Opis stanja u Srbiji devedesetih godina.
Rad na crno.
Red za mleko i hleb.
Mira Marković.
Nismo daleko otišli.
Fizičko ili pravno lice koje vodi biznis na tako jezivo neprofitabilan način da nikome sem inspektora nije jasno kako postoji već 25 godina.
-Ee evo smo kod Cajpera, oš svratimo na espreso brzinski?
-Kod Cajpera?? Druže produži, ne verujem ja da Cajper kafu ima uopšte, taj pere na 90.
Nadoknada vremena.
Vremenski interval ,poznat kao interval " od radosti do suza " .
+ šta ima buraz , šta si zin'o u teletext ?
- brate , čekam Arsenala keca za 50.000 . rezultat 2 : 1 .
+ kol'ko je do kraja ?
- ma nadoknada 90+.Nikad da završe . Ko' da im poluvreme traje sat vremena .
- neeeeeeee.....eno ga 2 : 2 i pocrveni . Mamu im jebem londonsku prevarantsku . Nabijem ih na Big Ben sve redom .
Napomena upućena od vlasnika muzeja ka kustosu, da posebno pazi na određeno delo ili rad.
Rad za koji su potrebni volja,koncentracija,znanje i koji je,iako tako ne izgleda,tezi od fizickog
'Sad bih pre poorao celu njivu nego da sednem da ucim ovo!!!'
Često korišćen termin od strane propalih fudbalera koji redovno dolaze na školske stadione i prepričavaju svoje trenutke slave. Oni imaju po 25 godina, naravno da nisu zaposleni i obično su tu, ne bi li smuvali neku maloljetnicu. U karijeri ih sjebala, naravno, povreda i to baš u trenutku kada su Zvezda il' Partizan bacili oko na njih.
-Tako mu ja uletim klizećim, uzmem loptu, obradim jednog, drugog, trećeg i počnem da je pepam, pogledam lijevo-desno, nema nikoga, te onda kad sam je raspalioooo... po' 90!
Ja (naravno naivno): I sta je dalje bilo?
-Onda je cijeli stadion ustao i aplaudirao!
Rad na njivi ili na nekom gradilištu gde ti je crn ten zagarantovan.
Prvih 10 popijenih Jelen piva iz gajbe.
Tata svih saveta.
Ultraneuspešan način da sačuvate ono malo živaca što vam je ostalo. Valjda treba da vam omogući 10 sekundi u kojima ćete skontati kako se suptilno najebati majke krvave kretenu koji vas provocira negde od pre nove ere (da ne kažem Velikog praska). Posle tih magičnih 10 sekundi vi nećete štedeti reči, a ni psovke, jer ste tek sad shvatili da vas lik nervira više od naočara Horejšija Kejna, neshvaćenih umetnika i žvake u piksli zajedno.
Joj, mrzi me. Uglavnom, neko vas iznervira, vaš drug savetuje brojanje, vi izbrojite i tek onda uništite iritantno biće. Kasnije vas mole da ne brojite.
Rad je stvorio čoveka, a onda su žene od čoveka stvorile majmune.
10 miliona razloga da prijaviš Ratka Mladića.
Pijaca snova i promašenih zanimanja. U skladu sa evropskom definicijom šou-programa: blještavo, pompezno, perverzno, omnitematski, degutantno i banalno...
Jedni do drugih i igrači i pevači... I reperi i metalci... I devojčice od 10-tak godina što pevaju izvorne i duhovne pesme, i voditeljke-striptizete što skidaju gaće i sevaju pičkom... I sportisti i majstori... I denseri i neosamuraji... I nindže i mindže... I mađioničari i alkoholičari...
Sve podseća na situaciju kada se likvidira neka gazdinska kuća, pa narod trči i grabi sve što vidi... Kao posle ''oslobođenja'' 1944-te kada su čuvene partizanske ''trojke'' (u ovom slučaju: tročlani žiri) sudile i odlučivale ko će da živi a ko ne, to jest, ko odgovara da ide dalje, a ko otpada... Tako je i ovde: sve izloženo i nagurano u isti koš(nerazvrstano po kategorijama) i izloženo sudu naroda, a sve u cilju približavanja toj, nama magičnoj, mističnoj i svetoj sumi od 100 000 evra...
Poraniš ujutro da kupiš hleb, jer svaki je minut važan, pošto cena skače 10 miliona svakog sata. Zatim, voziš se na posao ali ti u medjuvremenu nestane benzina pa onda trčiš preostali kilometar. Posle posla trčiš da kupiš švercovani benzin ali onda shvatiš da su ti maznuli kola,zajebeš to, pa trčiš kući da odgledaš dnevnik pre nego što isključe struju, a u isto vreme zalepiš trake na prozore u slučaju da nato bomba padne blizu, da ne odu stakla od 120 miliona dinara. Onda, trčiš u sklonište i celu noć slušaš eksplozije i spavaš ukupno 2 sata. Od sledećeg jutra, započinje novi krug. I tako u krug u krug.
Jeste veoma često. Ali zato kada se desi ovakva situacija treba fizički rad obavljati umno. Za promenu.
Izraz kojim označavamo tendencioznu i egoističnu osobu, često sa skrivenim i ništa manje podlim namjerama.
Za njega ne postoji preveliki zalogaj, nešto čemu on nije dorastao. Prosto, misli da je najsposobnija osoba za najrazličitije stvari tj. da je kadar za sve i svašta. Možda to ne bi bilo toliko ni loše da u manifestacijama svoje tvrdoglavosti drugi ne trpe neželjene posljedice.
Često jedan od onih koji, slučajno ili ne, dođu do vrha pa izmaknu merdevine.
- Dobro, jes ti normalan!? Hoš dizginemo, đuture, zbog tebe i tvog vršnjaka!
- Ša sam sad uradio?
- Šo si moro prić Mauzerovoj vjerenici? Jes ti lud, eeej! Em je žena najvećeg kriminalca naših naroda i narodnosti, em ti može biti mater.
- Nisam znao ko je u pitanju a oduvijek sam imo želju da opštim sa milfačom. Elem, nije ni taj Mauzer Bog. Da je neka faca, plodio bi onu bičarku pa ne bi imala potrebu da zalazi po klošarski lokalima u nadi da će naći metak.
- Nije mi jasno kako ti mene uvučeš u ove tvoje pizdarije. Moli Boga da za ovo onaj gelipter ne sazna.
- Kako ti nije dosadilo da cijeli život živiš ko kakva pizda?
- Ne seri sestre ti. Ša ti je na kraju rekla?
- Peče te kožica, zanima te, a? Ma ništa, kad sam joj prišo ispostavilo se, po njenim riječima, da se zove Imam a preziva Dečka ali na sreću njena drugarica nema prezime. Jes da nema neku sisu al na sreću mali mi nije gadljive prirode. Pička je pička. Opaaa!
- Jooj brate težak si ko 90-e. Ko tebe ne zna, ne zna ša je patnja.
Sleng koji se devedesetih koristio za opis krezavog čoveka, a nastao je zbog ogromne popularnosti kajli koje je pravio ovaj modni gigant sa svojim čuvenim radom "tri pa jedan" i time se slikovito opisivalo da neko ima tri prazna mesta u vilici pa onda ide jedan zub.
Naravno, tada su svi znali za taj rad jer je bio neprikosnoven u Srbiji zbog toga što je baš pogodan da se napravi šupalj i sa malom gramažom, a da bude deb'o i do pupka.
- Jesi video Gorana negde?
- Jevtića?
- Ma ne bre, Savića.
- Ko ti je taj sad?
- Ma bre Savke.
- Ne znam ko je to.
- Au bre. Crn, niži malo, nabijen, valja deterdžent na auto-putu, fura Kartije rad.
- Kajlicu a?
- Ma ne bre, osmeh.
- Aaaa Gogi Petarda. Onaj što kada god se pobije izbiju mu jedan zub.
- Da bre.
- Ima ožiljak na temenu jer ga je ujeo magarac u zoo-vrtu.
- E on, on.
- Nisam ga video.
Sistemski osmišljen povratak robovlasništva. Prime vas na probni rad, a onda vas po isteku istog šutnu uz rečenicu ' da niste dovoljno kompetentni za taj posao ' .
Glup, zaostao, budala, ograničen ko terasa. Izraz "ne skrnavi devetomesečni rad" upućujemo smoru koji nas je psihički zaklao svojim oštroumnim glupostima.
-Nijedna se majka nije za džabe mučila! Pravda za majku!
Fenomen koji pise na kutiji koja stoji u cosku frizidera, u kojoj je upakovano 10 kokosijih jaja... slican fenomen natpisu "dolazim za 5 minuta" , "besplatno pice sutra" i " 50 novih dinara"... samo mi nije jesno koliki moras biti indijanac da uporno stampas tu rec "sveze" na svojoj kutiji, iako po svim manjim ducanima jaja stoje po 10, 15 dana u radnji, i onda je lakse poljubiti svoj lakat nego ne dobiti salmonelu iz njih...
a rok upotrebe naravno izmuljan da ne moze ni Tutankamon da ga procita.
"jel' dete, sta pise ovde?? Sveza jaja?? dodaj der babi jednu kutiju, 'ocu unuku da pravim gibanicu, to najvise vole"
