Kašnjenje na sastanak može bit slučajnost ili stil života. Neki to rade zbog toga što su trapavi, a neki kašnjenjem šalju jasnu poruku o svojoj “posebnosti”. Iako neki smatraju da je “moderno” malo zakasniti, velika zakašnjenja govore o lenjosti, životne neuređenosti, neodgovornosti i nevaspitanju. Kako god bilo, onaj koji kasni mora da pruži bar neko umirujuće objašnjenje.
1-15 min.
Izvinjenje nije potrebno, pomenete “akademskih 15 min.” tako da svi ostali osete “auru akademskog zvanja” i dok lebde u prijatnim mislima potpuno zaborave na vas.
15-30 min.
Ako ima kiselo-nestrpljivih faca odgovrite facom “šta nije u redu ljudi?” i rečenicom: “Aha, mislili ste da sam vas zaboravio. E nisam, ko može VAS da zaboravi. Nije valjda da ste već počeli?”
30-45 min.
Teška artiljerija mora da radi. Ne čekate da vas nešto pitaju već vi počinjete sa pitanjima: “Kako su svi uspeli da stignu pored ovakve gužve? Šta sam zanimljivo propustio?” Oljagate gradsku i državnu vladu za nesređenost saobraćaja. Zahvalite se nebesima što ste ipak stigli i nadalje ćutite.
45-60 min.
Zahteva i fizičke pripreme. Raščupate kosu, pokvarite i razlabavite čvor od kravate, izvučete jedan okrajak košulje iz pantalona i “pobledite” ako možete. Objasnite panično, ali bez detalja, iznendanu bolest tetke i istovremeni kvar na automobilu. To bi trebalo da bude dovoljno.
Više od 60 min.
Ne morate ni da idete na sastanak. Verovatno se završio i bez vas.
Pošast koja je harala po svim živim kanalima pre nekoliko godina. Na sreću, sad je upokojena ( SOS kanal se i dalje nekako bori ). Televizijske stanice cu se odricale večernjeg termina za film, ili bilo kakvu drugu smislenu emisiju, da bi puštale muzičke spotove preko kojih bi išle poruke napaljenih gledalaca, i tako uzimale ogromne sume novca od ovaca, koje su, naravno, za šišanje.
1.Rezio, ne moj daste stoka, pusti te Sasu Matica. Sisajte ga grobari.
2. Majmune ne pismeni, jebo te Sasa Matic. Dejan Matic konza. Picke ganfurske.
Rezija: Bice obojica, samo vi saljite poruke :DDDDDDD
-------------------------
1. S verom u Boga, za kralja i otadzbinu. Nema krsta bez 3 prsta. Bog cuva Srbe. Ravna gora pobediti mora. Majku vam jebem balijsku i ustasku.
2. Kome ti majku? Jebala te Ravna gora. Tito je bio pametan kad vas je slao na Goli otok. Bog ne postoji.
Rezija: Reziju boli kurac da li Bog postoji ili ne, saljite poruke ;))).
------------------------
Nabildovan batica, 23 ( nisu godine, hehe), trazi ekstra ribu za povremene diskretne sastanke. Klinke, pederi, dopune, cim stop. Broj za pohotnu mamu 064*******.
Scena na kraju utakmice naše fudbalske reprezentacije.
Igrači se grle na terenu, a navijači guraju na izlazima.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Izraz, odnosno fraza, kojom se objašnjavaju dva potpuno suprotna i sukobljena stava.
- Osoba 1: Hoćeš li u bioskop?
- Osoba 2: Ma bioskop je njesra meni se ide na neku svirku.
- Osoba 1: U bre ja te teram na svadbu a ti bi na daću!
Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.
Trebale bi da navuku kupce da kupe proizvod, jer čim vide da je prva cifra manja, podsvjesno misle da je proizvod jeftiniji.
Međutim takve cijene kod mene izazivaju konta-efekat. Ja čim vidim takvu cijenu u glavi mi se javi misao kao da mi se trgovac obraća: "Ja sam pokvareni trgovac koji hoće da te namami ovakvim cijenama!" Na šta slijedi i moj mentalni odgovor: "E sad ti ga neću kupiti u inat!"
Tako, često izbjegnem kupovinu, osim ako mi je neki proizvod stvarno potreban.
Međutim, bez obzira na sve to, čak se i meni u prvom trenutku proizvodi sa takvim cijenama učine jeftinijim i potreban je jedan minimalni mentalni napor da bi čovjek sebi utuvio u glavu da je 39,99 evra zapravo 40 evra.
Taj napor je zanemarljiv, ali ipak postoji, i tako rastrojen čovjek, ili mentalno umoran, ladno doživljava cijenu od 39,99 evra, kao "30 i nešto" ili čak samo 30!!!
Pretvoreno u dinarsku protuvrijednost to bi iznosilo nekih 25-30 dinara.
Pa to je isto da mrtvom na kurac kondom staviš-ŠTA ĆE MU TO!!!???
Takav upaljač je sudbinski predodređen da ne dočeka da se plin istroši, il ga izgubimo il ga razbijemo. Ako i nekom igrom slučaja ostane kod nas do kraja, prije ćemo kupiti drugi, nego što ćemo se gnjaviti punjenjem ovog.
Ne kači se s njim. Tek što je izašao iz zatvora, upravo zbog buzdovana, poput tebe, koji mu je nešto odbrusio...Ili ne daj Bože marno devojku...Ćuti, pokrij se ušima, dok te još nije uzeo za zub, i udarao tvojom glavom, u njegovu pesnicu...ako me razumeš.
Jelte, u zatvoru je opasnije čak i od smrti, ležanje na stomaku...može da se desi da te u pola noći nešto ubode...ovako na leđima, bar ćeš se probuditi kad ti siledžija bude prepipavao unutrašnje organe, izazvan pre svega nejebicom, ali i mladom piletinom koja mu je došla na gajbu.
Ja: E brt, gde si, mogli smo na vops neki, nešto...
Ortak: Ne mogu, idem sa Kaćom, zvala me do nje, na kafu...
Ja: Kojom Kaćom?! Jesi ti normalan?! Ako odeš do nje nećeš se od nje vratiti... Pajvan Ljubo samo što je stigao u grad, a ti znaš da je do skoro ležao na leđima...nego ti ajde lepo sa mnom do Caje na pljesku i pivo, mani se ti nje...
Ortak: Taj rad?
Ja: Taj rad.
Fraza kojom na kulturan i krajnje prefinjen način sagovorniku dajemo do znanja da će njegove želje biti ispunjene samo ako nam se sagne i zaveže pertlu.
- Dragi ova tvoja nova sekretarica nema veze s vezom. Gora je od prošle.
- U pravu si draga, nema veze s vezom. Al' molila me je na koljenima za posao, nisam imao srca da je odbijem.
San snova svih onih muzičkih grupa čiji je osnovni cilj da se za Novaka ubiju ko bulje od alkohola, ali pritom i da zarade po koju kintu. Otandrljaju nešto od 21:00 do 22:30 i zabole ih patka. Posle toga se povuku u ilegalu, tj pomešaju sa sirotinjom rajom koja je platila kartu da ih sluša. Piće im je besplatno, jebiga takav dogovor sa gazdom. Tu je dovoljno da ih dve-tri cave prepoznaju da su upravo svirali na bini i uz malo sreće eto njih kako spavaju te cave dok udarni bend odbrojava poslednje sekunde. Zarade malo manje nego glavni bend, ali provedu se mnoogo bolje.
A: Sad nas zvali neki da sviramo u udarnom terminu, da prihvatimo, a?
B: Jesi lud, bolje kod Feđe u L00dnici da budemo sporedna uloga nego tamo glavni na sceni. Sećaš se prošlog Novaka, kako smo se odvalili...
A: Ma da, jebeš pare, nek se nose!
Prepoznaje se da je ovo stih molitve Očenaš, i naizgled stih k'o stih. Problem nastaje kada se permutuju reči, što lako može da se desi ako se ne vodi računa šta se priča, dok je izgovaramo po navici.
U jednom mlađem odeljenju osnovne škole, na času verske nastave, svaki učenik recituje:
Učenik: Oče naš koji si na nebesima... da bude i na nebu kao na zemlji...
Veroučitelj: Stani! Ned'o ti Bog da je na nebu k'o na zemlji! Kreni opet od početka.
Učenik: Pa rekao sam ispravno! Khm, Oče naš koji...
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna.
Npr:
Pu*ite mi kurac svi!
Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno.
ili:
Jebem ti ma*er u pičku rutavu!
Više uopšte ne liči na psovku.
Najbolji primer je možda:
Jebem li te u glavu tvoju štrok*vu, pa ti sv*šim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ.
Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?
U principu, efekat je sličan sakrivanju slona iza maslačka. Radi savršeno.
Uloguješ se. Biraš Jacksonville ili Houston, tamo je najviše "naših". Ulećeš na pogodan HighRollers sto za kojim su Dejan, Adil i Domagoj i sedaš između dva adolescenta iz Indonezije. Ovlašno pregledaš profile, svima je maksimum 1M+. Deljenje. Dogovaraš se sa našima. Folduješ. Folduješ. Elvis Singhbutra stalno ulaže svih 150000 i niko nema muda da ga prati pa mu dosadi i ode. Čekaš. Dva popa. Triling. Ulažeš sve. "Saću vam jebem majku." Kurac. Hasan ima full house. Ostalo hiljadu čipova. Dva keca. Ulažeš svih hiljadu. Hasan is all in. Check. Hasan blefirati. Dobio si 723455$. Srećan si. Odlaziš u prodavnicu i uzimaš jedan zidarac na recku.
Kada te aktivistkinja Jazas-a zaobiđe na ulici ne udelivši ti prvodecembarski kondom.
"A ovome na čelu piše da ne jebe, pa što da bacam..."
Rezervni igrač fudbalskog kluba za kojeg je čak i dobijanje šanse "na kašičicu" nedosanjan san. Igrač koji čitavog života trenira, trudi se, ponaša po pravilima, donosi vodu saigračima i ne buni se zbog toga ali jednostavno nema štofa za igru. Nije on taj. Večito biva zaboravljen i zapostavljen, pa čak i kada je pola igrača povređeno a pola pod suspenzijom nikako ne uspeva da malo oseti čar igre, uvek se nađe neko ko će pre njega da šutira "bubamaru" po travnatom pravougaoniku.
Zoran: Mogli bi Dekija malo da ubace, ceo život je u klubu a nikao da zaigra... Da nema dres mislili bi ljudi da je doktor ili pomoćni trener.
Mile: Zoki nema od ta posla ništa. Dobar je Deki ali on ti je više presedeo na našoj klupi nego Ferguson na Mančesterovoj...Možda bi i mogli da ga puste, gledao sam ga na treningu, nije loš igračić ali to je sad više postala stvar uroka. Čak sam čuo neke klince iz kraja da pričaju kako kad Deki bude ušao u igru, srušiće se istočna tribina a baš skoro vidim da je jedna greda popustila, nije za zajebanciju. Neka ga, nek sedi.
