Od kako je ovog sveta uvek je bilo dualiteta.
Oduvek smo postojali Mi i oduvek su ostojali Oni.
Mi sisari i Oni dinosaurusi,
Mi homosapiensi i Oni neandertalci,
Mi hrišćani i Oni nevernici,
Mi partizanovci i Oni zvezdaši,
Mi Srbi i Oni Ameri.
Naravno da smo Mi uvek dobri, a Oni su loši jer smo pravedni, divni i nepogrešivi za razliku od njih.
E pa dosta !
Hajde da svi budemo Mi, bar dok ne dođu Oni mali zeleni.
Živeli Mi.
Arhetip, suština podele među ljudima. Jer, dokle god postojimo mi, postojaće i oni, drugi tabor koji nam ne misli dobro i raduje se našoj nesreći. A oni su razni...
Tako nešto postoji otkako se prvi majmun uspravio i rešio da mu je tako bolje da hoda (ili otkako se Bog odrekao jednog rebra, koje vam tumačenje milije). A mi to na ovim prostorima obožavamo, iako nas oni ostali ne razumeju, kao. Mora postojati neka razlika koja će nas podeliti i definisati na svakom nivou, od državnog (ratovi na ovim prostorima, predizborna retorika stranaka do sklepanja koalicija, atmosfera u firmama...), pa sve do ličnog. Svugde nas ima (ali i njih), u svakoj sferi života, slojevito k'o one ruske figurice, babuške.
- Au, vide li ti ovo, mužu?! Ala su se obrukali, slabo pripremljeno... I ova moja sestra, gde li joj je glava, ovde da se udaje! C, c, c... Je l' da kod nas bolje bila organizovana veridba?
- Ženo, mene zabole ona stvar, ja sam samo gost i tamo i ovamo, bitno mi da sam zauzeo stratešku poziciju kako treba.
- Pu, stoko neotesana! Jao, a ja jadnica, gde li je pa meni bila glava? Tek tvoji... Trebalo je da znam da nisi daleko od toga oni kakvi su!
- E, a kad su meni tvoji...
- To je nešto drugo!
- Svejedno. Odo' ja do paše da se popričamo i uputim ga u neke stvari, moramo mi da se držimo zajedno, opstanak je u pitanju.
Ми смо најбољи, ми смо шампиони, ми јебемо, нико нам није раван.
Они су најгори, они су губитници, њих јебу, они су дно дна.
Занимљивост је у томе што смо ми и они једно те исто. Само је увек лакше славити победу него признати пораз.
- ТО БРЕ! Ал само угазили овај Дрим тим. Пушите га Амери. Најјачи смо.
- А у курац. Јеси видео како су они говнари изгубили од Литваније. Постали су тешка нула, нема шута, скока, ничега.
Mi : ljudi od razuma i nauke, civilizovani, obrazovani, čestiti i pošteni, lepo vaspitani, uredni. Napredni. Saosećajni i čovekoljubivi. Ne pravimo se pametnijima nego što jesmo, umemo da se vladamo i u društvu koje nije naše i nije nam poznato, dobro vladamo maternjim jezikom, nismo knjiški moljci ali - čitamo, koliko nam vreme i mogućnosti dozvoljavaju. Gnušamo se kiča svake vrste. Ne poznajemo istoriju umetnosti ni psihologiju, ali imamo osnovni uvid i dovoljno iskustva da bismo izgradili sopstveni ukus i zauzeli lični stav, i procenili čoveka u dovoljnoj meri kako bismo ga svrstali u kategoriju prijatelja ili poznanika, dobrodošlih ili budala. Vladamo solidnim znanjem u sveri rada i delovanja, ali imamo šta da kažemo i na račun ekologije, politike i sporta, filma...Ne odredjuju nas društveno ni nacionalno poreklo već sposobnost donošenja sopstvenih zaključaka i obrasci ponašanja koje smo samostalno usvojili - stoga se možemo smatrati kosmopolitama i, bez naročite bojazni, postaviti se kao ravnopravni sagovornici onima iz drugih delova sveta i drugačijeg društvenog miljea.
Oni : ostali. Pre svega, ljudi ograničenih kapaciteta i mogućnosti, brzi na zaključak i osudu, i gramzivi na tudja mišljenja i stavove koje automatski usvajaju i brane kao sopstvene. Ljudi koji propagiraju ono što ne razumeju i u šta ni sami u potpunosti ne veruju - ne iz zlobe i pakosti, naprotiv već - usled nedovoljne informisanosti i ostrašćenosti. Desničari i fašisti, fanatici vodjeni, pre svega, rušilačkim strahom; spaliće, uništiti i razoriti sve što ne razumeju i nisu u stanju da usvoje kao njihovo. Kočnica u razvitku čovečanstva, čak pretnja po društveni poredak - Jevreji, crnci, komunisti, muslimani. Migranti. Ljudi koji upropaštavaju svoj i živote ljudi oko sebe - narkomani, kockari, nasilnici. Teoretičari zavera, antivakseri, ravnozemljaši, reptilijanci, jadnici i paćenici, bolidi, idioti, retardi, daunovci.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.