- Zoki, zar ne misliš da vam je bilo dosta za večeras? Ovo vam je sedma tura, a već dve nedelje pijete na crtu.
- Konobar, nije tvoje da misliš nego otvaraj pivo i pojačaj taj krš od televizora, počinje mi utakmica.
- Dobro, samo kažem, ali nemojte da opet lupate po kafani ako naši izgube, svaku razbijenu čašu meni odbijaju od plate - odgovori konobar dok je spuštao glavu.
- Što gledaš to, Zoki? Samo ćemo se opet nervirati - dobaci Zokijev prijatelj Vule.
- Vule, nemoj i ti da me nerviraš nego ćuti i gledaj.
Nakon ovih reči dva puta se začu svima dobro poznati zvuk otvaranja piva i konobar Srle je stavio otvorene flaše ispred Zokija i Vuleta koji su se pridržavali za šank. Ubrzo zatim, Srle je pojačao zvuk na televizoru na kome se začuo zvuk sudijske pištaljke koji je označio početak fudbalske utakmice.
- Vidi ove mamlaze, nemaju pojma, ne znaju da šutnu loptu, imaju dve leve noge! - Zoki je ljutito komentarisao svaku grešku igrača tima za koji je navijao.
- A vi bi kao mogli bolje? - dobacio je konobar kome je dosadilo da trpi ovo društvo samo zato što su dobri sa vlasnikom kafane u kojoj radi.
- Da, mi bi mogli bolje! - besno odgovori Zoki, busajući se u grudi.
- Ne može to tek tako - reče Srle rešen da se ovog puta ne povuče - Ti igrači treniraju po deset godina, neki i duže, a vi poslednjih deset godina pijete ovde za šankom.
- Nemaš ti pojma. Ti si samo konobar - odgovori Zoki podrugljivo.
Srle je uzeo vazduh i spremio se da odgovori na ovaj "argument", ali pre nego što je uspeo izusti reč, tišinu je prekinuo zvuk sudijske pištaljke koji se ponovo začuo na pojačanom televizoru. Tim za koji je Zoki iz nekog razloga navijao, iako ga ne podnosi, primio je gol.
- Vidi ovog kljakavog mamlaza! To bi Brando odbranio! - reče Zoki najljučim tonom do sad.
- Zoki, Brando nije stvaran, on je samo lik iz serije "Srećni Ljudi" - reče Vule koga je piće polako stizalo.
- Šta ti znaš? Slušaj mene. Nije Brando lik iz "Srećnih Ljudi", nego iz "Boljeg Života" - spremno uzvrati Zoki.
- Jeste, Zoki, upravu si - reče Vule uvidevši svoju grešku - Da znaš da bi mi stvarno bolje igrali od ovih mamlaza sa dve leve noge.
- Da znaš da ćemo to i da uradimo. - reče Zoki kao da je samo čekao da ga neko podrži - Ti beše još imaš onaj pajser u gepeku?
- Da.
- Odlično, ja imam onu moju bejzbolku ispod sedišta. Samo, neće biti dovoljno - reče Zoki sebi u bradu - Znam, ići ćemo po Čedu, on ima utoku.
- A možemo da svratimo i po Voju, on će nam čuvati leđa. - reče Vule srećan što doprinosi razgovoru. Sada je već bio pod vidnim uticajem alkohola.
Dok su ulazili na stadion na kome se održavala utakmica, izgledali su toliko razjareni da se niko od obezbeđenja nije usudio da ih zaustavi.
Sve oči su bile uprte u njih kada su kročili na travu. Zoki se tada zaustavi na tren i reče:
- Umalo da zaboravim. Treba da mi stigne pošiljka iz inostranstva. Koji je ono danas dan?
- Peti oktobar - reče Čeda dok je udarao sudiju drškom od pištolja u glavu.
Osoba s kojom ne možete progovoriti dvije normalne riječi kako treba. Kod njega je šala zakon broj 1.
-De si, brate, nisam te vidio 100 godina?!
-Eee, tu sam, malo ganjam koke, zaboravio sam na vas pajdaše.
-Pa ima li šta na belegiju?
-Ma joj, jedna me cura ono pravo zeza. Prošla je kroz moje srce k'o krava kroz žito. Razvalila me.
-Hahaha. Joj, brate, kralj si. Nego, kako fax?
-Dobro je, hvala Bogu, ne miče s mjesta.
-Ozbiljno, kako ocjene? Hoćeš očistit?
-Ma očistila je mama sve, sine, znaš kako žena radi. Mete k'o luda.
-Mene se uhvatio zezat. Jesi duhovit.
-Misliš kasperast?
-Nema od tebe hljeba, kako ja vidim. Mora da si pao sve što se moglo past.
-Ma mrze me profesori. Onaj Fazla me neki dan istjera s predavanja, a samo sam mu rekao da postoji i masivna sila. Čuj lika, kaže ne postoji ta sila. A je l' tako da ima? Ono, sila od mase. Masivna, 'ebem je.
-Ma nema, u pravu je čo'jek.
-Ma veze vi nemate. Ima bre da je ja izmislim.
-Idi bre begaj.
-Ajd idem sad, brate. Čuvaj se. Ne daj na sebe, samo pod sebe.
Izraz koji se obično koristi za osobu koja je dobre duše i svima hoće da udovolji, te svi s njim brišu patos.
Aca: Oo, gde si tebra nema te 100 godina jebote. Šta ima novo, gde je Džoni, jel se oženio, skinuo kilažu? Kada smo se videli poslednji put sećam se im'o preko 130 kg.Nemanja: Batice ne znam šta da ti kažem, kod mene sve po starom znaš ti mene, platim ravu i nema glava te boli, a Džoni je poseban tip. Postao porodičan čo'ek, nego mi ga žao maćori, od kad se oženio post'o džoger.
Aca: Ne seri brate da poč'o da džogira, auu jebote pa gde će on sa 130 kila majko mila!?Nemanja: Tebreks, koji ti je kakvo crno trčanje si lud, od kad se oženio za onu njegovu rospiju poč'o da obavlja i ženske poslove po kući, eno ga živi sa trudnom ženom i taštom, brišu patos s njim, užas brate, da sam na njegovom mestu rokn'o bih se bez razmišljanja.
*Aca: Auu, jebem ti život usrani a bio mnogo kul lik.
Orkestar malih nemuštih muzičara koji remete harmoniju tišine vašeg stana. Njihov jezik je jezik praznog hoda zvuka, razumijete ga tek kada ste opušteni, izdušeni, isključeni. Jer vaše stresom izmučeno tijelo, isprobadano iglama riječi, događaja, predstava, sjećanja, ne poznaje vrijeme bez napona koji će proizvesti elektricitet u njihovom mozgu.
Tik - tak, tik - tak. Ne bomboni, sat. Udara sekundara, broji svaki tren. Kako je njoj samo dosadno. Tup, tup. Kapljice, voda koja se lijeno skuplja na obodu slavine i onda zasuzi udarajući u lim. Tup. I tu čeka da ispari ili da neko odvrne zupčanik pa da se kohezijom udruži sa ostalim milionima molekula vode i odmili pravo u kanalizaciju. Av, av. Av. Av. Džukci pod mojim prozorom ne laju, ne reže, oni komentarišu. Svaki zvuk iz njihove vilice je isti, monoton, harmonično osilujući do u beskonačnost. Av, av. Tup. Tak - tik. Tak. Ššššššš. Počinje kiša. Sporo, sitno i konstantno. Zvučna podloga. Bas. Zvring, zvring, zvring. Stara 'Iskra' se javlja sa stočića. Zaboravljena, od pojave mobilnih telefona nevažna. Koristi je samo tetka Ljilja, a ta nikad ne spušta slušalicu, čeka da odzvoni do kraja. Onda pozove opet. Pa još jednom, za svaki slučaj. Zvring, sa zvučnim, odzvanjajućim 'g'. Tup. Taka tika. Zvring. Bat koraka pod prozorom. Kiša i dalje rominja. Šššššššššššš. Klap klap klap. Neki zamrljan razgovor. Šu-šu-šu. Šuškanje, šaputanje. Cmok. Taze zaljubljeni koji i dalje vjeruju da su poljupci na kiši osnova romantike.Ššššššš. Av. Hihihi. Cmok. Zvriiing. Tik tak. Tik tak. Klap klap. Udaljavaju se. Tup. Tup. Av av av. Zvriiiing. Tika-taka tika-taka. Ššššššššššššš.....
Ma jebo to.
Flop! Fap fap fap.
Rečenica koja označava logičan i neprekidan niz.
Sve sile univerzuma spojene da omoguće dešavanje tog događaja.
Bez grešaka, spoljnjeg uplitanja u izvesnost. Prepuštanje talasima sudbine.
- Pre 3 godine odradio neki biznis plan sa Živoradom, i sjebo me čo'ek!
- Šta je bilo?
- Retard me nagovorio da opljačkamo policijsku stanicu! Eeej, policiju!
- I onda?
- Ništa. Pristao sam posle malo nećkanja. Navalio on k'o mutav...
- I šta je posle bilo?
- Dogovrimo se mi i sve to. Krenemo u akciju. I tako, jedna stvar vodila drugoj...i poslednje čega se sećam je paranje čmarnog koluta policijskim pendrekom. Onda su me oni u zatvoru karali u oko - vidiš da sad nosim ovo stakeno! Pu, jebem ti život. Namagarčio me k'o konja!--------
- Jesmo jebali buljašima majku prošle godine! 'Oćemo li i ove?!
- Naravno...
- Nego, nisam primetio da si ti bio aktivan u bijenju. U čemu je bio problem?
- Pa, znaš...
- Šta?
- Pre toga sam upoznao jednog od njih. Malo smo pričali i svideo mi se momak. Nakon par pića i lepih reči, jedna stvar vodila drugoj...
- I?
- I izlečena mi je višegodišnja nesanica. Zaspali smo odma' iza neke zgrade.
Mali prilog danima pred nama
1. GLASAČ APSTINENT – kako glasač a apstinent? Lepo, to je onaj kome se ''još nije rodio'' neko vredan glasa, niko mu ne valja, razočaran je u sve i jednostavno ne vidi kako će mu se život promeniti ako pobedi ovaj ili onaj. Ovaj glasač ili ne glasa ili ipak izađe i bukvalno u poslednji tren odluči šta će da uradi sa svojim listićem. Ovaj glasač je omiljena meta pretendenata na vlast.
2. GLASAČ DRKOŠ – popularni ''inadžija'' koji jednostavno voli da mrzi (ili mrzi da voli) upravo onoga ko je trenutno naj(ne)popularniji. Teška osoba sa kojom ni okolina ni pretendenti na vlast ne znaju šta će ni kako mu prići. Svakako jedan od najopasnijih igrača na ‘’mreži’’.
3. GLASAČ VLASTI – glasač koji uvek glasa onog ko je trenutno najjači a kad ovaj izgubi odmah se prilepi njegovom nasledniku i svim srcem ga podržava. Popularni preletači vole da se osećaju delom pobedničkog tima pa makar u istom bili teška ilegala. Ova kategorija je najsimpatičnija onome ko je već na vlasti – preostaje mu samo da istu i zadrži.
4. GLASAČ VOJNIK – sitni profiter, zadnja rupa na svirali, IT (aj' ti) stručnjak: za lepljenje plakata, komentarisanje na netu, popisivanje onih drugih, deljenje upaljača, sendviča, kalendara i sl. a sve u nadi da će se ogrebati o neku siću kad njegovi pregaze konkurenciju. Siguran glasač, čuvar kutija, lajavac i svađalac, kako na ulici tako i na netu.
5. GLASAČ PLAĆENIK – kako mu i ime kaže ovaj glasač ima precizno određen cilj (obećanje) i strasno nastupa (a kako i ne bi) svestan da mu u slučaju pobede sleduje neko narodski rečeno nameštenje; ide uvek uz one koji mu ponude više i omiljen je među svima... koji ga ubede da se preobuče. Ovaj takozvani ‘’pas glasanja’’ naravno nema nikakvu ideologiju ni veru, ne zaglupljuje se stranačkom disciplinom i sličnim glupostima (idemo levo... ili desno; jesmo li ono za ili protiv; jeli, bre, je l' ovoga treba da pljujemo ili je sad kao šatro popularan?) i to čak i ne krije mnogo. Jedan od onih za koga gotovo bez zadrške možemo reći da zna za šta glasa.
6. GLASAČ PO UVERENJU – ozbiljan, strastan glasač, vernik partije i njenih načela; kod njega se tačno zna šta je levo a šta desno i tu nema mesta kompromisima i kalkulacijama. Ovog glasača i ne treba mnogo ubeđivati i stranačka vrhuška ga izuzetno ceni zbog ovoga. Naravno, zbog čvrstih uverenja ovaj glasač neretko ima dosta problema u porodici, sa kolegama, u kafani... o društvenim mrežama da i ne govorimo, ali, ne prodaje veru za večeru tek tako.
7. GLASAČ OZBILJAN IGRAČ – ozbiljan glasač koji glasa samo zato da bude viđen kako to radi, ali, u stvari, on je taj koji će zaista imati ozbiljnu korist od krajnjeg rezultata; mnogo toga ovaj glasač stavlja na kocku, ali i mnogo dobija i slobodno se može reći da ovaj glasač zna šta radi. Mnogi poslovi i šeme, i podela / dodela ozbiljnijih radnih mesta (nameštenja) idu preko ovog glasača tako da je u svom (stranačkom) okruženju rado viđen. Ovaj glasač rado viče piće / pečenje, kešira gorivo, završava poslove za sve gorenavedene glasače ali kako mu se to (uglavnom) vraća sa kamatom ovaj ozbiljan glasač (pardon, igrač) ne brine mnogo.
8. GLASAČ VOĐA – najviši na lestvici, neretko prošao većinu ranije navedenih glasačkih faza, najhvaljeniji i najpsovaniji, omiljen i omražen istovremeno, ovaj glasač je večito na meti svih; njega ‘’mrze a ipak mu se dive’’. Uvek na oprezu, uvek u bezbrojnim kalkulacijama sa svojom a neretko i protivničkom vojskom, jedini za koga sa sigurnošću možemo reći da nikad ne menja dres… svoj.
Promašena tema prilikom bilo kog vida pisane ili usmene komunikacije.
Može svakome da se desi.
Može svugde da se desi.
Ukratko: Zaluta čovek.
Razgovor za posao:
- Recite mi nešto o sebi
- Pa šta da kažem? Ja sam evropski čo’ek svetskih svatanja. Volim da popijem pokoju, ali umereno. Ne bijem ženu, osim ako ne zasluži. Sve u granicama normale. Retko se potučem, ali samo kad puno pijem. Ili kad me neko iznervira.------------------------------------------------------------------------------------------------
Žena kritikuje muža:
- Samo da ti kažem
- Šta da mi kažeš? Svaki put kad hoću da ti kažem nešto ovako važno, ti promeniš temu! To me stvarno nervira.
- Ok, ženo, reći ćeš mi - pustiću te, ali ovo je stvarno bitno. Jeste da je offtopic, ali moram da ti kažem
- Šta je toliko bitno?
- Mislim da ti nešto gori u kuhinji
- Šta? Joj, jebem ti - ručak!! Pa što ne reče ranije!
- Pa nisam smeo da menjam temu------------------------------------------------------------------------------------------------
Čitulja:
Dragi rođaci, obaveštavam vas da je umrla naša Mara.
Sahrana će biti u petak na Novom groblju.
Prodajem Yugo 45, ko nov, ima zimske gume i nov komplet za prvu pomoć.
Prodajem i tanjiraču, očuvana, 6 sezona tanjirano njome.------------------------------------------------------------------------------------------------
Primeri iz popunjenih formulara:
Bračno stanje: Nezgodno
Završena škola: Jedva, dvaput ponavljo
Seksualna orijentacija: Normalan
Gladuješ. Nisi planirao da dozvoliš mislima da odlutaju u tom pravcu, ali nagon je veoma neprijatna i nametljiva činjenica. Skrećeš pogled sa mrtve tačke zida i tvoj apsentizam biva grubo narušen ćuškom koja pada na tvoj vrat i vraća te u život - makar i na čas. Burazer. Gladan je i nije trebalo da ga gledaš, prazan želudac ga čini nepodnošljivo razdražljivim. Medjutim nemaš snage ni da se braniš ni da se svadjaš. Mnogo vas je za jedan krov, čak i previše, teskoba vas primorava da se zbijeni prezirete. Oca nemaš niti si ga ikada upoznao, od svih ukućana koji su ti dosudjeni voliš jedino škrtu majku, u retkim trenucima kada nije odviše bezočna i gruba. Opet čarka : prasak šamara kida utrobu doma, no ovaj put nailazi na odmazdu. Opet tuča. Neki protestuju, neki jednostavno gledaju svoja posla i miruju. Pored tebe mladja sestra leži sklupčana i plače, u iščekivanju kakvog - takvog obroka. Mrziš je iz dna duše. Nisi siguran da li da joj prekratiš muke ili da je jednostavno pustiš da sama skapa od gladi.
A onda ponovo tišina, teška i lepljiva, neprobojna..Tišina iščekivanja. Četiri zida izbeglištva, da su makar malo dalja, svakodnevica bi možda bila nešto podnošljivija. Razmišljaš o njihovoj strukturi i neprobojnosti, zagonetnom i nepristupačnom svetu iza njih - a možda su oni ipak odbrana? Oslonac i štit od nepoznatog koje čuči tamo spolja i vreba, ophrvano očajem i gladju koja sažeže i goni sve nas podjednako? Možda bi jednog dana i sam mogao postati plen nečijeg opstanka i gladi? Ko zna..I opet glad..I ponovo - ŠLjAS! - Peče te na sam zvuk ranjene kože, trpiš zloslutni prizvuk i sklanjaš se u stranu, sukob poprima šire razmere i gladno razračunavanje se širi sobom poput razvratnog ludila. Shvataš - tuku se da zaborave na glad. I sve je opet drugačije i živo, na jedan tren, a onda ponovo turobna tišina zatrovana rečju jezivom i strašnom, strašnom poput reči genocid, nerotkinja, besudbinstvo..........Glad.
Vrata razjapljuju svoje preteće čeljusti i unutra stupa krupna prilika, zaslepljene oči naslućuju samo obrise ali erupcija prostorije obećava privremeni spas : majka. Umorna je i teška, besna, mada nikada milija. Breme tereta napornog dana lebdi joj u zagaslim zenicama i ona se stropoštava, prosipajući na pod večeru koju je sa sobom kući donela. Ispred sebe buljiš u nepreglednu padinu brega, sa koje se beru dvanaest rumenih pupoljaka, dvanaest sisa poput dvanaest apostola, dvanaest izvora spasa i života; trčiš nesvestan sebe i svega oko sebe, rebra ti bije razularena gomila bez razuma, stoglava aždaja bez milosti i skrupula. Trinaest vas je i odavno si shvatio svu težinu prokletstva tog broja, ne želiš da zaspiš pod žigom njegovog ciničnog milosrdja, učinićeš neophodno po cenu svakog kajanja, dočekaćeš novi dan, i još jedan, i još jedan..
Grabiš se za spas i grčevito otimaš nektar, gubica se steže u grčeviti stisak i sisaš, rešen da nikada ne popustiš - ni za šta na svetu. Krik. Ustalasano brektanje, kanon vrisaka i mučnina. Sisaš. Ujedi, plač i pobuna. Sisaš. Jedno od tvoje braće će umreti, ovog ili narednih dana. Sisaš. Kajaćeš se i moliti, punijeg stomaka, zajedno sa drugima. Sisaš. Neko je uvek trinaesti. Neko uvek podlegne. Neko mora da umre, ali ovaj put to nećeš biti ti. Sisaš...
Poremetiti, sjebati, rasturiti nešto.
- Mačko aj' na kafu kod mene.
- Joj ne mogu, moram kod ginekologa.
- Što ba ženo, š'a je bilo, jes opet neku 'erpeščinu navukla?
- Ma jok žeMska. Nego onaj moj, znaš onog iz ŠveCke što sam ga upoznala na koncertu Ade Gegaja?
- A, ja ja ja, znam znam. Šta sa njim. Jes' od njega 'erpeščinu dobila?
- Ma jok ženo, slušaj. Ka'e ti on meni da ćemi nać neku kobiva G-tačku i da ćemi mozak eksplodirati od užitka. I turio on prst u mene, grebe nešto unutra, liže, grize, pošemerio mi vadžajnu totalno, al jok, eksplozije niđe. I sad imam pičku preklapaču, pa odo vidjeti može li se to vratiti sve na mjesto.
- A joj, ne brini ništa, bila sam ja sa njim prošle god'ne i isto mi to uradi čo'ek. Vratla se pizda na mjesto, k'o da nikad pošemerena nije bila, opet je sva ko pupoljak.
- Eh da, pa ako je tako zajeb' ginekologa, et' mene na kafi.
Napokon skinula puder koji je godinama nosila, skidala ga je samo kada je ostajala sama kod kuće. Obično je bio višeslojni kako bi prekrio i najmanju gnojnu bubuljicu koje su je neprestano napadale, kao SSSR Nemačku u Drugom Svetskom ratu.
- Tićbra moja jebena žena mi je jutros pokazala svoje pravo lice, znači da ne veruješ. Morao sam da lupim sebi nekol'ko šamara čisto da se uverim dal' još uvek sanjam. Još sam pod stresom.
Šta je bilo maćori, počela da te vara pa to vešto skrivala do ovog trenutka a, a? Pa dobro lepa žena i ti si nju nekoliko puta sad ste jedan jedan. To ti je brate moj normalna pojava kada si u braku.
- Ma id' u kurac bre kakvo crno varanje da je to nekako bih i podn'o, nego skinula šminku brate, nakon 5 jebenih godina braka ja joj pravo lice nisam vid'o, skrivala se k'o podstanar kod kojeg su došli da naplate kiriju za neplaćena 3 meseca. Ima neki gnoj po licu da ne zalazim u detalje, biće ti muka. Uplaši se čo'ek kad' je vidi. Au matori tvoja Branka, Bože nikad ne bih rek'o da se iza sloja šminke krije Frankenštajn, ne znam šta da ti kažem, samo da ti nisam u koži.
- Ma i da je Frankenštajn nekako bih progut'o knedlu ali ovako moraću da se razvedem nema druge. Krila je to od mene godinama, mislim da je razvod jedino rešenje.
Nešto što normalan čovek kaže konobaru kad mu donese nanu umesto hibiskusa.
- Dobar dan želim, komšija.
- Dobar dan komšinice draga, kad ćete na kaficu malo?
- Pa hajde sada, slobodna sam.
- Pa naravno, izvolite u zmajevo gnezdo (poserem ti se na one koji ne kontaju poziv iz pristojnosti).
- Hvala, hvala, ju što vam je stan onako, elegantan.
- Može kafica?
- Jao, pa ja bih radije čaj, i to engleski ako imate, to mi baš prija.
- Ima, ima, naći će se (pu, ode mi poslednja kesica koju sam čuvao kad se vratim s posla osobito sjeban).
- Ako može s kap-dve mleka, onog manje masnog?
- Može, može.
- Blagodarim komšija, jaao što vam je lep ovaj japanski paravan.
- Doneo mi ga je poznanik, ustvari je korejski.
- Aha, a ti Japanci su mi baš neekako fascinantan narod, baš su onako, zen i urbani. Kao spoj staarog i novog, shvatate?
- Da, da, fascinantno.
- Samo kad bi se i mi malo ugledali na njih, zemlja bi baš mogla da nam bude fabulozna a sad je onako, težak šit, ako me razumete.
- Naravno, izvolte čaj.
- Samo kad bi se dogovorili da pohapse već jednom ove smrdljive navijače i ostale ekstremiste, ušli bi u evropu za tren oka, a što je tamo naajs da samo znate.
- Aha, da.
- A tek ovi bradati popovi u džipovima, svuda ih ima, mislim kakav bog kakvi bakrači, nije to moja šoljica čaja ako znate šta hoću da kažem, he he.
- Jao u pravu ste, vaša je ova s cvetićima, izvinite molim vas odmah ćemo da se zamenimo... :srrk: mmm istina, ovaj engleski čaj jebe kevu.
Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.
Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?
Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.
Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.
Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."
Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.
Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.
Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.
Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.
Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.
Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).
Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!
Trenutak za koji je svaki deran znao da dolazi. Odrastanje, prva nevidljiva bora, prvi oziljak koji ce da ostane u sjecanju. Prva suza koja je ostala u oku. Prvo junastvo. Zvijer kojoj nikada nije bilo mjesto na djecackim igralistima stavljala je na probu svakog od njih. Modri i krvavi, mali fudbaleri voleli su i mrzjeli svoje gumene tigrove i njihove nemilosrdne lansere. Ovaj nauceni paradoksalni osjecaj ostao im je u krvi jos dugo...
Krupan, bubuljicav, u kratkom sortsu, neprestano cesuci muda, osmak - ponavljac, polumaturant, nonsalantno je usao na improvizovano betnosko igraliste prekidajuci vatreni duel djecaka iz treceg razreda. Zadihani, crveni u licu, stali su, i dodali mu loptu na pogled kao na znak.
-"Brani."
Djecak je stao ispred zida. Stara vrata - stativa. Kraj zida - stativa. Komadom cigle iscrtana linija - precka. Pet metara ispred njega, medju pukotinama na betonu kroz koje su nikle trave, cucao je tigar. Kragujevacki. Iza tigra, dvije dlakave, dugacke, ljubicaste noge. Pubertetska energija i podivljali hormoni, kipili su van. Pogani osmjeh novoproklamovanog drkadzije slutio je na zlo. Djecak ispred zida, kao kragujevacki, sa strahom u oku i osmjehom na usnama, cekao je. Tigar je bio miran, a bube u ludoj glavi su se sve cesce sudarale. "Hvata zalet, priblizava se, sve je gadniji. Da bjezim. Da bjezim!" Tigar skace, stremi pravo ka grlu. Lak kao pero, tvrd kao kamen, brz kao metak, grizao je vazduh. Djecakova misao bjezi, a on sam odjednom siri noge i ruke kako bi pokrio sto veci dio gola. Tigar pogadja bradu, obarajuci djecaka. Porazen, odbija se od njega, i nestaje u zbunju. Golmana ostali dizu sa betona, crvenog kao krv, naduvanih obraza. Trze mu se jedno -uf. Obrve mu nisu namrstene. Krade pogled ka egzekutoru...
-"Aaa, bra'o kralju...", kreveljio se zgubidan. Teski nijemi pogledi djecaka ispratili su ga sa terena.Kakav tren.
Sposobnost pojedinaca koja je u mnogim hitnim slučajevima doprinijela srećnom završetku. Sposobnost koja je spašavala i spašava žive glave. Nema svako sreću da se rodi sa vrlinom da umije brzo jahati, to mogu samo istinski junaci. Danas, poželjno je da samo ženski rod usavršava tu tehniku. Nažalost, nađe se i pokoji peškir u toj priči.
3434. godina Trećeg doba - Međuzemlje
- Aragorne, moram ga voditi ocu da ga izleči! Ovdje neće preživjeti!
- Ali Arven, do Rivendela ima čet'ri dana jahanja! Nazguli su posvuda, nećeš uspjeti!
- Ne brini, brzo jašem! Kad pređem rijeku, čuvaće nas snaga moga naroda!
- Čuvaj se ljubavi! Eto nas za sedam dana!
:klop klop klop klop:
- Pa pička ti materina ona hobitska da ti pička materina!!! Zbog tebe emo majmuna, još ću i malu da izgubim! Seme brate, što ti nisi uzeo prsten, a ne ovo govno mrljavo!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------2011. godina - Srbija
- Dragi dođi časkom u kujinu da mi pomogneš!
- Šta je bilo ženska glavo?! Ne mogu da ostavim šefa samog tamo, jel' hoćeš ti da dobijem promaknuće ili nećeš?!
- Ma znam ljubavi, al' treba mi jedna partija hitno!
- Jesi ti normalna?! Pa treba mi najmanje pet minuta, ne mogu čo'jeka ostaviti toliko?!
- Ma ništa ti ne brini, skini se i sjedni na stolicu! Znaš i sam da brzo jašem, gotovi smo za minut!
- Aj' aj'! Samo požuri, zajaši za Ginisa ovaj put!
Relativitet za sirotinju.
Lep dan u Beogradu danas, meteorološki gledano. Oterali smo još jednu zimu. April, polen u vazduhu, žagor dole na ulici. Deca na poslu, unuci u školi... Sedim na balkonu, hladan čaj na stolu, neprelistane novine do šolje. Čitao sam juče, dosta za ovaj život.
Star sam toliko da sam sa sobom na Vi. Sve češće vežbam sklopljenih očiju. Dok me misli golicaju, svodim neke račune, prebiram po sećanju, čeprkam... Lepo me je služilo, sve ove dane. Setih se kratkih nogu, očevih ramena, majčinih ruku. Kako toplo, kako jako! Kroz tamu sklopljenih kapaka promiču slike, zvuci detinjstva. Nisu čula ta koja me šalju tamo. Sećam se ljubavi, mirisa kože. Očiju tužnih. Nakon šezdeset aprila, sve je i dalje tu. Taj datum što sam ga učinio posebnim, dajući mu neodoljivu gorčinu. Taj dan. Jedan jedini, od svog vremena. Setih se plača, sitnih koraka, velikih boginja. Straha i slabašnog pogleda sićušne glave iz dubine kreveta. O, kako sam srećan što sam bio tu! Setih se nekog zagrljaja i para reči, staračkih, snenih. Spremnosti za tugu, pomiren i sa osmehom. Setih se odlaska na odmor, čvrstog stiska ruke i prećutnog poštovanja. Setih se samoće, prazne čaše pa mi srce postade hladno, samo na tren, do naziranja osećaja nove pripadnosti, vraćanja starog duga...
Setih se da nisam povukao vodu, a sad će deca do dodju, bruka, pod stare dane.I pričaju neki, da nije bitno kad ne traje, a i to što traje prodje za čas... Ali ono što vredi, nastavlja da teče, kroz nas, kroz sećanje. Jedino tako je moglo i da postoji.
"To je dobro. Treba da se sjećaš. Nema ništa bez sjećanja".
Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!
Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!
Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.
Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!
Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....
Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.
Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!
Nego, jebeš udarac u glavu, bosanska je, neće joj biti ništa, 'oće tebi škodit' tol'ke palačinke?
Šta treba da se uradi da bi postao zvezda? Dovoljno je snimiti samog sebe ili biti snimljen od nekog ili napraviti neku animacijui to poslati na YouTube. Tako su se mnogi proslavili i postali ili najomraženiji ili najsmešniji ili likovi koji su se mnogo izblamirali, a u nešto ređim slučajevima i proslavili.
Ovo su neki od najupečatljivijih likova i animacija sa YouTube-a:
-Chris Croocker
Proslavljena trandža. Njegovi snimci gde on trepće imaju preko milion pogleda. Onda je jednog dana odlučio da pošalje jedan snimak samoga sebe na YouTube. Na tom snimku je on branio Britney Spears. Ali ono glavno je bilo na koji način je on nju branio. Sakriven ispod ćebeta je snimio scenu samoga sebe gde on vrišti i urla u kameru prolivajući krokodilske suze o nepravdi prema Spearsovoj. Naravno, kad je snimak dospeo na YouTube, izblamirao se najviše u svom životu. Komentari na njegov video su bili veoma sarkastični i uvredljivi (za normalnog čoveka).
Zaključak: Bolje biti neslavan i normalan, nego slavan i feget.
-Gerard Butler
Poznati glumac koji se najviše proslavio u filmu "300", gde je glumio kralja Leonidu. Čuvena scena gde se on zavadio sa crncem koji je imao minđušu u nosu. Evo citata iz te scene koja se toliko raširila:
Crnac: "This is madness!"
Butler: "Madness?... THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!
*šutira crnca u rupu*
Ova zadnja rečenica je toliko postala popularna u internet svetu da su se napravile gomile slika na kome je nekom liku stavljena glava kralja Leonide i izgovara "this is sparta" ili nešto slično. Takođe se napravilo i gomila parodija snimaka koji su bili povezani sa ovom scenom, a napravljena je i tehno verzija od "this is sparta".
-Night at the Roxbury i Haddaway
Vrlo popularna grupa Haddaway sa pesmom "What is Love" u kombinaciji sa scenom iz filma "Night at the Roxbury". Na YouTube snimku scena traje jednu skeundu i ponavlja se tokom celog snimka, dok svira Haddaway, pa izgleda da ona tri čoveka u automobilu headbanguju uz Haddaway. I od toga se napravi sprdnja i gomila parodija.
-TechnoViking
Šta se desi kad na trgu gde se održava neka manifestacija koja je popraćena tehno muzikom, dođe polu-go, face i građe kao Hulk Hogan i jedno 2m visine jedan "čovek". Nastaje marš kroz grad predvođen tim likom pod nadimkom TechnoViking koji izvodi neku vrstu borbenog brejdensa. Znači dovoljno je izgledati opasno i znati brejkdens da bi postao popularan na YouTube-u.
-Garry Brolsma
Jednoga dana, prosečni debeli Amer je odlučio da postane zvezda YouTube-a. Smišljao je i smišljao šta će da radi, i od jednom mu sinulo dok je slušao hit od grupe O-ZONE "Dragonstie Den Tei" ili poznatiju kao "numa numa". Onda je zaseo ispred kompa, uključio Web kameru, pustio "numa numa" i počeo je da meša... na stolici. Bacao je densove u sedećem položaju i to poslao na YouTube. Nekima je postao tema zafrkancije, pa su napravljene i parodije.
Zaključak: Dovoljno je biti i neki tamo prosečan čovek, da bi bio slavan na YouTube-u. Naravno
pod uslovom da slušaš O-ZONE i znaš da igraš u sedećem položaju.
-Pivot čiča-gliše
Pivot je program za pravljenje animacija sa čiča-glišama. Međutim, neki autori su Pivot stavili u kombinaciju sa citatima iz serija "The Simpsons", "South Park", "Family Guy" i mnogi drugi. Takođe je Pivot kombinovan sa smešnim zvučnim efektima, seizurima (opasno za epileptičare), i potpuno glupim stvarima. Tako su nastali serijali poput "Crazy Stickfigure Randomness" i "Stickfigures on Crack".
-Shoop da Whoop
Takođe lik napravljen pomoću animacionog programa. Na YouTube-u se nalazi pod naslovom "The Lazer Collection". Snimci nisu preporučljivi za ljude sa slabim srcem. Zašto? Nađite na YouTube-u i prosudite sami. Ako nećete da rizikujete, reći ću vam. U pitanju je neki lik koji se sastoji samo od ogromnih usta i dva velika oka na vrhu usta. Taj lik se odjedanput pojavi na faci nekog drugog lika i uz iznenadnu veliku buku počinje da ispaljuje plavo-beli laser na nekog trećeg lika.
-"Peanut Butter Jelly time" banana
Na izgled sasvim bezazlena animacija, koja je nekim čudom dostigla veliku popularnost. U pitanju je banana koja igra uz jednu muziku koja je jako iritirajuća i non-stop se jedan te isti tekst ponavlja "peanut butter jelly time". Ali je to dostiglo veliku popularnost, i sad ima dosta foruma gde neko ima tu buljavu bananu kao avatar, a na nekim forumima se, čak, može koristiti i kao smajli.
Zaključak: Neki ljudi imaju čudan ukus.
-Jelena Karleuša "Tihi Ubica"
Naravno, nisu samo Amerikanci biseri. Imate i domaće bisere kao na primer Jelena Karleuša. Snimak gde ona skiči i krešti kao prehlađeni Dart Vejder je, nažalost, uklonjena sa YouTube-a, ali se može naći na KobajiGrande. Ne treba ništa više da kažem o njoj. Verujem da je većina vas čula kako ona to radi prirodno.
-Trener
Još jedan srpski biser. Čovek koji je u stanju da se dere 90 minuta uključujući i nadoknadu vremena. U pitanju je mali, žgoljavi čovek, koji se baš i ne slaže sa svojim klubom... u stvari, bolje sami pogledajte njegove snimke i prosudite sami.
-Milan Tarot
(no comment). Dovoljno je samo imati odličnu maštu za izmišljanje oankvih stvari i to prolazi.
Ovo, naravno, nisu sve Zvezde YouTube-a. ima ih još mnogo, ali bih se smorio kad bi pisao o svima.
Imate www.youtube.com, i ako hoćete, dopunite me.
Čini mi se da je ovo kraća ili manje poznata verzija one stare narodne: "Šta li misliš, čemu li se nadaš?" Uglavnom je izgovaraju rezignirani roditelji, kad popizde od detetove nesposobnosti ili neke druge vrste neznanja. Cilj je da sjebe mlađanog studenta koji je okinuo prvi ispit ili ćerku koja je prvi put došla kući mortus pijana. Kao i u raznim drugim životnim situacijama. Tek, poenta je, svejedno, ista!
Student: Alo, ćale. E pala sam.
Tata: 'De si bre pala? Što ne gledaš 'de ideš?
Student: Ma ne bre to. Ispit sam okinula! Ova kretenka od profesorke se zakačila baš za mene.
Tata: Pa drugi put padaš taj grčki! Dokle više u tri lepe materine?!
Student: Pa, ćale, kad mi nisi dao da uzmem engleski ko čo'ek!
Tata: Puj! Engleski! Moja ćerka da uči zapadnjačku propagandu od jezika. To samo dok si morala! Neću da mi ideš po kući i da mi pričaš: "pliz", "sori"! U ostalom zar ne znaš da je tvoj deda Ilija bio solunac. S fronta se vratio slep, al je grčki naučio bolje nego Grci sami!
Student: Pa, bre, tata, i ova se zakačila za mene. Ispitivala me triput duže nego sve ostale!
Tata: Eeeeeeee, moja ti! Kažem ti, bolje od Grka znao deda Ilija grčki! A ti tako! Pa, prevrće se u grobu, sunce li ti žarko! Sad kad ti se završi ovaj ispitni rok, sve ću ovaj ram od spomenice o tebe da polomim!
Student: Ali, tata, bre!
Tata: Eeeeeeee, moja ti! Pa sestra ti magistar postala, a ti ne mo'š taj jedan ispit da položiš! Mater mu, sve si me razočarala.
Student: Master, tata, master. Nema više magistar!
Tata: Pu i to! Sve to zapadna propaganda! Kak'a Bolonja, treba vama studentima po 25 vaspitni', pa da učite! (nakon ovoga student čuje samo: tutututututututu)
Fraza koja može da se javi u više varijacija različitog stepena jačine koji zavise od njenog nastavka. Koristi se u slučaju rasprave sa manjim ili većim budalama, lažovima, smaračima i svim onim likovima sa kojima ne može da se izađe na kraj na razuman način. Nakon što ste istrošili sve zdravorazumske argumente da objasnite svoj postupak ili da dokažete toj osobi da nije u pravu, ostaje vam još samo da joj uputite "jedno argumentovano..." koje prekida dalju komunikaciju.
U slučaju rasprave sa nekim ko ispoljava manji nedostatak sive mase, koristi se kulturniji nastavak "sjaši" i njegove varijacije: odbij, odstupi, ne davi itd:
- Brate, 'ajde sa mnom na žurku večeras, glupo mi da idem sam.
- Kako sam, tamo će biti cela ekipa zajedno sa tvojom devojkom? A i rekao sam ti juče da imam obaveze.
- 'Ajde, brate, mojne si cavaaaaaa...
- Kažem ti da ne mogu.
- A, 'ajde, brate, mooooolim teeee...
- E, ostaje mi još samo da ti uputim jedno argumentovano: sjaši!U slučaju da vodite dijalog sa osvedočenim baronom koji vas bezočno laže, koristite nešto oštriji nasavak "ne seri" ili njegove varijacije: ne kenjaj, ne litaj, ne jedi govna i slično:
- Juče sam učinio dobro delo.
- Jesi, a?
- Da. Sprečio sam oružanu pljačku Mićine bakalnice.
- 'Ajde...
- Da, lik izvadio utoku i uperio je u Maju kasirku. Ja nisam oklevao ni tren, skočio sam na njega, udario ga u pleksus, njemu ispade onaj top, Maja zgrabi pištolj, a ja svezah ovog lika lisicama.
- Aha... A otkud lisice?
- Heh, nije da se hvalim, al' kad već pitaš... Ostale mi u džepu... Pre toga sam bio kod Sanje, tvoje komšinice. Kol'ko je ona perverzna, jeb'o te... Zvala me sinoć da se "bliže upoznamo", pa smo celu noć i jutro...
- Da, da, lepo... Ostaje mi da ti uputim samo jedno krajnje argumentovano: ne seri!Kada vas napada kompletan idiot koji pored toga što ste mu nešto nacrtali zahteva od vas i da mu obojite crtež, koristite teško oružje, tj. nastavak "marš u pičku materinu" ili njemu slične: skini mi se skurca, jeb'o ti pas mater i ostalo:
- Gde je onaj jogurt iz frižidera?
- Bacio sam ga. Pokvario se.
- Kako se pokvario?! Juče je kupljen. Nije mu još istekao rok.
- Ne znam da l' mu je istekao il' nije, bio je pokvaren.
- Kako je bio pokvaren?! Jesam ja rekao da se hrana ne baca. Šta ja sad da pijem uz burek?!
- 'Alo, rođače! PO-KVA-REN! Šta ti nije jasno?! Popio bi ga samo zato što mu nije istekao rok?
- Naravno da bih. Ko si ti da sudiš o tome da l' je nešto pokvareno, ako lepo piše da mu nije istekao rok trajanja?!
- E, u tom slučaju mi ostaje da ti uputim jedno argumentovano: marš u pičku materinu i ti i tvoj jogurt!
Trenutak koji traje barem godinu dana pred izbore, i u kome sve staje, osim priče i prepucavanja koji su pošteni a koji lopovi. Eh da, tu su i predizborna obećanja, obogaćena optimizmom koji nema pokriće, osim kod stranačkih poslušnika (pa valjda samo jedan dio njih i može očekivati uhljebljenje u nekoj državnoj ustanovi i primati platu koju će mu plaćati onaj veći dio građana i seljaka, putem poreza, PDV-a, i ostalih dažbina i nameta)...
Stan... U njemu porodica od 4 člana. Otac 58 godina, firma u stečaju, radi na crno na gradilištu kada je sezona. Majka 55 godina, firma u stečaju, čuva po kućama starije osobe. Sin 27 godina, nema posao, igra kladionicu. Ćerka 23 godine, studira (obnavlja) 2. godina prava.
Televizor, na njemu vijesti: Predsjednik T..ić odgovara na optužbe opozicije da ne radi u interesu zemlje stavom da je interes Srbije EU, i da ako njega ne izaberu opet, nema ništa ni od Srbije ni od blagostanja. Opozicija na to odgovara da se treba okrenuti majci Rusiji i da je Zapadna Evropa najveće zlo! Treći, 'liberalniji' zalažu se za gej paradu, i tvrde da su im prava ugrožena, ako homo, lezbo, trans i bi ne izađu na ulicu...
Otac: - E majke vam ga spalim kada ćete vi meni povezati onih 10 godina staža pa da idem ko čo'ek u penziju!?
Majka: - Bolje se ti snađi da zaradiš za struju, nego što gledaš njih, lako je njima!
Sin: Ćale, daj neki dinar da odigram kladžu, imam dve dojave iz 2 u 1!
Ćerka: Ćale, daj mi 10 evra da uplatim Krivično, ovaj put polažem sto posto!
Otac (televizoru): E ku*ac bi se vi moj snašli da vam moja familija na vrat legne, 100 programa ni kampanja vam ne bi pomoglo dok vam džepove ne bi izvrnuli!
