
И воала! Реч се прошири, од сваке поште до дома здравља, испред сваког дисконта. Сваки пензионер Београда је у том тренутку схватио да му је бакутанер обезбедио боље пензионерске дане.
Сада је свака бакица могла да своју кесу са точкићем смести на једну, а своју одурну гузицу, која је умирала на каучу претходних десет сати, на другу столицу.
И НЕ! НЕ! Не интересује њих да ли си ти тог дана копао ров од 7 до 7, да ли си изоловао туберкулозу орла или радио са антраксом у лабораторији, или си пак, једноставно, јебено уморан од целодневног дркања саможивих професора и мене-јебе-професор-ја-јебем-студенте асистената. Боле њих кобас, или шта им већ виси између ногу.
Пробао су и са игнорисањем, али не лези враже! Пуни елана, и у сваком тренутку агилни пензоси су ти и ту доскочили! Ако си њихово, уљудно, цивилизовано :
"Мали, устај да седне деда" или "Па ово је страшно, хоћеш ли икад устати?"
покушао да искулираш, буди спреман на тортуру.
Лаганим покретом здравог кука, пензос се лагано заноси ка твојој столици, и сасвим лагано, уживајући у свакој секунди тога, ти трпа делове свог, од мириса заборављеног, тела у ухо, уста, и остале чулне органе. Њихов одурни стомак који те "милује" до имбецилности, не оставља ти избора, сем да одустанеш од свог поштено зарађеног места, и понудиш га, у том тренутку, изненађеном и насмејаном бакутанеру.
Наравно, то мораш да урадиш посве милостиво, уљудно, као да си цео живот чекао само да то место "предаш" њему, иначе, одједном се на твој мали, студентски, доста запостављени због књиге, курац пење цео аутобус.

Кад је добро ту је, кад је лоше пљује.

Исплатив занат, ако се посао обавља добро. Она је професионална пушачица кобаса и дрибла јаја као лопту Бекам. Иде од куће до куће по позиву и чисти пушке. Јефтина, а добра и увек доступна.

Начин да ти живот покаже да си увек на 0 или у минусу са осталим бићима. Не важи за лични успех или када се учини добро другој јединки.

Слабо осветљена економија изузета од утицаја законске регулативе а посебно потпомогнута џомбастим цестама у иностранству и ружном навиком европских шпедитера да не затворе добро врата товарног простора својих камиона пре нег се отисну на пут.

Нешто као рилекс геџет. Уколико скоро није стигао неки пакет, подједнако добро служи као и омот са ваздушним балончићима.
Савијање и крцкање панталона/пиџама/дуксева доноси подједнаку блаженост и спокој као горепоменути.

То кад риба има добро тело а ружну фацу (видети слику).

Служи да јој се натакне на главу током сексуалног односа, у циљу задржавања ерекције. Обична "најлон" кеса се провиди, па зато мора штаницла.

Грађевина саграђена од стране садиста за мазохисте. Место вечне инсомније и појачаних сеизмичких активности. Пребивалиште које се по хардкор условима живота раме уз раме носи са мексичким затворима. Дом где је послеподневна дремка средом укупна количина сна за ту недељу.

Најсветлија тачка егзистенције једног бића. За ту особу, нешто невероватно, незамисливо, јебачки добро. Мада, углавном, та тачка није толико светла осталим људима, те се користи за карактерисање лошег живота појединца.

Неписано правило. Добро се добрим враћа, али од тога нема ништа. Бог ће ти вратити.

Лето ко лето. Понеки сунчан дан између налета града и снегова. Прадеда одавно уместо „добро јутро“ говори „јебем ти озонски омотач“. Тата каже да су ванземаљци избушили озонски омотач да би могли да дођу на Земљу, а мама тврди да је то од дезодоранса који смрде на спреј за муве. Не волим ванземаљце. Извукао сам се једва да не паднем на поправни из Ванземаљологије. Учитељица је тврдила да сам изгубљен случај, док једног дана прадеда није отишао у школу. Од тада ме гледа сажаљиво и понавља да сам добро испао како сам могао.

Мој летњи распуст је прошао на Сифггтсеаеаји, ту је кажу, некад била Сирија. Након што се прочуло да се један човек претворио у лептира од последица супстанци које се тамо налазе, сав смештај је џаба. Мом тати се то свиђа. Мама каже да би он паре дао само на курве. Ја не знам шта је то, али је вероватно нешто укусно, пошто је тата дебео. Замолио сам их да поведем мог најбољег друга. Допустили су ми. То је Борко. Тата га зове Метално срање. Мени се то име не свиђа, па га зовем и даље Борко. Он је роботић. Лепо се слажемо. Син татиног кума каже да је Борко глуп к'о човек, али ја се не слажем.

Ишли смо телепортом. Тамо смо били ми и још пар породица. Упознао сам једног Дина, он тврди да има шкрге. Не знам шта је то, али му верујем. Он мени верује да је Борко паметан.
На Сифггтсеаеаји није било досадно, ишли смо и на пецање. Упецао сам малу сирену. Била је много ружна, па сам је вратио назад.

Кући смо се вратили пред сам крај распуста. Први дан школе је на мој шести рођендан. Мама ми је за полазак купила нову таблет-торбу и пакет виртуелних цигара. Њих сва деца воле. Мада им једва изговорим име. Некада се у први разред тек кретало много касније. Кажу да су се тад деца међусобно боље дружила. На степеништу су се две секе тапкале соларним пуњачима. Мени је остало још само три, па не бих и њих да изгубим.

Још једна школска година почиње. Чуо сам да се овакви састави завршавају са једва чекам следеће лето.

У Црнограду, 2198. године

Некада давно, док је Балкан био полуострво углавном неписменог становништва (није да је данас нешто одмакао, ал' добро), ово је био једини критеријум за оцењивање да ли књига нечему вреди.

Универзални назив за девојку неког од ортака у мушком друштву.

Храна којом је пожељно да се добро накркаш да би се квалитетно разнитовао/ла (напио/ла). То треба да буде:

- предјело: качкаваљ, руска салата, кувана јаја, сир, чајна, слана говеђа (или нека друга) пршута
- чорбица било ког типа
- сарма, пуњена паприка
- печење: јареће, јагњеће, прасеће (најбоља комбинација је прагње)