Ако узмемо у обзир, свима добро познату једначину -време=новац- долазимо до закључка да свима нама вазда фали времена за све и свашта!

scena u 99% akcionih filmova u kojima je glavni junak zarobljen od strane zlikovca.Film (ako je američki) mora završiti hepi-endom,te u nedostatku mašte scenariste koji nije mogao smisliti realniji bijeg dobrog lika u filmu,zlikovac mora bezrazložno otići negdje da bi se zarobljenik mogao osloboditi (uz obaveznu prijetnju da će ga ubiti tek kad se vrati)...

Obrazlaganje trenutnog neraspoloženja svaljivanjem krivice na loše vremenske uslove, uz nadu da ćemo izbegnuti duga podpitanja.

Јако популаран начин модерних спортских коментатора да нам у току утакмице са ривалском земљом скрене пажњу на то да би наше непријатељство, барем у спорту, требало да траје вечно.

Оно што наши старији раде, када ми, хвала Богу лењи, устанемо и урадимо нешто сами.

Почетак легендарног коментара Младена Делића на утакмици Југославија - Бугарска. Поред тога, овај израз описује начин спрдње на особу која је склона кашњењу. Користимо га када нам докурчи то његово пренемагање и када чекање те особе преалзи у монотонију. Друга верзија израза је и ,,куд Симовићу'', када разговор потпуно скрене с теме.

Узречица коју смо понаваљли у основној школи држећи се потиљак. Наш професор физике кога смо звали Сила(јер је надимак Физа коришћен за другог професора физике кога смо имали у школи) није трпео недисциплину на часу и кад год неко писне Сила би пришао иза тог некога и распалио би га шаком по потиљку. Сила никад није пружао ни најмање знаке разумвања према дечијим нестаслушцима, самим тим ни љубав и тако је неком на крају пало на памет да смисли ову узречицу.

Bolna istina. Koliko god da smo nekada kukali, danas nam se uvek cini da je neko juce bilo lepse. Da li zbog toga sto sve izgleda drugacije iz sadasnje perspektive, da li zbog toga sto zivot uvek sa sobom nosi neke nove i nepoznate borbe, a logican je strah od nepoznatog... Iskreno, mislim da danas treba voleti danas.

Uzrok svih bolesti, pored stresa i promene vremena. Ako ne pušite, niste pod stresom i nije se menjao vazdušni pritisak, a i dalje vas nešto boli - definitivno ste hipohondar.

To je ono kad u originalu iz pedesetih "Rta straha" Gregori Pek u završnoj sceni filma, u mulju rečne delte, posle baletskog pesničenja okrzne metkom po ramenu Roberta Mičama i onda ga ostavi u životu da bi ovaj doživotno trunuo u zatvoru, dok u rimejku iz devedesetih Nik Nolt sa familijom mora da Roberta de Nira prvo pali sprejom, pa da ga tuca u glavu, pa da ga davi, da mu vrši liposukciju i na kraju da ga izrešeta iz pištolja.

Fizički fenomen koji u zavisnosti od trenutnog rezultata utakmice daje utisak da vreme teče sporije ili brže.

Kad hocete da nekom kazete od kad slusate neku grupu!

Legendaran duo dvojice urbanih legendi Beograda.Jedan karakterističan po svom reping-stilu, a drugi po travoltolikom igranju.

Kada iščitavate knjigu koju ste prethodno "podvlačili" na času, i sve nešto razmišljate da kliknete na linkove...

Na lestvici najvećih gužvi ikada odmah iza pošte prilikom deljenja Dinkićevih 20 evra. Gomila budućih kozmetičarki, pevačica i igračica, zajedno sa njihovim muškim soulmejtovima koje čeka blistava karijera baštovana ili vozača šlepera još blistavije firme Jugodrvo ulažu poslednje trunke svoje psihe na slaganje mučenički tužne face, kao i da do detalja razrade genijalnu i krajnje originalnu priču da njih pedeset sedmoro odjednom boli stomak, a njih sedamnaest (da ne bi bilo providno, jelte) otkida glava i muči ih proliv.

Po mom misljenju to je Marina Tucakovic.Ta osoba je napisalja jedno 10 000 pesama,koje su ,naravno sve ljubavne.Motivi u njenim ljubavnim pesmama su ,mahom isti i svode se na to da jedna strana pati zbog nejebice i neuzvracene ljubavi i zato konkurenciji zeli da saspe zivu sodu u oci.Interesantno je da do sada nisu reagovali crkveni cuvari morala,jer je veoma cest motiv u njenim pesmama,svalerka koja tera svog jebaca da napusti zenu i decu.....

Ljudsko telo koje nagoveštava promenu vremena.

Današnje devojke ga primaju sa 14 godina, kao u stara dobra vremena.

1. Техничка подршка, укућани, комшије и рођаци зову "тебе" да решаваш њихове проблеме са рачунарима.
2. Неко ти исприча виц а ти се смејеш са "LOL".
3. Више не поштујеш правопис, нема великих слова на почетку реченице нити тачке на крају.
4. Кад те неко пита: "Шта си рекао?" ти одговараш са "Погледај доле/горе".
5. Лажеш друге о времену које си провео он-лајн.
6. Имаш кризу идентитета кад видиш да неко има ник сличан твојем.
7. Радије причаш људима како су ти очи црвене од журке или учења а не од интернета.
8. Не пада ти напамет да радиш негде где нема интернета.
9. Често питаш саговорнике који је датум, дан, месец или година.
10. Кад те неко изнервира, нервираш се додатно јер не постоји дугме "ignore".
11. Доручкујеш, ручаш и вечераш за комјутером.
12. Ниси на интернету једино кад ниси код куће.
13. Прво палиш комп па стављаш џезву за кафу, да уз нет попијеш прву кафицу.
14. Често се питаш где ти је пролетело време.
15. И кад пишеш на папиру, све реченице завршаваш са три тачке.
16. Више и не примећујеш кад неко направи словну грешку.
17. Не куцаш више целе речи... прелазиш на минимализам (бзвз).
18. Куцаш брже него што мислиш.
19. Стварно можеш да прочиташ сва имена која пролазе екраном на крају филма.
20. Сањаш у текстуалној форми.
21. У одређеним тренуцима не можеш да се одвојиш од рачунара да не би нешто пропустио.
22. Дупли клик примењујеш и на даљински.

Sjecanje na stara dobra vremena kad diplomatskih pregovora nije bilo.