Desilo se to pre nekoliko vekova. Mi srbi, poznati kao jedan nasilan narod, poceli smo da ugrozavamo osnovna prava naacionalnih manjina, koja su bila propisana Ustavom i Vizantijskim sporazumom. Te se dva velika tlacitelja, a braca po materi i krvi, okomise na sacicu Osmana, koji trbuhom za kruhom, dodjose do reke Marice, da love malo ribe i obezbede se za zimu, jer jesen vec uveliko bese. I pecase ljudi u miru i slozi, sve bratski delise, napravise i neke kucice, pa se skucise, ali sta sve to vredi kada smo mi divljaci. I dodjose i Ugljesa i Vukasin u tu malu Makedoniju, pa htedose da zabrane i ribolov, ali i da zabrane tim poboznim ljudima da se mole u Hilandaru.
Turcima to tesko pade, moljase srpsku vlastelu, da im makar veru ne diraju, jer oni kaze hriscanstvo postuju jednako kao i islam! Srbi, pa kakav smo mi to narod?! Naravno ne dozvolismo mi to njima, a Vukasin da im se naruga, napravi veliku gozbu sa svinjetinom i prepecenicom od 24 gradi i napise se tu svi i preki bise u svom pijanstvu.
Opet osmanski izaslanik pokusa da zamoli serbe da se ne rugaju njihovim obicajima i ponudi im pun kovceg blaga, samo da se jagnjetina uvrsti na jelovnik.
Medjutim Vukasin i Ugljesa se poklase radi blaga, a sa njima i silna druga srpska vojska.
Sutradan Turci dodjose da priznaju srpsku vlast, kada ono, a svi Srbi mrtvi!

Najveći paničari kada stignu vrućine , odma u novinama izadje brdo naslova o vrućinama kao da ih nikad nisu videli , kao da je smak sveta! i posle vrućina kad osveži kukaju "Kad će više leto" ? i tako svake godine! nikad im se ne može ugoditi!

Izraz negodovanja zbog nečijeg potpuno nepropisnog ophođenja prema bitnom objektu naše svojine, ili kao preventiva takvog ophođenja.
Bitnoća objekta se ogleda u njegovom poistovećivanju sa rasplodnim licima ženskog pola i zadovoljavajućeg izgleda.

Najjebačkiji jebač od svih jebačkih jebača na ovoj jebačkoj planeti. Čovek koji se ne seća kad ga je zadnji put izvadio, a da mu nije slučajno izlet'o napolje.

Ghetto dama predstavlja devojku koja je jedina u muškom društvu "blejača", ona sebe predstavlja kao najčistiju i finiju devojku u gradu, i gadi se od "drolja", a u stvari je ona to sama...Ghetto dama je u verovatno bila u vezi sa svakim "drugom", ko je nije jebao ili je peder ili nema nos zube i ruke...

Koga mrzi da čita nek ide dole, na žuto.

Takvi smo ti mi brale, nema s nama zajebancije. Široke duše a teške, veseljaci, gostoprimljivi al zajebani kad popijemo. Dert, sevdah, karasevdah, ludilo, krv, žile, Lazar Ristovski grize žicu od struje, Biba prži viršle, Nole se lupa po srcu oće infarkt neće infarkt.
To ti je Srbija, brale, ludilo 24 sata, nema s nama zajebancije.
Najlepše žene, drugovi sa aljaske, i kad se tuca i kad se pije, sve radimo do daske do kraja, krejzi srbs, život pijemo do njegovih dubina, sve smo videli, sve znamo, sve smo poznali, i akademici i mangupi sa kaldrme, al po mogućstvu skadarlijske.
I bitanga i pesnik i bokser i nežna duša, i Mika Antić, i šarmantni varvarin, pukovnik Vranić i pevač švaler Drakče.
Sve sam ti ja to, i balada dekadenta, kockar, vagabund, nesrećni ljubavnik, najbolji jebač, pevam, skačem, pucam, crtam, ma ludilo, Popara, cicvara, Broćić Jelena.
Sve opraštamo, sve zaboravljamo, svima, duša slovenska, doduše ne damo bratu pola kuće nek crkne ko podstanar sonolkom familijom.
U suštini smo govno, al veliko i meko ko duša, al znamo opasno da zasmrdimo kad shvatimo da nigde ne možemo da prismrdimo.
Što kaže Duško, lako je nama da budemo teške i velike duše kad nam ništa drugo ne preostaje, kad ništa drugo nemamo. Ili koga mrzi sve ovo da čita, sažetak:
Nisko i loše prikrivena samozaljubljenost.
Bez pokrića.

Retka vrsta. Često pogrešno shvaćena. Sve što radi mora da radi na 200%. Potpuno, izuzetno racionalno svestan neozbiljnosti posla, veze, prijateljstva, čak i jebenih medjukomšijskih odnosa, ulazi u priču sa neverovatnom energijom, spreman da hoda bos po trnju da pokaže odanost, da tura ruke i druge organe u vatru, da se daje bez pogovora. Podjednako prepaljeni klinac sa 16, sa 26 i sa 86 godina u guzici. Ljudima ga često bude žao i vide ga kao žrtvu, ni ne znajući da je uvek svestan sveta oko sebe, ali živi svoju strast. Potrebna mu je emocija da ode na pišanje, a sere sa posebnim entuzijazmom. Pored ovog čudnog bića uvek osećate zastrašujuću količinu pažnje, a, opet, ne možete nikad biti načisto na čemu ste, jer ni to čudo samo ne zna na čemu je. Toliko samo sebi komplikovano i sa tolikim viškom energije, koliko god da se troši, uvek oseća prazninu koju ispunjava novim i novim strastima. U stanju je da radi 24 sata dnevno, a da opet energično ispunjava i noćnu smenu, bez kukanja i bez cenzure. Može da puši i tri pakle cigareta dnevno, i dalje je svaka koju zapali ritual, da ne kažem, da prostite, puši baš sa strašću. Nije dramaturg, sa strane biste čak rekli da je potpuno normalna osoba, sva je drama njegova u njemu samome. I koliko god da se čini da je zavistan od mene, tebe, njega, nje, od pušenja, njet more. To je samo njegov svet. Svet strasti. Toliko sulud, da je uživao i u svakoj najgoroj patnji, u težem slučaju čak i u samopovredjivanju, jer ima toliko energije da se u bilo kom drugom slučaju ne bi osećao živo.

Baš kao što svraka gaji ljubav prema svetlucavim stvarima; Svraka je osoba koja neće obući komad odeće koje na sebi nema cirkone ili neku svetlucavu nalepnicu. Što je dublji džep naše Svrakice, to će broj detalja koji svetlucaju na njoj, njenoj tašni, cipelama, telefonu... biti veći, jer su te stvarčice najčešće trendi među Grandovcima, što znači da cena odmah skače u nebesa.
Slabost im je Svarovski.

Totalni antisluhista. Težak nemač pojma kada je pevanje u pitanju. Ustvari, toliko je nemuzikalan da ne mož' ni jebeno da navija. Notu pogađa tek svake prestupne godine i to ako neko drugi peva umesto njega. Na karaokama, pak, bez problema rastera i najraspoloženije društvo. Jednom rečju, ne zna da peva, pa da ga jebeš!

Po komentatoru sa RTS-a to je svaki igrac u nasoj "super" ligi koji ima 25 godina il' manje. Bez obzira kako igra i gde igra. Samo nije poznato ako je on stvarno mlad i perspektivan, sta su onda navedeni igraci iz primera...

Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.

Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.

Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. Papi. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.

Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.

O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.

Je teška psihička bolest, koja zahteva neprekidno tajno 24-časovno posmatranje i praćenje obolelog koji je po svim našim istraživanjima potencijalno opasan po svoju okolinu.
Sa razvojom tehnologije tretmani u lečenju se menjaju, tako da danas imamo implante to jest čipove koji se instaliraju blizu uha pacijenta, čipovi imaju mikro zvučnike koji ispuštaju prijatne glasove ljudi i tako pomažu u lečenju, pacijenti su jako usamljeni tako da društvo sa našim operaterima ne može da škodi.
Svetska zdrastvena organizacija i naša psihijatrijska organizacija u saradnji sa ostalim državnim organima, vojnim i kontra-obaveštajnim službama svim snagama daju pun doprinos u borbi protiv ove zaista opake psihičke bolesti, tako da je ove godine naručeno još 200 stelt hilihoptera za praćenje pacijenta, velikodušni dar naših prijatelja iz Američke tajne službe.
Ruski naučnici su još pre više od 10 godina proučavali ovu bolest, tako što su posebnim senzorima čitali misli obolelih, nismo mnogo saznali o leku za ovu bolest tako da se ovakva istraživanja i dalje nastavljaju.
Jedino što smo saznali iz praćenja i snimanja pacijenata je da su jako zli i sumnjivi, tako da mnogi ljudi koji ih posmatraju prosto mrze, pa počinju da ima prete preko čipova, ove godine je dobilo otkaz više od 2000 operatera koji su se prestvljali kao Bog ili slično.
Tok lečenja pacijenata sa paranodinom šizofrenijom kao što svi znate možete uvek pratiti preko nešeg tajnog skriptovanog sajta, da podsetim šifra za gledanje videa uživo za Dejana zvanog demon je D35E254 a za urnebesno smešnog Ivana mastrubatora JK845I0.

Мантра флегматика.
Достизање зен стања смирености захваљујући потпуном болу у курцу за све што те окружује. Ментална и душевна нирвана.

Izraz označava da "nikad nije kasno", to jest, "nikad ne reci nikad", "ne znaš Šta nosi dan, a šta nosi noć" i uvek ima neke šanse da se kolo sreće okrene i da "voda dođe malo na tvoju vodeničku."
Zare je bivši igrač leskovačkog FK Dubočica koji je uspeo da kao džoker sa klupe donese pobedu svom timu iako je on 20 minuta pre kraja susreta gubio sa 0:4! Svih 5 gola dao je Zare lično. Od tada se, prvo u Leskovcu pa u Srpskoj ligi Istok, a onda i u celokupnom društvenom miljeu Južne Srbije odomaćio ovaj izraz.
Sto znači da ništa nije izvesno u životu i da uvek ima nade.
Da pojasnim kroz primere:

Opšti grabež, masovna otimačina, uz obaveznu upotrebu grube ili manje grube fizičke sile.

На корак до банкрота. Нема ни за пиво/цигаре/бурек.

Највећа препрека за афирмацију у данашњој Србији. То више није ни аномалија ни девијација, већ дифолт.
Треба ти посао, услуга испод жита, медијска пажња, политичка функција, инвалидска пензија? Ма, може све.
Цијена? Ситница... Пљуни, роде, на своје претке, тако да им се све она зелена шлајмара слива низ чело: пљуни и не окрећи се, сине.
Не продајеш ти веру за вечеру, нека ти је савест мирна. Ти си неверник, запамти. Овлаш осенчен југоносталгијом, али зато зифтосани србофоб, бићеш радо виђен гост на трибинама диљем лијепе њихове и 'зелене трансверзале', уживаћеш у чарима корнатских острва и сарајевског ћевапа, док ти се стара кућа надомак Јошаничке Бање буде урушавала, врата забарикадираних дијагоналном летвом.
Не дотиче те то, па одувек ти се чини да ти је сопствена кожа за два броја мања. На ганглије ти иду сви они епско-лирски циклуси и митови о стварању модерне Србије кроз ратове са Турцима, Угарима, Бугарима и осталим Швабама.
Дакле, мани се српске хисторије, ствар је много дубља и комлекснија и ти си је заслепљујуће спознао. Не, ниси ти ни левичар, него ето тако, имаш високо мишљење и дубоко поштовање према осталим идеологијама, верама и сексуалним потребама, раскрстио си са догмама из прошлости. Ниси баш сигуран у шта конкретно верујеш, но као да је то толико битно. Важна је прогресивна мисао, алтернатива, нагли заокрет, да пршти као откоси снега при маневрима искусног слаломаша. Јер, такви као ти то и раде: усаде идеју о уједињењу, па пусте причу о независности, па усред ратова зарад ових идеала - пропагирају мир!
То што најрођенији почињу да те се стиде, нека те не тангира ни најмање. То само употпуњује твоју слику да радиш праву ствар.
Слободно пусти да очев гроб зарасте у бурјан, свећу ниси луд да палиш и тако помажеш попу да узме новог џипа на лизинг.
Не помињи ни да се пре боље живело. Како то мислиш, кад су Срби тлачили све остале народе и нације вековима?
А и данас то раде, осим ако нису изумрли. Срби, мислим. Ови други нису, не бој се. Све вас је више!

Нијанса тена малокрвних људи, вампира, нолајфера и социопата који своје тело не излажу сунчевим зрацима па им кожа подсећа на крљушт неког водоземца из Словеније.
То није бледо, боктејебо, то је беље од Стоје Дол и веша из рекламе са Секом Сабљић заједно. Такав тен се постиже седењем код компјутера 24/7 у замраченој просторији која смрди на влагу и свршотину обрисану о завесу или подлогу миша након гледања хентаи тентакл порњаве седам пута дневно. Или ако си као мали упао у варикину, а ниси хтео да једеш цвеклу која је добра за крв.
Такве људе ће одмах напушити курчином ако, надајући се оправдању за два дана, сендвичу и соку, дођу у школу на дан кад се добровољно даје крв јер изгледају као нека утвара која је дошла из дубина пакла да им попије све што су измузли од осталих донатора. Тај ниво анемије би учинио да се и сам Носферату усере у гаће ако се сретне са таквим створењем у мрачној уличици након што се враћа из самопослуге са тампонима за жену која је решила да прави нешто слатко те вечери. А ни Сави Савановићу не би било свеједно. Обично фаце тих створова красе милиони пега, а кроз бледу кожу се разазнају витални органи, тако да студенти медицине на часовима анатомије могу ове акрепе да користе као живе моделе уместо оних пластичних костура.

Муке које настају након конзумације пршута који је сланши него ли вода из Црвеног мора. Те муке се најчешће манифестују сушењем устију што изискује потребу за учесталим уносом воде у организам. Трајање саме сувоће пропорционално је количини поједеног, горе наведеног, производа али ту има један изузетак. Тај изузетак су искусни пршутари који су, након година искуства, постали отпорни на овај вид мука.

За разлику од мегапопуларног Фејзбука, његов старији брат, Факбук се налази на порно сајтовима. Након завршеног 'рнића, појављују се згоднe припадницe женског пола, осим у случајевима кад се гледa како један настран момак спава другог у длакави рч' - тад се могу видети и неки припадници мушког (ово није стопосто сигурно, нисам се усудио још - није препоручљиво). Да би ти још више заголицали машту, а богме и још нешто, аутори ове свакако друштвене мреже су наместили да се свака од приложених девојака управо налази у близини или у твом граду.