Pita se ako se želi znati kuda neko ide jer je nepristojno pitati đe ideš.
Ja:Đe ćeš akobogda kume?
Kum:Akobogda u prodavnicu.
To su reči koje prosečan učenik čuje na prosečnom času u proseku i do 50 puta, jer mozak prosečnog učenika nije u stanju da apsorbuje tolike količine apsolutno bespotrebnih informacija usled neizlečivih napada dosade.
Mama: Je li sine, šta ste radili u školi danas?
Sin: Ništa kevo neke blablablablablablatruć iz fizike i o nekom blablablatruć iz istorije.
Mama: Dobro sine, samo ti uči... Trebaće ti taj blablablablablablatruć u životu...
Neprijatelj broj jedan brakova i ljubavi generalno, ponajviše u manjim sredinama. Pogotovo ako ti je đed lud ko konj, a da bez njega ni pr'nuti ne možeš, koji voli popit' i miješati se i đe mu je mjesto i đe nije. On pamti ljude još kad su živjeli u plemenima i kad se razmnožavao brat sa sestrom. Tako gledano normalno da smo svi rođaci dan ga jeb'o i da se mogu bezbjedno ženiti tek u Bugarskoj.
Štono veli naš narod đe đed gurne nos tu kurcu mjesta nema.
Šesn'es' mi je godina. Mlad, pun snage i volje za životom. Opijalo se u to vrijeme kod Smiljane u kafani do ranih jutarnjih sati. Kad zora zabijeli kretalo se kući. Ko je mog'o otić'.
Smilja je imala ćerku ko u svakoj priči o ženi, samohranoj majci koja drži kafanu. Rumenih obraza, kovrdžave grive i vitka stasa, prosto narodski rečeno - domaćica. Zavoljesmo se mi tu na brzinu i ja sam normalno preš'o da budem inventar kafane. Sav višak žita, masti i vune ostaj'o je tu, para nije smjelo faliti. Sad kad bolje razmislim i viška i glavnice ali to nije ono najgore. Došlo je vrijeme da Jasmina (Smiljina ćerka) dođe u moj dom i upozna se sa mojom familijom. Malobrojnom istina, pošto mi je otac poginuo na pruzi, a baba odavno umrla. Vatreno da se krsti.
Đed je sjedio ućevapljen pored šporeta sav zarumenio, od toplote il' od rakije ni sad nisam siguran... Majka kao da je znala da ne bude kući tad.
- Ovo je Jasmina, moja buduća žena.
- Mala čija s'ti?
- Smiljina!
- O JEB'O TE DRAGI BOG! Smilje Radomirove?
- Da...
- Đede ček' da i ja nešto kaž...
- Ne valja vam rabota đeco. Ne valja da mi Bog oprosti. Mojeg oca stric i od tvojeg prađeda otac su od dva brata đeca. Da nisi začela slučajno, bogalje da rađate?
- Nije đede čekaj da te pitam. Koje je to koljeno?
- Prvo! Što se mene tiče!Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.
Svaki lift pod ovom kapom nebeskom, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Đe god je moja noga kročila, nema veze dal' je raspad baraka ili kraljevska rezidencija, svugdje ista nosivost piše, za toliko i toliko osoba ili toliko puta 75kg. Đe si vidio momka ispod stotinu kila?
- Ha, ha, viđi mu nosivost, za 4 osobe ili 300 kila. Koliko ono imamo ja i ti?
- Ja mnim da smo nas dvojica već prebačili 300 a ako nijesmo onda smo tu neđe. Daj da se bar izujemo da ne ginemo danas.
- Evo, piše MADE IN PRC, to ti je to, kod nas samo kineska roba prolazi.
On. Savršeni alfa mužjak, san svake devojke. Bio on zapušteni grmalj ili metroseksualac, kad ga jednom pronadje, on postaje centar njenog sveta. On dobro jebe čak i kad loše jebe. Njemu se oprašta prevara, prva,druga,peta. Sve što on radi je savršeno. Ona je ponosna na njegova sranja. Ta titula je čast i teret. Kad nadje svog čo'eka, on je za ceo život, čak i kad više nije u njenom životu. Postoji samo jedan koji može biti NJEN ČO'EK.
A: Onaj tvoj se sinoć ubio ko stoka i povraćao ispred kluba, nakon što ga je obezbedjenje izbacilo jer je uhvatio konobaricu za sisu.
B: (zaljubljeno/ponosni pogled) Šta reći? Moj čo'ek!
Komplikovana matematička formula.
Dugački URL u adresi Web browsera.
Generalno, svaka duga, nedeljiva pisana celina.
Onda sam sabrao one dve kobasice, podigao ih na kvadrat, popizdeo i pomnožio sa nulom!
Pejstuj mi onu kobasicu na MSN!
Kaže se ne samo za onog ko voli da troši, već i za onog ko dosta zarađuje ali nikad ne zna đe mu se pare "đedoše".
- Majko, odoh ja u Podgoricu, neću dvije nedelje dolaziti, treba mi 50 eura...
- Đe ti je ono tvoje 50?
- Pa ja neke sjenke kupih i nešto za kosu...
- Onda sjenke jedi, božju bi kišu potrošila!
...........
- Tataaaaaaa.....
Mjesto đe mrtvi žive.
Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".
Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.
Ko je rek'o, jeb'o ga ćaća
da definiciju ne mogu napisati braća ?!
Tamo đe nema trave.
Đe ćeš na kurac
Pomaže đe zataji sikira.
- Đes moola!
- Đes!
- De pičke!
- Ne mere!
- Obri pičku sikirom! Ču sikirom! Motorkom buraz!
Kontra-mera hipertermiji. Onaj račvasti kraj čekića koji poništava dejstvo tupog dela. "Polako hajvanu, đe si navro?" nalepnica na braniku prerađenog Jugića sa dvostrukim bajpasom i dva čmara, naoko neugledne šklopocije koju si nameravao da prestigneš. Nameravao.
"Jebaću je kad tad."
"Mhm."
"E baš hoću, da znaš!"
"Ma znam. Ih, itekako."
"Ona će meni, dva zeca-tri zeca..."
"Đe će joj duša, znam, znam."
"..."
"Da."
"A dobro, možda sam se ja i previše zagrijao za nju."
"Pa, možda, ko će ga znati."
"..."
"M?"
"Oladi me kurva."
"Dipfriz brale.
Katastarsko mesto đe bude crkva.
Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.
Radodajka koju možeš đe oćeš.
Mesto đe se meće USB .
A: Gde da strpam ovo?
B: Imaš tu sa desne strane dve vedžajne, a sa leve jednu.
Ne pije se ništa. Nema se para pa se i ne ide u kafanu. Niko iz društva. Nema se ni za ispred dragstora. Kućne zalihe potrošene. Presušilo na svaku stranu. Nema se đe ni pozajmiti. Ništa. Iks. Nada. C.
Ali ne iz ugla ovih što nemaju. Izraz je podrugljiv, podjebantski, gađa đe je čeljade najtanje u tom trenutku, a to je novčanik. I obično pogađa cilj.
- Šta je bilo, mangupi, pije se vazduh, a?
- Puši kurac.
Kad ga staviš đe ne treba.
(Posle svadbe)
-Dragi, jesi upoznao moju sestru, Natašu?
-Koju? Onu, sa malo kraćom kosom, plavom..?
-Da.. Što?
-Jebiga, opet sam zalut'o kurcem.
