Još jedan iz plejade izraza Nema te k'o. Koristi se u situacijama kada se pozdravljamo sa nekim koga odavno nismo videli, ali mu je glavna funkcija da pouči mlađe i podseti starije da je prvi vesnik katastrofe uvek nestašica ulja, tj. zejtina.
Vračarski pijac, 12.(25). jun 1914.
- Pošto zejtin, čiča Blagoje?
- Nestalo, moja Kato. Jedina nam uteha što otesmo Maćedoniju Turcima i Bugarima.Negde u Banatu, 5. april 1941.
- Uzmite mi u Beogradu zejtina, ovde ni za lek.Mirijevo, 21. mart 1999.
- Ma sve je u redu kevo, učim, evo sad spremam onaj ispit. Svega imam, samo mi ulja fali, nema ga ni u Pekabeti, ni u Gorici, ni u piljarama.6. jun 2066.
- Dobro veče, dragi gledaoci. Republička direkcija za robne rezerve je pustila u promet 100.000 litara ulja. Ostale vesti: NASA nas uverava da nema razloga za paniku i da će asteroid Apofis proći na bezbednoj udaljenosti od Zemlje.
Pretnja koju dete upucuje svojim roditeljima usled neke zabrane,svadje ili neslaganja.Ova pretjna ima za cilj da predoci roditeljima kako ce im biti onda kad po zakonu ne budu mogli da zabrane svom detetu nista.
Dete:Ali svi moji drugovi ce ostati do 3!
Mama:Boli me uvo i da Tito iz groba ustane i pojavi se na toj zabavi,ocu da si kuci do 12!
Tata:Cuo si majku.Uostalom, sta imas da trazis posle 12 van kuce?!Tad se samo ludi i pijani skitaju i lokalni lopovi i dileri traze zrtve i rade!
Dete:Ma daj bre koga ti znas da diluje ili krade?!
Tata:Ako dodjes posle 12 neces vise napustiti kucu do 1. Septembra!
Mama:Ajde sad idi i da si kuci do 12!
Dete:Aaaa,videceti vi svog boga!Samo da mi je 18!Vidjacemo se samo na semaforima i pesackim prelazima!Onda necete moci nista da mi zabranite!
Kad smo bili mladji pa smeli da ostajemo do pola 2 ili 2 al je uvek bilo ortaka koji je morao da ide kuci ranije jer je imao kevu koja misli da se posle 12 sati na svakom cosku nalazi jedan lerdi koji samo baca droge iz dzepova i nabija ih maloj deci u nos.Cudi me kako sada nije pisac ili bar advokat nego je zavrsio kao vodonosa za fk Vitojevac.
Au tebra ovaj film doji, taman ima da ga odgledamo do pola 2.
-Jao 11 sati brate kad sam znao, uvek se nesto lose mora desiti u kasne sate.
Sta je bilo?
Brate da l ti stvarno ne cujes kako mi pas zavija, niko ga nije hranio 4 dana.
-O cemu pricas, zivis na drugom kraju grada, moram 20 minuta busom do tvoje kuce da idem
Nista brate to je to, to je znak, ne zelim da postanem ubica i mucitelj zivotinja.Jednog dana postacu vegan pa onda ovo stvarno sebi ne bih mogao da oprostim.
Dželati zdravog sna u gradu.
Ljudi različitog starosnog doba, koji se kreću po raznim krugovima u društvu, čiji je svestan cilj da ti razbiju san tokom cele noći, pa i jutra.
12:00 ...Lik otišao na spavanje, sredina leta, žega, ostavio otvorena vrata od terase da ne prokuva.
02:00 ... (pijana stoka ispred zgrade)
-Br'teeee, 'nači ono, e.
-Eeeeeee, AAaaaaaAA, 'ajde da vrištimo?
-'Ajde! AaaAAAAAAAAAA!
-AAAaAAAA!
-E šta misliš Kamoranezija da trejdujem u Zvezdu?
-Br'te, jebeš pes, aj' da ne damo ljudima da spavaju?
-'Ajde... AAaaaAAaaaaA... U BOOOOOOOOOJ, KRENITE JUNACI SVIIIIIIII!
-Laaaa-laa-la-la-la-laa-la-laaaaaaa.
-Tako je matoriiiii!
-'Ajmo sad u drugi park.
-Aj, ček prvo još jednom za kraj. AgjjiaAAAAAAAA!04:00 ... (poruka na mobilnom)
-Samo da ti kazxem bebwitze da miswim na tebe. kisko! mwa! P.S. Ako si budan odgowowi. :)))))))
-Spavam!07:00 ... (zvoni fiksni)
-H... h'lo... (trljanje očiju)
-Ej bre mali, 'ajde diži se, očekujemo vas danas sve porodično na roštiljanje kod mene u 11. Jasno?
-(TUP)08:00 ... golubovima dopizdilo od dosade pa uzeli da guču tačno pored otvorenih vrata od terase
-(obližnja knjiga pored glave i gru u staklo da se razbeže)09:00 ... Blentavi komšija izneo cekular za struganje drva u parkić i to u sred leta i drči li drči. Lik izlazi na terasu:
-Daj bre čoveče, imaj malo dušu, hoću da odmorim!
-(seže ramenima u fazonu - Ne čujem, ko te jebe)Lik seda u dnevni boravak, prebaci Animal Planet kad tamo o emisija o živini, u krupnom planu petao kukuriče.
-Eh, da sam na selu, petla bih mogao bar da ubijem jer je moj, šta da radim ovim životinjama!
Bivši Jugoslovenski golman, rođen je u Beogradu 5. marta 1952, a umro 12. februara 2010. Branio je za OFK Beograd, FK Partizan, FK Čelzi, FK Brentford, FK Portomonense, FK Boavista, FK Porto. Često je driblao protivničke igrače do polovine svog terena, tako je i primio jedini gol na utakmici protiv Votforda (Watford's Malcolm Poskett), sa 30 jardi. Iako je bio odličan golman, ostaće upamćen po nesvakidašnjim scenama koje su mu se dešavale na terenu.
1) Na revanš utakmici u Kupu Šampiona protiv drezdenskog Dinama, Partizanu je odgovarala pobeda, nerešen rezultat ili minimalan poraz. Partizan je u Beogradu pobedio sa 2:0 i imao je odličnu generaciju koja je mogla da postigne dobar rezultat u Evropi. Borota je u toku igre, posle dobre odbrane, bez ikakvog razloga spustio loptu u peterac, za tada takozvanu bekovsku loptu, da bi je degažirao. Jedan od igrača drezdenskog Dinama je prišao lopti i samo ju je ćušnuo u gol. Kasnije, Partizan je primio još jedan gol, izgubio na penale i ispao u prvom kolu.
2)Druga utakmica za pamćenje je utakmica protiv Crvene zvezde. Derbi se igrao po snegu. Ponovila se potpuno ista situacija kao u Drezdenu. Borota je dobrom odbranom zaustavio napad protivničkog tima, pri čemu je igrač Crvene zvezde napravio prekršaj nad Borotom. Misleći da je sudija svirao prekršaj u napadu (zapravo je dozvolio da se igra nastavi, pošto je lopta bila u Borotinom posedu), Borota je odmah spustio loptu u peterac i krenuo da daje instrukcije saigračima. Miloš Šestić, napadač Crvene zvezde, koji je bio u neposrednoj blizini, prišao je lopti i neometano je ubacio u Partizanovu mrežu. Borota se žalio kod sudije, ali to nije pomoglo. I tu utakmicu je Partizan izgubio - krajnji rezultat je bio 3:1 za Zvezdu
3)ednom prilikom je odbranio penal a kačket koji je nosio je upao u gol iza gol crte. Borota se sa loptom u rukama nonšalantno ušetao u gol da bi podigao kačket i naravno sudija je svirao gol. (zvuči poznato?)
Tanano, prefinjeno osećanje koje ti prožme čitavo telo. Ne radost, ne zadovoljstvo, ne sreća, to su više monolitne emocije. Možda je najpribližnije reći da je dragost - milina prožeta osećanjem sete. Iako je uvek izazivaju asocijacije vezane za prošlost, to nije nostalgija - nostalgija je pomalo teška, opterećujuća...
Dragost te obuzme kad te, pravo niotkuda, posete zaboravljeni mirisi detinjstva (miris babine pite zeljanice iz smederevca, prvih zumbula iz komšijske bašte koje si krišom ubrao da bi poklonio majci za 8. mart, a ona ti zauzvrat kupila "najlepše želje"), kad na ulici u kolicima ugledaš detence koje te likom podseti na tvog nabildovaog bilmeza koji krade bogu dane za kompjuterom... Kad čuješ pesmu uz koju si, na maloj maturi, prvi put zaplesao sa devojčicom u koju si bio zaljubljen od prvog osnovne...
Eh, dječačke uspomene glupe...
- Šta je, ispisniče, što si se tako zamislio?
- Eh, što... Probudi mene jutros neka težina, da izvineš, tamo dole. Rekoh, opet prostata pritisla mokraćne kanale, ali - jok! Nego se moj vršnjak povampirio, oće iz gaća da iskoči...
- Aaaa, ipak si kupio afričku šljivu...
- Nisam, očiju mi! Možda što sam sinoć večerao krvavice s belim lukom, ko će ga znati... Elem, nisam ga takvog video godinama... Izvadim ga ja, a on lep, čvrst, ponosit, ko vojnik u stroju na zakletvi... Mene obuze neka dragost pa se setih kako me je nekad svakog jutra tako budio... Gledam ga ja, gledam, mislim oću li babu da budim, rekoh bolje ne, ona će ga odmah strpati u se. Bolje da ga se još malo nagledam, ko zna kad ću ponovo...
- I?
- Šta i?! Tu mi zazvoni alarm na mobilnom da me podseti da popijem lekove za pritisak. I on se u taj mah skvrči ko čvarak...
- E jebiga, bar da si babu probudio!
Najtužniji mesec od svih 12.
Niko ne uživa u njemu samom - svi jedva čekaju ono što ide kada se on završi.
Niko ne razmišlja o decembru, već o sledećim mesecima - kako će sve magično da se promeni od 1. januara (iliti kad decembar prođe).
Mesec u kojem imamo najviše troškova, pa onda opet jedva čekamo da on ode kako bi smo u januaru ''stali na noge''.
Mesec koji bi, kada bi mogao, sigurno bio emo.
Pravda za Decembar! :)
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk:
- Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati.
- Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on.
- Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji?
Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo.
- Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci?
- Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
Gotivan izraz da se :
-malo provetri mozak na Vuki (30-60 minuta),
-trkne do samiške (jer se za poslednjih nekoliko sati izjelo sve iz frižidera-osim pakovanja svinjske masti),
-prelistaju novine,
-odgleda nekakav sport/serija,
-okrene par telefona i
-odgovori na mejlove od zimus,
-iznese smeće (valja obradovati kevu)
-nakon toga se relaksira uz nekakvu igricu (mada, može i Dr Haus)
....a onda, narednih 12-26 minuta mož' čovek da se opušteno preda nauci.
Filmovi iz devedesetih Američkog porekla u kojima su tadašnjoj populaciji pokazivali kakva će biti budućnost. Sve bi to bilo lepo da nisu naveli datume, kao na primer: Oslobađamo zatvorenika iz leda 12. Avgusta 2010 koji je bio zamrznut 23. Oktobra 1996. Napolju fensi automobili koji imaju automatskog vozača i napune se penom umesto vazdušnih jastuka i mnogo sličnih stvari...
Tada su spadali u naučnu fantastiku, a danas bi trebali da budu valjda mašta...
Pucaju se laserima...
X: Šta gledaš to, zar nisi već gledao taj film?
Y: Evo vidi, kod njih dve hiljade deseta,a kod nas jedanaesta. A oni imaju laserske pištolje, a mi imamo o' šake do lakta....
Rođen na dupe.
U takmičenju za najvećeg baksuza, osvojiće drugo mesto samo zato što je baksuz.
Kad otvara novo pivo iz prodavnice ono je već ukislo, jaja koje vadi sveže ispod kvočke automatski postaju mućkovi.
Umesto brojeva 1,3,6,12,15,23,29 na lotou izaći će 2,4,7,13,24,30, samo da bi se Bog nasmejao.
Poslednja pljuga koju ima u pakli ispašće mu na pločnik usred nečije pljuvačke.
Samo zato što je baksuz.
6.4.1941. - 6:30 ujutru
Mlad čovek spava u krevetu i sanja roj bumbara, roj postaje sve glasniji i on se u šoku budi i otvara prozor. Na nebu ugleda nemačke bombardere koji seju bombe ko poljoprivrednik pšenicu.
Pobegne u podrum, gde polomi nogu jer je u međuvremenu crkla sijalica,i pokrije se ćebetom preko glave.
Čeka.
Roj bombardera nestaje u daljini, on izlazi na ulicu i iz daljine gleda šta je ostalo od njegove teškom mukom stečene kuće.
Odjednom, zemlja počinje da drhti pod nogama,on se okreće i vidi slona koji je pobegao iz razrušenog zoo vrta od sedam i po tona kako ide pravo na njega....
Jebi ga....
Kladioničarski termin za kombinaciju 1X, X2 ili 12.
U ljubavnom životu Budimira Trajkovića, označava situaciju u kojoj si u vezi sa ribom koja ima ništa manje zgodnu sestru, ili garažiranu kokaru za kevu, pa dolaziš u mogućnost da ih opališ obe. Ukoliko imaš tu sreću da su open majnded femili, možda ih čak zvekneš sve odjednom u kompletu. U tom slučaju, ovo najpre predložiš većoj lujci u kombinaciji. A ako joj istamburaš kevu i švecu zajedno s njom, burazeru ti si kralj.
- Maco, znaš da mi tvoja mami već duže vreme namiguje kad mi okreneš leđa? Ne znam šta da mislim, pa rekoh da se konsultujem s tobom.
- Hahaha, pa ona mi stalno priča kako bi te maznula od mene, pita gde si našla ovakvog frajera.. Luda je skroz.
- Znaš kako, nisi ni ti baš u vinkli, pa reko ti predložim neki trisom sa kevom?
- Hihihi, može, trojka je huhuhu.. Hihihi..
Dolazak rodbine/prijatelja iz udaljenih gradova:
- podrazumeva se da se ne najave ili da to rade u poslednjem trenutku,
- očekuju pun tretman, ol inkliziv doček, sa sve navigavanjem od naplatne rampe (za smotane i motorizovane) ili sačekivanjem na stanici (ako dolaze žene bez muževa i sl.),
- makar jedna šetnja od 3-12 sati po najmanje jednom tržnom centru,
- deca-gosti svakako moraju na bazen (ili Adu) a da pri tome jedva plivaju,
- dužina ostanka je uvek veća od očekivane.
Hronološki prikaz toga šta prosečnom muškarcu pada na pamet kada vidi privlačnu osobu suprotnog pola.
1 - 5 godina života : "Jaao što ima lepe kikice.."
5 - 8 godina života : "Što je slatka ova devojčicaaa, zaljubljen sam!"
8 - 12 godina života : "Uh kako bi' se sad ljubio s' ovom aaa!"
12 - 15 godina života : "Mmm, dobar guz.Vat'o bi je aaaa! "
16 - 20 godina života : "Kaaakva milfaraa, zbario bi' je samo tako! Ne bi' se skid'o sa nje deset dana!"
20 - 30 godina života : "Uhh, ful pi*ka. Daj da je kresnem."
30 - 40 godina života : "Dobra maalaa, pocep'o bi' je k'o krme masan džak!"
40 - 60 godina života : "Kaakve guzove ima ova klinka, stavljao bi' nos medju njih i istim dodirivao njen anus!"
60 - 80 godina života : "Da samo može da mi se digne, izvadio' bi ga sad i stavio u njena pušačka usta, napravio cumshot po njenoj faci, potom bi' je zatvorio u podrum, stavio bukagije i terao je da liže moja znojava, mlohava jaja, dok joj ja svojim fekalnim jezikom ližem anus! Mučio bi' je mesec dana i ne bi' joj dao ni hranu ni vodu aaaa!
80 + : "Što je dobra ova malenaa, mmmm, kako bi' joj zadigao suknju i udario je po tom zanosnom dupencetuu, uhh kakva je nevaljala...i tako ja igram šah sa svojim prijateljem četr'es' prve u kasarni i odjednom dolaze Nemci....
Ruralna verzija one: De ste pičke, stigo Zdravko Čolić. Dolazi do izražaja u ranu jesen, kada u selu počinje sezona teranja, odmah posle berbe kukuruza, ali znatno pre svinjokolja. Seno zdenuto, kukuruz siliran, pšenica na tavanu, krmača oprasila 12, junica počela da daje mleko, ovca se obliznila, obraše se vinogradi.
Svadbarski i vašarski šatori razapeti naokolo svaki vikend do zime, muzika trešti do zore, došlo vreme da se nogice prepliću sitno, kaluđerski...
- Jesi naručio?
- Ih, još pitaš, ide odma posle starojka. Poznajem basadžiju, i ja njemu meljem brašno preko reda.
- Pa kako ćemo?
- Kad objave da je kolo od nas iz Sugubine, ti se vataj na kolovođu i savijaj što bliže da gledamo sise kako skaču. Ja se vatam do one guzate, crnomanjaste, zato sam ''Garu'' naručio, obaška što se zovem Stevica.
Bata Živojinović, Milka Canić, Moja Baba i Čak Noris su mala deca u odnosu na Indijanu Džonsa.
Indijana je preživeo eksploziju nuklearne bombe sakriven u frižideru koji je leteo kroz vazduk jedno 16.5 km.
I to sve na početku najnovijeg filma. Do kraja je izveo još nekoliko čudesa, sve veće od većeg, ali ono sa početka u frižideru nije nadmašio.
Šta li će tek uraditi u sledećem delu ?
Jedino veće čudo koje mi pada na pamet je da bude jedini preživeli 21.12.2012. godine.
Svaki vlasnik mobilnog telefona napravljenog u prošlom milenijumu je morao da je poseduje, kao i svaki vlasnik noža sa sečivom većim od 12 cm. Najmanji primerak ovog uređaja je bio i više nego sposoban da osakati ili pak ubije čoveka prosečne građe. Bio je samo par koraka ispred vojne motorole sa rancem koji je od dodatne opreme imao vezistu. Kurbla je izbačena u kasnijim modelima zbog nepraktičnosti. Skolioza je logični i neizbežni nastavak događaja.
Česta greška koju ljud prave jeste da misle da su krimosi hodali onako kao što jesu zbog naduvanog ega. Pravi razlog su preteča današnjih mobilnih telefona, i zbog njihove ogromne težine nastala je potreba za kompenzacijom i takvim hodom. Evolucija na delu.
Mame, babe, tetke, strine i slične koriste izraz da mladim devojkama daju do znanja da su "zrele za udaju" (nema veze što jadno dete ima najviše 12 godina i još uvek se igra školice) onda kad one skuvaju kafu iz puke pristojnosti, ili podgreju večeru, pospreme sto ili obrišu prašinu. Drugim rečima, osoba ženskog roda ne mora da bude ni punoletna, treba samo da skuva kafu da bi je na sve strane udavali za kojekakve ...
Devojčica (skuvala je kafu i stavlja poslužavnik na sto pred mamu i mamine drugarice): "Izvolite!"
Mama i drugarice (uglas): "Jaoooo ... divno ... svaka čast ... još malo pa ćemo da te udamo ... čitava cura za udaje ... bla bla bla"
Devojčica (za sebe): "Jebote ove nisu normalne!" (veže kikice i odlazi u dvorište da češlja lutke)
SMS izuzetno pijane osobe koji možeš da istumačiš jedino uz pomoć podjednake količine alkohola.
"Šftvo sm sevečeras ošon zna gde traž*? taks ožur.!,"
Au živote. Sad je pola 12, ako je došao tamo u 10 imao je vremena za osam malih ili šest velikih, što znači da će meni trebati u najboljem slučaju 45 minuta da ga stignem ako ubijem 12 odjednom.
(pola sata kasnije)
"K! Bdi gdes evmen"
Pojava poznata kao pornografsko pamćenje.
- Tata kad pada osmi mart
- Jebem li ga... Petog li je?! Šestog li je?
