Zenska osoba kasnih 70-ih do ranih 80-ih godina, upadljivog izgleda, a neretko i upadljivog, teatralnog drzanja, skoro pa granicnog sa F dijagnozom. Ima izrazito bledu i izboranu kozu lica i nevesto iscrtane obrve braon krejonom, nezarezanim. Kosu najcesce farba u crveno, a nekad se moze sresti i primerak sa belim izrastkom. Tanke usne iscrtava crvenom olovkom i drecavo crvenim karminom obavezno prelazeci liniju usana, a na jagodicne kosti nanosi rumenilo identicne boje, tehnikom tempere. Oko vrata je neizbezan detalj esarpa sa animal printom, najcesce je to leopard, ali se moze sresti i neka druga egzoticna maca. U zimskim uslovima aksesoar dopunjuje turban kapom, a u letnjim heklanim rukavicama. Svesna je da privlaci paznju, ali nije svesna pravog razloga zbog kojeg je interesantna ljudima. Paznja joj prija i to je jedino vazno.
I dok tako stoji negde, drzanja na kojem bi joj pozavidela i engleska kraljica, i krajickom oka hvata radoznale poglede prolaznika, ona je zadovoljna, jer njen trud nije bio uzaludan.
Ranije je ovo bio relativno cest prizor na ulicama, a danas je to vrsta u izumiranju, tako da, tu i tamo, mozete sresti pokoji preziveli primerak.
Ko ga jebe, samo na manje vulgaran način. Odbrambeni mehanizam likova koji ne vole loše vesti i zatvaraju oči pred sjebanostima koje život donosi. U fazonu: "Kakav kurac zemljotres, viš da se TV pokvario?!". Nipodaštavanje realno ozbiljnih sranja i pokušaj da se ista gurnu pod tepih sačinjen od realno bezazlenih problema.
- Kralju Prijame, kralju Prijame, Grci su provalili u grad i kolju sve živo!!!
- Idi bre, preseče me! Ja mislio nešto jeste. Beži tamo, viš da čekam Ergotelis iz iksa u dvojku!
Univerzalna rečenica svakog "kera", koristi se za brzo rešavanje svakog saobraćajnog prekršaja, iznos retko kad dodje do kase organa reda, a vozač nikad ne dobije nikakvu priznanicu od ograna reda. Često se taj prekršaj plaća duplo više nego što je u cenovniku, tako da sam počeo da verujem da ni policajci ni građani ne znaju pravu cenu tog saobraćajnog prekršaja.
Magistralni put Beograd-Obrenovac, ograničenje brzine 80 km/h. Moj nesretni jugic jedva prebacio ograničenje tako da se uopste ne obazirem na blicanje iz suportnog smera. Kad ne lezi vraže, "ker" me zaustavlja uz širok osmeha(bez zlatnog zuba):
Ker: Dobar dan gospodine, saobraćajni i vozačku molim... Jel znate Nikola koliko je ograničenje brzine??
Ja: 80 km/h (uz osmeh zadovoljnog čoveka)
Ker: Znate li da ste vozili 92 km/h??
Ja: (Prvo oduševljen što je moj jugić iz 82 prebacio svoj lični rekord i išao više od 90 km/h a posle malo razočaran pošto sam shvatio da mi je sad i cajger pokvaren) Pa dobro gospodine to je skoro pa nemoguće ali ako vi tako kažete onda ne treba sumnjati.
Ker: Znate li da je kazna 5000 hiljada dinara i 3 kaznena poena?...
duža dramska pauza...
Ker: Da pišem pojas da ne bi dobijali kaznene poene bez potrebe?
Ja: Piši, koliko je danas??
Ker: 3000 dinara i slobodan si.
Ja: Izvolite ( predajem poslednjih 3000 dinara i uzimam nazad svoja dokumenta)
ironija cele situacije: stalno vezujem pojas...
Moderna mlada žena životnih shvatanja i ponašanja koja potpuno odstupaju od opšteg obrasca. Večita i beskompromisna buntovnica ka svemu što ima etiketu standardnog i uobičajenog. Osoba kojoj je primarna misija bunt radi bunta.
Nekada strogo lokalizovana u urbanim sredinama, danas, kao pojava, raspršena svuda gde se uočava malograđanština i površno poimanje života, i svega što ga prati, kao takvog. Prisutna kao izuzetak svakog pravila, noć svakom danu, jin svakom jangu, Tarkovski svakom fon Triru. Mali tračak svetlosti u moru besmisla i monotonije.
Uglavnom odrasla u normalnom ambijentu, toliko normalnom i uobičajenom, da je možda baš on uticao na njeno odrastanje i životnu filozofiju. To je dovelo do toga da svemu traži alternativu, jer nije samo jedan put pravi, tačnije jeste, ali ne onaj kojim većina ide.
Stasala kroz prizmu različitosti, sve je tako prosto, a, opet, tako složeno. Kad je seks u modi ona se jebe; kad je prostakluk u modi, ona vodi ljubav; a kad je sve to u trendu - njoj se jebe. Životni moto ima u nekom stihu Ijana Kertisa tipa "Someone take these dreams away" ili "Cry like a child, though these years make me older", verujući da je njena uloga samo prolazna u relativnosti vremena i prostora. Na ljubav gleda kao na nešto totalno irelevantno, a opet neophodno, a seks kao nužnu hedonističku vezu sa prosečnim predstavnikom većine koja ne shvata njeno bivstvovanje.
Suštinsko obrazovanje stiče tamo gde joj ga ne mogu dati, svoju tugu krepi čitajući Šopenhauerova mračna dela i upijajući njegov pesimizam nemogućnošću dostizanja nirvane kojoj je sam težio. Ipak, ne želi se toliko distancirati od sveta, te i ona studira da bi pokazala da može biti kao i oni obični, nesvesni mediokriteti koji žive u ubeđenju da je sve pragmatično i potpuno utemeljeno u realnosti. Studira nešto što prosečan čovek verovatno ne bi nikad poželeo, andragogiju, ili, pak, skandinavistiku, jer tamo želi jednog dana otići da pruži utočište svojoj depresiji.
Inspirišu je Bergman, Tarkovski i Linč, jer njihova nerazumljivost idealno ide s njenom namerom bežanja od svega shvaćenog, i od strane društva, prežvakanog. Može i Altman proći, jer je voleo da ismeva američki sistem vrednosti na njemu svojstven i originalan nači, dok je Hičkok matori smarač koji je uveo puku zabavu u nešto što je trebalo biti iskazivanje osećanja pokretnim slikama. Sluša neki andergraund kalifornijski bend čije fanove u njenoj sredini možeš nabrojati na prste sakate šake, tipa "Rain Parade" i "Dream Syndicate". Oni su jedino što valja u prokletim 80-tim ispunjenim zaglupljivanjem i hiperprodukcijom krš stvari koje su upropastile umetnost kao vid izraza.
Vegetarijanka je, jer nekad misli da samo životinje mogu razumeti njenu različitost i nerazumevanje okoline. Volontira u azilu za pse sa ulice, ne bi li tako pokazala da ih više voli od ljudi, iskvarenih i dvoličnih. Jede kinesku hranu sa indijskim začinima i kari sosom, ali nije debela, jer debljina pokazuje preveliku sklonost hedonizmu, a njoj je on stran, barem u ovom životu. Sve u svemu, naša alt cava intelektualka je moderna asketa, koji živi i živeće tražeći smisao različitosti dok čita Bukovskog i veruje da on nije samo jebao raspale alkoholičarke, već u tome video više ciljeve opstanka na ovome svetu.
Pripadnici srpske saobraćajne policije. Nikad nisi svestan iz kakvog grma,žbuna i trnja mogu da iskoče i istrkeljišu te.
P:"Pa gde si se zaleteo?! Jel' vidis da je ograničenje 80 a ti ga zaleteo stotku?!"
NN: "Ali gospodine to je nemoguće. Fića je iz '79. godine,jedva može i 50 da prebaci."
P:"Vidi ti njega kako je bezobrazan! Još hoćeš da kažeš da ja lažem?! Ajde da duvaš!"
Grupa penzionera ili lokalnih dokonih(ali obavezno starijih) ljudi na utakmicama klubova nižerazrednih liga Srbije, koji su glasniji i od trenera i od igrača. Od njih obično odzvanja i deo grada/sela gde je smešten "stadion". Uz pomene majke, sestre, žene upućuju pridike za suđenje. Obično se pozicioniraju na zapadnu ili istočnu tribinu, jer neretko postoji samo jedna(a i šta će nam više).
Situacija 1 :
Igrač šuta sa ivice šesnaesterca i uspeva da loptu izbaci u aut.
Iziritirani penzos:Pa gde šutaš,otvorite mu kapiju!Situacija 2 :
Domaća ekipa daje presudan gol oko 80. minuta.
Nekoliko trenutaka kasnije ustaje, već nadrkani, čikica šalje sudiji molbu da svira kraj uz reči: Sviraj kraj, 100 ti majki *ebem!!!
Veoma česta pojava u studentskom životu, kojom dobijate puno vlasništvo nad sobom na neodređen vremenski period u cilju višeg dobra po samog sebe. Naravno sa velikom nadom da ćete jebati.
-Šta je to otkud ti vani sa društvom, čudi me da ne leveluješ heroja? Zar ne reče da ti je ostalo samo pet do 80?
-Ma jašta je. I ja bi najradije, ali cima me poslao u partizane pa blejim ovdje.
-Nisam znao da si komunjara.
Naziv romana Dostojevskog, a ujedno i naziv srpskog grunge-rock benda osnovanog krajem 80-tih godina prošlog veka. Za svakog ljubitelja prave rok muzike, poslastica za uši - pesme pune energije, ali i najdubljih osećanja, razmišljanja o postojanju i svrsi čoveka. Predlažem preslušavanje na youtube (linkovi u primeru) i pretragu rapidshare baze podataka, ili ako ste u mogućnosti, kupovanje albuma ili DVD-a sa nastupom u KST-u u Beogradu.
"Grupa je od samog početka privukla pažnju neobičnom postavom sa dva pevača, brižljivo osmišljenim nastupima, prepoznatljivim i ličnim tekstovima, kao i muzičkom podlogom u okvirima Grunge muzičkog rok pravca čiji su prirodni deo, i generacijski i idejno, tih ranih devedesetih bili i srpski Bjesovi. Postava se uglavnom menjala prema potrebama i zamislima dvojca koji je grupu i osnovao: Zorana Marinkovića i Gorana Marića . Prvi veliki uspeh grupe je pobeda na Gitarijadi u Čačku 1990. godine, a zatim je 1993. usledila pobeda na 27. zaječarskoj gitarijadi i u narednih par godina mnoštvo koncerata i velika medijska pažnja usmerena na ovaj bend. Bjesovi su do danas izdali šest albuma, a najveći uspeh grupe je bio drugi po redu (bezimeni) album."
http://www.youtube.com/watch?v=T7g8on4QkOY
Proces srozavanja nekog benda. Sastoji se u tome da bend koji svira kvalitetan rok, pank ili metal pređe u vode kvazi poprok-a ili nekog žlj pravca čime gubi 80% svoje publike.
Razlozi za naglu promenu muzičkog pravca mogu biti raznovrsni, ali uticaj imaju tri faktora:
1. faktor: bend odluči da malo eksperimentiše sa muzikom što se, neretko, završava krahom
2. faktor: bend se zasiti muzike koju trenutno svira i odluči se za ovaj koban potez
3. faktor: pritisak velike izdavačke kuće, sa kojom bend ima potpisan ugovor, koja ih ucenjuje da sviraju žlj muziku zato što je to "pobogu sada popularno i to svi vole."
Jednini razlog koji preovladava u ova tri faktora je, naravno, novac, ali da li je to vredno toga.
Da bi se izbegao ovaj negativni proces potrebno je:
1. da bend istinski voli muziku koju svira
2. da ne rizikuje sa nepotrebnim eksperimentima
3. da izbegavaju velike izdavačke kuće, da se okrenu ka underground izdavačkim kućama i da, ako je u mogućnosti, sami izdaju svoje diskove. Jeste da ovo ne donosi veliku zaradu, ali bend ostaje dosledan.
Nažalost, mnogi bendovi su bili žrtve ovog procesa, kao npr. : Metallica, Sonic Syndicate, In Flames.... E da, umalo da ne zaboravim i Sepulturu, bend koji je kumovao imenu ovog negativnog procesa.
Izuzetno fin nacin da date narodu kosku koji ce da glodje dok ne shvati da je namagarcen i opljackan....a onda ce dobiti novu ideologiju....
80-te:Srbi pevaju:Druze Tito mi ti se kunemo...
90-te:Srbi pevaju:Druze Tito,druze Tito tebe Srbi lazu oni vole oni vole djenerala Drazu...
2000-ta:Srbi pevaju:Oda radosti -Himna Evropske unije...
to be continued....
Kulturan način da kažeš ženi da je debela.
-Dragi, kako ti izgledam, jesam li se ugojila?
-Nisi, srećo, izgledaš mi kao Venera.
-Jao baš si romantičan!
-Da...kao Vilendorfska Venera.
-Stoko!
Sve cesce se zakljucuje se da su proteini isto sto i steroidi.
Sedi bicman od 150 kila koji do skoro nije imao ni 80 i dize po 20 kg u svakoj ruci.
Osoba 1: Brate,svaka ti cast,napumpao si se bas,bas. Jel uzimas nesto?
Bicman: Samo proteine brate,samo proteine. Pijem ih 4 puta dnevno i jedem samo belo meso. Idem da radim seriju,uuuuaaaaaaarrgghhhhhhh!
U svetu muzike, najozbiljnija od svih veština.
Kompleksna disciplina, bez koje ne bi postojala neka od najvećih dela muzike, od Bahovih kompozicija, pa do "Bitlsa", "Pink Flojda", pa čak i pojedinih srpskih narodnjaka (barem onih komercijalnijih, gde aranžmane rade ljudi koji su kontrapunkt slušali makar u srednjoj muzičkoj školi).
Nekako se dopunjuje sa srodnom disciplinom- harmonijom, u čijem svetu dominiraju akordi, ali dok njih pomalo može naučiti i poslednji seoski harmonikaš, sa kontrapunktom nema zezanja. Različite melodijske deonice u kompoziciji su potpuno nezavisne, a moraju da zvuče skladno. E, za to treba znati znanje.
Zapravo, ne zna se da li je više odbojan klincima u muzičkim školama, ili nastavnicima, koji kada već mogu da biraju koje će predmete predavati, kontrapunkt nastoje da zaobiđu u najširem luku, uglavnom zato što ga ni sami ne znaju.
Da, dame i gospodo.
Ovo je VEOMA dobro. Kao ovakav, ti si individua, osoba svesna sveta oko sebe i podložna sopstvenom ukusu i zdravom razumu. Oči su ti širom otvorene, nozdrve raširene, ti vidiš trulež, ti osećaš smrad.
"Ali čekaj", reći će neko, "ovakvi su depresivni, imaju probleme i blabla tralalala".
Da, jeste, depresija i sveopšta, jel', sjebanost su minus, ali iskreno, mala cena za otvorene oči, za svest o svetu oko tebe, o ovom našem jadnom društvu. Društvu ogrezlom u dekadenciji, dosadi i sveopštoj nezainteresovanosti za sve. Zar ne vidite da smo postali čudovišta? Pohlepna stoka koja samo na jebačinu misli, ljudi pokušavaju da žive jebeni Američki san. Gde god da se okrenem, vidim to. Amerika. Klinkice cirka pet dina mlađe od mene glume ribe, puće se i sviraju kožnu frulu, dečurlija koja još nije ni iz nanulica izašla glumi mafiju, a izgleda da 80 % populacije pati od alkoholizma... Globalnu kleptomaniju i otimačinu da ne pominjem. Eklektični lopovi vladaju, bogate se, a siromašni postaju, o bede još siromašniji. Ali, ovo neće da napravi promenu. Ovo je samo jedan mali tekst, ideja...
...Ali vas, baš briga za to, zar ne?
Nadam se da će Melki jednoga dana postati naš lični diktator... E onda ćete da vidite...
Spomenik ljudske "ad infinitum" gluposti.
Pored raspevane Ciganke,koja se šeretski osmehuje,najčešći motiv na slikama- reprodukcijama koje su masovno punila stanove 80-tih godina prošlog veka barabar sa "kombinovanim" sobama.
Svi gobleni u gipsanim ramovima-bilo Vilerovi ili oni "za Vašu-praktična-žena-uradi -sama-razbibrigu" su odloženi u šifonjere, ustupivši mesto ovom spomeniku kičeraja, pred kojim bi mogli da se mole svi poklonici kiča celog sveta.
Uplakana deca u ritama, musava ili grčevito stežući ogrebana kolenca gledaju sa jeftinih kopija u još jeftinijim plastikanerskim ramovima iz predsoblja (čim gost uđe, da se vidi da se u toj kući daju pare za umetnos' ), iznad kreveta prekrivenih ćebadima sa motivima mačića sa klupčetom ili rajske ptice.
Neretko su se ove "slike" kupovale na metar, pa "kad je bal-nek' je na vodi"-uzme se po 3-4 komada, a Ciganka gratis.
Ono što je posebno uočljivo na tim zidnim užasima su bistre, ogromne dečije suze, koje lipte u potocima niz bucmaste dečije obraze.Što više suza- to se slika bolje prodavala.
Najava kraja masne i besplatne sreće, rasipnički trošene unapred.
Pandan izreci praviti se toša, rečenica upućena liku koji se ne libi da pokaže sve svoje vozačke sposobnosti i umetnost manijakalnog upravljanja motornim vozilom.
Ponosni otac:
- Evo ti sine, tata ti kupio nov R1! Ali nemoj da se praviš toše!
Zabrinuta majka:
- Ju! Si ti normalan? Pa je l' znaš šta si sad uradio? O bože, kao da si slepcu dao snajper!
Ono što se neće ostvariti. Pustite sad Đokaru i te fazone, jedan u milion miliona. Neki kažu trudi se, veruj, nadaj se. Ok, i? Jesu nerealne, ali brate to mi je ipak životna želja.
Evo ja sam kao mali želeo da skinem mrak sa Pamelom, trudio sam se više nego Prljavi Inspektor Blaža i svi čuvari plaža u tome, verovao sam, nadao se, i? Ništa naravno. Mada možda ipak bude?... Da, u drugom životu! Nadam se!
Tako i 99,99% ljudi imaju životne želje koje se isto tako 99,99% neće ostvariti ni uz kakav uloženi trud, veru, nadu. Mislim na to da se bukvalno desi. Ne da se životna želja Šćepakadabre i Krnete Kanavara da budu fudbaleri ostvari. Ona i jeste ostvarena na neki način, ali ipak realno su više za Srbija Šume.
Uostalom tako sam i ja skinuo mrak sa nekom koja više liči na Srbija Šume nego na Pamelu. Eh moje životne želje.
Evo meni je uz pomoć velikog Dionysio trenutna životna želja da budem prisutan kada veliki umovi Dionis i Snoop budu blejali, jedan pio rajsko vino, drugi pušio rajski cvet i pričali. Samo pet minuta tog razgovora da čujem.
Definicija nije napisana za Mizantrophy. Oprosti Bruce.
Nešto što će i za sto hiljada godina(ako naravno budemo postojali kao narod) i dalje uzdizati Srbina iznad svih ostalih naroda i narodnosti, jer su, jelte, njegovi preci, dok su ostali varvarski narodi jeli rukama, obedovali zlatnim viljuškama na velelepnim srpskim dvorovima. Nije bitno to što su isti ti preci tj. njihovi potomci kasnije bili pokorovani skoro od svih evropskih naroda i sto je zemlja tih predaka vremenom toliko unazadovala, da od nje skoro nista nije ostalo. NE, to nije bitno, jer je nebeski srpski narod znao za viljuške dok su ostali(najcesce Švabe) jeli rukama, sto pokazuje koliko su oni ispod Srbina, ciji je beloglavi sup jeo zlatnom viljuškom. Nema veze to sto je taj isti Švaba kasnije napravio 80% automobila koji se voze u Srbiji. NE, viljuška je viljuška, jos zlatna. Ponos i dika. Nesto što ćemo im uvek nabijati na nos. Nešto što oni nikad neće moći da podnesu. Uvek će im u mislima biti ta zlatna viljuška, naročito dok se budu vozili najnovijim BMW-om ili letovali na Ibici. Nema drugi što Srbin imade.
Zbog veoma "visokih" brzina kojima se naši vozovi kreću, u skorije vreme će se brzine početi meriti u "Brzinama voza". Koliko "Brzina voza" osoba koristi dok se kreće, znači koliko se puta brže kreće od voza. Zbog ovako "vratolomnih" brzina kojima se naši vozovi kreću, veće su Vam šanse da će te se povrediti ako se sapletete dok hodate, nego ako iskočite kroz prozor voza u punoj brzini.
Vožnja biciklom - Deset brzina voza
Ubrzan ljudski hod - Pet brzina voza
Normalan ljudski hod - Tri brzine voza
Hod dede od 80 godina sa hodalicom - Brzina vozaVažna napomena: Brzine voza se u zavisnosti na geografski položaj razlikuju. Tako da "Brzina voza" u Srbiji, nije jednaka "Brzini voza" u Japanu.
Lik koji uspeva da smuva i najtvrđe ribe.
''Svaka ti čast, na koju foru si je smuvao?''
''Na foru carske vode. Pravi odnos sastojaka i op!''
''I, jel se rastopila?''
''Naravski.''
