Crnogorski izraz za podzemni prolaz popločan asfaltom. Kod nas Crnogoraca, najduži tunjel je Sozina.
1960.
-Neđeljkooooo, oooo Neđeljkooo!
-Šta se dereš koje pičke materine.
-Što si Vranca ostavio u tunjel. Naiša' neki čo'jek kamionom, 'oće da ga udari.
-Samo li ga udari on će ga voditi u špitalj. Ja mog Vranca mogu da ostavim u koji god tunjel 'oću.
-Ma, 'oće da ga ubije.
-Idi ti do Vranca, a ja odo' po sablju.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
2010.
-Đetiću, jel' ovo vulkanizerska radnja "Rajko"?
-Zavisi za koga.
-Pa za Veska, jadan ne bio.
-Da nemaš sablju u gepek?
-Kak'u sablju, ja ti to ne nosim po kuća.
-Ooo, pa tako reci. Uđi, naprijed. Oli šta da popiješ ili da založiš?
-Neću, fala, žurim. Nego, jučer ti ja kroz tunjel pretičem jednoga Bosanca i oni katadiopteri što idu po bijeloj štrafti mi razbucaju gumu. Trebala bi mi jedna bridžstonka.
Uglavnom sinonim za neku veliku lovu. Suštinski to i nije neka bogznakakva lova, ali nama običnim smrtnicima četrpet ili pešes švajcaraca mesečno ne bi smetalo. Elem, švajcarska penzija je u našoj zemlji nenadjebiv pojam "luksuza" i "bogatstva".
"On ide na faks? On?"-širi oči u neverici-"Odakle njima kinta da njega školuju, ljudi su u govnima zbog dugova?"
"Jebi ga brate, deda mu ima švajcarsku penziju. On ga školuje."
"Aaaa, tako kaži čo'eče, naravski, sada ima logike."
---------------------------------------------------------------------------------------------------
"Ja stvarno ne znam kako oni matorci preživljavaju i odakle njima da svake nedelje u Maksiju iscepaju po četrpet crvenih?! Iskupuju više nego mi kada nam neko dolazi u goste. Matori, al' jedu k'o svinje. Viđam ih svake nedelje u radnji. Odakle im lova kada moji matorci kukaju da nemaju ni deset 'iljada mesečno?!"
"Pa ti ne znaš? Ovi su ti bivši gastarbajteri. Primaju švajcarsku penziju."-sagovornik odaje strahopoštovanje na sam pomen gore navedenog pojma.
"U jebo te! Pa da to sve objašnjava. Ok onda brate, svaka im čast. Sve okej."
Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.
(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)
Pojesti veliku količinu hrane, u rekordno kratkom vremenu, u što manje zalogaja.
- Pa čovječe gdje si do sada, čekam te istuširana, namackana, namirisana već pola sata, ako sam se usaftala, trpi, sam si kriv!
- Joj stara pravila neke krmenadle krmeće, zamirisala cijela kuća, mor'o sam maždrknuti jednu dve, tri. A sad, pupoljku moj rosni, skidaj gaće, da ti se izvinem k'o čo'ek zbog kašnjenja.
----------------------------------
- Pa gdje nestadoše kolači sa tacne? Stomajku vam jebem, je l' se opet ono pašče vaše lovačko na sto se popelo i sve poždralo? Evo krmak mi i novi stoljnjak čokoladom uprlj'o, a 7 dana sam ga k'o sumanuta heklala, dioptrija mi se za dva minusa povećala!!!
- Nije baba pašče, ja sam, tol'ko su ti dobro ispali da sam mor'o maždrknut cijelu tacnu, i izvni zbog stoljnjaka, kupiću ti Veniš, opraće on sve.
- Ti? E neka si sunce babino, jebeš stoljak, isheklaću novi, k'o da ja pametnijeg posla imam. Samo ti srećo babina jedi, napraviće baba sutra još jednu tacnu samo za prvenca svog.
Izraz koji se koristi kad se subjekat ponaša sadistički prema objektu, najčešće uz postavljen ultimatum. Razlog ovakvoj vrsti ponašanja obično se krije duboko ispod površine, i u svojim korijenima ima veliku dozu mizantropije.
Izraz je nastao kao asocijacija folklorno-političkog odnosa UN-a prema ostatku malograđanštine. Jer ko je kriv sirotinji što nema para?
- E da si vidio kako je Đole preksinoć čerečio onu Anđelu.
- Otkud znaš?
- Što otkud znam? Pa zar se nije Milisav krio u gepek' i virio k'o Ujedinjene Nacije?! Islik'o je sijaset slika i snimio dokumentarac dok smo Grga i ja kružili oko auta i virkali neprimjetno... Zvali smo te četeres puta nego nećeš da se javiš čkopi.
- A što će vam slike, jebale vas one, ne može čo'ek od vas više ni da keca s mirom!?
- Pa kako što će nam, jes' ti kršten? Sad kad imamo slike možemo fino da je ucjenjujemo da i nama da, i to minimum tri puta nedeljno inače ode na juporn.
- Idbre vi ste bolesni! Od sad opštim samo u hermetiči zatvorenom prostoru!
Doktor Džekila, u Srbiji, predstavlja svaki naizgled nemoćni deda ili baka, sve dok u njihovom prisustvu neko ne pljune po bivšem režimu Slobodana Miloševića. Istog momenta, dolazi do jezive metamorfoze... Oni postaju Mr. Hajd...
Autobus. Penzoši sede, radnici stoje... Dvojica radnika razgovaraju o lošem materijalnom stanju u kom se nalaze...
Radnik: "Ma sve je počelo od onog Miloševića, vrag ga odneo..."Dr. Džekil: "Ma nemojte, a šta vam je on kriv, ostavite čoveka, ni mrtvom mu ne date mira..."
Radnik: "Pa on nas je i doveo d'ovde, pre ovih sada..."
Dr. Džekil - Mr. Hajd: "Šta znate vi balavci, šta je trebalo d'uradi...? Da liže američko dupe, jeb'o vas i Klimton i Ho'bruk obo'icu...
Radnik: "Ajde bre čiča gledaj svoja posla, jel' te neko nešto pit'o...?"
Mr. Hajd: "Nemoj ti mene da ućutkuješ govedo jedno, jesi čuo? Ja kad sam se borio protiv ustaša ti si u gaće piš'o, đubre jedno balavo..."
Narednih 15 min. se čuje samo Mr. Hajd, a radnici su izašli iz autobusa posle trećeg minuta, samo da ga ne bi razbili od batina..."
Greota, stariji čo'ek...
Postupiti krajnje neočekivano, prkosno i hrabro, naročito u opasnoj situaciji poput ove u naslovu. Ljudi koji to čine, ili dižu balvane malim prstom ili imaju jaja do zemlje.
Međed (jeste, baš meĐed) sa druge strane, ispred sebe vidi samo budalu koju će ubrzo da rasparča, što često i biva.
Stanimir: O Radovane, pa đesi čo'eče. Nema te sto godina u kafani. Što s' se to snuždio ko pokislo prase?
Radovan: Ma bježi u tri lijepe, onog mog malog prebio neki Jovo. Bar je tako zvučalo. Nisam ga ništa razumio od gipsa i zavoja preko usta.
Stanimir: Pa šta mu je skrivio?
Radovan: Pa ništa, ovaj moj mali kuronja, nešta ga nerviro i ovaj mu lijepo reko "Mali smiri, odalamiću te, ne'š se sa zemlje više podići."
Stanimir: Čekaj malo, da nije Jovo Rusvaj?
Radovan: E, moguće. Nego, ovaj moj poč'o nešto da mu sere, veli šta ti, đe ti, nema te više, poš'o da ga udari. Ovaj ust'o, šin'o mu šamar. Sa zemljom ga sravnio.
Stanimir: Jes, Jovo je. A i ovaj tvoj kreten diže ruke na međeda.
Radovan: Jes, i eto mu kreveta u Tuzli na Kliničkom. Šta 'š...
Standardno markiranje ženki po ruralnim sredinama. Nema gradskih fazona sa gotičarkama, splavarkama, darkerkama, reperkama, menadžerkama, bog jokin i šta sve ne. Važno je da joj se zna đed i jel' puštena u promet.
Oproštajna u Čovića polju 1998.
Veliko pivo i rakija na astalima, svinjetina masna rek'o bi čo'ek da je šampita, muzika tuče, pjevaljka izbacila sisu, pjevač krešti samo za sina regruta, zima u pičku materinu - februarska klasa.
1 - Rođo jel' ima lože u askoni? Valja l' grijanje? Ošacov'o sam onu s tigrastim bodijem, triput iskola namiguje. Rodica od Slađe što ima kuću kraj igrališta, ka'e Slađa da je iz Osinje kod Dervente. Spavaće kod nje noćes.
2 - Ima rođo za tebe, al' moram prvo ja onu do nje guzulju. Sad sam je upozn'o kad je iš'o čorbanac.
1 - Nemoj to rode. To nam je familija.
2 - Kak'a familija? Koje koljeno?
1 - Ona ti je đeda Rade iz Čađavice unuka.
2 - Onda neću ništa, a taman sam je mislio raščen't'.
1 - Ma ustvari, možda b' i mog'o. Peto koljeno...nemoj samo ništa govoriti. Staviš kurton da nije meso od meso i opleti.
2 - Odakle će m' kurton.
Rakija kojom se nazdravlja poslije molitve.
A: Pogledaj kume ( pokazujući na burad ).
K: Uuuu mašala. Pa koliko ovde ima rakije.
A: Ima preko trista litara, ove godine nema šanse da mi ko prošle za slavu nestane aminokiseline. Ima da se iznazdravljamo ko ljudi.------------------------------------------------------------
Pop:... i rodi Sina Emanuila, Boga že i čelovjeka...
Kum: De pope šta viš toliko čantraš, ubrzaj to pa da idemo pod šator...
Kuma: Ućuti stoko pijana, ne prekidaj popa.
Pop: ...Vostok imja Jemuj...
Kum: Ama čo'jek brsla, ko da čita iz ugovora o kreditu, nikad kraja...
Pop: ...Jegože veličajuše, Djevu ublažajem...
Kum: Ama pope puno ti to čantraš, a nema potrebe. Vidiš da je on nju već blagoslovio, pa se zato i vjenčavaju, nego ti fino samo aminuj to pa da udarimo po aminokiselinama.
Ne mo'š se popišati na miru od njega. Taj sve vidi, sve čuje i sve zna.
Ništa mu ne može promaći i uvijek je tu da te obavijesti o svim najnovijim informacijama iz grada i uže okoline a nerijetko i iz regiona i svijeta iako ti u većini slučajeva uopšte nijesi zainteresovan za iste.
u taksiju
A: Brate, jesi otkupio vozilo od firme ili su i dalje njihova kola?
B: Nijesam. Ne isplati mi se to. Mnogo troši a jedan te ga znam u drugu firmu, isti ovakav vozaju, je otkupio i eno ga ne može se izvuć iz kredita nikako a još ga familija pomaže. I baš prije neki dan ga srećem i pitam ga kako ga služi auto i on veli da je mislio da izađe iz firme čim otpaliti to jer je valjda nabačio neke stalne mušterije pa će da ga proda nekom liku iz Bara. I ja ga pitam koji je to te ćeš da mu prodaješ i on veli Lekić jedan tamo. Ja ga pitam da ne živi slučajno u centar onamo preko puta onog supermakreta ili što li je već i on veli da je taj. I gledam ti ja onako, ladno znam lika. Dobar sam sa njim, zapravo on je dobar sa mojim bratom al' smo par puta ono iskočili na piće kad je dolazio tu do Podgorice. Dobar momak. Inače skoro se razveo a bio sa ženom 3 godine. Ja sam mu još tad priča' da mu to ne treba. Jes' on fin momak i sve al' tek je završio fakultet, zna' sam ja da se neće odma moć' snać' i to al' ne mo'š ga ubijedit nikako, a žena mu je od nekih... kako se zvahu ono... ne znam sad, oni ni nijesu iz Bara no su doselili odnekle. Reći ću ti ako se sjetim al' znam da su ti ljudi nikakvi. Njenog oca sam ti jednom vozio kacam u Bar bio, tacam bio svojim kolima, do Ulcinja da obavi neki razgovor za posa' jer on ti drži jednu firmu, valjda se bave ugradnjom plakara i tako tim stvarima i ja ga čeka tu ispred ovog lokala đe je poša' da se vidi sa tim čo'ekom i vidim ga izlazi on i sa njim onaj Baćo, ne znam jesi čuo za njega?
A: Ne...
B: E to ti je tamo najgori kriminalac. Jedna fukara samo tak'a. Znam mu brata ja. Ne zna se koji je veće govno.
A: (gleda ga nezainteresovano)
B: Eee, bra'o sacam se sjetio kako se prezivaju oni. Savić! Al' ne dođe im ništa Dule Savić, on je dobar čo'ek. A znam još jednog Savića isto dobar lik al' nema veze sa ovim Savićima...
Uzvik načisto sjebanog tutora brice prilikom posmatranja svog šegrta kako se nevješto bavi mašinicom za šišanje oko vidno razočaranog mušterije.
TB: Eh, dobar... Op, op... Eh, tu još malo recni.
Š: Jel 'vako, šefe?
TB: A mater ti sakatu... Ćeš mu odsiječeš uho? Je l', jebem li ti?
Š: Jok... Malo me emocije nosu. Ček smirim ruku. Jel sad dobro?
TB: U pičku materinu. Pa jebo te i profesor i škola koju si ti mog'o završit? Bolje bi ga Filip Višnjić zbrij'o....
....
(10 minuta kasnije)
....
Š *zvižduće u maniru "krenulo me"
TB *išao u trafiku da kupi kutiju Morave i upravo se vraća*: Ma jebem ti majku nenormalnu, imaš li oči? Sunce ti jebem žarko, da mi nisi sin od bratića, sad bi' te zakl'o, jes čuo?
Š: Pa šta sad ne štima?
TB: Kako šta ne štima??? Dolaz' vamo, sunce ti žarko uturim u prkno! Viđu štas' radio od čo'eka!!!
Š: Uj jebote... Pa šta ću sad?
TB: Šta ja znam, proćeraj mašin'cu kroz sredinu, jebiga.
Navika studenata da instinktivno zapisuju sve što profesor na predavanju kaže. Isključiš mozak, načuljiš uši i ono što čuješ, samo prebaciš na papir bez razmišljanja. Rezultat su nerazumljive gomile papira koje uglavnom nemaju nikakvog smisla i ostavljaju te da se češkaš po glavi pitajući se o čemu si koji kurac razmišljao!? Na kraju odeš i kupiš knjigu.....
(student refleksno zapisuje riječi profesora) (izdvojili smo samo bitne dijelove koje će sigurno pomoći u polaganju ispita!!)
-Bajron je rođen u aristokratskoj porodici. Njega je vaspitavala pijana i poročna dadilja koja je često dovodila muškarce u kuću, pretpostavljamo zbog čega je l'. Otac mu je umro a majka je bila histerični alkoholičar. Preko svega toga on je bio i hrom na jednu nogu koja je 11,3 cm bila kraća od druge, i sve to mu je je l', natovarilo ogromne komplekse koje se trudio da izliječi rasipanjem novca.
Pošto je bio psihički neuravnotežen on je čak jednom prilikom doveo medvjeda na predavanje na univerzitetu, kako ga je dovukao ne znam. To me podsjeti kad sam ja studirao imali smo jednog druga, Bosanca, zvali smo ga međed, bio je ogroman i malo je smrdio ali dobar čo'ek u suštini, volio je lozu više nego leba da jede, sad ne znam zašto mi je to palo na pamet, ali eto, malo šale ne smeta.....
ŠKK
Matori se celo vaše detinjstvo trude vas nauče da mislite svojom glavom, a onda ih strefi šlog kad posle 20-30 godina vide šta se sve samostalno nakupilo u toj glavi. Isto tako vas posle završenog školovanja bockaju kad ćete više da se skrasite i počnete da im pravite unučiće, dok onda, kada to rešite da uradite, ne mogu da se iskrste zbog načina realizacije tog čina. Kako su samo uspeli da stvore takvog monstruma?
- Ne, ćale, ne kevo, nećemo se venčati u crkvi.
- Šta!? – g-din infarkt je već skočio budućem tastu za vrat – Kako to, Cico? Zar smo te tako vaspitali? Pa brak pred Bogom je jedini pravi brak! Kuku, ćero, to te je ovaj bezbožnik nagovorio!
- A jel? Vidi ti to... Možda je baš zbog toga toliko skup crkveni razvod, zbog kvaliteta zajednice koji "obećava". Možda baš zbog toga što je jedini pravi, imaš mogućnost da se dva puta venčavaš u istoj, pod devizom "Pogreši čo'ek", dok već treći put ne primaju reklamacije. Možda je baš pravi, jer mi pruža komfor mirnog sna, ako mi se muž bude češće zabadao po kafanama, jer, pobogu, venčani smo u crkvi i to je jedini i najjači razlog zbog čega on neće trsiti druge sojke. A ja budala, sve do ovog trenutka, verovala da je brak nešto sveto između nas dvoje, i očekivala apsolutno istu ozbiljnost i pre tog ozvaničenja. Kad ono, bitna je forma...
- Šta pričaš to dete? – molećiv pogled ka lusteru, da se uveri da Bog nije ništa čuo - Kuku, ovaj njen dripac ju je i na drogu navuk'o...
Uz stihove "Burbona" Ace Lukasa, sjedio sam u separeu i cirkao Čivas. Upicanio sam se za medalju - gangstersko Armani odjelo, roza šulja, neka fensi kravatica. Da me svaka kuća za zeta poželi.
Obično ne idem toliko daleko sa hedonizmom ali te noći sam imao razlog da napravim izuzetak jer su mi društvo pravile tri bičarke u kratkim kožnim šortsevima sa sve mrežastim čarapama. To je bilo sve što sam ikad želio u životu.
Kad pogledaš i nije nešto mnogo. Šta je to? Tri dobre i hoćne žemske koje miluju moje čvrste bicepse, naspram astronomskih želja tipa studiranja u Americi, kupovine Bugatija, putovanja po Evropi sve sa odsjedanjem u hotelima... sitnica.
Hladnim pogledom sjekao sam bujna prsa koja su naprosto željele izaći iz okova njihovih dekoltea. "Bradivice su im se sigurno ukrutile," pomislih i odlučih da to i provjerim. Uhvatih onu sa lijeve strane za za sisu i shvatih da nijesam pogriješio.
Ona se nasmija onako kurvanjski i krenu rukom prema mojim preponama a onda čuh kako me neko doziva.
U trenutku se prenuh ali onda nastavih sa tom "erotskom masažom" kao da se ništa nije desilo. „Opet glasovi u mojoj glavi. Nije to ništa.“ - progunđah i započeh igru sa još jednom dojkom, ovog puta onom koja je pripadala srećnici sa moje desne strane, vlasnici jakih četvorki.
A onda, u trenutku kada je treća krenula kleknuti ispred mene i preći na stvar, ponovo začuh onaj isti glas i bičarke nestadoše jedanako neočikavano kao što se i pojaviše.
Reality check! Budan sam, Armani odjelo je nestalo, muziku Ace Lukasa zamjenila je ona odvratna jutarnja tišina a ja umjesto u bujne grudi, gledam u plafon i shvatam da je sve bilo samo još jedan san koji se vjerovatno nikada neće ostvariti... Bar ne dok ne postanem svoj čo'ek.
Još uvijek u polu-snu, sjetih se da me je neko probudio i promuklim glasom rekoh: „Pa danas je subota, nemam predavanja,“
Nijesam dugo čekao na odgovor. Majka se prodera: „Pokvario se zamrzivač dođi dolje da mi pomogneš da ga pomjerim i istovarim ove stvari iz njega.“
"Posrani zamrzivač" - rekoh sebi u bradu i zbacih frotir kojim sam do tog trenutka bio pokriven a zatim se brzo uspravih u krevetu. Nijesam htio ustati istog trenutka, znao sam da će me sačekati koji minut pa iskoristih to vrijeme da se probam još jednom prisjetiti onih bičarki ali sada sam ih se sjećao samo kroz maglu.
Nije bilo vajde od toga. Moje bičarke su nestale i neće se više vraćati. Odlučih da ustanem i uputih se u prizemlje gdje je bio smješten zamrzivač.
Iz hodnika rekoh da ću otići do wc-a na brzinu da se umijem a onda započeti svoju dužnost.
Jedno pišanje i pranje zuba kasnije, stvorih se u kuhinji.
"Šta mu je sad bilo?" - upitah.
"Otkud znam ja, zvaćemo majstora da pogleda. Ja moram da izvadim veš iz mašine a ti za to vrijeme izvadi sve iz zamrzivača, stavi ođe na sto pa ću ja viđeti šta ću s tim kad završim ovo što imam." - reče majka vidno nervozna.
Namrgodih se ali potvrdno klimuh glavom. "Dođeš mi kutiju cigara za ovo" - rekoh i otvorih vrata zamrzivača dok je ona prelazila iz dnevne sobe u hodnik praveći se da me nije čula.
Elem, zamrzivač...
Bio je to onaj uspravni zamrzivač. Onaj odvratni sa pregradama u koji ne može da stane cijelo prase nego mora iz nekoliko komada da se strpa.
Počinjao sam da ga mrzim i prije nego što sam krenuo sa istovaranjem njegovog sadržaja, sa kojim nijesam mnogo odugovlačio. Odmah otvorih prvu pregradu u kojoj su se nalazile kese sa mljevenim mesom i šniclama a bilo je i nekih ćevapa ako se dobro sjećam.
Išlo je brže nego što sam očekivao. Za manje od minut sav sadržaj prve prve pregrade našao se na stolu.
Tada otvorih sljedeću pregradu i u njoj zatekoh gomilu zamznutog povrća. Bilo je tu graška, smrznutog pomfrita, graška sa kukuruzom, boranije i još malo graška.
Oduvijek sam mrzio grašak.
Gnjecav, oblika nepravilne sfere koji je izazivao moj OCD kad god bi se našao ispred mene u tanjiru i uz to svijetlo zelen. To je gej boja... Nije džaba vojna cerada tamno zelene boje.
I tako, krenuh sa deportacijom sadržaje i ove pregrade.
Dohvatih kesu smrznutog pomfrita i stavih je na sto, isto krenuh učiniti i sa kesom boranije ali ne primjetih da se iznad nje nalazi kesa sa smrznutim graškom koja u tom trenutku skliza preko nje i pade na pločice.
"Idi u kurac" - rekoh u sebi i sageh se da je dohvatim ali me nešto ukoči kičma.
Ispravih se malo u ramenima i bol prođe a ja odmah zatim uzeh kesu i stavih je na sto.
Spremao sam se nastaviti istovaranje ali onda vidjeh nešto vrlo neobično. Vidjeh da je jedno zrno graška ostalo na podu.
Izgleda da je kesa pukla na nekom mjestu. Sageh se ponovo da pogledam ima li još kojeg zrna da se negdje zaturilo ali ne vidjeh ga. Iz te perspektive shvatih i da je kesa napukla na samom ćošku taman toliko da to jedno zrno izađe iz nje.
Da to jedno zrno napusti masu i postane svoj čo'ek... ili bolje reći svoje zrno.
Uzeh ga između palca i kažiprsta i postavih ga u visini očiju. Posmatrao sam ga tako par sekundi koje su izgledale kao vječnost. Da me je neko gledao sa strane rekao bi da podsjećam na Rodenovog "Mislioca."
Ja sam sebi biše izgledao kao dželat... Njegova sudbina je sada bila u mojim rukama... bukvalno.
Koža na jagodicama prstiju mi se smežura od hladnoće ovog zrna. Mrzio sam ga.
„Bijedno malo zrno, šta si to učinilo?“ rekoh kao da će me čuti a onda dodadoh: „Da li znaš koja je kazna za izdajnike svog roda? Da li znaš?! Odgovori!“ – dovoljno glasno da moj pas koji to ču zalaja.
„Ne znaš? E sad ćeš vidjeti. Sad ćeš vidjeti kako prolaze oni koji žele biti nešto što nijesu. Sad ćeš vidjeti kako je to kada ostaviš najmilije u nevolji. Sad ćeš vidjeti kako je bilo meni i mnogim drugima koji trpimo zbog svog bravada.“ - rekoh uz manijački osmjeh i stisnuh ga snažno među prstima u želji da ga zgnječim ali zamrznuto zrno graška bješe povrćka čudnovata.
Bilo je isuviše smrznuto da bi se moglo slomiti pod prstima. Shvatio sam da je sve stvar vremena za koje će se dovoljno ohladiti da bude smrvljeno pod mojim prstima ali meni se nije dalo čekati.
Pokušah ga smrviti još jednom ali ponovo bezuspješno a onda mi kroz glavu prođe nešto što će zauvijek promijeniti njegovu morfologiju.
„Tučak za meso!“ – oh, kako mi to samo ranije nije palo na pamet.
Ustadoh se uz bolnu grimasu jer mi se još jednom javio bol u kičmi i odnesoh ga na drvenu dasku za sječenje mesa koja se nalazila na drugom kraju kuhinje.
„Ovdje je tvoj kraj bjedniče.“ – tiho ispustih kroz zube.
Stajalo je nepomično iščekujući sudar sa glavom malja koja se na dvadesetak santima iznad njega presijavala na jutarnjem suncu.
Odlučio sam ga poštediti čekanja.
Pljas i još jedno zrno graška završilo je svoju karijeru u prehrambenoj industriji.
Prvo je napustilo kesu da bi vidjelo spoljašnji svijet pa je bio red da prvo i shvati koliko je on surov.
Taj odvratni surovi svijet i taj još odvratniji sistem koji njime vlada a koji ubija sav individualizam u nama. Taj odvratni sistem koji nas pretvara u serijske brojeve koje pokreće novac, koji od nas stvara masu koja ima moć volje jedne prosječne kese za smrznuti grašak.
Taj odvratni sistem koji me je učinio svojom produženom rukom... koji je učinio da jedno obično zrno graška ima više hrabrosti od mene... od čovjeka.
Definicija je znači napisana za takmičenje "Pačija škola"
Predigra za orgazam prosečne, starije seljanke.
Ona je u takvim godinama, da nju ne usrećuje ni 30cm, ni dugo lizanje.... Ali dobar, masan trač, UH. A ova rečenica je nešto poput orala pred sex. Ta rečenica zagreje atmosferu i razigra njeno srce, u nadi da sledi ono pravo.
Kao i u sexu može doći do njenog razočarenja i izvinjavanja, ali ako bude potvrde trača, osećaj sličan orgazmu je neminovan.
Jedina mana toj rečenici je u tome, da ako je upućena tebi, verovatno si ti u središtu trača... Već na "nemoj da se ljutiš...", možeš nanjušiti da nešto nije kako treba, a kad čuješ kompletnu rečenicu i bez daljne priče znaš da o tebi kruže abrovi.
- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos, ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila?
- A jel istina da si se švalerisao sa Stanojevu ženu?
- Budi Bog sa tobom, odakle ti to. Kako te bre nije sramota da vodiš abrove, a stara žena.
- Ma ne interesuje mene to Milutine, nego neki je'u govna tu po selo, pa reko da pitam, jer znam da ti nisi takav. Oni vikaju Milutin gu jaši, a ja vikam ma to nema šanse, Milutin je pošten čo'ek.
_______________________________________________________________- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila. Šta je opet...
- A jel istina da si se pijan tuk'o u kafanu?
- Jeste istina je Radmila.
- (kez od uva do uva, grčenje lica u tom položaju, slično orgazmu) I? Kako je bilo? Što ste se tepali?
- Pa ti juče reče da te ne zanimaju abrovi?
- Ma pusti to, nego pričaj... Šta se desilo?
Jezik.
- Je l' bre, Rado, šta reče ono Radenku sinoćke? Drao se ki nezdrav.
- Auu, on stalno tako. Niki ne mora ništa da mu kaže ali on mora da se pokara s nekog. Jebem ga, taki čovek.
- Bre, nije bio taki dok bio mlađi.
- A, otkud ti znaš kaki je bio on u te godine?
- Pa igrali smo zajedno u folklor, koj ti je kurac ženo!
- Mrššš, beštijo jedna selska!
- Ma izeš mi sisu!
- Je l' tako? Pa, pička ti materina, sad ću da te kažem kod Džomlu šta si radila sa Pingetom na vašar onomad.
- Tebe je jeb'o Alchajmer pa ti pomerio mozak. Pinge je moj drugi čo'ek, opaaaaaa, stara pizduljo!
Izlazi deda i puca Darinki u glavu.
- Sunce vam jebem u pičku, sad ste našle da se karate dok odmaram!
- Ali, ja nis...
Ču se pucanj!
- E, tako! :namešta džemper i brkove, češla kosu i navaljuje se na tarabu: Komšike, hej Živke, će se pokaramo malo? :namiguje i baca zavodnički pogled:
- Tek posle 40 dana, hihihi.
Rad sa pneumatskom Hilti bušilicom.
- Ej, vidio sam juče Lakija u gradu, ne pamtim kad sam ga zadnji put sreo. Reci mi, je l' on bolestan? Bilo mi bezveze da ga pitam, pa kontam, ti bi to trebao znati...
- Ma jok, otkud ti to da je bolestan?!
- Brate, lik sav drhti k'o da je u najmanju ruku Parkinsona fasov'o.
- Haha, daj ne budali! Laki se, druže moj, zaposlio kao šljaker u Odjeljenju za puteve, osam sati dnevno ne ispušta onu veliku bušilicu za beton iz ruku.
- Ahaaa, znači to je u pitanju. Pa šta priča, je l' jebeno? Ima li još neke posledice osim što se trese k'o Skoplje šezdes' treće?
- C. Doduše, tvrdi da ima profesionalnu deformaciju.
- Kakvu deformaciju?
- Kaže da svaki put kad piša - dvaput izdrka... A žena mu se hvalila mojoj da je mnogo bolje masira nego ranije. Spojio čo'ek pos'o i zadovoljstvo, pa to ti je...
Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.
3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.
Evo kako to izgleda u praksi:
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.
3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.
Optimistička verzija: Od njega nema 'leba, zasnovana na uzaludnom trudu da se bilo šta izmeni u vaspitavanju svog deteta (čitaj "debila"), i da se to isto dete ("debil") izvede na pravi put. Izgovaraju je roditelji, češće majke, jer su očevi stabilniji i hladnokrvniji od svojih supruga. Džiberskim ponašanjem, dete (češće sin), nema baš najbolju reputaciju među ukućanima, pa je kao takav izvor brige i retoričkih pitanja "šta će biti s njim?" "kako će on svoju decu vaspitati?", i sve više se njegovi roditelji obraćaju Svevišnjem u nadi da će se ipak opametiti i koliko-toliko popraviti ...
1.primer (kada majka izgovara)
-Sine, ajde molim te idi s ocem, te mu pomozi da nacepa drva, trebaju nam sade za zimu, a i ne može on sam to uradit' . Idi te mu pomozi...
-Ajde bre kevo, ima i on ruke...Čekaj sad, ne mogu ovo da napustim (zabačen u fotelju gleda u prazan desktop, jer je pornjavu stavio na minimize) Izađi!!!
-(majka, tužnim pogledom izlazi, okreće se prema ikoni Svete Petke i zajeca) Bože blagi, sam' da ne bude bitanga na deda Paju...da bidne svoj čo'ek i da ima svoj dinar...Izvedi ga na pravi put kad ja već nisam mogla....
----------------------------------------------------------------------------------------------
2.primer(očevi to malo drugačije)
-Gde je onaj mamlaz?!!
-Eno ga Milomire, u sobi je.
-(upada) E sad već kad drkaš, sad ćeš lepo pun snage da iscepaš meter drva i da ih uneseš u kuću. Brže!!!! (izlazi i govori) Eeeee, Bože Gospode, sad kad se nisam šlogirao nikad neću, samo te molim da od njega bude nešto.
Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
