Devojka koja je omogućila da se 2008. godine evrovizija organizuje u Beogradu, što će biti najbolja promocija za našu zemlju. Devojka koja je pokazala svetu da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika. Devojka koja zna odlično da radi ono čime se bavi (da peva). Devojka koja apsolutno nije kriva što je priroda nije obdarila nekom lepotom (jer niko ne može da bira kako će da izgleda) a samim tim nije zaslužila da bude ovoliko popljuvana na ovom sajtu. Devojka koja takođe nije mogla da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa ni zbog toga nema razloga da se po njoj pljuje (premda se i tu radi možda o glasinama i ne možemo 100% biti sigurni jel ili nije lezb.) Devojka koja je s druge strane sama izabrala da maksimalno iskoristi, na pravi način, ono što joj je Bog dao, a to je njen glas.
Bravo Marija!

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

to je kad imaš pare, ali (iz nepoznatog razloga) nemaš gde da završiš...

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Najčudniji period u životu svakog čo'eka. Razvijaš se, rastu dlake gde ranije nisu...zapažaš i žensku nabreklu sisu...negoo, nije u tome stvar.
Ne znam da li je to samo kod nas, u Srbiji, ali svaku glupost roditelji pripišu pubertetu, i nezrelosti. I hvala im na tome.

Koliko gluposti prosečno dete za to vreme napravi...kada bi ih kažnjavali za svako ponaosob, praktično ne bi ni izlazili iz kaznenog prostora. Ovako, matorci zažmure na jedno oko, prećute da ste im razbili prozor, slupali kola, drpali ćerku kućnih prijatelja...bivših prijatelja. Razumeju oni to...i oni su nekad bili deca. Al' drukčije je to vreme bilo...

Polemisanje o gej paradi k'o da je to najbitnija stvar u univerzumu. Ovo i ono u američkim filmovima. Printskrin-posteri sa Fejsbuka i JuTjuba. Nikome nije smešno, meni nije smešno, shvatite! Rijaliti šouovi, jebali vas oni. "Definisanje" tema aktuelnih 15 minuta. Dobro bre, paljba, i ja sam gledao tekmu! Isidora Bjelica. Milka Canić, jebala vas Milka Canić, priča "dobro veče", pa šta?! Dečije definicije-doživljaji sa časa biologije. "Štreber ovo" definicije i "štreber ono" defnicije". Kukanje za obrisanim posterima - glupi su, kako ne provaljujete?! Sise po posterima - skinite bre neki pornić, smarate, jebali vas plusevi. Pravljenje Hastlera od opcije omiljeno, eksploatisanjem kad god vidite sise. Smešne slike sa komentarima u stilu "reci braćala kako je carski". Dupli nalozi za psovanje Džimija i Bleka, pa niste valjda tol'ko umobolni da vam to pruža neku satisfakciju?! Dunjica Slatkica klon-trolovi. Glumljenje sofisticiranosti po internet forumima. Prvi septembar i definicije o njemu. Minusi na Milisava, a car čo'ek.

Mrš u školu bre!

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.

Po završetku redovnog školovanja, zbog nemogućnosti zapošljavanja u struci, zaposlio se po principu daj-šta-daš. Obično svršeni student nekog od zaludnijih fakulteta na radnom mestu konobara, kuvara, perača sudova ili portira.

Čovek koga zaista nije briga šta će selo da misli ako na papuče obuče crne čarape skoro do kolena, raskopčanu šulju u svim bojama, stavi kačket i objektiv najnovijeg modela "Canon" fotoaparata usmeri ka prirodnim lepotama zemlje.

Deviza kojom se služi većina državnih službenika prilikom javnih nabavki radioaktivnih Meci Dobrića iz Turkmenistana za naše domove za nezbrinutu decu, kao i ostalih potrepština.

Rešenje gotovo svih problema ružnjikavih, nezgodnih, plitkoumnih udavača. Novi život. Ej! Novi život! Nema viže orlušine, nema više daskanja i lopatarenja. Ne! Savremeno doba i savremena medicina je proizvela vrhunsko rešenje za sve slučajne i manje slučajne greške prirode, ta-da - estetsku hirurgiju. Ali. Hej, pa da, naravno, ima ono ''ali'', da-da, svakako. Ali je isto tako uslovno-posledično proizvela da to sve mora i koštati. Truć. A ške?! Nema! Ali hej, hej, hejj ne očajavajte dame, zapravo buduće dame, ima rešenja i za vas!
Plastičar!
Najčešće bivši student medicine, neshvaćen, ugnjetavan i marginalizovan zbog svoje neshvaćenosti ili neshvaćanja gradiva, jebem li ga.Odbačen od školstva odlučan da i on odbaci isto i krene svojim putem. Bateljesku faks kaljan u kojekakvim klanicama i prčvarnicama dok jednog dana jednostavno nije shvatio da je on tu zbog višeg cilja i tako prestaje traćiti svoj život i odlučuje odlučno krenuti u ostvarenje svog sna: lepota za sve! Polako započinje prvo sa laganim krpenjima naravno na svoj način, pa onda polako dolaze nosine, sisurdače, dupeta, transformacije i vojla estetski hirurg je rođen! Dobro nije baš estetski. Hm. Dobro nije baš ni hirurg, ali ono jebem li ga odradi pos'o.

Povuci me za kurac, bre! I ne laprdaj više.

" Muzički žanr" koji je nastao spajanjem turbofolka sa repom.
Pre 5-10 godina takve pevače ljudi su nazivali turbo-folkeri, ili narodnjaci. Medjutim da bi taj ološ prišao deci I zadobio njihovu pažnju, shvatili su da treba da dodaju način sporog pevanja (skoro recitovanja, kao u repu), I da izbace zavijanje,koje je opšti sinonim za turbofolk.
Problem trepa I trep pesama uopšte je sadržaj tekstova.
Glavna tematika su:
- Kurve (Obavezno)
- Novac (Obavezno).
- Uspeh (U većini slučajeva obavezno).
- Trošenje novca, mislim logično.
- Opijati (Nije obavezno, kada se koristi to je najverovatnije kokain).
Glavni motiv je da taj balavac koji te sluša nema pojma šta si ti izgovorio, normalno da klinac sa 12 godina ne kapira zašto su "Pablo, I "Droga", spomenuti u istoj rečenici, niti on zna ko je taj Pablo.

Kažemo za nekog ko ne samo da gura kocku u krug, nego istu stavlja u telesne šupljine.
Osoba koja čačka uvo zaoštrenim delom olovke jer je taj deo jedina alternativa nesrećno polomljenom noktu na malom prstu.
Neko koga ne možeš poslati po hleb, jer bi se vratio posle tri dana, zato što je umislio da je zaboravio pare, koje su mu inače u džepu od pantalona. Ko bi se setio da proveri sve džepove.
Kada bi mu neko kupio avionsku kartu do Australije, morao bi lično da ga trasportuje u avion, jer bi za njega bio preveliki zadatak otići do aerodroma. Stigao bi do Surčina, video avion u vazduhu, seo bi na livadu čekajući da ga pokupi pilot i tako čekajući na kraju umro.

Izraz koji je odavno mnogo prikladniji nego „dangubiti“.

Nekada se dangubilo i uklanjalo od posla u polju i štali, a sada se noćgubi na splavovima i internetima.

Rodno mesto čuvenog Minotaura, polu čoveka - polu vola.

Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.

DJ Winap je lik koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa osnovnom biti DJ-eisanja. Stalno vrti iste pesme, istim redosledom. Jedino što može razbiti njegovu večernju muzičku harmoniju jeste naručivanje pesme od nekog lokalnog baje. U stanju je da, ponesen novim hitom (JK i sličnih) jednu pesmu pusti i po 10 puta na veče. Dakle, kao i sam program Winamp, mogućnosti ovog DJ-a su samom njegovom kreativnošću svedene na: play, repeat i shuffle, a kod iskusnijih DJ-eva ovog tipa postoji i mogućnost podešavanja jačine zvuka pesme.

...je kada neko pokuša da definicijom definiše definiciju u širem smislu koja definiše definiciju uopšte.

Eto, sada kada smo i to definisali...