Синдром грађана пореклом са села, ненавиклих на комфор и предности грејања на чврсто гориво уз "смедеревца", услед вишегодишњег подстанарског стажа за време студирања у вароши.
Кад се опанак попапучи или кад градска студент уђе у сељачке кости.
Син : - ШКК? Ало, матори шта је ово, бре?
Отац : - Добро јутро и теби сине.
Син : - Што је овако хладно? Јел' вам не ради грејање?
Отац : - Добро сам, хвала на питању. И мајка је добро, сад ће доћи да те поздрави, само док помузе краве.
Син : - Ћале, 'си пирно ти нешто од јутрос, а? Да даш и мени лома, није лепо да не делиш са другарима.
Отац : - Више дува, него што пири код нас на Пештеру, заборавио си. А, ево ти и мајке...
Мајка : - Добро јутро, око мамино.
Син : - Ћао кево.
Отац : - Колико има оно, како сам продао два хектара земље да те пошаљем на студије у престоницу Инвестицијо моја?
Син : - Ћале, не луфтирај више и не зајебавај ме, кеве ти. Затварај врата и одврћи радијаторе, претворићу се у леденицу! Спичио сам се ко женски полни орган, да се не изражавам сад ту пред кевом.
Отац : - Диж' се пичко мала. Шта се тресеш ко Циганче на стражи.
Мајка : - Немој га, тек је стиго...
Отац : - Шта немој?!? Ако се греје на радијатор, није се родио у њему! Требало га је у снег кад се родио, а не у пелену, па поред огњишта. Да се очеличио на време, не би дркћ'о ко Фап на леру. Што не размази матер, размази Београд. Зато и јесмо у курцу...
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.