-Продавачица (види пијанца како се удаљава из супермаркета носећи скривену флашу испод умашћеног капута): Господине... Господине! Господине, сачекајте мало!
-Господин (коме наравно ни на крај памети да сачека, журно се удаљава према излазу): Ма ко ти .... матер...
-Колегиница: Е, стварно не могу да верујем! и ко сад да зове полицију за флашу вина? А и ти си, богати, смешна. "Господине..." (подругљиво)

Вукајлија шахоракија 2013, свечано отварање, кафана "Језеро", после ВОС-а. Прва церемонијална партија између Псета и Арловског, фаце намуњене, неко у помоћ призива пиво а неко вињак. Кибицери(Деки, Џони, Раја, Лепри, Фејсара и Блејк) у трансу, потези су екстравагантни, напетост у ваздуху се може сећи ножем, ћевапа још нема, ноге свима мокре од усране кише.

Арловски: Ајде бре, чуо си само за сицилију, какво ти је то отварање?
Псето: Ја да сам хтео да читам књиге завршио бих факс, ово је кафански шах. На потезу си.
Арловски: Не пожуруј ме, нисам дуго играо.
Фејсара: Ко је на потезу?
Псето: Арловски. Увек је он. Донећу сат следећи пут само за њега.
Арловски: Па кад кењају ови са стране! Ај беште тамо! Конобар, дај још један вињак уста ми се осушила!
Псето: Добар потез, Арловски, узо си пијуна за џ. Ево ја ћу коња овде.
Деки: Ајде бре, шта се развлачите ко слине, ја сам следећи!
Арловски: Ево, ево, у мату је. Пар потеза...
Деки: Пожури јебига, па да ти ја објасним неке форе...
Џони: Е, не бих се ја са Псетом зајебавао, намазано је то говедо!
Псето: Е, добро игра Арловски, потценио сам га. Ево ја бежим овамо.
Арловски: Јебем те ко нероткињу. Шташ сад?
Раја: Македонци су званично најбољи шахисти. Историјски податак.
Блејк: Рајо, сисо једна, Македонци не постоје. Дај ми твоје пиво.
Псето: Ај овако да пробам...
Арловски: Види њега што се копрца! Ај сад!
Псето: Деки, знаш ти шта је гаргија?
Деки: Морам признати да не знам!
Псето: Скакач на ф3, шах-шех и у следећем потезу мат. Е гаргија је ово што сам управо утерао Арловском. Лепри, пичко дебела, гастоска окрени туру и остави ми бар један ћевап!
Лепри: Мбврфа! Нидрадара! Кхм, ош да се удавим џукело?!
Остали: Уууу, Арловски Калаче ал те усро!
Арловски: А имао сам га! Тако близу сам био, како ми се пичка извукла ја не верујем...
Псето: Де, де...био си стварно добар противник ако ти нешто значи...

- Цици, оћеш да водиш твоју девојчицу мало у каунтри клуб хотел Бабе? Ајде плиииз?

- Бежи бре љаљанко, тамо је добар дан 50 евра. Шта фали Глибовцима? Ћути и уживај.

1: Брате, је л истина оно што ми говори Миле?
2: А шта то говори Миле?
3: Да ти прија ушла у собу док си јој скако по ћери.
2: Е, пустите ме идиоти. Нисам спреман за зајебанцију данас.
1: Ма шалимо се ми мало, немој да нам замериш. Нисмо се дуго видели па смо те се ожелели!
3: Тачно. А подсети нас мало кад су ти се поцепале једине тренерке на фудбалу прошле недеље, па те гледала цела хала како се луфтираш. Ајде, буди другар.
2: Немојте ме људи стварно, осећам се као Балотели овде.

Брате онај Клемпа како каже да ће да буде на кладионици, тако и буде! Не верујем донео ми 200 евра за три дана!
-Ма не зове се он џабе Носке! Баш зато што има нос...за такве ствари.
Па што га онда зовете Клемпа?!
-Ма зато што се љути кад га зовемо "Носати"...

Један деда фура причу да су четници били наопаки, да су крали, клали и убијали.
Други деда прича како су партизани били луди, да су крали, клали и убијали.

И знам да ће и овде у коментарима бити расправке али како доказати некоме ко је у праву?

-Чему та гејпедерска мајица?
-Аа, па њу сам скоро купио не семинару фитнеса у Рачи, истиче тонус мишића рамена и подлактица.
-Мхм, а ти си као кренуо да тренираш?
-Да и то баш јуче тренирам...
-Стезање пре огледалом које увеличава три пута?
-Имам и програм...
-Хваташ Арену до јаја!
-Не, озбиљно...
-Ма озбиљан си ко паркур у Картон ситију! Слушај сине уместо што се играш са гвожђем ко циганче, и изгледаш ко Етиопљанин на маратону боље пођи самном и ћалетом по дрва у Ратковића шуме, да направим човека од тебе!

- Ало?!? Да... Да... Да... Да... Да? Не. Јесте! Знаш шта девојко, терајте се и ти и тај твој Космодиск у три пичке материне!
- Ћале ко је то био?
- Сине, данас сам освојио 2 космодиска и једно пешес оних компресора за кречење, секта нека бре!
- Па да, и тетка добила јуче, компјутер је извукао, само да плати 1999,99 динара за доставу на кућну адресу.
- Сине, који си ти пријемник!

Тиосав запали цигарету. Повуче два добрана дима, те је задену у углу усана. Док је испуштао дим кроз нос, сави се да фанглом захвати нову туру малтера из кофе коју принесе млађани помагач. На врх мистрије узе слој сиве смесе, која искусним форхенд-слајсом већ следећег трена прекри део црвеног блока на, до тада, голом зиду. Волео је Тиосав да малтерише унутра. Време напољу му не може ништа. То му је ужа специјалност. А кад Тиосав опердаши, нема те либеле чији ће мехурић дотаћи цртицу.

Док отреса пепео са до пола изгореле цигарете, присећа се зидова које је озидао и измалтерисао за протеклох 40-ак година мајсторисања. Намршти се при помисли на неуке, аустријске гастарбајтере, који су се тврдо погађали за цену и цепидлачили на материјалу, узимали беочински цемент уместо оног из Поповца, и вадили песак из Млаве, уместо из Мораве, како је бог рек'о.
Сети се и свих јебозовних газдарица које му надгледаху радове, и којима он надгледаше ритмични рад дојки док их узимаше отпозади.
Присети се свих зидова који повукоше влагу и свих помоћних радника који не могаше да испрате његов ритам. Сети се бетонских зградурина у којима он не би живео да му их целе дају за џабе, и осети на час ону исту депресију која га обузимаше док их је радио. Сети се сијасета још необучених кошуља којима је дариван при постављању кровова и испијених полулитарских пива за сваку наливену плочу.

Дим из цигарете која огорева му је ишао право у нос и као да је објединио дим који сукља из свих оних оџака које је озидао од ватросталне опеке, и осети неописиву срећу што је толико срећних домова он директно произвео. Помисли колико се парова у њима скућило и беба родило и проходало, колики се раб божији ту сакрио од кише и мраза снивајући снове о бољем сутра, дочекујући тако судњи дан.

Са оседеле главе скиде своју плаву, мајсторску капицу, те од рада испуцалом руком обриса од сунца и година изборано, знојаво чело.
И би му неописиво мило због своје каријере која се ближила крају. У заносу отпљуну догорели пикавац и од срца пољуби фанглу, па мистрију, тим редоследом. Пар зрнаца песка му заврши међу зубима.

- Мрсније мало тај малтер, синовац, немој да ти ја долазим тамо! - раздера се Тиосав из чисте навике, развуче осмех, те запали нову цигарету.

- "А да зврцнемо Марета на фиксни, шта мислиш?"
- "Ма какви, где ћеш тамо да га нађеш... тај дуже може да издржи под водом, него кући!"

-Модераторе, кад ће се поправити претрага?
-Уф тек смо почели, има још да се ради иха ха, навикавај се.
------------------------------------------------------------------
Не, озбиљно, ако ово има дефинисано онда се терајте у курац и ви и претрага. Манекени су добри људи.

- Ајде, шта гледаш у воду?
- Па хладно ми...
- Па дошао си да се купаш, јеби га, базен ти је такав... Знаш шта, кад будемо ишли на неку бару, зваћу те...
- Јебемти, па хладна је много, ко за крст да пливам!
___________________________________________
- Сте ишли на плажу данас?
- Јесмо...
- Каква је вода?
- Хладна, ко за крс` да сам пливао!

Лик: Е брате видео сам те данас у центру са другом рибом!
Лик2: Добро, и?
Лик: Па није уреду, рећићу те Милеви!
Лик2: Бураз не видим те ко буву у ектар.

Било је ту лепих здања током каријере за време које сам сигурно исписо неке од најлепших фудбалских страница за фудбалске уџбенике. Типа на Караискакију против Атромитоса код трећег гола пролазим једног, другог, трећег урадим пируетом такође и бициклицом и фазон застанем коју секунду наместим чапу да скапира аудиторијум шта сам урадио прођем још једног методом лако и између мене и гола само гоша, фатам је пуном плански право у пречку - лопта се враћа примам на груди наш који пријем туткало и разантним ударцем у доњи леви матирам, брзо трчим до корнер заставице ту ме чека Станкела и кренемо да ђускамо скромна једна забавица поводом еврогола кад дотрчава Жигара као и он да ђуска с нама и почо пева: То, идемо, трпај - самба деђанде тана нана на на на а ја и Станкела гледамо кадар невера. Кажем му ја: Дечкић, ај одеш поиграш се с речима методом укрштања, имаш Супер Сканди на клупи, случајно поно. А сутрадан сам се у различитим новинскиm ступцима обрео у виду субјекта између придева магични и глагола прекаљено матиро. Имам ту неку свеску Пигна Натуре и у њу лепим те текстуалне посластице.
Љубац ко Русија!

- Где да оставим ово?
- Ту крај телефона на столицу.
- Не улази ми обувен дете. Па јутрос сам чистила три сата. Руке ми отпале. Све си ми блато сад унео у кућу. Имаш папучлук за обућу, па је тамо и остави. Сто пута морам једно те исто говорити. Види шта си ми сад урадио од тепиха са овим блатом и водурином. Је л' ти толико тешко да обришеш ципеле вани од отирач мајку му...

- Брате, да није мало ова твоја Милица отишла у криминал од како су је затилтовали на такмичењу прошле недеље..
- Ђуро, све ми се чини да се ти питаш мање од ништа...
- Знам брате, него приметио сам.. Како како можеш да је пољубиш са онаквим њупавцима?
- Тијебемаломатер, а?!