Za ljude sa sela i za one koji ne znaju engleski se ne čudim. Ali stvarno se čudim, kako je moguće da ljudi sa svojih 50-ak godina, koji znaju donekle engleski, žive u gradu i još uz to su završili fakultet - apsolutno pojma nemaju o informatici, računarima i internetu. Ali pojma s pojmom - blage veze.
Na primjer, moja majka kao i roditelji većine mojih prijatelja su ljudi intelektualci nekakvi (bar po zvanju), dobri i kvalitetni ljekari, pravnici, profesori itd. (sve osim inženjera, jer oni moraju znati htjeli ne htjeli zbog posla), a pri tome ne znaju čemu služi lijevi, a čemu desni klik. Za Windows, Internet, Google, pa čak i Facebook i Myspace su čuli i imaju neku blijedu predstavu o tome šta bi to moglo biti, ali nikada to nisu koristili. Kada im ne daj Bože zatreba kompjuter za posao zovu djecu da im ona kucaju dokumente u Wordu, prave tabele u Excelu i sl.

Pri tome ko fol "žele da nauče raditi na kompjuteru", a u stvari su apsolutno nezainteresovani, jer da su imali i zrno istinskog interesovanja naučili bi dosad i da su najveći imbecili. Hej, pa sad je 2009, a od 1995. (windows 95) računari su postali totalni mejnstrim - dakle prisutni su već 14 punih godina, a oni i dalje ne znaju kako se dotična sprava pali i gasi. A ako im nešto pokušamo objasniti pokazuju ekstremnu neintuitivnost za funkcije računara, bukvalno im se mora crtati, a i tada često ne ukapiraju. Nakon toga izgube živce i još nas optuže kako ih mi pravimo glupima i nećemo da im pokažemo.
Zašto je to stvarno tako za mene je velika misterija. Ne mogu da zamislim sebe sa 50 godina da ću biti tako apsolutno nezainteresovan i operisan od tadašnje tehnologije.

Naravno nisu svi pedesetogodišnjaci informatički nepismeni, ali oni koji jesu (a ima ih mnogo) su baš ovakvi kao što sam napisao i tu nije bilo nikakvog karikiranja.

Jos jedna u nizu sekti modernog doba. Iako je nastalo dosta ranije, u dvadesetom veku se razvilo do kriticnih granica. Zaposleni (tj. ljudi unutar sekte), zivi su roboti.

To su oni beli kombiji, sa rotacijom koji viču tinu ninu, koji ti non stop presecaju put u gradu i hoće da te gaze na pešačkom. A sa druge strane kad god ti trebaju, dolaze "hitno" za 45 minuta do sat.

Hajmo da sprovedemo jednu anketicu. Prosto je a i mozete je sprovesti i u sopstvenoj kuci.
Sledeci put kada vam u posetu dodje bilo koje dete (sestric, bratanac, mladji brat ili sestra, ili bilo koje dete koje ima oko 12, 13 godina i ispod) postavite mu par pitanja. Dacu vam nekoliko predloga a vi ako se setite, slobodno dodajte par svojih.
1.Nabroj 3i spanske serije i jednog omiljenog glumca (GARANTUJEM da ce taj omiljeni biti neki momak od neme Maricuji, plavusan valjda, drogiran steroidima. Zove se po nekoj strani, dal' levi ili desni, ne znam)
2.Nabroj 3 reallity programa i 5 ucesnika bilo kog
3.Nabroj 15 "Zvezda granda" i otpevaj 10 pesama (celih!)
4.nASTAVI RECENICU: "Da li ce lepa Seherzada pretvoriti..."
5.Ispricaj makar 3 masna (znaju sta znaci taj izraz) vica koja si cuo u "Kursadzijama"

Bicete zabezeknuti rezultatima. Upravo ovo je nasa stvarnost. Gledam sta se dogadja oko nas, na cemu nasa deca grade svoja razmisljanja, cime oplemenjuju svoje stavove i kakve stvari uce. Jel mislite da je ovo NORMALNO?!
Nase generacije su se radjale u najgorim godinama, nasi roditelji su celu platu davali za kg ulja i brasna, odvajali 'od usta' za nas, trpeli sve i svasta i mucili se na najgori moguci nacin. Bili smo deca ratova. Ali i pored svega toga, ja se secam "Metle bez drske", secam se Mice i Acima, secam se Branka Kockice, secam se Pustolova, secam se lutkica iz "Laku noc deco"... Secam se da sam '99. godine, u sred bombardovanja, sa svojih 9 godina, dane i dane provodila napolju, igrajuci se sa ostalim vrasnjacima i vrsnjakinjama lastisa, zmurki i fudbala, sve uz zvuke sirena za uzbunu. Secam se da sam do srednje skole bila blago (ali ipak) kanjavana za svaku losu ocenu, secam se da sam prvu jedinicu dobila tek u srednjoj skoli. Pocela sam da pusim sa 18 godina... Sve sto smo radili, radili smo nekako kad je bilo vreme.
Imala sam detinjstvo kog se rado secam.
Danasnja deca ga nemaju.
Devojcice iz 5og osnovne uskacu pravo u stikle, ostaju u gradu duze od mene, sa 14 vec puse i piju, sa 15 imaju 'ozbiljne' veze, sa 16 su kurve, a sa 17 su vec prozivele 3 puta vise od mene i mojih vrsnjakinja i do neba su ponosne na to. Kockica je zamenjen grandom, Mica i Acim Onurom i Seherzadom, Pustolov Farmom, RTS Pinkom i tako u nedogled. Kada pocnem da razmisljam o svemu tome zapitam se sta ce biti sa nasom, sa mojom decom?! Sa 12 ce biti leceni narkomani, a sa 13, 14 roditelji?!
I dok ja ovo piskaram cela jebena zemlja gleda finale "Farme". Prinudjena sam da slusam ogavne lapsuse glupe voditeljke, jer, na zalost, moji ukucani zele da vide "koja ce budala pobediti ovoga puta". Neverovatno. Trenutno je u toj kuci, imanju ili cemu god, ostalo jos troje ljudi: jedna raspala Zvezda Granda, koju zovu 'Rasturacicom brakova', jedan propali politicar koji je otisao tamo da skrene paznju na sebe i izleci komplekse, i jedan covek-karikatura koji peva pesme ciji su tekstovi vise nego nebulozni "Kuca, pos'o, pos'o kuca..." i "Gola, gola, skini mi se gola, mozes gola, mozes i do pola", i koji je pravljenjem budale od sebe ocarao siroke narodne mase.
I ja to moram da gledam! Ne zelim! Briga me ko ce od tri idijota odneti pobedu. Ne zanima me ko ce zaraditi 100000 evra zbog jos vecih idijota, nas, koji to gledamo.
Rece Sojic: "Ma tjao, ne raspravljaj se s mene". I ja ga citiram. Necu. Necu da mi iko vredja intiligenciju. Ne dozvoljavam. Ja ne umem bolje, ne znam na koji nacin se izboriti sa svim ovim stvarima.

A vi, ako ovo procitate, prosvetlite me i pomozite meni, sebi i danasnjoj omladini. Ovaj svet je poludeo, a mi (iole normali) nemamo oruzja za tako tezak rat. Treci svetski, 'ladno. Jer ovakvu invaziju kica, sunda, povratka '90 i upropastavanja nase dece, mozemo komotno nazvati Trecim svetskim ratom. A ratujemo- sami protiv sebe.

Lik koji bi se sam borio protiv svih nepravdi i koji bi ispravio sva sranja na ovom svetu... Ali,naravno, kao i svaki takav lik kenja i kenja, a na prvo najmanje odgovaranje će odustati od svojih plemenitih ciljeva...

Kada još nisam znao za sebe smatrao sam se optimistom. Kada sam poceo da shvatam prešao sam u pesimiste. Prelazak u ljude me je načinio cinikom, a samostalan život mi je dao krila da postanem radikalni cinik.

0. Nemoj
1. Kako nula ne može biti prvi redni broj i kontamo da ćeš je preskočiti, prvo pravilo glasi: pripremi tonu živaca;
2. Pronađi najboljeg poznavaoca nemačkog jezika kojeg možeš da priuštiš, po mogućstvu nekoga kome je nemački drugi maternji jezik, kako te posle ne bi optuživali da nešto nisi razumeo;
3. Slično prethodnom, pronađi najboljeg pravnika kojeg možeš priuštiti, kako te posle ne bi optuživali da su ti promakle neke stavke u ugovoru;
4. Teška je predrasuda da su Nemci vrednice- jesu disciplinovaniji od prosečnih Balkanaca, ali jedva čekaju da uhvate hladovinu;
5. Za sve što ne valja, ti si kriv;
6. Ukoliko si na šteti zbog situacije implicirane u tački 4, podvode se pravila navedena u tački 5;
7. Za sve što valja, oni su zaslužni;
8. Kad ti kasniš sa uplatom, opomena će ti stići u roku od nekoliko sekundi (a prethodno verovatno i gomila podsetnika da se rok bliži);
9. Kada oni kasne sa uplatom, makar ti bio u dubokom minusu, reč je o blagom previdu;
10. U vezi sa prethodnim: koliko god da je mala firma sa kojom sarađuješ, Srbija je za njih "malo tržište" i ne može imati prioritet;
11. Svi dodatni troškovi: carina, transport, angažovanje dodatnih saradnika spadaju na tvoj račun, jer je tvoj interes da zastupaš njihov savršeni koncept;
12. Ponovi im svaki put kada kontaktiraš sa njima da Srbija nije članica EU (redovno zaborave) i da carinski papiri moraju da budu napisani na taj način. Kada najave da su papiri spremni, opet ih nazovi i proveri da li su te poslušali (računaj da nisu);
13. Ukoliko se šefu te firme žališ na greške pojedinih radnika, pozivajući ih na odgovornost, računaj da će te nekoliko nedelja solidarno svi bojkotovati. Pokušaj da izbaciš iz glave slike iz nacističkog perioda;
14. Kad sve ovo proživiš, ako nemaš neku zaradu, vratićeš se na tačku 0.

0-12 godina:
Slusa se ono sto i roditelji,znaci teski narodnjaci,od Sabana do Stoje.Bez obzira na to,ne izostaje divljenje pesmama Yu grupe i Night shifta koje ponekad sretnemo na TV-u.
12 godina:
Ortak donosi prvi cd pun muzike koji se presnimava na komp,prvi put se cuju zvuci Pepersa,Metalike,Nicklebacka,tu se zadenuo i spot za pesmu Nemo od Nightwisha,masturbacija na pevacicu je svakodnevna a narodnjaci se sve vise zapostavljaju.
14 godina:
Na trecem kanalu je vidjen spot za pesmu Mein tail od Rammsteina.Moli se ortak da ukrade oceve cd-ove koje je doneo iz Nemacke.cd-ovi Rammsteina zadovoljavaju muzicke apetite u narednih godinu dana.Narodnjaci vise ne postoje,stavise,kada se negde cuje njihovo zavijanje,obavezno pocinje pljuvanje tekstova pred roditeljima.
15 godina:
System of a down je tako kul,njihova borba protiv Amerike i sve to.A ni onaj Bling Guardian nije los,njihova muzika se taman poklopila sa pocetkom masivnog lozenja na Gospodara prstenova.Javlja se zelja za izlascima i pronalazenjem muzickih istomisljenika.Dozivljaj izlaska se svodi na klosarenje pod nadvoznjakom uz pusten Linkin Park na telefonu.Na pitanje sta se slusa dobija se odgovor "Metal".
16 godina:
Dobija se net,otkriva se blek metal,lozenje na Sargata iz DB-a je jace od veroispovesti,preko lime wire-a se skida i kurta i murta,od In flamesa do Tool-a.Tool se ne cini kao preterano dobar bend.
17 godina:
Tool je najbolji bend ikad!Oni svojim rifovima prozimaju u sustinu zivota.Najbolji su,Mejnard je tako kul,postavlja se pitanje kako se pre Tool-a mogla slusati bilo kakva druga "nezrela" muzika.Niodakle javlja se cudna zelja za slusanjem starih narodnjaka koja se ignorise koliko je god to moguce.
18 godina:
Socijalna interakcija sa fenserima je sve veca.Tool se i dalje slusa ali u glavu ulaze i hitovi sa splavova gde se izlazi.Drustvo s kojim se nekad klosarilo sa dvolitrom pod nadvoznjakom se maksimalno zapostavlja.
19 godina:
Skupljaju se pare za sledeci petak kada gostuje Dzenan Loncarevic.Kada neko pita za muzicki ukus izjasnjava se sa "od svega pomalo".

Sinonim za nešto polovno, već korišteno. Sa ovim izrazom se najčešće srećemo prilikom kupovine, koju u većini slučajeva obavljamo sa šanerima.

Канал за мале спонзоруше и педере. Телевизија на којој показују људима како они живе "сјајно" да би се ми осећали као бедници. Јесте да им је коефицијент интелигенције мањи од броја обуће али врло су гледани. Само је питање када ће на Пинку увести нека срања као одатле.

Једна од најпознатијих срања одатле је нека емисија са породицом Кардашиан. Позната је једна од 100 сестара, Ким, зато што има велико дупе. Оне су популарне, не знам зашто, и такође, не знам зашто, је њихова емисија врло гледана.

Онда касније причају који певач је креснуо коју манекенку, која глумица је пушила ком милионеру и тако даље. Не зна се да ли су гори ретарди који праве емисије или они о којима се прави.

Primeri su sledeci...

Najčešći izgovor nastavnika/profesora za upisivanje neopravdanog odsustva nekog đaka, makar otišao samo do kuće koja mu je minut daleko od škole.

1. Za prvi rođendan dobija loptu od strica jer je on nekada bio kapiten lokalnog tima
2. U prvim godinama pokazuje interesovanje za fudbal tako da ga ćale upisuje u petliće lokalnog kluba
3. Fudbal mu postane omiljeni deo dana i uživa dok odlazi na trening
4. Na prvim utakmicama matorci u njemu vide potencijal i prebacuju ga u neku bolju školu fudbala
5. Tamo uglavnom napreduje, osvoji po neki turnir i u ćaletovim očima već kreću slike miliona i kuća u Barseloni
6. Eksponencijalno raste njegov igrački kvalitet
7. Srednja se škola upisuje u Bg-u zbog boljih uslova za trening
8. Uglavnom kreće sa OFK Beogradom
9. U tom periodu ima i onih koji igrački dominiraju, ima i onih koji već staju
10. Oni koji su dominirali prelaze u kadete Zvezde, Partizana. Ćale već vidi milione i počinje da se kurči.
11. U tom trenutku klinci(mada to nisu) se odlučuju da postanu lokalni šmekeri jer uglavnom osvajaju ribe time što su u velikom klubu.
12. Progresivno njihova tehnika, brzina i kvalitet igre drastično opada.
13. Padaju u rezervni plan, dok ćaletu prodaju priču da za 1. tim u tom trenutku treba kinta.
14. Ćale i dalje veruje u kvalitet svog deteta, međutim, dete tada svakako boli jaje za fudbal jer ga u selu prozivaju najboljim šmekerom. Svakog vikenda od tada dolazi kući
15. Počinje da uzima male količine alkohola i kupuje prvu paklu cigareta
16. Od ovog trenutka postaje lokalni alkos, pljuga, a što se tiče fudbala zadovoljava se pričama kako je bio super dete. Biva izbačen iz velikog kluba
17. Završava srednju školu, upisuje DIF i nastavlja sa svojim fudbalskim životom na DIF-u
18. Vraća se u svoj matični prvobitni klub gde je kao klinac počeo
19. Tu uglavnom i završava svoju fudbalsku karijeru
20. Na kraju postaje trener klincima i uči ih životu(na osnovu svojih grešaka) tako da ga oni prilično gotive jer je jako ''mudar''
21. Oženjen, nastavnik/profesor fizičkog ''mudruje'' nad svojom ''sudbinom''

Dok je pre nekoliko decenija uz vinjače i ćevape Toma Zdravković pevao, nije ni sanjao, da će jedan jedini stih njegove pesme, na najbolji način opisati današnji odnos domaćeg i stranog fudbala. Bolje nego Aca Stojanović u epsko-lirskim momentima ekstaze tipa, 22 igrača, četiri stative,dva tima, pretežno vodolije, jedna lopta sa primesama čilske šalitre. Sere Coa, a nekada je bio kul lik. Čovek koji je u kafani ostavio svoju, a i mnogo drugih jetri, ubo je iz prve.

Dvadeset i dva bangava magarca, sa osećajem hrasta, koja se nekontrolisano teturaju po nečemu što bi trebalo da se zove trava. Jureći pritom nešto što se kotrlja po terenu, bez cilja. Bez žara, želje i snage. Žešće bi u duele ušle ribe iz tehničke škole Nikola Tesla. Zanimljivo je i da te devojke imaju više dlaka i muda nego ovi drugi. Jedan komentator reče, da ovi igrači ne zaslužuju da im se spominju imena, već će ih zvati po brojevima i boji dresa. Tragikomedija.

A onda sa druge strane, svuda oko nas se mogu gledati neki evropski timovi. Posle nekoliko odlgedanih minuta postavlja se pitanje, da li i oni naši članovi Srbija šuma, iliti fuzbaleri, igraju isti sport kao i ovi drugi. Ne liči nešto.
Kada vidiš da je utakmica Norič – Stouk zanimljivija nego Večiti derbi, Hrastove i Bukove šume, skapiraš da je sve otišlo u kurac, da bi nam bolje išlo plivanje, a i ide nam, da je Toma vidovnjak i da treba nazdraviti u to ime nekim špiritusom.

Moto degustatora vina na kraju proizvodnje istog.

Ultimativni izgovor lošeg (čitaj očajnog) šuta u fudbalu. Često izgovorena rečenica fudbalera, trenera, selektora i nenadjebivih stručnjaka najvažnije sporedne stvari na svetu u studiju Medijskog javnog servisa u Srbiji i drugih TV stanica sa nacionalnom analognom i/ili digitalnom frekvencijom. Nezaboravimo sportske komentatore i, naravno, novinare, kojima se kreativnost u pisanju tekstova ogleda u usavršenoj upotrebi (level: >9000) ctrl+c/ctrl+v komandi na svojim računarima. Živeo internet, Resavska škola umire.

Ако сте некад ушли у кладионицу знате бар једног, ако играте рулет знате их много више, наравно често и себе сматрате за једног.. Сваки рулет зналац има различиту теорију који следећ број пада или серија..

Covek je car!!!Pise za "Svet Kompjutera","FHM" i jos neke domace magazine.Njegovi opisi igara,odgovori na pitanja tipa "Draga Saveta" (I/O Port,za neupucene) i kolumna "Ja igrac", cine 75% drazi "Sveta Kompjutera".Od politickih-do post-apokalipticnih tema,Kuzmini tekstovi navode na smeh do suza svojim oporim i ironicnim humorom.Ma covek je bolji nego Dzeri Holkins(Penny Arcade,za neupucene,ako ne znas sta je Penny Arcade izgugluj ga).

Konstatacija upućena devojci koja ostavila za sobom sve čari detinjstva i spoznala sve čari muških polnih organa.

Totalno nezanimljiva zanimljivost koja vodi poreklo od izvora ( Bogu iza kičme ), pokretnih enciklopedija ili jednostavno od nekog Mudžahedina, Šeika ili Aboridžina kome je bilo dosadno u životu pa elaborira svoje neistraženo i neprovereno znanje. Televizija je naravno uključena.