Opravdanje ništa bolje nego jebiga i bio sam pijan. Izgovor da se baviš nečim niskim i nemoralnim, jer eto mora i to neko, pa što ne bih ja..

Neprivlačna devojka. Oko izvora njene neprivlačnosti postoje nesuglasice. Jedni tvrde da je pobegla grobaru sa lopate, drugi da su je udarali istom po grudima, a treći po licu. Do danas, niko nije smeo da joj pridje da je pita šta se u stvari desilo.

Ovako međusobno devojke opisuju momka sa malim spolovilom.

Odgovor meštanina neke Vukojebine 30 km iza Pičkovca, na pitanje Šta hvata od kanala.

Praktično primenjena izreka: “I vuk sit i ovce na broju“, u jednoj domaćoj reklami za pivo.

Počevši od pesme koja ga je proslavila, A. Pejović u svojim tekstovima ispoljava konstantan stav o prolaznosti života i promenljivosti ( ''kolu'') sreće, karakterističan za romantičare. Tako i u pesmi ''Taxi'':

Ceka me taxi, sta to menja sad
-Postavlja pitanje o svrsi čovekovog postojanja-
ceka me taxi, zaspao je grad
-Razočaran u postojeće stanje u kom većina, simbolizovana u pojmu grada, antičkog polisa, zatvara oči pred besmislenošću života-
ceka me taxi, nemam neki plan
-Ovaj stih naročito naglašava i samu ideju vodilju ''čeka me taxi'' - sve nas čeka urbani Haronov čamac koji će nas prevesti preko Stiksa, pa kad nas već čeka Smrt, čemu planovi?-
nije mi vazno, nisam besmrtan
-Jasno naglašavanje prolaznosti i ravnodušnosti prema životu-

Sve je to ista igranka
princeza ili bitanga
-Još jedna metafora za ''kolo sreće'', i sreća - princeza - i zlo - bitanga - su deo jedne te iste predstave - života.

Često je izražen i romantičarski motiv ''otuđenosti pojedinca'':

Nije to starost ni epizoda
sve sto mi treba
sada je da budem sam
i burbon i soda da se opravdam
-Njegova želja za samoćom je duboko ukorenjena, čamotinja i splin su već deo njegove ličnosti, i oni ga navode na poroke. Ovaj motiv pronalazimo i u pesmi ''Ako me voliš, idi od mene'':

O, zar ne vidis ili ne zelis
da sebi priznas da ne trebam ti ja
od svega umoran, uludo trosen
idi dok mozes jos da pobegnes sa dna
-Pesnika je život umorio, uludo potrošio i on se odriče ljubavi, jer za nju nije sposoban. Ovde je jasan uticaj Puškinovog Evgenija Onjegina.
Motiv otuđenosti i ukletog pesnika(tu se već pomalo oseća i Bodler) uopše čest u njegovim pesmama, jasno je izražen u ''Ne diraj mi noći'':

Kako mene ovaj zivot boli...
Međutim, ova pesma je specifična i zbog oslanjanja na srpsku kafansku tradiciju. Sam naziv već ukazuje na uticaje Tome i Novice Zdravkovića (''Kafana je moja sudbina'', ''Navik'o sam ja na noćni život''), a kada je malo dublje analiziramo, pronalazimo iste motive rastrzanosti u stihovima:

pola srca samo tebe voli
pola mi je uzela kafana
Kao onu kojom odiše cela ''Kafana je moja sudbina''. Pesnik voli ženu, ali i noćni život i kafana imaju u njegovom životu veliku ulogu, i on biva tragično razapet između te 2 ljubavi.
Međutim, pored navedenih romantičarskih tendencija, značajan deo njegove poetike je socijalan, čak realističan. Počevši od pesme ''Linije'':

Jer ti me prodajes iz dana u dan
i svaki put sve jeftinije
u pola noci mi dodjes u stan
opet si negde vukla linije
-Narkomanija, problem modernog društva, koja narušava sve društvene odnose, pa tako i među ljubavnicima, ali to jasan, čulni, telesni problem, dok je mnogo veći izražen u pesmi ''Nisam se bogat rodio'':

Da li bi me ikada primetila
da pod svetlima laznoga sjaja nisam bio
Dilema o iluzijama modernog sveta u kojem novac može da kupi lepotu, a s njom i zaljubljenost, ali pesnik postavlja pitanje - Da li može da kupi i pravu ljubav? Da li je takva kupljena ljubav uopšte prava? Ne pronalazi odgovor na to pitanje, ali sama sumnja govori o tome da u takvoj ljubavi nema sreće.
A sreća je tema jedne njegove refleksivne pesme, pod naslovom ''Opušteno''. Pored opštepoznatih stihova refrena, koji su manifest srećnog života u urbanom svetu, treba obratiti pažnju i na:

spakovaću život ceo u 2 kofera
Ponovo motiv prolaznosti, ali ovoga puta u smislu da ne treba biti opterećen materijalnim i društvenim konvencijama. Život prolazi, jedino je bitno biti srećan sa voljenom osobom.
U poeziji uopšte, tako i kod A. Pejovića, veliki deo zauzima i ljubav. To je takođe konstantna tema u svim njegovim pesmama, a najdominantnija je u nekim zaista velikim dostignućima naše kafanske poezije, od kojih bih izdvojio ''Nijedna nije kao ti'', ''Ruševine'' i ''Jelena'', pesma koja je u poeziju pretvorila roman I.Andrića ''Jelena, žena koje nema''.
U njegovoj isključivo ljubavnoj poeziji se ističe forma, epistolarna, forma obraćanja, najčešće voljenoj osobi ili bratu, za razliku od uobičajene pripovedačke. Time se, s obzirom da čujemo jedino njegov glas, i mi slušaoci aktivno uvodimo u pesmu, bilo kao akter ili kao osoba kojoj je spevana.Poslednja pesma na koju bih se osvrnuo je takođe ljubavna, ''Litar krvi''. Pesma istaknute hiperbole koja naglašava snažnu, rušilačku ljubav karakterističnu za kafansku poeziju. Kod A. Pejovića se često ponavlja simbolika krvi, kao puteva srca(''U mojim venama'') i ljubavne patnje, kao analogija prolivenoj krvi - bola i bliske smrti.

Шмекер, свака цава се ложи на њега, само њега оцењују.

Opis požrtvovanosti, i neustrašivosti nekog fudbalera.

To je ,,Sad sam ja neko mudo'' osecaj.Znas tekst napamet,pricas uporedo sa glumcima i nerviras one koji ga prvi put gledaju.Znanje teksta je srazmerno broju n,a obrnuto srazmerno zanimljivosti scene.Vrh se postize kada bez gledanja u TV pricas tekst pocevsi sa pricanjem teksta u isto vreme sa glumcima,sa sve tisinom izmedju dijaloga....
E,kad to postignes,onda pocinje primena legendarnih citata u svakodnevnom zivotu.

Nije latentni gej, nije fetišista nego je ružan mučenik. Nadprosečno ružan, jedva se oženio na foru i to lepuškastom ženom, pa ne želi da reprodukcijom prebaci anatemu ružnoće na svoje nedužne potomke kao što su preci na njega.

Видо бог да Србима лоше иде пак им пошаље назад Николу Теслу да осветла образ и да врати славу напаћеном народу.
Долази Никола у Београд са све бизнис планом, новим патентима и фришким визијама види он онај јад и беду и мржњу и завист међу браћом па му било горко у срцу те што пре хтеде да се представи и покрене преостале ресурсе за боље сутра.
Куд ће пре, он се деде на факултете јер је мислио да га тамо цене највише.
Нађе Никола учене људе пак им се представи ко је и шта је и покаже им своје планове и намере.Професор кад виде Николу пребледе али не зна шта да му каже од чуда ал ипак крене: Знаш Никола времена су се промијенила то што ти оћеш треба национални инвестициони фонд да ратификује па треба студија о изводљивости па кредит од банке па дозвола за градњу па инспекција рада па патентни завод за признање патента па радна снага ... Чуди се Никола ал веру не губи крене он редом да решава међузависности јер га бог посла да се нађе браћи на муки.
Обилазио је редом институције ал као да се не миче на боље.
После три године дана перипетлука схватио Никола да не вреди више муку мучити с бирократијом те он позва бога у помоћ, а бог му рече џаба ме зовеш кад ја још ни за своје куће у Србији папире нисам оверио.
Тужан беше Никола и у браду себи стаде кукати џаба мени креативност иновативност и доброта кад ме не разумеју искоришћавају и окрећу у круг.

Ultimatum djevojke za udaju svom dragom!

Велико мудо.Не јебе живу сили.
Све пред собом руши.Нико му се пита.
Не може му нико ништа јачи је од судбине.

Највиши степен храбрости. Изнад њега нема храбријег. Сада већ та храброст прелази у лудост.
Персона која изговора ову упитну реченицу има мошнице као бомбе Бошка Бухе и иде главом ђе други неће ђоном. Он, једноставно, не размишља о узрочно - посљедичном слиједу догађаја већ само улази у опасну ситуацију. Јер, код таквих типова нервни импулси који носе поруку о опасности спорије путују преко аксона и дендрита до кортекса и осталих центара у мозгу, према томе нема шта да га спријечи у његовој намјери. Импулс када стигне до одредишта, тада је већ касно.

Након детаљног описа српске сељачке свести у првом делу, настављам са проучавањем српских народних изрека које, уверили сте се, несумњиво имају и сублиминарне поруке завештане следећим генерацијама.

Представљене као својеврсно национално благо, својом правом природом могу нам много помоћи у спознавању свакодневног живота наших мудрих дедова, иако се засигурно неће свидети неким лингвистима и конзерватистима. Али од лажиране историје нема користи, а забрана схватања истинског смисла пословица, није ништа друго до удар на свест и независност сваког појединца.

Да не тупим даље, кренимо:

Opaska upućena ortaku koji je dugo sprovodio taktiku suptilnog približavanja ribi, a u međuvremenu se pojavio neki "drvoseča" i ćapio mu žensku bez puno reči.

Velika škrtica, stah svakog proizvodjača, on može da iscedi pastu do kraja, majonezu mast iz kesice da ostane suva, kečap ko iz pičke, jednu kesicu čaja koristi triput, čokoladnu bananicu deli na 3 dela za jedan dan, unuk koga bi svaka baba poželela jel oliže tanjir da se glanca.

Финални аргумент у ортачкој расправи око сестре.

Залепио си се за њу и поред тога што је забрањено воће. Хоће и она тебе, али велики брат не да. Тврдо се противи јер је свестан да се између "ја" и "него" крије глагол јебати, у првом лицу једнине презента.

Он зна твоју прошлост, оно о чему његова сеја појма нема, а да зна, као припадница женског рода би ти вероватно клештима здробила оно ниже, лево јаје. Упознат је са перфектом твог живота, кад си за једну љуту гурманску натерао дебелу Јецу да ти блајва у школсом вецеу за време великог одмора и кад си први пут некој тигритзи нафиловао буљу семеном течношћу.

Свестан је каква си свиња и да је твоје кењање како ћеш се у овом случају променити равно организацији свињокоља у Меки, иако ти упорно тврдиш да си боља опција од било ког непознатог лика јер те зна, а не схваташ да ти је баш зато ти не да.

Задовољава партнерку доњим екстремитетом због велике пошумљености интимних регија дотичне и страха од караконџула које могу искочити из гомиле длака.

Ko je dobio ovako debilan odgovor zaslužio ga je imbecilnim pitanjem!

Postoji jedno još kretenskije pitanje sa kaznenim odgovorom.
Kakav sam bio?
Mora da sam ja TEBI prva!