Priča se da je stvorio Vukajliju za 7 dana.

Vekovni izraz za najcesce osobu zenske populacije koja ima krive noge na spolja. Kada se pogleda sa malo vece udaljenosti, a da pri tom ona nosi kratku suknju ili sorc, moze se jasno videti da njene moge imaju liniju kao da je ona upravo sisla sa bureta tj. ostaju u skoro identicnom polozaju kao da se ono nalazi jos uvek izmedju njenih nogu...

To je kada odes na more i umesto sunca ,uzivas u sivim i odvratnim kisnim danima,sedis u kuci i posmatras kako crni oblaci prelecu iznad plaza,a nemas drustvo sa kojim bi mogao da se napijes kao covek i da te boli kurac .
Svi znaju da nema nista gore od kise na moru,zato sto se temperatur spusti,dosadno je i ako nemas drustvo,odlicno za samoubistvo....

Rečenica koju najčešće izgovaraju kolekcionari kad kažu koliko su platili neku starudiju koja nikom normalnom ne vredi ni žutu banku.

'Epitet' koji obajašnjava savršenu normalnost i ljudskost osobe muslimanske veroispovesti, posmatrane očima prosečnog Srbina pravoslavca.

Sinonim za mali.

Ljudi koji su nastanjeni u oblasti crnogorskog primorja.

Pločice od poda skoro do plafona, limena hauba sa crnim staklom ispred vas, na drvenom rafu iza stoji radio-kasetofon sa kog se čuje neki zidarski hit, desno od njega svež hleb a u gajbi u uglu desetak čaša jogurta.
Iz prostorije iza u kojoj se peče pečenje po narudžbini izlazi biće slilčno Milogledu Blafu (oznojeni čovek-bure sa brkovima i umazanom keceljom) i pita ,, Šta ćeš, komšija ? " dok otresa jednu o drugu ručerde i maša se špahtlolikog sekača za burek koji se na iskrivljenoj plehanoj površini sija kao zlato. Drugog nema i ne treba. Samo taj sa sirom..
,, Četvrtinu i dve mekike."
Zato što tamo još ima sveže mekike a to je ujedno i kraj celokupnog repertoara socijalističke pekare.
To da l si ti sposoban da pojedeš sve to, nema veze, tu rast cena kasni za ostalim ,,pekarama".
Sedeti unutra (na jedinoj, metalnoj stolici) je užitak za sebe, mada ko još sedi u pekari.

Lik koji je od batina toliko poplaveo da su ga jedva identifikovali.

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k'o vola ga upreg'o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat'rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način - POBEG'O JE! Od bede i sirotinje je utek'o, spasio se. Vojska mu je bila spas - spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš'o da se javi u kasarnu.

U vojsci je zapeo k'o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.

Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.

Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi...

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.

Ko nije pit'o nije ni dobio...

Narodnjak najgore vrste karakterisan visokofrekventnim kricima,egzotičnim instrumentima proizvedenih na Jamahinoj klavijaturi i zvucima iz faune.Epitom mikrofona užasa.Vrsta ovakve umetnosti je dobila naziv po mestu na kome se najčešće (i najjače) čuje,po svadbarskim šatorima na granici ili u dijaspori.Vrsta muzike je toliko unikatna da samo pravi poznavalac takvog načina života može da je shvati i da se poistoveti sa njom,i to samo kada je u pijanom stanju.

Obično je sve to propraćeno mirisom polukremiranog pečenja,baruta iz pištolja,stondiranom masom,stonim đipačama i letenjem identifikovanih i neidentifikovanih letećih objekata po mestu događaja - sve to kako bi doživljaj bio jači.Neki kažu da je šatorac proizvod situacije,a drugi da je situacija proizvod šatorca; u svakom slučaju je prisutan,i iako je neslušljiv laičkom uhu,pri mešavini sa razblaženim etanolom je ravan Joe Cocker-u.Harmonija i sklad pesme rastu proporcionalno sa čašama (poželjno litarskim,naravno,ispijenih) pića.

Unikatnost ove vrste muzike je u tome što nije svakodnevna pojava (mada ima i izuzetaka kod ljudi kod kojih je svadba stalno u glavi,a sve se to manifestuje kroz zvučnike Juga ili Lade dotične osobe),i stoga je doživljaj koji se pamti jer je efekat umnogome kvalitativno sličan onome kao u droge.

Podižu metaforu na sasvim novi nivo!!!

Priča sa poukom je uglavnom kratka priče jednostavne i razumljive sadržine iz koje čitaoci izvlače raznolike životne pouke na osnovu iskustava junaka priče.

Rakija koja nije dovoljno ''odležala''.

Ono sto nasi voljeni roditelji nama svakog dana priredjuju pred drustvom

Rajkovački čelik. Zver ogromnih razmera, sa nogom ko dve tvoje, i šakom koja se po čvrstini i krutosti meri sa karoserijom peglice. On konju iz udarca lomi dva rebra i obara ga u nesvest, a volu kad povuče rep sa njim izleti ceo kičmeni stub. Život je proveo kao fizikalac i poljoprivrednik, a Holcimove džakove cementa baca kako mu duša iska. Nije kršten, što direktno znači da, u slučaju da ti se on ispreči na putu, odmah pristupiš stilu bežanja bež'te noge, posra vas guzica. Nema ženu, jer ju je sahranio iza kuće prvi put kad je zucnula, pa je zato prešao na radodaljke koje posle odnosa sa njim, tri dana hodaju kao da su jahale bure. Prepoznatljiv je po zadrigloj bradi i ogromnom torzou.
Da, on postoji, ali nikako ne želiš da ga vidiš jer ako uđeš na njegovu teritoriju tu ćeš da ostaneš kao mrlja Cecine trule višnje.

Pojava koja se javlja uporedo sa nekom krizom. U Srbiji to je period od četvrt veka.
Ovo se najbolje vidi u primeru kada se deterdžent za sudove koji je pri kraju pomeša sa vodom kako bi, jelte isti trajao malo duže.

Moj ćale, tvoj ćale, njen ćale. Njihov otac, naš babo. A i ti ćeš jednog dana biti stari as, čekaj samo da zađeš u četrdesete, kad omatoriš i budeš imao klinca tinejdžera. Stari as je bogotac svakog zanata, od njega možeš sve naučiti al ti njega nikako. On je sam zidao kuću u kojoj sada živiš, pazi, sam, i to ciglu po ciglu. On je sam nosio bure nafte od 200 litara sa drugog na prvi sprati kad je sve prosuo time se dičio. On je zarađivao sam za sebe, ujutru posao, na posao naravno apencom, poslepodne teren, trčao je kao Forest Gamp, a uveče kafana i žene. Boem, njemu je Toma pevao za stolom, on sebe doživljava kao ramba. Ali i jeste bio u tvojim godinama, furao je gradom sa svojim duštvom... Harao je gradom. Matorac koji je sve preživeo, te sve zna, u svemu ima crni pojas. Roditelj. On je išao pocepanih patika u grad, al je ipak jebao, on je jednostavno tvoj matori, tvoj stari as.

Nekada davno, dlakavost kod muškaraca je bila visokocenjeni fenomen, i najveći ljubavnici su bili oni, koji su neodoljivo podsecali po svojoj rutavosti, na prelazni oblik majmuna i čoveka. E onda se pojavio Darko Kostić. Muškarci su odlučili da skinu svoj "Sirogojno džemper" sa ledja, pokose sve dlakave površine sa sebe, i na kraju, predeo oko " stuba muškosti". Prvi susret hladnog metala makaza ili brijača sa nežnom kožom nevinih jajašaca, dovodi do izuzetno negativnih reakcija, koje se manifestuju u vidu osipa i nesnosnog svraba. Najgori se osećaj par dana posle kosidbe, kad nove dlačice krenu da rastu. To je trenutak kad proklinjete rodjenog ćaleta, zašto ga nije u lavabo istresao, već vas napravio da se mučite sa ovakvim banalnostima u životu.