Nedefinisana osoba. S njom čas toplo, čas hladno.

Persona non grata čije ponašanje može biti prilično burno i neočekivano. Tren joj treba da eksplodira. Kao što promenljiva X u matematici u jednom zadatku označava broj 142, a u nekom drugom broj -18, tako se nikad ne zna ni s ovom osobom kakvog je danas ponašanja, a kakvog će biti sutra. Ma koje sutra, ono iz minute u minutu menja raspoloženje. Ovo ponašanje je u većini slučajeva karakteristično za žene, posebno u onom periodu, al' se u skorije vreme sve više i na muški pol odnosi.

Za razliku od drvne ili metalne industrije gde je obrada nezaobilazna faza proizvodnje, u muzičkoj industriji je obrada krajnje nepopularna i uglavnom neželjena faza među iole normalnim poklonicima muzike, ali zadnjih godina izgleda jedini pravac nemaštovitih izvođača. Više se niko ne seća kad se pojavila neka originalna stvar, samo iskaču hiljadite verzije Elvisovih hitova, Bitlsa itd, a kao nus pojava pojavljuju se čak i 'tribute' bendovi koji se afirmišu i reklamiraju upravo time što nemaju nijednu svoju pesmu.
Gde god se okreneš, svud neki copy/paste...

Nelord u Crnoj Gori.

Mrčo je čo'ek kojem ne ide sve od ruke kao ostalima.
Nije poštovao praznike u crkvenom kalendaru i sada mu pare ne padaju sa neba a uz to ne može ni da živi od kladionice i sjeđenja po lokalima.
Štaviše, više radi nego što spava... jadnik.
Zato ne treba da ve čudi što je najveća uvreda za crnogorskog Boga, da ga neko nazove mrčom.

Ima neki posa' koji mu nije naročito plaćen ili je dobro plaćen al' je za nas Bogove skroz nepotreban a to je, jelte, veća kazna od prethodnog.
Zašto? Pa zato što mi u svom društvu ne želimo neke socijalne radnike i borce za ženska prava! Mi oko sebe želimo automehaničare, limare, taksiste, hirurge, električare, građevinice, mašince i ostale koji se bave muškim poslovima... i političare. Da, političari uvijek dobro dođu.
Cijenim da mrčoi zaboravljaju da je jedini način da postaneš Bog da te drugi Bogovi proglase za takvog.

Elem, kao što vidite, mrčo nije kao ostali.
On je niža rasa. Da je neki normalan sistem na vlasti sada bi hranio nekog Boga grožđem dok istog njegov "plemenik" hladi palminim listom.
Ali neee... Sistem nikada nije normalan i stoga je mrčoima dozvoljeno da udišu isti vazduh kao mi. Da jedu istu hranu kao mi. Jebo te, mogu i da sjede u istim lokalima sa Bogovima!

Ali opet, mrčo će uprkos toj ravnopravnosti sa pravnog aspekta, biti svjestan da je ispod nas. Cijelog života pokušavaće da shvati gdje je pogriješio... neće uspjeti.
Cijelog života biće samo nebog u zemlji Bogova.

Начин да цијеле Вуканалије прочитам без да научим ћирилицу јер сам лијен...

Šta je čovek ako ne mnoštvo slika u vremenskom razdoblju od njegova rođenja do smrti. Svaka slika predstavlja neko trenutno stanje, kako unutrašnje tako i spoljašnje. Ova logika se može primeniti i na celu naciju, kao na primer trenutno stanje u državi koje je dosta alarmantno...
Nama zapravo nije važna budućnost ili prošlost, već mi kroz tren osećanja koje nas prožima gledamo gde je počela sreća ili bol i gde će se završiti, ali ono što je fakat jeste da je taj osećaj tu.

U davna vremena kada su knjige bile retkost, a štamparije nisu bile izmišljene postojala su mesta gde su se knjige prepisivale. Jedno od tih mesta je bilo i Resavska škola u manastiru Manasiji.
I dan danas postoje sledbenici Resavske škole i zovu se loši đaci. Oni ako ne prepišu pismeni zadatak skoro pod obavezno dobiju keca.
I u drugim sferama života se Resavska škola održala.Naročito na internetu. Po forumima na neku temu se mogu naći potpuno isti odgovori do u slovo. Takvi sledbenici Resavske škole se sada nazivaju učenici copy-paste škole.

Ekscentrični i nadasve poseban komšija prijatelj ili poznanik. U suštini, veoma zanimljiva ličnost čiju pojavu okolina različito interpretira. Iako veoma pametan, duhovit tip, većina misli da je, zbog specifičnog glasa à la Tomo Zorić i psihotične pojave, potpuni sociopata. Šta god on priča, pomisliš da je latentni manijak i bomba koja će svaki tren da eksplodira. Pored suštinske normalnosti koju poseduje kao ličnost, uvek ga prati veo mračne ličnosti, koji dolazi do izražaja u svakodnevnoj interakciji sa običnim ljudima. Ipak, kad malo bolje upoznaš lika, vidiš kolika je to faca, car, lord.

Ono što se pojavljuje u snovima našijem.
Ima je poprilično i na javi, ali ni upola nije tako frustrirajuće zanimljiva. Takoreći jedvaiščekivajuća, s' obzirom da najavljuje skori završetak noćne more, ali i vlažnog sna i ostalih prijatnih besvesnih iskustava.
Ovo je ono.
Ono što se ne može definisati, antimaterija sa kojom se samo bezumno ambiciozni, lucidno-perfidni tragači za konačnom istinom o celokupnom smislu postojanja svega i onoga izvan toga mogu bar na tren uhvatiti u koštac, znajući unapred da su progutani u besmislu naizgled smislenog.
Ali ono je tu...

Uzvik koji se obicno javlja kada skinete neki torrent sa nekog privatnog trekera i kada pokusate da ga otpakujete winrar pocne da vam prijavljuje greske i da vas obavestava da je arhiva sjebana.
Nista ne moze toliko da frustrira kao film koji hocete da pogledate ,a ne mozete da ga otpakujete jer je arhiva sjebana.Problem nije tako strasan ako na sajtu postoji rar fix arhiva,tj deo arhive koji je sjeban i koji mozete da zamenite prostim copy-pasteom,ali to nije uvek slucaj....

Razlika izmedju teorije i prakse, najprimerenija muškom hvalisanju na temu seksa

Dobar jebač, ali samo na riječima. Hvalisavac. Predstavlja se za ono što nije.

U teoriji i po priči čo'ek bi reka' Roko Zifredi, u najmanju ruku. U praksi, nesnalažljivi, neobdareni dječak, kome se konačno ukazala prilika da opravda stečeno povjerenje, koje on, kao po običaju uprska. Bukvalno.

U laži su kratke noge, vele stari, samo što u ovom slučaju noge padaju u drugi plan, te se tako slobodno može reći da je u laži kratak kurac.

*Šćepan Mali vladao je Crnom Gorom 1767.-1773. predstavljajući se kao ruski car Petar III, a ustvari je bio nadriljekar i liječio je šuljeve i kurje oči.

Britanska serija, koja po konceptu pomalo lici na Monty Python, sastoji se iz skeceva u kojima ucestvuju mnogobrojni likovi. Neki od njih su: Competative Dad, Unlucky Al, Which was nice Patrick i mnogi drugi.

Sinonim za dugotrajan proces kada te mustra ko god stigne. Čekaš dva sata da se policajac smiluje da dođe, smrzavaš dupe (kuvaš dupe leti) na poligonu, ako prođeš tu prepreku, onda u gradu nalećeš na nepropisno parkirane automobile zbog kojih ne možeš da skreneš kako treba u ulicu, i naravno hoće kaki-neće kaki pešake koji polete na pešački kao da im je dete tu i gleda u auto odozdo, baš kad je nemoguće zaustaviti se kako treba. Ko prođe grad, taj može da odahne, na tren. Posle ide ono najgadnije - odlazak po vozačku dozvolu.

Ljubavnica, ženska osoba koja je u ljubavnoj vezi sa, uglavnom, oženjenim muškarcem.

To je ona teta kod koje je tvoj ćale odlazio na poslovni put sa poslovnim partnerima ili na produženi radni dan :DDDDD (šalim se, naravno).

Pravi pokazatelj smotanosti neke osoba, u čijoj okolini zakoni logike i fizike prestaju da važe, sve što joj je na dohvat ruke (a i dalje od nje) može postati ubojito, ali samo po nju samu. Takve osobe kada vam dođu u goste nikada ne treba ispuštati iz vida, nipošto puštati same u kuhinju, odlazak po čašu vode vam možda deluje kao potpuno bezazlena radnja, ali ne i za tu osobu, za tren oka mogu izaći povređene. Kredenac, vrata od frižidera, fioka sa escajgom, prag na vratima, samo su neki od brojnih neprijatelja ovakve osobe.

Najozbiljnija konkurencija Čaku Norisu, ili je to bar bio u najavi. Svi filmovi su mu u copy-paste fazonu, osim Executive Decision-a, gde nas je sve oduševio tako što je poginuo u 15om minutu filma, ne usmrtivši ni 10 negativaca. Inače, baja u stvarnom životu, mada svi kažu da bi ga Ljuba Vračarević satro ko svinja masnu krpu. Svakim filmom je sve deblji, tromiji i iskvarcovaniji, a više ne prikazuju ni scene u kojima taslači ženske, verovatno da mu se ne bi videle nove fijoke sala ili da ne bi dobio infarkt kad bi uradio 2 skleka.

Cesto navodjeni geografski pojam u pesmama hip-hop grupe Bad copy(Ajs & Timbe native residents), inace meka,Pijemont i poslednji bastion nove beogradske urbanosti zahvaljujuci bas gore pomenutim hoperima.Predstavlja zanimljiv habitat omedjen ulicama Jovana Isailovica(levi krak), Postojinska i Konjuh planine. Admistrativni centar je trzni centar koji cine: pekara,prodavnica Jabuka,dva minimarketa,hamburgedzinica koja radi do 18H, prodavnica bespotrebnih igracaka i naturlich kladionica. Upuceniji u geografiju ili makar neki od planova Beograda u elektronskoj formi lako ce uociti da je South central Kotez zapravo Eastern Kotez Ali zar je to uopste bitno?!^%$$#

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Moraš biti napaćen da ne voliš nešto što je prirodno, što je ugodno za oko, uho, jezik (seoski specijaliteti - ponašanje i običaji, i jela, naravno)... Sve dok on, urbani gende, uživa da liže štapiće u nekim KUW restorančićima i jede fornete, umjesto da oliže ruke u kajmaku, nema od njega čo'jka. Po ovim principima se japija nahodi, prost čo'ek, što bi se reklo.

Operisan je od bilo kojeg oblika profinjenog ponašanja po bontonu, ali je zato jedan od onih koji će ti uvijek uskočiti kada ti je najpotrebnije, staviće ruku u vatru ako treba i neće se ni sekunde omišljati, za razliku od evropejca sa počupanim obrvama i hlačama spuštenim ispod tura koji samo prati kada će izaći najnovija verzija Ajfona kako bi mogao da se hvali svojim bledunjavim ortacima koji rade pod DOS-om.

Japija je inače rezani drveni materijal, tj. građa, dok preneseno na ljudski karakter predstavlja sirovinu, od brda odvaljenog čovjeka koji voli dobro pojesti i popiti, suknuti koju kap bašice, te se sa svojom nabudženom mašinom provozati kroz kasabu, sa sve spuštenim lijevim laktom do poda i glasno pojačanim kasetašem sa duplom glavom na kojem odzvanjaju zvijezde Renome produkcije.