
Илити "хоћу ја", брзо изговорено од стране највећег штребера у одељењу као одговор на наставниково питање ко хоће да ради задатак. Експресно увлачење у учитељски анус пружањем руке високо са два испружена прста у получучећем положају прате ову "реченицу" са све исколаченим очима жељним драгоцених плусева у свесци, касније и задовољавајуће оцене у дневнику.
Квадратура круга, сеоска школа у припиздини где се не карају ни курјаци, него јебени змајеви боктејебо. У школи образовање стиче само један ученик, исто му обезбеђује надркана учитељица која није на време сафтала мочугу да би добила бољи распоред. На зиду још увек виси Титова слика.
А: 'Ајде, ко хоће да реши ову неједначину?
Б: ОЋА!
В: Дај бре учитељице, не зајебавај малог. Није он крив што су му маторци горштаци јебени дивљи. Миле, бриши ово па дај да снимамо опет док није пало још метар снега, курац ћемо се вратити из ове недођије.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ROVANJE!!!
+