Malo drugačija verzija one narodne o pevcu koji prerano kukuriče. Suprotnost one o ranoraniocima i grabljenju dve sreće (da me jebeš ako to nisu smislili isti koji i ono "Plamene zore bude me iz sna" i te komunjarske šeme). Jednostavno, neki put se prosto isplati biti strpljiv i sačekati pravi trenutak jer, k'o što bi Englezi rekli, ako je nešto previše lepo da bi bilo istinito, onda i nije.
Ne zaboravimo, mišolovka je jedino mesto gde se nešto lepo nekome nudi za džabe, ništa se zauzvrat ne traži. Isplativo samo ako džentlmenski pustiš nekoga pre tebe da se "obraduje".
- Nema nam Lakija neko vreme...
- Nisi čuo? Biće drugi miš na mesec dana.
- Kakav, bre, miš?!
- Ma, on i Pera se muvali nešto oko Tozine žene...
- ONOG Toze?! Jebote, pa čovek je lud, paranoičan i bolesno ljubomoran! Znaš šta uradio Mikiju što ju je samo pozdravio na ulici na, po njegovom mišljenju, neprikladan način?
- Ma, jes', ali Pera uspeo da pokrene dijalog sa njom na, kako mu se činilo, tajni način, preko FB-a. Ugovori i sastanak i sve i kad upadne tamo, ispostavi se da je sve vreme sa Tozom čavrljao i ovaj ga polomi od batina.
- Uf, baš mnogo?
- Baš baš! Sad se Pera "brčka" u gipsanoj kadi na ortopediji, a Tozi istražni odredio mesec dana pritvora. U međuvremenu, Laki, khm, teši suprugu dok joj muž u bajboku...
To kažete izuzetno napornoj i dosadnoj osobi koja kao da zna kad je najgori momenat da vam prosipa gluposti.
Kaže se za mudonju, koji je realno veliki retard jer osoba koja je pri čistoj svesti I zdravoj pameti ne bi pravila takva sranja. Za takve primere se videlo još kad su bili mali I stavljali ruku u super secka.
U fudbalskom svetu je to pozitivna osobina za gledaoce koji vole da vide kako neko žari I pali. Za klub svakako ne jer su ti igrači uglavnom svake dve nedelje u bolnici.
I evo ga korner za Inter! Lopta leti pod zajebanim lukom ka kaznenom prostoru. I evo ga Vidić stavlja glavu gde drugi ne bi smeli nogu I iiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiii I jebiga pašće ušivanje.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-E ljudi odo da skočim sa petog sprata, hoće neko samnom?
-Dalilud siti? Hoćeš da pogineš ubio te Bog da te ne ubio?!
-Stvarno bre Sale, pa ne može to tako, previsoko je.
-Pičkice jedne, ako nećete vi onda ću sam. Odo.
-Čekaj Sale jebote!
-Dovidjenja.
-A stvarno, da je rodjen par godina ranije u Japanu bio bi kamikaza, kako ste mislili da ga zaustavite?
-I to što kažeš.
-Pa šta da radim? Da zovem hitnu?
(pada)
-Ne, zovi pogrebnu, a ti Djole javi porodici tužne vesti.
Rečenica koju su nekada izgovarali plemeniti obični mali ljudi posle načinjenog podviga. Ali sve se menja...
- I kad sam je spasao iz ruku te razularene bande ona je, onako pijana i gola, počela da mi se zahvaljuje na način svojstven njenoj generaciji...ako me razumeš...
- Kompletna usluga , znači?
- Taj rad...
- Svaka čast, čoveče!
- Tja... nisam uradio ništa što ne bi uradio i bilo ko drugi na mom mestu!
Idealni odjeb za grebatore pušače.
- Brate, daj jednu cigaru!
- More, marš bre, dadoh ti tri u zadnjih par sati! Ja te duvanim, a drugi te jebe!
Vecina muskaraca kod devojke ili zene.
Nikad treci, retki su oni koji su bili prvi.
Gospoda prvi su poznati kao defloratori i ja bih im ovim putem cestitao, onako najiskrenije.
Ne zbog toga sto je to sto su bili prvi nesto jako bitno, nego zato sto pripadaju malom broju ljudi.
Nas drugih ima koliko hoces.
Svi vi sto mastate o sreci...
a niste prvi niti treci...
Kažemo naloženim štreberima, koji se užive u objašnjavanje matematike dobrim ribama, koje ih u drugačijoj situaciji ne bi ni pogledale.
Pobeda nade nad iskustvom.
Šaljiva konstatacija koju možeš da uputiš kada navratiš u besprekorno čist stan, gde čak i pas miriše na deterdžent.
-Uuuu, čoveče kako vam je čisto, ovo kupatilo je sterilnije od dekontaminacione komore...
-Izvinite zbog nereda...
-Čoveče, pa ti si izglancao i četkice za zube, koga ste ubili ovde, pa da zamećete dokaze?
- *ispada mu čaša iz ruke* *kašlj, kašlj* Molim?!
-Samo se šalim, hahahaha!
-Ahaaaa, hahahahahaha, ovaaaaj, da, stvarno ste, hahahaha, duhoviti. *khm, khm*
Kada zbog nedostatka materijalnog propustamo materijalno...
Probudim se jutros i jos onako pospan sidjem dole kad ono matorci doveli neke drugare na kafu.Kevo sta ima da se doruckuje?''Ono od juce''...a to je? Pa,nema nista...Idi do prodavnice uzmi nesto pa doruckuj...Na to ce Komsika''I onaj moj je isti ali je barem poceo da radi''Trebalo bi i ti da nadjes neki posao,vreme vam je vise''Pomislim ''ISTI'' e komsika da znas,pomislim u sebi, onaj tvoj ne pije vec sisa,ja sam za njega malo dete,sinoc nas je sve napio, a zatim nam pokazivao kako moze da tamo neku uhvati za dupe a da ona to ne primeti,,,jedva smo ga spasli batina...... Kad eto je keva ''jel cujes sta kaze teta Gorica,Milos je poceo da radi, a ti?Samo se smucas? Boze rekoh kevo ''imate po 50 godina,nista ne radite,i jos uvek zivite samnom...Podjem do prodavnice ,kad na ulaznim vratima eto ga postar ''Tuzba''-rece...Ne,ne zelim nikoga da tuzim...Telekom gospodine...Zasto da tuzim telekom,jesi ti covece pobrljavio...Covek me pogleda cudno,ostavi kovertu i ode...Ulazim u prodavnicu kad eto je komsika Mica koja zivi par blokova od mene,kojoj sam secam se kao kroz maglu, sinoc negde u gradu prilicno pijan obecavao kule i gradove, pevusio joj stihove ''Pijem samo viski,pusim samo marlboro,za svoje se pare trujem otmeno''...Pricao kako sam kupio polovnog ali veoma dobrog mercedesa koji je trenutno na servisu pa se zato vozim taksijem...Ej cao kako si?Upita me.Znas ,malo sam ljut na sve komsike iz kraja.Jel'?A zasto?Pa ovg leta nijedna od vas nije okacila fotografije sa bazena na fbook...Haha..Nasmeja se...Dobro jutro komsija rece prodavacica -hleb i pasteta?Ne..rekoh dajte mi visrsle...koje komsija?Ove karneksove,najskuplje...Bas si poranio jutros-rece Mica...Ma moram do telekoma,stiglo mi neko pismo,dobio sam neku nagradu pa da odem da pokupim. Carnex i hleb...177 dinara...racuna glupaca naglas...Dobro je pomislih, imam celih 200 u dzepu...Platih,zahvalih se i krenuh ka vratima,kad,zacu se prodavacica ''Komsija''...POMISLIH BOZE,SAMO NE SAD...''Onaj dug od pre mesec dana???Koji dug,rekoh praveci se lud...Pa onaj kada ste pili sa drustvom tu ispred radnje 2880 dinara?Hm,,rekoh...Glupaca otvori svesku i krene...Pili ste pivo.Onda ste uzimali parizer,sa vegetom,dve pakle ''drine'' i na kraju kad ste posli kuci uzeli ste flasu vodke,kako ste rekli ''da vam se nadje''...Platicu to danas,nije problem...Stari se pa se zaboravlja...haha nasmejah se kiselo...Komsika vidimo se,mogli bi da izadjemo ponekad,mogu li dobiti tvoj broj?Ok,cimni me...064 24......Ukucam,pozovem kad ono ''Postovani korisnice vas racun nije aktivan,molimo izmirite svoja dugovanja,hvala...Nesto me mreza zeza,rekoh...Mozda neki drugi put...
Statusni simbol u vreme krize
Konstatacija moje babe, koja služi kao umirujući lek za bolan raskid.
Mama: "Možda nisi trebala da raskineš sa njim. Imaš već 28 godina, još malo pa kao rosa u podne, teško ćeš ti, sine, sada sve iz početka sa nekim drugim."
Baba: "Jezik pregrizla, ženska glavo, pusti dete, nek proživi. Jedan se oteg'o, drugi se proteg'o."
Eto, već je uveliko prošlo osamnaest ljeta od kako je pjevač "Nirvane" izvadio kratku pušku, i jednim hitcem u bradu sebi oduzeo život. Od tada se i nisu desile neke drastične razlike, jebi ga. Porastao je nivo svetskog stanovništva, klonirali su ovcu Doli, Đovak je postao najbolji teniser svijeta, đeca su se pravila, ljudi svađali i mirili, mlado se voljelo, staro umiralo, Ameri mirnim putem zavodili demokratiju, neke države se širile, neke raspadale. Uglavnom, se za tih osamnaest godina nisu desile neke mnogo značajne stvari. Osim što su se muzički pravci znatno promijenili..
Neđe na rajskim poljanama oko 21:00 navečer:
- Ooooooo Merkjuri, đe si pederu Bog te ne ubio?
- Evo me dolje!
- A šta ćeš dolje, u usta te jebem!? Izlazi iz tog oblaka ovoga trenutka!
- Sačekaj sekundu, života ti.
- A šta radiš dolje, pizda li ti materina? Da opet ne drkaš kurac Roju Orbisonu?
- Ne Elvise brate, nego posmatram Kurta. Opet pao u depresiju čovjek.
- Aj nema veze, evo cimnuću Džimija da mu nabavi šaku rohipnola da se smiri..
- A od koga reče da nabavljaš? Od Hendriksa?
- Jeste, zbilja đe se izgubi on?
- Ada tu je neđe, nego ga ne vidiš, pao je mrak. Pssssst, evo ga Kurt.I tako pjevač Nirvane prekida diskusiju Merkjurija i Prislija u ovako finoj večernjoj idili:
- Zdravo , momci!
- Smrdiš ko tin spirit. Jesi se opet drogirao?
- Zajebi tu priču Fredi brate, znaš šta sam odlučio? Da nagovorim Harisona da me opet pusti među ljude.
- I treba, glupo ti je bilo ono. Što jes, jes. A realno on će tebe i pustit, vazda te je najviše gotivio, siso jedna. Mada moraš priznat da si uvijek bio najveća šlihtara.
- Daj ne seri sa tim podjebavanjem čitav život, ja barem nisam peder..I tako se Kurt uputio ka kancelariji Džordža Harisona.
- Kuc , kuc.
- Ko je?
- Kurt Kobejn!
- Šta ti radiš van odeljka za narkomaniju?
- Došao sam da te zamolim nešto, a i dosadilo mi da jebem Vitni Hjuston i Ejmi Vajn Haus.
- E jebem ti mater narkomansku vazda si jebao neke pajdomanke. Kud će kruška no pod krušku.. Aj reci, šta ti treba ?
- Da me vratiš među ljude, mislim da zaslužujem drugu priliku.
- Ajde važi, ionako je raj počeo da mi smrdi od tebe.I Kurt Kobejn se odjednom stvori na zemlji. Nedostajalo mu je čvrsto tlo, i bio je oduševljen što ponovo vidi normalan i smrtan svijet oko sebe. Nije prošlo nekoliko trenutka a on podiže pogled i viđe veliki ekran iznad sebe.
"..A sada najveće muzičke zvijezde današnjice, svi na jednom mjestu. Majli Sajrus, Džastin Biber, Keti Peri, Paris Hilton, Evril Lavin, Florida.. Pjevaju samo za vas i za vaše uši, dođite da vidite čudo, prisustvujte događaju kojem nećete imati priliku da prisustvujete mnogo puta.."Opet, neđe na rajskim poljanama:
- Đe ste momci?
- Đe si Kurte, šta ima?
- Ništa vala..
- Kako ništa? Pa eto još jednu si rupu probušio.
- A, morao sam da se vratim, jebi ga. Nisam mogao da izdržim. I poslušajte moj savjet, ne vraćajte se dolje..
- Poslušaj ti naš savjet, ne vraćaj se ti. Jer će ti faca ubrzo biti izbušenija od face Lenija Kravica.
Najbrži među gubitnicima.
Misteriozni prostor na fudbalskom terenu gde često bleje strelci pre postizanja gola.
Nedefinisan redni broj koji najčešće varira u intervalu od pet do dvadeset pet.
- Samo da znaš, ti si mi drugi s` kojim sam spavala za svojih 22 godine.
Situacija kada neku osobu, koju ne poznajete baš najbolje, sretnete dva puta u kratkom vremenskom periodu. Npr. u nekoj državnoj ustanovi ili u centru grada, izlasku...
Prvi susret se odvija tako što se 'ispričate' u par reči, tipa:
Ej 'de si, šta ima? -Ništa, ti? -Evo...
Nakon što ste se promuvali malo, srećete istu osobu. I šta sledi?
Pošto je ponovna priča suvišna, vi:
1. Podignete obrve, sa blagim podizanjem glave - da ispadne kao da je to uzrok podizanja obrva.
2. Usne se pribiju uz zube i uvuku(pokušate da imate pravu liniju od usta), možda malo blago na dole, ali ne tužno da izgledaju.
3. Bacite, jedan takav pogled, sa blagim klimanjem glave i to je to. Nastavljate.Ako sad dobro odradite ove korake, shvatićete da ste to radili već bezbroj puta.
Period u životu muškarca koji može, a i ne mora da se poklapa sa krizom srednjih godina, kada on počinje da se opterećuje novoizraslim dlakama u nosu i ušima. Interesantno je da u ovom periodu skoro svaki mužjak živi jedan sasvim nov dvostruki život: u kupatilu pred ogledalom je nesigurna uvela ljubičica, ali kada izađe i stane pred pripadnice ženskog pola, on postaje Džoni Bravo, sa sve podignutom obrvom i “I think she likes me“ stavom.
Radiša (u kupatilu): “Milkice! Ooo, Milkiceee!! Gde su ti one baštenske makaze?“
Milkica: “Šta će ti, koj’ moj?“
Radiša: “Ne pitaj, samo donesi!“
(posle pet minuta)
Radiša: “E, kad sam i’ doček’o! Štrc ovde, štrc onde... Ma nema, ni Pera berberin ne bi bolje! Nego, je l’ mi ovo nos poras’o il’ mi se čini? A, kad sam već tu, mog’o bi i ovo žbunje na grudima da potkrešem. A obrve? Nešto su mi se stuštile... Neka, njih ću malo d’udesim pincetom, kad Milka ode na pos’o... E, tako! Ihhh, što sam se... ma i neka sam!“
(posle dva sata “kresanja žbunja“ konačno izlazi)
Radiša: “Milkice, bejbe, skidaj gaće – nismo deca!“
Milkica: “More, nemo’ da sereš, nego da ideš da na’raniš svinje, će da krepaju dok se ti isfliziraš!“
Dobar primer šta sve može da se dogodi kad jednom čoveku pukne film i kad mu padne mrak na oči.
Kada ne stojis za stolom koji si rezervisao u kafani, jer vam se u medjuvremenu pridruzilo jos 15 ortaka, a stocic je taman za troje, i onda provedes vece u drugom prstenu - udaljen od svog pica, od piksle i svakog desavanja.
Dule: "Kako je bilo sinoc?"
Ivan: "Ma smor, doslo milion ljudi, sve vreme u drugom prstenu, nista nisam vid'o, nisam mog'o stolu da pridjem, pice da uzmem..."
