Kada na trospratnu zgradu od pre 50 godina dodje bogati investitor i nakalemi jos 2 sprata, a onda posle par godina dodje novopeceni predsednik kucnog saveta i sa ortakom koji ima gradjevinsku firmu, preko svega drmne sebi dupleks i jos prosiri potkrovlje. Na kraju dodje MTS ili drugi mobilni operater i zalepi dve do tri antene - prijemnika, za bolji signal u kraju.

Надметање на највишем нивоу у алфа мужјак стилу. Кад вас пријатељи зову на пиво , а ви им кажете да идете сестри у посету... Настаје општа тишина која се карактерише као вид поштовања и жељења среће ортаку који иде да тестира изабраника своје сестре. Овај догађај са собом носи неколико неизбежних ствари :

- Гледање фудбалске утакмице
- По једно Лав пиво које се пијуцка током трајања утакмице
- Јебачко и споредно место у просторији где се гледа утакмица код зета. На споредном ( најчешће доста лош двосед ) се настањујете ви , док се на јебачком налази зет ( фотељчина тачно испред телевизора )
- Особа која заузима јебачко место има превласт , алфа мејл фазон ( наравно , у 99% случајева онај ко је домаћин заузима то место )
- Обавезно курчење зета како има неке ствари индиректно подјебавајући вас како их ви немате
- За крај , неизбежно супер снажно руковање у трајању од 2 минута уз осмех

nachin da shiroke narodne mase uz jednostavne pesme prezive dan, nachin da Brena i ostali "pevachi" zgrcu pare, kulturni trend dobrom delu omladine kome je bitno samo da je pesma pevljiva... Chesto je bitno samo da neshto drnda, a sad shta... 99% glupe pesme, a ostale su uglavnom plagijati. Velika industrija ali ima samo kvantitet. Pesme su za gledanje, a zbog preoptercenja trzishta loshi tekstopisci, glupi, ali lako shvatljivi tekstovi... Glumljenje zvezda, glamura... Takmichenje u tome ko ce vishe silikona da stavi i operacija da izvrshi.

Pored svega toga to je i povod da neki "urbani", "napredni" i evropski orjentisani, koji bar desetinu pesama znaju, kritikuju ovu cigansku, ali i kulturu vecine u nashoj zemlji, i podizu na pijedestal duplo vecu americhku komercijalu, tehno, hard rock, rap...

Po meni je sve to isto, u svakom zanru ima i dobrih i loshih pesama, sad u nekom vishe, u nekom manje, ali svuda se nadje dobra pesma ako se ne slushaju sa predrasudama.

Eklatantan dokaz kako britanska filmsko-serijska ostvarenja ne moraju da odskaču od umetničkog kvaliteta latino ili turskih serija, te da mogu biti u klasi kao i naše serije po romanima Mir-Jam (Ketrin Kukson, štaviše, i jeste neka engleska Mir-Jam, samo što je doživela duboku starost, što je bilo dovoljno da dobije zvanje "Lady").
BK TV je prikazivala dotične vikend-filmove 1997-99 i oni su stekli veliku popularnost: pritom prikazujući potpuno istu tematiku kao i analogne latino i turske serije: samo nešto drugačije stilizovane- naime, radilo se o ljudima iz niže i srednje klase koji pokazuju kako je ljubav jača od svih socijalnih razlika, te uspevaju da ostvare ljubav sa mnogobrojnim momcima i devojkama iz više/plemićke klase, koje porodica odbacuje, čime oni stiču status svojevrsnih "pepeljuga". Čak se događa i da neko od tih iz "ugnjetene klase", zbog ljubavi, ubije nekog od roditelja svoje ljubljene/svog ljubljenog.

Главни јунак у 99 од 100 филмова . Најчешће има 20 кила са креветом , слабашан, и болује од 20 неоткривених болести. Када Господар његовог оца неким случајем добије трипер шегртов син додирне господаров мач и одједном постане Конан. Узима господарову целокупну опрему и у мозак му се програмирају нови нинџа потези Најјачи ,најљепши , купа се ладном водом у јануару и после изађе го са својим новопеченим мишићима и све га цуре воле. На крају постане племенити витез отац му умире сви му умиру,и он на крају покушава да освети фамилију,коју је неки клошар побио... Убија тог клошара и док му у глави одјекује очев глас како никада не треба мјешати алкохол,он узима катапулт и испаљује га себи у главу. Постоји и друга верзија краја филма, у коме он узима најлепшу девицу из краљевства, и после испуњеног задатка спашавања света од немилосрдних аждајја и негативаца постане краљ ... И тако је свршио Сер Валдимир од Борче Греде

Prazan prostor sa strane pored pisanog, ili štampanog teksta, koji je kao stvoren da čitalac zabeleži trenutne utiske o pročitanom, mada se, neretko, koristi za zapisivanje najneočekivanijih misli( u odnosu na glavni tekst), crtanje probodenih srca, izvođenje računskih operacija, pisanje šifrovanih poruka, probadanje zaoštrenim olovkama, čišćenje vrhova od nakupljenog mastila i sl.
Pored recepata za sitne kolače, preostalog duga za kola, slikovitog opisa šta bi mu(joj) radio(la), mogu se pronaći imena bivših, želje za budućim, i još sijaset drugih koještarija, koje niste mogli da očekujete ni u ludilu. Međutim, moj favorit je jedna univerzalna reč koju ćete pronaći u skoro 99 posto slučajeva: DOVDE.
Da li inventivni čitalac želi da kaže da je DOVDE pročitao, ili da je DOVDE 6,7 centimetara od vrha strane, ili da je DOVDE izbrojao 254879 samoglasnika, ili je DOVDE putovao vozom, kada je prošli put išao na more, ili je od kuhinje DOVDE 8 koraka, ili...ne znam. Siguran sam samo da je DOVDE, redovan stanovnik svake margine.

Uglavnom student koji je posao dobio preko omladinske zadruge (koja mu i od te crkavice koju zaradi uzme 30, 40%). Najčešće stoji na jako prometnom mestu, po mogućstvu na raskrsnici ili izlazu iz pasaža. Deli papiriće različitih veličina na kojima se reklamiraju škole stranih jezika, kursevi rada na računaru, garderoba, donji veš, čarape i naočare za sunce za male pare. Samu ideju deljenja flajera dobio je neko ko se marketingu učio iz stripa "Alan Ford" a o uzaludnosti ovakvog načina reklamiranja govori i činjenica da 99% flajera završi u obližnjoj kanti za otpadke. Jedina prednost ovakve reklame je što je daleko manje ponižavajuća od izigravanja čoveka-sendviča.

Ulični delioci flajera mogu biti navalentni i puni entuzijazma pa vas praktično jure da uzmete tu reklamu koja će vam promeniti život. Iskusniji su obično letargični i mlitavo drže flajer navaljeni na zid. Ima i lukavih, koji sami izruče sve u prvi kontejner pa odu negde na pivo. Mada takvi obično ne ostanu dugo na ovom poslu.

Neke matore tike koje su u našem vlasništvu par godina, sportske neke obično, u kojima smo najviše sranja doživeli, a i izbegli. I dalje se drže!

Jedna od najgorih floskula ikad rečena. Vezana je za bilo koju veću poslovnu organizaciju: klubovi, korporacije... Trebala bi ti pobuditi najljepše, najplemenitije osjećaje. Uvjeriti te da pripadaš nečem većem, netko tko će biti u uz tebe u dobru i zlu, dati ti očinski savjet kada ti zatreba i u privatnom životu. Uglavnom, koristi se s ciljem da se ostvari sinergijski učinak među pripadnicima zajednice.

Osim što je riječ o običnom marketingu, to jest, propagandi, pretpostavlja se da obitelj ima pozitivan predznak.
Pretpostavlja se...
99 posto obitelji je disfunkcionalno. Ono kako te obitelj može namagarčiti, to nitko ne može. Ne možeš ih ni izbaciti iz svog života jer ti stvaraju krivnju i podsjećaju te na svo zajedničko vrijeme koje ste proveli skupa. Evociraju ti lijepe uspomene kojih i mora biti unutar svih tih trauma i sranja koja su ti se događala. Najgore je od svega što na kraju i ti nesvjesno pokupiš one obrasce ponašanja koje si zamjerao svojim roditeljima.

Idealan prirucnik za pisanje algoritama.

Često se javlja prilikom nepristojne ponude, ponude na koju ne možete pristati ako u obzir uzmete vaša moralna načela i kodekse. Ipak, postoji mogućnost zaboravljanja na poštenje i ponos, ako iz iste možete izvući neku korist. Tada se bacamo u dilemu, da li popustiti i srušiti sopstvena pravila, ili ostati dostojan sebe, i oduprijeti se. Linija je veoma tanka. Linija, kako u vezi same odluke, tako i u vezi vašeg reagovanja u zavisnosti od toga šta ste odlučili.
Obično, ako pristanete, reagujete mirno i normalno, sa potvrdnim usklikom. Ako ne pristanete, ponuđač u 99.9% slučajeva postaje predmet Vašeg vrijeđanja. Koristite se frazama koje brane Vašu ličnost, govoreći da nikad ne bi pristali na takvo nešto, iščuđavajući se kako mu je tako nešto uopšte i palo na pamet, nesvjesni toga da ste do prije nekoliko trenutaka glavu razbijali o tome da li pristati ili ne. Kad već niste, koristite priliku da popravite sagovornikovu sliku o vama.

Уређај за самопраћење избачен на тржиште крајем прошле године од стране (погоди чије) америчке компаније Фитбит. То мало говно направљено је тако да може да се закачи на било који дeо одеће и да одатле прати сваки ваш и најмањи покрет (чак и најмањи трзај док спавате) и податке о томе шаље на Интернет. Касније се од тих података могу правити графикони који исказују све ваше мицаје у току дана/недеље/месеца/године...живота, као и колико сте калорија утрошили за сваки од њих. Онда то све заједно можете разменити и упоређивати са пријатељима који такође имају Малог Брата, да би тачно знали да ли сви заједно чините довољан број корака у животу.

Izraz upozorenja koji bi trebao većini prevashodno muških pripadnika našeg (srpskog) naroda da stoji na vidnom mestu.

Кусур који уредно очекујем да добијем када нешто купим код оних са Телешоп ценама.

Podjebavajuće pitanje upućeno sagovorniku, posle njegovog nepovezanog izlaganja.

to je ona mala slicica koju koristimo na internet forumima(i na vukajliji:)) koja bi kao trebala da predstavlja nase psiho-fizicko stanje.

Flasa viskija za doktorov trud.Sto bolji,to manje cekate na dijagnozu.

Stvar sa kojom svakodnevno živimo i koja nam je potpuno uobičajna. Svakog dana odete na net, skinete nekoliko pesama. Izađete iz kuće prebacite drugu pesme preko blututa. Vratite se kući, upalite plazmu i gledate prenos utakmice sa drugog kontinenta u HD rezoluciji. Posle utakmice odigrate omiljeni MMORPG sa hiljadama igrača iz celog sveta. Zvoni vam mobilni telefon. Drug vas zove da gledate Avatara u 3D. Dok prekidate 3G poziv, razmišljate koji film da stavite na torent. Setili ste se. Malteški soko. Film iz četrdesetih. Klasika. Dosta je ovih novih gluposti. Vraćate se iz bioskopa. Setili ste se defke za vukajliju. Uzimate mobilni telefon i preko wi-fi konekcije postavljate definiciju na sajt.

Kupovina svega na kilo ili metar. Neizlečiva bolest svih skorojevića.

Tuđica, u mnogo većoj upotrebi od našeg sinonima slučajnost. Zapravo izraz slučajnost se koristi za događaje koje smatramo zaista slučajnim (Oh, kakva slučajnost!), a koincidencija za događaje koje ne smatramo baš slučajnim pa stoga upotrebljavamo ironičan izraz koincidencija (Ooo, kakva koincidencija!).