Devojka nevina poput prsate konobarice na Ibarskoj magistrali, ili narodski rečeno k'o majka devet Jugovića.
Ali, avaj, ona ipak tvrdi da je i dalje nedeflorisana zahvaljujući patrijahalnoj brani od nasrtaja sotonskih muških udova, nevina iako si joj sedamnaseti mužijak od početka godine, uhvaćena ruku pod ruku sa svojim cenjenim himenom bez obzira što čak i Goranac kod kojeg kupuješ pljeskavice tvrdi da je onomad tako dobro taslačio.
I tako, sve dok se i sam ne uveriš u suprotno, gde i dolazimo do poente izraza gimnastičarka. Nakon što je proburaziš tako jadno, shvativši da unutra ima više prostora nego u kukuruznim silosima postkomunističke Rusije, očekuj da će ti blago telećim pogledom, sa odglumljenim iznenađenjem u stilu bilo koje glumice iz postave Lisica, reći da se sa svojim cvetom rastala radeći dvostruki tulip na gredi.
-Brate, slatka ona mala, dobro devojče, čuo sam da je nevina.
-Pa jeste, vidiš bila je nevina i sa mnom i sa Dućom, čujem i Ripac se hvalio kako joj je skinuo đanu.
-Čekaj, ne razumem.
-Prođi je se brate, tipična gimnastičarka, ta će da priča da je nevina i kad bude šetala stomak, bezgrešno začeće i te stvari.
Ono što kažemo kad nas neko zajebava u društvu, i pogodi nas dobro u toj zajebanciji da nam u trenutku bude neprijatno al' zakuca nam mozak pa ne možemo ničeg boljeg da se setimo nego ''Čuj njega''..
Vlada: Ae šabane može jedan skok na glavu?
Milan: Može, brate samo za tebe..
Vlada: Joj nemoj za mene molim te, koliku glavu imaš kad skočiš na glavu isteraćeš pola vode iz bazena napolje, posle ću ja biti kriv.
(svi u smeh)
Milan (crveni polako): Joj čuj njega...(:
Ono što se konzumira a ne dolazi direktno od majke nam prirode.
Rođeno u fabrici.
Po pravilu jeftinije, nekad i ukusnije, ili mu je na neki način odstranjeno neko negativno svojstvo (kafa bez kofeina). Dobro po zdravlje ako želite da ne pucate od zdravlja.
Coca Cola zero? Bež' bre tu hemiju, lutajuće bubrege od ćeš dobiješ od toga!
Rečenica koja može dobro da zvuči samo na srpskom jeziku,pa je zato često i koristimo...da izrazimo našu jedinstvenost...mogle bi i da se patentiraju...da se uzme neki keš...XD
Ovo je već ozbiljna ciganska pretnja, najčešće upućena drugim Ciganima. Dotični preti kako će prebiti nekog tako dobro, da ga ni majka, ni otac, ni 47 ostalih članova familije neće prepoznati. Obično se završi suprotno.
- Džafte kurafte!
- Nemoj ti meni džafte kurafte, ja znam kung fu, ču te pretvorim u krv!P.S. Znam da sam smorio sa Ciganima, ali mnogo su dobri za defke, obožavam ih.
Učitelj koji svojim učenicama daje ocenu 5 sa *. Ne zato što su dobro uradile kontrolni već im šalje signal preko sublimiranih poruka da želi da ih ljubi.
-Učitelju, zašto je Milica dobila 5 sa * kad nije ništa uradila, a ja sam dobio 4+ a uradio skoro sve tačno?
-Razgovaraćemo o tome drugi put Miloše, možeš da ideš kući, a ti Milice ostani da proverim opet kontrolni.
Pandan narodnoj poslovici "Jutro je pametnije od večeri". Koja je takođe donekle tačna. Donekle. Jer jutro je mediokritetna, malograđanska, puna indukovanih želja, šminkana lopatom kurva. Jebe se za dinar a i manje. Ujutru razmišljaš, recimo racionalno, onako kako si naučen da racionalno treba da izgleda. Tri put meriš pa jednom sečeš, množiš, sabiraš i oduzimaš, kalkulišeš. Hladnokrvno i bez emocija, ljudi su stoka, one koje možeš da iskoristiš odvajaš na jednu stranu da ih neguješ a one koji ti nikada ne mogu poslužiti škartiraš k'o Branko Kockica tinejdžera.
Ujutru si odmoran i jak,volu zubima muda da otkineš ako treba. Spreman si na sve i radiš na ostvarenju želja koje si prihvatio za svoje misleći da će da te ostvare i usreće. A ustvari samo podižeš mentalni zid oko stvarnih želja, onih što ti kopaju tunele po mozgu ispod temelja, tiho i neprimetno, veoma lagano, bez žurbe jer njihovo vreme uvek dođe na kraju. Podižeš zid i trudiš se da ih ne vidiš, imaš važnija posla, mesta gde da budeš i stvari koje treba da uradiš. Trudiš se da napreduješ i trebalo bi da si srećan.
Onda polako kako dan odmiče postaješ umorniji, počinje da te smara sve, frustracije se obijaju o glavu k'o ping pong loptica o Karakaševićev reket. I dalje veruješ u ono u šta si sam sebe ubedio jer neće jedan dan da uništi godine truda i verovanja. Ali lagano počinje da te kopka a nisi ni svestan toga. Radiš ono što treba, ćutiš i guraš dalje. Na kraju kada je dan potrošen dovučeš se kući mrtav umoran, više ne bi mogao zubima ni kesicu kikirikija da otvoriš ali dobro, misliš, vredelo je. Skineš sve maske koje nosiš preko dana, skineš predmete koje tako voliš sa sebe, spereš dnevnu štroku, zamažeš malo oči pred svetlećom kutijom i legneš. Umoran si i trebalo bi da spavaš ali rovci osećaju slabost odbrane i sa tihog i neprimetnog kopkanja prelaze u buldožer na napalm mod napada. I sada stvarno znaš šta želiš, šta bi te stvarno usrećilo ali to se ne poklapa sa šablonima i obrascima koji ti ceo život predstavljaju kao zadovoljstvo i sreću. Jednostavno i dalje nemaš muda da priznaš sebi pa se utešiš time da nisi pizda da želiš tako banalne i glupe stvari, jer to su gluposti i kome to treba u životu. Naučen si drugačije. Okreneš se i na klimavim nogama održiš onaj zid dok nekako na silu ne zaspiš. Ujutru, opet iz početka.
I šta ćeš sad? Pa ništa, normalno.
Nijedan preparat, pa čak ni čarobni ferveks ne može da zameni dobro proračunatu količinu laksativa uzetu u pravo vreme, koja kod prehlađene osobe izaziva strah od kašljanja i kijanja i time vrlo brzo i efikasno rešava sve probleme vezane za prehladu.
Nova kategorija korisnika društvenih mreža.
U pitanju su oni koji u realnom životu pizde i histerišu za svaku sitnicu pa se trude da preko neta kanališu negativnu energiju.
U prijatelje prihvataju sve koji im upute zahtev jer oni vole sve ljude i u svima pronalaze nešto dobro. Neretko i sami dodaju nepoznate ljude jer smatraju da se njihovo unutrašnje bogatstvo meri brojem (onlajn) prijateljstava.
Svako jutro putem statusa požele prijatan dan svojim prijateljima, svako veče se odjavljuju sa lepim željama za laku noć. Svima uredno čestitaju rođendane, slave i ostale praznike. Čak i kada im upute ponudu da snime sado-mazo pornić za 2000 dinara ili ih javno popljuju da su sektaši i smarači, oni ostaju jednako fini, staloženi i ljubazni.
Među prijateljima imaju, pored fizičkih lica, profile naslovljene na alternativno znanje, anđele čuvare, emocionalnu inteligenciju, energiju prirode, poruke učitelja, intuitivni govor univerzuma i tako u nedogled. Posebno VIP mesto zauzima njihov onlajn duhovni vođa Dharshana Thilakerathne.
U stanju su da neumorno spamuju svoj i tuđe zidove kolačićima sudbine, ljubavnim horoskopima, mudrim citatima, porukama mislilaca i sl. Stotinama svojih prijatelja uredno šalju slike kuca, maca i malih beba, bukete cveća, slike zalaska sunca i ostale kvazi smirujuće fotografije.
Na statuse (pored jutarnjih i večernjih pozdrava) stavljaju samo mudre citate velikih filozofa i odlomke iz kapitalnih dela domaće i strane književnosti. Kada postavljaju muziku to je obavezno nešto spiritualno, zvuci prirode ili klasika, a najekstravagantnije što dele sa javnošću je domaća sentiš muzika.
Kresmenko Pizdović sent you a request in Zen Garden.
Kresmenko Pizdović sent you a request in Beautiful Floral Wishes!!
Kresmenko Pizdović sent you a request in Flowers For You!
Kresmenko Pizdović sent you a request in Zen of the Day.- Jel znaš ti nekog Kresmenka Pizdovića? Ti si nam zajednički prijatelj na Fejsu. Dodao me je pre tri dana i od tad ne prestaje da mi šalje neka sranja, neka srca, cveće, prozu. U notifikacijama mi samo iskače njegovo proseravanje!
- Ludi Kresmenko? Znam ga, radi kod mene u firmi. Taj je poslao ženu u sigurnu kuću a majka i otac ga se odrekli preko Politike. Sad skuplja mačke i glumi neko ludilo!
Užasno iritantna pojava. Prigovori nekoga za nešto što ste vi uradili, što i nije tako dobro. Iako tom nekom pre toga nije uopšte palo napamet da vam da savet šta da uradite.
-Gde si magarče, čekam te već 15 minuta, zašto kasniš?
-Ma, krenuo sam ja na vreme nego sam uleteo u gužvu neku, čekaj me, stižem.
-Jaoj, pa trebao si onom uličicom, pre semafora desno, pa onda kod onog kontejnera levo.
-Bravo genije, sada mi to kažeš kada sam već u koloni od 300 metara, svi ste vi generali posle bitke, a kad sam te pitao kuda da idem ti si rekao svejedno.
( zvuk udaranja ruke o volan u pokušaju sviranja idiotu koju pokušava da obiđe celu kolonu )
Opaska koja ima za cilj da ortacima skrene pažnju da njihova naknadna pamet vama neće doneti ništa dobro i da su to što sad pričaju, trebali da vam kažu mnogo ranije, pre nego što su neke stvari odlučene.
Goksi: "Šta je, batice, čujem uzeli ti dozvolu. Pa što si bre pio, šta ti je trebalo to?"
Mare: "Vala baš, ajd' što si pio manje-više, a je l' si baš morao ti da sedneš da voziš?"
Miki: "E, ljudi ajd' ne kenjajte mnogo... lako je sad da pričate, posle bitke svi su generali!!!"
Subota veče - piješ... Budiš se u Nedelju (u većini slučajeva je to poslepodne)... To izgleda otprilike ovako - Otvaraš oči,gledaš gde si,ako si kući dobro je. Onda nađeš fon koji je negde pod jorganom,gledaš slike od sinoć,većinu obrišeš jer izgledaš Ber Grils kad pojede iznutrice uginule kamile,zatim nekako ustaneš i pogledaš se u ogledalo, svašta pomisliš, i tako počneš da tražiš stvari po kući,počevši od jakne pa sve do patika. Sve je tu, dobro je. Ako nešto fali, naći ćeš to slučajno negde u kući gde misliš da nisi ni bio. Nakon toga sedneš i odereš 2 litre vode,koja je tebi neizmerno slatka. Uzmeš onaj fon ako je čitav,nazoveš ortaka,organizujete bleju gde ćete saznati sve stvari koje su se izdešavale sinoć.
Sve što postoji može se porediti sa nečim drugim što postoji, a sa posebnim osvrtom na seks i primarne polne karakteristike.
- Pivo, sinovac... Pivo ti je kao seks: ne možeš bez njega, kad te spopadne želja - zablentaviš i juriš ga gde stigneš, kad ga nema - prezubiš i nisi ni za kurac, kad ga probaš - uvek hoćeš još, kad ga popiješ - jedno vreme si miran, pa onda opet... A možda je pivo više nalik na kurac: šiljato, čvrsto kao kod mene, kekekeke, a ako ga drkaš, bljune... Ili je pivo pre kao jastuk - nema ništa lepše kad ga zagrliš i zahrčeš, a možda je i kao auto - stranom svaka čast, naročito nemačkom, ali, jebiga, svi vozimo Juga... Pivo može da bude i žensko dupe - ako je dobro, pola posla ti je samo da ga uvatiš, ili kao pantalone iz Trsta koje čuvaš za slavu i litije, ili čak kao Radoman Božović...
Kada idete na žurku(ili nešto tog tipa) negde toliko daleko da vam je muka da pođete tamo,a opet setite se da možete toliko dobro da odspavate do tamo..
Čorbastiji deo nekog jela.
Sredoje: 'bro jutro, kolega, šta se radi?
Danijel: Dobro jutro, kolega. Eto, doručkujem.
Sredoje: Ako, ako, izvini ti što te ometam, prijatno.
Danijel: Izvoli, kolega, hoćeš li pola mafina?
Sredoje: E od toga bi se najeo... Jutros sam jeo taze 'leba, crna luka, jedan prut čajne i židinice od kajmaka, sad sam miran do večere. Fala ti, k'o da sam poj'o.
Danijel: Pobogu, čoveče, znaš li ti koliko ima holesterola u tome?!
Sredoje: I zalio jednim tamnim Nikšićkim.
Danijel: Seljačino...
Sredoje: Eldepeu...
Danijel: E sad si me uvredio, sad ću da poručim kilo prasećeg, u inat!
Sredoje: E tako već može, još će i biti čovek od tebe. 'ajde, poruči i meni jedan mezeluk, da ne sedim dokon.
Kaže se za nekoga ko je potpuno promašio svoje opredeljenje. Bilo da je upisao srednju školu, fakultet, dobio posao ili možda potpisao ugovor sa neki klubom, a nije dobro procenio situaciju, tu mu neće pomoći ni bogotac.
-Mile: Šta je beše upisao Bole?
-Đole: Ma Trgovačku, samo ne znam šta će posle toga...neće se bogami leba najesti.
_________
-Mile: Ne seri da Stole radi kod onog Stevanića?
-Đole: Da bre.
-Mile: Obzirom, kakva je ovaj stipsa, neće se on tu leba najesti.
_________
-Mile: Izgleda da Vidić potpisuje za Barsu.
-Đole: Jeste, ali teško da će dobiti šansu pored Pujola. Bolje da je ostao u Mančesteru, neće se ovde leba najesti.
I tako dalje. I te pičke materine.
Obavezan začin koji upotpunjuje nabrajanje. Krajnje jednostavan i kratak, a ako se sagovornici dobro razumeju može da znači više od jedne slike. Više od hiljadu reči.
- Ćombe idemo sutra na roštiljanje. Sipaj benzin! Kupi kobaje, slaninu, pljeke, gajbu Lava, ponesi ćumur i to...
- Da, da. Zovem Vesnu i Jasminu iz kadrovske nemoj da brineš! Ponesi ti samo roštilj i to...
- Ženi sam rekao da idemo na fudbal, ona će to sigurno preneti tvojoj ženi.
Kondukter: Deda, ako nešto mrzim u svom poslu, to su ljudi koji žele da sednu na sedište koje im je numerisano na karti! Bus je poluprazan, zato nemoj da sviraš da te ne iznabadam tom lopatom!
Grobokopač: Jete govna, meni to ovde piše, ja tamo i odoh! Eno, pored onog dečka što sedi na broju 13.
Dok se grobokopač polako približavao sedištu koje mu je pisalo na karti, dečko pored kojeg je trebao da sedne, gledao je izgubljeno u pravcu vozača i tek na momente zatreptao očima. Nije mu bilo svejedno, al' jebiga. Karta je kurva. Kondukter je makro. Grobokopač ga i nije pitao da li je slobodno jer nije ni bilo potrebe; a i dečko je čuo gore pomenut razgovor tako da je bio u mat situaciji. Ubrzo je deda počeo da ga smara svojim "grobljanskim" pričama. Neko vreme je trpeo i klimao glavom ali je došao trenutak kada više nije mogao da izdrži.
Grobokopač: Je l' znaš ti mali koliko je meni likova pobeglo sa lopate? Nijedan! Ja kad uradim, onda to bude da valja. Preporuči me.
Student medicine: Dobro, hoću, aj sad ućutite.
Grobokopač: Al' samo da znaš kakve rake kopam. Bombona!
Student medicine: Deko, dosadan si. Smaraš me od Segedina o ašovima, lopatama i grobnicama. Verujem ti, jebote, ali ako progovoriš još nešto o posthumlju i tim zajebancijama, oteraću te na drugo sedište.
Grobokopač: Dobro, neću. Ali samo da kažem da je Toma Nikolić kod mene nauč... Dobro, ćutim.
Tišina je ponovo zavladala. Student je kulirao, opušteno gladeći svoju studentsku bradicu. Bilo mu je super jer je grobokopač napokon ućutao. A on... Njemu je bilo kao na iglama što mora da ćuti zato što je po prirodi bio neki teški brbljivac. U par navrata je uzdahom počinjao rečenicu koju je, isto tako, uzdahom i završavao. Nešto ga je kočilo. Odjednom, prelomio je i ponovo ušao u konverzaciju.
Grobokopač: I ti u Beograd, a?
Student medicine: Aha.
Grobokopač: Dobro.
Student medicine: Pa dobro.
Grobokopač: Kaluđerica?
Student medicine: Zeleni venac.
Grobokopač: Pa dobro.
Student medicine: Dobro.
Grobokopač: Nego, da li si primetio ovu preko puta? Kao da joj nije dobro.
Buuuhaaaaaaaa, buuuhaaaaaaaa...
Student medicine: Pozlilo joj od vožnje izgleda. Izvini, je l' ti dobro?
Ko to tamo pegla?
Redovno stanje na TV ekranima u Srbiji do uvođenja kablovske. Neki su imali sreće, pa su imali satelit. A mi koji nismo, svakodnevno smo se suočavali sa ovom elementarnom nepogodom. Pa onda ćale mora da se penje na krov da namešta antenu, jedno dete da stane na pola stepenica, jedno kod vrata a keva kod TV-a i da se dovikuju, u stvari da prenose šta ko kaže (po onom sistemu, kao kad se nosi nešto teško a ima više ljudi, pa da ne bi svako nosio teško sve vreme, oni stanu jedni pored drugog i dodaju jedan drugome, e tako je i ovo dovikivanje funkcionisalo). Najvažniji termini korišćeni u ovom slučaju su bili: "Je l' ima snega?", "Malo levo, levo!", "Sad malo vrati", "Je l' dobro" a olakšanje nastaje kad majka vikne: "Dobro je, ne mrdaj više!"
Srećom pa tada nije bilo baš nešto puno kanala da se traži. Ako ćale uhvati treći, onda si na konju, možeš da gledaš "Dodatno ubrzanje"!
- Je l' ima prvi?
- Ima, al' ima puno snega!
- Vrati malo!
