Lošije razvijena karakteristika kod pomenutog pola.
Nekad dobro prođe ako srećnik ubode cavu koja jedva čeka da je pitaš jel guta?
Naime, u većini slučajeva uzrokuje neprijatnost.
-Mala, slatka si kao trešnja sa obronaka alpa pored tihe vode koja žubori, i tihim tonom...ovaj...ne mogu ja ovo! O'š se jebemo? Ne moraš da mi pušiš ako nećeš, samo daj pičke.
-Uf, sam' što nisam pomislila da si neki peder. Ajd'!
...
__________________________________________________________________________Sin: Tata, zašto mama više nije sa nama?
Tata: Pa sine, kako to da ti objasnim, imaš ovaj svet, put, i preko puta je drugi svet. E sad, koka prelazi put, i šta misliš, gde je koka otišla?
Sin: Na onaj svet?
Tata: Bravo sine, eto, vidiš. Tako i tvoja mama, samo što je nju na pola puta skucala kamiončina....
Ustaneš oko 11. Odeš i skuvaš kafu. Sam, dakako, jer su svi drugi ukućani na poslu.
Ti nemaš posao, jer ne možeš da radiš tek bilo šta, a za ono za šta jesi kvalifikovan treba veza ili pare. Kad nemaš matore koji imaju veze ko tvoj drug Stanko. Kreteni jedni! Ceo život se nešto kao bakću, a jedan pišljivi posao ne mogu da ti srede, da radiš ko čovek, da budeš svoj.
Srčeš kafu i polako se budiš. Razmišljaš da bi stvarno trebalo da sedneš već jednom da kreneš da učiš za taj ispit. Ipak imaš 28 godina, a ostalo ti je šest ispita do kraja fakulteta, treba i to dati, kad si već ovo do sada.
"Jeste, stvarno bi trebalo, i imam i volje da učim, ali meni nije dobro!"
Naravno da nije. Gledao si onaj sajt sa simptomima i dijagnozama, i, sudeći po svemu, imaš ili loše srce ili ti je kondicija slaba. Mogla bi da bude i kondicija kad po ceo dan sediš u kući, ali šta ako je srce? Kad malo brže hodaš ili kad malo duže hodaš, počinješ da gubiš dah i moraš da staneš, nije se sa tim zezati. Ipak ne bi trebalo da se naprežeš previše. Tebi je najteže.
Telefon zvoni, drug te zove. Našao je sezonski posao. Kaže da se rmbači, ali zato za par dana možeš da zaradiš stotinak evra.
"Pa jesi ti normalan?! Znaš da me kičma zeza bre! I ti me zezaš sa takvim stvarima, ko da ja ne bih voleo sto evra da imam sad u džepu! Ajde zdravo bre!"
Nerazumni skot! Kao da mu nisi pričao sto puta dok ste pili pivo po parkovima kako, sudeći po svemu što si video na Internetu, imaš kičmu koja je u procesu degenerativnih promena. A otkad je Đinđić naredio doktorima da stegnu zdravstveni fond, tebi neće da konstatuju da si bolestan. Svuda idu pare, političari imaju po petsto hiljada platu, al kad treba za nekoga ko je stvarno bolestan, onda nema, nek crkne.
Samo kada bi mogao da odeš iz ove smrdljive zemlje! Svi su korumpirani, niko se ne brine o tvojoj dobrobiti! A morao bi neko nešto da uradi, i da gleda tebe, ipak si ti građanin ove zemlje. Dužni su da se brinu o tebi, zato su tamo gde su. Stoka jedna!
Zove te majka, pita da li si seo da učiš. Izdereš se na nju. Dabome. Ko da ne zna da ti nije dobro. Ko da joj nisi sto puta objašnjavao koji posao treba da ti nađe. Ko da ti voliš da sediš u kući po ceo dan, da te oni maltretiraju po ceo dan i nipodaštavaju te. Ko da ti sad ne bi voleo da imaš platu od jedno četrdeset hiljada, pa da ti je sve potaman.
"Uhhh, što nemam neku šemu da odem iz ove smrdljive zemlje, da nađem neki dobar posao tamo gde će znati da me cene!"
Pališ TV. NA RTS stota repriza serije "Vruć Vetar".
Epizoda u kojoj Borivoje Šurdilović, lenji hipohondor u ranim tridesetim, koga od penzije izdržavaju baba i ujak, u potrazi za boljim i normalnijim poslom, gde će da poštuju i njega i njegovu ličnost i prava, ode u Nemačku gde mu se od poslova nudi da šiša kučiće ili da masira babe. Ili da jebe babe.
Smeješ se po stoti put, jer je serija odrađena fenomenalno, ne shvatajući suptilnu ironiju.
Mislim da ni samom Željku Mitroviću nije jasno koja je svrha ove kratke emisije, koja nas svakodnevno smara sa glupim voditeljima i još glupljim prilozima. Njen naravno maskota je lepi Boško (a nekada je bio i Stanko, dok se nije udao u Amsterdamu) koji se klati kao nenormalan dok uvija dlanove i kezi se sa svojim meteroseksualnim osmehom dok na najavljuje novu modnu reviju Suzane Perić za koju nas sve totalno zabole. U međuvremenu kroz ovu emisiju prošao je sve krem i šlag srpskog novinarstva, puno voditeljskih talenata, koje su se posle ovoga ili dobro udale, ili dobro nadrogirale. Kasnije je dragi nama Željko Mitrović smislio i Siti Kids - to je da deca budu u toku modnih dešavanja i da na vreme nauče kako biti dobar i pošten metroseksualac.
Boško (ulazi i izlazi iz kadra, kao da je nenormalan): "A sada poštovani gledaoci, samo za Vas najnovija kolekcija Darka Kostića za jesen zimu 2040/2041. Zar nije to super!?"
Biljana: "A sada, samo za gledaoce Sitija - intervju sa Bred Pitom! Ovo je zaista ekskluzivno!"
Aleksandra: "A sada, jedan spot za kraj." Onda tek počne pesma i prvi deo strofe kada ga režija iseče "To je bilo to! Sutra je sa Vama Biljana, prekosutra Boško, pa Rada, pa onda ponovo ja! Ćao!"
Đed diktator iliti direktor bez fotelje. Kako god... Do dveiljadite bio komunjara, nakon toga se bacio u demokrate... Jebi ga brale, zaboravio stari da je ginuo za otadžbinu i da mi je svako jutro srao kako su ga na svakih petne's dana streljali Nemci. A sad, bivši komunjara, traži rad, red i disciplinu, zalaže se za EU, pije koka kolu umesto rakije, i na sve to puši Danhil 'mesto Drine bez filtera.
- Ustaj mali! Vidiš da je podne, spremaj se na fakultet d'ideš, da si spremio krevet, podig'o roletne... Iz radnje donesi hleb i mleko, i paštetu obavezno!
- Koji ti je bre matori, ti si me bar uvek puštao da spavam malo duže...?
- Pre svega ja za tebe nisam matori, nego deda! To kada sam te puštao da spavaš do podne, bila su neka druga vremena... More ustaj, Sunce ti kalaisano...
- E đede, đede... Nisu tebe ovi Nemci dovoljno puta streljali kad sereš ovako. Gori si bre od Hitlera.. Idem ja kod drugog đeda, Krstana.. Da mi slušamo Preldžije i sisamo rakije...
- Ako odeš kod tog četnika da mi se nisi na oči pojavioo...
- Arivederčiii matoriiiiii...!!!
Pomoć neiskusnim jebačima kod oralnog zadovoljavanja devojke. Dođe mu kao zastavica u rupi za golf.
- Jel `vako? ovde? .......Ček, ček.....Jesam ga našao sad?
- Znaš li ti šta je klitoris uopšte !?
- Evo ga !!!!
- Kolumbo zajebao si se opet, batali! Evo ti sisa!
-U reklamama:
Vrhunski produkt visoko razvijene mlekarske industrije, koji se dobija tek nakon višegodišnjeg napora i odricanja eminentnih stručnjaka na polju prerade mleka. Najveći izvor energije, dijetetski proizvod, sredstvo za mršavljenje, bolju koncentraciju, sportske rezultate, recept za dobar, mršaviji izgled, bolju probavu, svežiji izgled lica, bolji metabolizam, modne uspehe, "fit" efekat, uz manji procenat masti, veći procenat te i te bakterije, te i te kulture, bifidus ovo, esensis ono, iks ipsilon 24/7
-U stvarnom životu:
Tečnost bez koje bi burek, pašteta i jutro posle pijane noći bili prejaki i nepodnošljivi. To je to.
Kad je dobro tu je, kad je loše pljuje.
- Srbija - Rumunija 5:0
navijač: "Ajmo bre carevi, osvajamo, kakav car ovaj Antić, Lane kralju najbolji si, Srbija do Tokija"
- Srbija - Australija 1:2
navijač: "Ajde beži ko je stavio ovog Antića za trenera, ovaj Jovanović nema veze sa fudbalom, ko ga je zvao u reprezentaciju, izem ti Srbiju!"- Ana Ivanović osvaja Roland Garos
navijač: "Ana kraljice, volimo te, najbolja si!"
- Ana ispala od Vesnine u prvom kolu Vimbldona
navijač: "Nema pojma, veze nema s tenisom, ne znam samo zašto ne završi odmah tenisku karijeru!"
Nepisano pravilo gradskog plovila. Kao i sva glupa pravila, zasnovana na džentlmenskoj (kad uradiš nešto dobro, a ne dobiješ pičke) osnovi, i ovo je zaživelo u urbanom Beogradu.
Nekada davno, jedan entuzijastični bakutaner se obreo na vlasti, i rešio da od toga učini nešto dobro za svoju rasu - penzionersku. Želeo je da ostane upamćen, poput onog lika koji im je obezbedio stolicu za red u pošti, sa koje komotno mogu da te ispičkaraju kada obiđeš njihovo zamišljeno mesto. Ovaj je, pak, odlučio da ode korak dalje, i svojoj rasi je ostavio u nasleđe koje će ih zauvek rešiti bola u leđima, problema sa kolenima, nemirnom prostatom i sve to bez upotrebe kosmodiska!
Kako je svako jutro morao da stoji u gradskom prevozu od Vukovog spomenika pa čak do Pravnog fakulteta, naš bakutaner je smislio pravilo ustanka:
"Od danas, svaki penzioner mora sedeti u autobusu!"
I voala! Reč se proširi, od svake pošte do doma zdravlja, ispred svakog diskonta. Svaki penzioner Beograda je u tom trenutku shvatio da mu je bakutaner obezbedio bolje penzionerske dane.
Sada je svaka bakica mogla da svoju kesu sa točkićem smesti na jednu, a svoju odurnu guzicu, koja je umirala na kauču prethodnih deset sati, na drugu stolicu.
I NE! NE! Ne interesuje njih da li si ti tog dana kopao rov od 7 do 7, da li si izolovao tuberkulozu orla ili radio sa antraksom u laboratoriji, ili si pak, jednostavno, jebeno umoran od celodnevnog drkanja samoživih profesora i mene-jebe-profesor-ja-jebem-studente asistenata. Bole njih kobas, ili šta im već visi između nogu.
Probao su i sa ignorisanjem, ali ne lezi vraže! Puni elana, i u svakom trenutku agilni penzosi su ti i tu doskočili! Ako si njihovo, uljudno, civilizovano :
"Mali, ustaj da sedne deda" ili "Pa ovo je strašno, hoćeš li ikad ustati?"
pokušao da iskuliraš, budi spreman na torturu.
Laganim pokretom zdravog kuka, penzos se lagano zanosi ka tvojoj stolici, i sasvim lagano, uživajući u svakoj sekundi toga, ti trpa delove svog, od mirisa zaboravljenog, tela u uho, usta, i ostale čulne organe. Njihov odurni stomak koji te "miluje" do imbecilnosti, ne ostavlja ti izbora, sem da odustaneš od svog pošteno zarađenog mesta, i ponudiš ga, u tom trenutku, iznenađenom i nasmejanom bakutaneru.
Naravno, to moraš da uradiš posve milostivo, uljudno, kao da si ceo život čekao samo da to mesto "predaš" njemu, inače, odjednom se na tvoj mali, studentski, dosta zapostavljeni zbog knjige, kurac penje ceo autobus.
-Deder mali, mak' se da baba sedne.
-Oprostićete mi, ne mogu. Ceo dan sam na nogama, zaista..
:na sisu u usta, na na na:
-Evo baba sedi, nasedela se!
ceo autobus: UMRO MAJCI, SATANO! KAKI JE NEVASPITAN, OTAC GA JEBO U DUPE!
Isplativ zanat, ako se posao obavlja dobro. Ona je profesionalna pušačica kobasa i dribla jaja kao loptu Bekam. Ide od kuće do kuće po pozivu i čisti puške. Jeftina, a dobra i uvek dostupna.
- Gde ti radi keva?
- Ma po kućama tako. Čisti, sprema i tako to.
- Čisti puške, a? AJAJAJAJA
- Mrš, jebem ti mater!
- Sprdam se brate, opušteno.
Način da ti život pokaže da si uvek na 0 ili u minusu sa ostalim bićima. Ne važi za lični uspeh ili kada se učini dobro drugoj jedinki.
Slabo osvetljena ekonomija izuzeta od uticaja zakonske regulative a posebno potpomognuta džombastim cestama u inostranstvu i ružnom navikom evropskih špeditera da ne zatvore dobro vrata tovarnog prostora svojih kamiona pre neg se otisnu na put.
Oriđiđi Rejbanke sa sve originalnim ulubljenjima! Cena? Prava sitnica!
Nešto kao rileks gedžet. Ukoliko skoro nije stigao neki paket, podjednako dobro služi kao i omot sa vazdušnim balončićima.
Savijanje i krckanje pantalona/pidžama/dukseva donosi podjednaku blaženost i spokoj kao gorepomenuti.
Služi ponekad i kao sezonsko oružje klincima, mada može time i labrnja da se razbije.
To kad riba ima dobro telo a ružnu facu (videti sliku).
Služi da joj se natakne na glavu tokom seksualnog odnosa, u cilju zadržavanja erekcije. Obična "najlon" kesa se providi, pa zato mora štanicla.
- Auu braaatee... si video al je ružna ova pored?!
- Jes vala.. ali zato ima telo prva A klasa!
- Štaniclu na glavu i piči, a?
- M' da...
Građevina sagrađena od strane sadista za mazohiste. Mesto večne insomnije i pojačanih seizmičkih aktivnosti. Prebivalište koje se po hardkor uslovima života rame uz rame nosi sa meksičkim zatvorima. Dom gde je poslepodnevna dremka sredom ukupna količina sna za tu nedelju.
Maturska ekskurzija, peto jutro. Dvadeset školskih drugova polumrtvi navlače majice i gaće (dobar deo naopačke). Slavko železničar se već istuširao, doručkovao, oprao zube, namestio krevet, proćaskao sa spremačicom i probudio portira.
- Divno jutro, zar ne razredna? Nisam se ovako naspavao od štrajka železničara 2002. Dajte da Vam pomognem sa prtljagom.
- ?!
Najsvetlija tačka egzistencije jednog bića. Za tu osobu, nešto neverovatno, nezamislivo, jebački dobro. Mada, uglavnom, ta tačka nije toliko svetla ostalim ljudima, te se koristi za karakterisanje lošeg života pojedinca.
- Si čuo, Partizan dovodi Alivodića.
- Alivodića? Pa njemu je Voša vrhunac karijere.
- Šta ti oćeš, Ronalda? Nema se para, rođače.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, ne'š verovat, Reservoir Dog mi komentarisao defku!
- I? Je li upala u popularne?
- Jok, obrisali je...
- To ti je vrhunac.
Nepisano pravilo. Dobro se dobrim vraća, ali od toga nema ništa. Bog će ti vratiti.
Jedna dala, ali nije dobila.
Leto ko leto. Poneki sunčan dan između naleta grada i snegova. Pradeda odavno umesto „dobro jutro“ govori „jebem ti ozonski omotač“. Tata kaže da su vanzemaljci izbušili ozonski omotač da bi mogli da dođu na Zemlju, a mama tvrdi da je to od dezodoransa koji smrde na sprej za muve. Ne volim vanzemaljce. Izvukao sam se jedva da ne padnem na popravni iz Vanzemaljologije. Učiteljica je tvrdila da sam izgubljen slučaj, dok jednog dana pradeda nije otišao u školu. Od tada me gleda sažaljivo i ponavlja da sam dobro ispao kako sam mogao.
Moj letnji raspust je prošao na Sifggtseaeaji, tu je kažu, nekad bila Sirija. Nakon što se pročulo da se jedan čovek pretvorio u leptira od posledica supstanci koje se tamo nalaze, sav smeštaj je džaba. Mom tati se to sviđa. Mama kaže da bi on pare dao samo na kurve. Ja ne znam šta je to, ali je verovatno nešto ukusno, pošto je tata debeo. Zamolio sam ih da povedem mog najboljeg druga. Dopustili su mi. To je Borko. Tata ga zove Metalno sranje. Meni se to ime ne sviđa, pa ga zovem i dalje Borko. On je robotić. Lepo se slažemo. Sin tatinog kuma kaže da je Borko glup k'o čovek, ali ja se ne slažem.
Išli smo teleportom. Tamo smo bili mi i još par porodica. Upoznao sam jednog Dina, on tvrdi da ima škrge. Ne znam šta je to, ali mu verujem. On meni veruje da je Borko pametan.
Na Sifggtseaeaji nije bilo dosadno, išli smo i na pecanje. Upecao sam malu sirenu. Bila je mnogo ružna, pa sam je vratio nazad.
Kući smo se vratili pred sam kraj raspusta. Prvi dan škole je na moj šesti rođendan. Mama mi je za polazak kupila novu tablet-torbu i paket virtuelnih cigara. Njih sva deca vole. Mada im jedva izgovorim ime. Nekada se u prvi razred tek kretalo mnogo kasnije. Kažu da su se tad deca međusobno bolje družila. Na stepeništu su se dve seke tapkale solarnim punjačima. Meni je ostalo još samo tri, pa ne bih i njih da izgubim.
Još jedna školska godina počinje. Čuo sam da se ovakvi sastavi završavaju sa jedva čekam sledeće leto.
U Crnogradu, 2198. godine
Nekada davno, dok je Balkan bio poluostrvo uglavnom nepismenog stanovništva (nije da je danas nešto odmakao, al' dobro), ovo je bio jedini kriterijum za ocenjivanje da li knjiga nečemu vredi.
Moj ćale: E, vidi tata kakvu sam knjigu kupio...
Moj deda: Jel ima tu nekih slika?
Moj ćale: Paaa...nemaaa....
Moj deda: Pa, šta onda imam koji kurac da gledam...bolje da idemo u bioskop da gledamo neki film...
Moj pradeda: 'Sti lud? Prošli put kad se ona na platnu skidala sve sam sluš'o ove golobrade pavijane od petne'st godina što su bili iza mene kako stenju...a kad je Bata Životinja zapucao, pola njih diglo ruke u vis, a pola se sakrilo ispod stolica!
Hrana kojom je poželjno da se dobro nakrkaš da bi se kvalitetno raznitovao/la (napio/la). To treba da bude:
- predjelo: kačkavalj, ruska salata, kuvana jaja, sir, čajna, slana goveđa (ili neka druga) pršuta
- čorbica bilo kog tipa
- sarma, punjena paprika
- pečenje: jareće, jagnjeće, praseće (najbolja kombinacija je pragnje)
Princip podloge se često primenjuje na rođendanima, veridbama, svadbama, crvenoslovnim proslavama...
Univerzalni naziv za devojku nekog od ortaka u muškom društvu.
-O Mare gde je snajka.
--Koja bre snajka te spopala.
-Pa ona devojak sto si bio sa njom na Šuginom rođendanu.
--A ta ,pa dobro je ovo već smo par meseci zajedno.
-E papučaru jedan.
