
Јавна предузећа у Србији. Разноси и развлачи ко како стигне, али искључиво по партијској линији.
Кад је неко грађен ко трокрилни орман, али лоше пришрафљен.
Склапан у "Форми идеале".
Субота вече, негде у граду.
Пеки : - (натеже сок од јагоде, са нула шећера) Еј, што ме леђа затежу...
Милица : - ( опипава плећке) Јел' те пуно боле ?
Пеки : - Разбио сам се на бенчу. Двадесет серија по десет, са 120 терета!
Милица : - (трепће) Ваууууу!
Пеки : - Уморан сам као пас.
Милица : - Хоћеш да одемо до мене, да купимо пицу и "гледамо филмове" ? (треп, треп, поново)
Пеки : - Каква те пица спопала!? Радим дефиницију,бре!
Милица : - Али, мислила сам само мало...
Пеки : - Ништа од тога. Палим кући, ујутро радим бицепсе, трицепсе и квадрицепсе. Назваћу те кад завршим, ако будем имао снаге.
Милица : - Јавићу се, ако будем имала снаге. Радићу и ја неке цепсе на штранду. Лето рано почело, сунце убива, па сам загорела мало....
Џабе 20000 волти у мишицама, кад сијалица у глави не гори.
То су особе које се такмиче ко ће брже и неразговетније да прича.
Свако ко је потрошио више од 5000 на гардеробу која није црна.
Бар је тако по речима ТРВЕ металаца. Они не могу бити буржуји никако. Да им верујемо.
Једна од најпримењнијих и науспешнијих метода за откривање починиоца неког дела.
Функционише тако што се за неко дело окриви дежурни кривац, уколико је он стварно крив, случај је решен, уколико није, дежурни кривац ће под притиском признати ко је то урадио како би заштитио себе. Обрни-окрени, кривац ће бити успешно пронађен.
школски пример
- Иване, поново си поломио столицу, брзо код директора, пред избацивање си, а наствљаш са својим вандализмом!
- Зашто увек ја, за све лоше што се догоди Иван је крив, докле више?
- Ако ниси ти, ко је онда?
- (поглед на Младена) Младен Милосављевић.
Пре много година отприлике дес, петнес бејаше популарна једна игра која народу млађем од 12 година, а и понеком старијем причињаваше задовољство и одређиваше класу у друштву. Беху то кликери, у то време познатији ко клајфери. Котрљајуће стаклене и мермерне куглице, чак и понека метална, познатија ко лагер летеше тако по земљаним теренима и покушаваше да уђу у рупе. Правила бејаху јасна, први ко уфура клајфера у рупу, а притом и погоди противника побеђује и односи кликер. Тимске партије су такође биле изванредне за учествовати у њима а и за гледати их. Раја се скупљала и навијала а после је победник уживаше славу и доби уважавање свију од њих. Лепа времена док су дечаци и девојчице гурали куглице по земљи у једном трену нестадоше ал сећања осташе заувек ту да нам врате осмех на лице и помогну у овим тешким временима обавеза.
Ај пикамо клајфере, имам негде на тавану пуну флашу, јеботе од кад нисмо....
Нема горе глобе. Најебеш ко Сава Ковачевић на Сутјесци кад стигне рачун за телефон. Живци на ивици.
Најлакше је ''скинути'' слику, с mp3 песмом имаш муке читав дан, спотови се скидају на послу, факсу, школи, код брата од ујака, комшије и осталих непријатеља, а за филмове – имаш Видео клуб.
08:00 Палим рачунар, чекам да се конектујем на нет...чекам... 08:26 још увек чекам.... 08:49 Идем да спремим доручак...
9:37 Конектовао сам се! Наредних пет минута скачем од среће, а онда на Google-у тражим песму, таман кад је нађем, пуче нет! У позадини чујем ћалетов глас док млати са исчупаним каблом од нета: Јебало те то говно не могу да причам на телефон!
10:31 Опет сам се конектовао, одмах налазим песму и стављам је да се скида...идемо 0,0... 0,000000000001 посто...0, 000000000002....кхммммммм кхмммммм
13:06 –Сине, буди се, лези на кревет што спаваш ту за столом? А и то говно зрачи....
Аааааааа не верујем прекинуло је скидање на 8,7 посто!
15:39 Поново скидам...ево га, иде!!! Иде!!! Шта је успроило? Довозим трактор под прозор, провлачим црево од компресора и хладим рачунар, да се не запали...
19:03 Ево, га! 98,7...98,8...Еј бре, ко је угасио светло? А не верујем, сад баш да нестане!???
20:04 Поново скидам... негде око 00:00 сам најзад скинуо, спреман да песму слушам наредних месец дана нон стоп кад сам се већ толико намучио да је скинем.... ААААААААААААаааа, не верујем! Ремикс!
Тежак моменат у животу обичног човека, тј. оног ко не припада правничким гиковима.
Живот је текао лагано, опуштено, ту и тамо нека велика радост (љубав, летовања, завршавања школа...), ту и тамо нека велика туга и бедак (умро блиски рођак, неки животни неуспех)...просто све тече неким нормалним животним током.. а онда... долази и ТАЈ дан када сазнајете да вам нема друге него да полажете неки испит са суфиксом "право" (кривично, процесно, грађанско).
Догађај који нормалну особу преобрати у затвореног мрачњака кога ни најближи не могу препознати, психијатри у конзилијумском саставу немају појма кој' му се десио...
Дотадашња нормална особа губи контакт са реалношћу сваким новим правним параграфом на памет наученим, сваким новим центиметром браде и даном небријања повећава се изолација и прекидање односа са најближим особама.
Онда долази дан Д - материјализовање напамет набифланог градива, принудно бријање и купање новопеченог правног експерта (јебига не ваља се на испит неокупан), изнајмљивање професионалне бубице или залуђеног студента Правног Факултета који ће уместо вас скинути говно са врата...
Питање са уплашено зачуђеним изразом лица када сте у колима некога ко вози као манијак.
Израз који се користи за дјевојку која даје само важним и богатим људима. Штулићева Крвава Мери. За њом слинаве сви локални дрипци, клинци у пубертету и матори импотетни деспоти, продубљујући своје стадијуме загорјелости. За све који немају џеп дубљи од њене похлепне и грамзиве руке, хладна је ко бабине ноге. Прићи да јој платиш пиће исто је као да дођеш у цркву, бациш на икону 20 кинти и помолиш се Богу да добијеш на кладионци. Узалудно. Само ће те одјебати као да си шугав, јер у твом џепу нема довољно пара ни за њен аперитив...
А:Јој брате види ове Милице јес добра, погузићу је кад тад, пази шта ти кажем. Има да је разбуцам ко мачка масан џак.
Б: Дај мајке ти не балави ми ту, кога ћеш ти разбуцати? Клошараш ту по ћошковима са дволитром Мерака, пушиш најгору крџу, смрдиш ко јарац после сезоне јебачине. Она такве не би ни говњавом мотком преко фејса, у њену шуму улазе само крупне звијери. Стварно брате, кад си се ти задњи пут окупо?
Јебена легенда.
Ми Срби смо стока ко стока, па Јово није познат на националном нивоу, већ само на регионалном, тј. у источној Српској. Живио је тачно 100 година (1886-1986) мада неки кажу да је уписан у књигу рођених као дјечак, тако да је прешишао и стотку. Имо је једну жену и 16 дјеце (11 синова). Био је травар са Романије и лијечио људе од Триглава до Ђевђелије са својим травкама. Лијечио је чак и сина америчког предсједника Никсона (позво га у Бијелу кућу, Јово купио авионску карту Романија-Вашингтон-Романија, дошо тамо и оздравио му сина) Кад је имо 90 година, сам је себи подиго споменик у природној величини. Болиогакурац. Кад је напунио стотку, сморио га живот па је извршио самоубиство.
Данас је срамота бити дилер на тим просторима, јер нико не може да надмаши учинковитост Јовових трава. Кад би данас неко имо његов оригиналан лијек, имао би непроцјењиву вриједност, кака Мона Лизина слика каки курци.
Питање које ти поставе кад им кажеш да познајеш неког ко је дерпе и томе слично.
-Па, имаш у мом одељењу једног педера...
-Не сери...А је л' прави педер?
-Па видели смо га како се жвалави с неким ликом, мени је то поприлично педерски...
Каже се за неког ко пукне, од дугог не узимања ничега
Џони: Ша је бре с Маретом, дечко лајснуо скроз, ено га шета пудлицу по крају, а на себи папуче беле чарапе и швецину хаљину са матуре..
Неша: Ма пуко бре од стрејта, док је гуто ксере и цирко, био скроз готиван дечко..
Способност да се увек из свега извуче корист, увек бити на правој страни, а опет остати нико и ништа.
Старији кажу "Ако видиш комшију Бугарина да пали кућу, одмах тражи бензин од жене, он сигурно зна што то ради!", и то се ваљда односи на то да су увек на правој страни, али нико не гледа шта је било после тога.
Први светски рат - Клали нас, па после постали победници - НИШТА
Други светски рат - Избегли Хитлера, клали нас, па се прикључили Стаљину - НИШТА
Ушли у Европску Унију, а остали Бугари
Начин да опишете нечију дарежљивост или неког ко је народски речено "широке руке".
- "Аууу, батице, како смо се најели и напили синоћ у ресторану, водио Гаја да части за посао!"
- "Шта, значи било "широко"?"
- "Ма 'де није... "отворио" се Гаја к'о рачун у банци!!!"
Каже се некоме ко толико смара да те мозак заболи.
- Најбоље би, можда, било да ја кажем њој да раскидамо и да сам заљубљен у Милицу. А можда да јој то не говорим. Или можда...
- Аааааааа, друже! Гужваш ми мозак!
Питање за некога ко се стално пресерава и лупа непотребне глупости.
А: Е брате, шта да ти кажем, био јуче у изласку, отишли у клуб, ушли и оно десет риба се окупило око мене. Све ме желе, видео сам им то у очима. И ја, да будем поштен према остатку друштва, узмем себи пет риба и седнемо ми у сепаре, а у сепареу неко оставио кључ од Мерцедеса....
Б: Да брате, него, је л' ти и уста бришеш тоалет папиром?
А: А?
Б: Ништа, ништа, настави....
Рећи за неког ко није у винкли, и луђи је него обично.
Непокретан. Најчешће се ова етикета качи неком спортисти или неком ко покушава да буде спортиста.
- Фали нам један за фуцу... Да зовемо Милета?
- Милета "оловног војника"? Јеси луд?
- Па оно... Боље ико него нико...
- У овом случају боље нико! Дечко је покретљив к'о горња вилица, кампује у нападу и не уме да шутне...
- Ал' добар је дечко...
- Па зови га на вечеру онда, немој на фудбал.
Неко ко се понаша превише размажено, и сматра да му је све дозвољено.
- Ма шта ме брига бре што смо на матурској екскурзији, хоћу да идемо обилазним путем дужим за 500км и да видим музеј плишаних играчака! Платила сам бре за овај пут!
- Ала си ти пукла цуро, хоћеш нас педесет да дркаш око глупог хира! Ало бре, пунолетна си, а још си на маминој сиси, среди се бре девојко!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.