Dati bitnu odlku. Usaditi dušu. Taj ton je ono što čini nešto onakvim kakvo jeste, najbitnija osobina. Taj ton odlučuje dal' si nindža il' si mindža. Bez tog tona Lazar Marković postaje Stefan Babović, koka kola postaje pepsi, Mercedes postaje Reno. Prosječan lik koji ima to nešto jebe manekenke, šalteruša ga prima sa osmjehom preko reda, završi mu sve od prvog puta i još mu sredi kćerku. Dati ton znači staviti luk u pljeskavicu, popiti jogurt uz burek, drugim riječima, učiniti nešto boljim. Onaj ko ima taj ton će da podijeli par šamara mangupima koji tuku klinca mlađeg od sebe, preuzeće krivicu na sebe da spasi druga koji je do grla u govnima da ga ne bi izbacili iz škole i pozajmiće pare drugu da izađe sa curom na koju se loži mjesecima ali nema para da je izvede na piće. I nikad ih neće tražiti nazad. Onaj ko ima taj ton će otići u bijeli svijet i postaće uspješan čovjek ali nikad neće zaboraviti ko je i odakle dolazi. Onaj ko ga nema će postati pokondirena tikva i vječito dio mase, nikad značajan pojedinac, bez obiza na uložen trud. Dati ton znači izdvojiti nekoga ili nešto iz mase nekom dobrom osobinom, podariti mu nešto što drugi nemaju i neće nikad imati!
Ne zaigra rulja dok majstor ne zagudi, a igraće se onako kako majstor kaže!
Jebiga, život je takav. Nije svako predodređen i nadaren da daje ton. Nema orkestra bez dirigenta ni pečenja bez jagnjeta. Da se ne bi pogrešno razumeli, davač tona nije neki stvoritelj ili kreator. On dolazi na nešto postojeće, zamalo gotovo, ali neobrušeno. On nije rudar, on je bre majstor finišer. Od lošeg pravi dobro, od dobrog bolje, od boljeg najbolje, od najboljeg...verovatno sarmu i jafa keks.
Stvarima dati dušu, idejama oblik, to je bre dati ton.
Osvanu i taj 26. januar leta gospodnjeg šesettreće! Rodio se Feliks.
Rastao je, i krenuo očevim stopama. Nije hteo da bude golman. Igrao je. Nije bio loš. Ipak, znao je da je rođeni pobednik, a to mu na mestu nekog centarfora ili beka nije bilo moguće ostvariti. Okrenuo se oko sebe i našao mesto u timu. Odlučio je da bude trener - odatle je mogao da da ton. Mogao je da bude kolovođa! To je bio njegov cilj, njegova misija, njegova budućnost, a ako treba, neka bude i njegov kraj.
Bila je to sasvim prosečna ekipa. Ipak, došao je on. Dao je ton i voala - ode liga šampiona u Portugal!
Njega možete da mrzite ili da ga volite, ili da ostanete ravnodušni prema njemu, ali on svejdeno, gde god da dođe, DAJE TON!
Objašnjavati nekome određenu radnju ili pojavu koja se upravo odvija.
- Ženo, šta nam ovo radi sin??
- Jebe se, eto šta radi.
Davati izjavu policiji.
A: ''Gde je Gile ?''
B: ''Čukao trafiku sinoć pa ga intervjuišu u keve Jevrosime...''
Odjeb na prijedlog za nešto novo, moderno. Naravno, školovani među nama znaju da je to ljuta opaska kurve Kristine na novopredstavljenu tehniku ton filma, zbog koje ona postaje tehnički višak.
- E, vidiš deda, uzmeš, lizneš so, drmneš tu rakiju i onda sprašiš limun.
- Sere se tebi deda u ton film. Deder onu oktanušu iz kredenca.- Ovako srećice, ti moraš da se opustiš, ne smiješ da stišćeš već moraš da opustiš mišić i uz mnogo lubrikanta nećeš ni da osj...
- Sere ti se srećica u ton film. Zaori prvom, a čmarulju će da lizneš kad se nakupi.
Bez obzira na to koliko je glup ili banalan povod,ovom rečenicom stavljamo do znanja nekome da mora da časti!To se naravno odnosi i na situacije kad stvarno ima razlog.
-E brate sestra mi se udaje.
-O matari,moraš davati!-Šta je s' tobom ceo dan,gde si bio?
-Ma išao sam sa drugaricom na kafu...
-Sa drugaricom,a švlercino?!Moraš davati!-Ajoj što sam prdnuo...
-Idi u pizdu materinu...Moraš davati!-Idem ti ja tako...
-Moraš davati!
Miran, staložen i jebački ton osobe koja je ubedila sve na lestvici da ona treba da bude na vrhu. Ton pravog vođe. Međutim, kako je izgleda skoro komplet društvo još negde posle osnivanja prvih većih zajednica zaboravilo da skrene levo kod Albukerkija, današnje figure koje se smatraju autoritetima su sve, samo ne to, pa moraju da pribegavaju drugačijim metodama kako bi se održali na vrhu i smirili strasti onih na nižoj lestvici.
-Dragučeviću, ajde, molim te, idi mi donesi burek.
-Zašto? To ne spada u domen mog posla.
-Dragičeviću...
-Hoćete da kažete da bi ste vi sa vašom diplomom više poslovne iz Donjeg Brijanja umeli da vodite tim i dizajnirate one grafikone i tabele koje sam radio sa njima za vas pet dana bez spavanja?
-Dragičeviću, biraj, burek ili izlaz.
-Prazan ono beše?
-Da, i jogurt, ali onaj obrani, moram malo da smanjim unos masti, xexe.
______________________________________________________________________
-Milane, izbaci đubre.
-Dobro, ženo, što ga ti ne izbaciš? Ionako ti je usput.
-Ne mogu, isprljaću se, bubili.
-E, pa ne mogu ni ja.
-Ako ga ne izbaciš, danas ću da dobijem iako su deca kod tetke.
-Gde je kesa?
-Eno ispred kuće.
Glagol chija pozitivna strana u Srbiji josh nije primecena u praksi,vec samo u experimentalni metodama.
Retko se vidja u sluchaju nuzde i to samo u obliku posebne radnje poznatije kao mito.
Naravno negativni oblici ovog glagola pristuni su na sve strane.(davanje necheg shto se ne treba davati:"Eto ti kurac" i sl.)
Normalna i kulturna osoba"IZvini,mozesh li da mi pozajmish novine da ih pogledam na 10min?"
"Ma bezi bre od mene!"
Na američko-engleskom 'giving shit' je izraz koji znači da je nekome stalo do nekoga i da je emocija koja proizilazi iz divnih reči usađena u nacionalni duh poput fiziološke potrebe 'davanja govana' kako bi Kanalizacija imala šta da radi.
Stoga bi 'giving shit on spoon' iliti davati govna na kašičicu bio izraz koji objašnjava cilj njihove humanitarne pomoći.
Zapis presretenog poziva dvoje zaljubljenih negde u Ameriki:
- Honey, I love you...
- I give a shit about you, too...
Rečenica koja izražava protest prema tome da pokretna slika sme uopšte da ima i ton.
Jednom je Seka Sablić rekla ovo u filmu "Maratonci trče počasni krug", a ja hiljade i hiljade puta, svaki put ponovo kada gledam intervju neke nove turbofolk uber-pičke u kojoj objašnjava svoje životne stavove.
"Pa nisam sponzoruša, ali volim sponzore..."
Pri biranju tona za alarm, postoje dvije opcije.
Prva opcija su predloženi tonovi koji dolaze na mobitelu, a kojima pribjegavaju samo oni najočajniji, sa praznom memorijskom karticom ili bez iskustva sa alarmom na mobilnim telefonima. Ovakav ton će vas efektno dozvati iz blaženih prostranstava sna, ali nus pojava je to što su ovi tonovi predviđeni i kao sredstvo za mučenje. Kod nenaviknute osobe izazivaju vrtoglavicu i razdraženost, a adaptibilnost i podnošenje ovog tona opadaju proporcionalno vremenu korištenja, što znači da će vas ovaj ton nakon 20 dana korištenja iritirati 20 puta više.
Druga opcija je odabir jedne od mnogih pjesama sa vaše plejliste (preporučuje se ona koju najmanje volite), ali ta metoda je još gora, budući da je odabrana pjesma za vas za svagda prekrižena, kako na vašoj plejlisti, tako i na svim plejlistama na planeti. Dakle, uvijek kad je čujete, javit će vam se užasne asocijacije koje mogu izazvati mučninu i povraćanje, nesvjesticu, pa čak i pad u duboku komu.
A: Oće da nam pustim zikače? U kojem ti je folderu?
B: Imaš tu na desktopu
....
"Du, du hast, du hast mich...."
B: Gasi to, jebote!!!
A: Šta ti je?
B: Gasi, pička ti materina, to mi je alarm!!!
A: Aaaa, razumijem, razumijem... *gasi media player*
Zbog generalno slabog poznavanja engleskog i drugih stranih jezika, dijelom zbog nezainteresovanosti za druge kulture, dijelom zbog ponosa na naš jezik i našu kulturu (da se ne zaboravi naški!) mi jedino koristimo povišeni ton zbog radi objašnjavanja strancima gdje se šta nalazi! Držimo se devize da ako već dolaze kod nas, pa majka mu stara trebalo bi da znaju i naš jezik!
Stranac: Sorry, where are the hotel Biserna obala?
Naš: Aaaa HOTEL ti je odma tu DOLE, znači samo PRAVO, PRAVO tamo (uz ogromnu gestikulaciju rukama) nema 500 metara, PESTO ( pokazuje pet prstiju lijevom rukom i sklopivši palac i kažiprst u smislu nule, amblenduje dva puta), onda skreneš DESNO kod MIŠOVE kuće i odma tu ti je HOTEL!
Stranac: Thanks (odlazi u sasvim drugom pravcu)
Naš: Eto... i meni veli Milojko da ne znam ovi stranjski, sve je to isto! (odlazi kući da se pohvali ženi)
Rečenica koju prosečan roditelj izgovara kada ostane bez argumenata u raspravi sa detetom. Iako ne dolazi ni do kakve promene koju bi ljudski slušni aparat mogao detektovati, ovo je idealan način za ućutkivanje deteta.
-Mama, mogu da idem napolje?
-Nemoj sada, već je 8, uskoro će da padne mrak...
-Ali, mama, imam 16 godina.
-Mislim da mi se ne sviđa tvoj ton.
-Ali....
-Odmah da si promenila ton, ne možeš tako sa majkom da razgovaraš!
Ne deri se. Nikada nećeš dobiti odgovor na pitanje ako se dereš na mene. Možeš da se dereš do sutra i glumiš primitivca, ali džaba. Ako pričamo kao ljudi, tako će i biti, nema arlaukunja i oponašanja majmuna.
Laza: Alo bre!!! Gde mi je komp?!
Una: Ne deri se!
Laza: Pa, kako da se ne derem?! Gde je?!
Una: Snizi ton, Lazare.
Laza: Dobro, gde mi je komp?
Una: Odnela sam ga u servis.
Laza: Odnela si ga u servis?! Moj komp?! MOJ?
Una: Rekla sam ti da sniziš ton.
Laza: Kako da snizim?! Pa ti si luda!!! Izađi momentalno!
Una: Lazare, ne deri se, inače ništa od kompa.
Laza: Ne ucenjuj me!!! Rekao sam ti sto puta da ne diraš moje stvari!!!
Una: Ne čujem te lalalalalala.
Laza: Je l' tako?! Sad ću sve cipele da ti pobacam!!! Pa mi ti pričaj da snižavam ton do sutra!
Rečenica koju koriste najčešće starije osobe povodom pohvale jer ste nešto dobro ili ispravno uradili.
Ja: Evo baba, bilo mi usput pa sam kupio sladoled.
Baba: Jaoo.. sine, živ i zdrav ti men' bio... dabogda im'o od koga uzimati i kome davati.
Ja: 'Oću baba,'oću baba... aj' vidimo se.
Zvuk koji se čuje kada lepo vaspitana osoba sa manirima pusti vetar u odabranom društvu.
Boris Tadić na prijemu kod Sarkozija i Karle Bruni. Večeraju u rezidenciji predsednika na Jelisejskim poljima.
Boris: - Šta je ovo sunce ti poljubim? Štipa za oči.
Karla : - Ekskuze mua?
Boris : - A to ste vi madmozel, onda ništa.
Karla : - Pardon?
Boris: - Prerađeni morski plodovi u gasovitom stanju i burgundsko vino, pomešani sa vašim parfemom daju posebnu notu ovoj večeri. Tako su šik de fantastik!
Karla : - Oh, Borise laskavče. ( Naginje se na desnu stranu i pušta goluba na bis)
Prrrrrr, samo za Borisa!
Svi prisutni, uz aplauz : BRAVOOOOOO!( fr. bon-ton - dobar ton)
Reklama sa kojom smo svi mi realtivno upoznati i koju većina nas nesvesno zna napamet, jer na svakom kupljenom DVD-u ide ova reklama pre bilo kog filma. Ona kao glumi neku Pepeljugu, pa kada otkuca 12 trči napolje i čarolija nestaje, samo boja kose ostaje. Kreativno, nema šta.
"Neke čarolije traju duže, Maxi Ton farbe za kosu".
Stvari koje inače ne idu osim i isključivo na snimanju nekog igranog filma.
Ton?Ide!
Slika.Ide!
Kamera?Ide!
Devojka koja super izgleda, ali joj je inteligencija na nivou sobne temperature. Služi samo za šetnju i pokazivanje, jer je neki dublji razgovor sa njom nemoguć.
- Ala si odvojio malu sinoć, svaka ti čast.
- Ma, džabe joj super slika kada ton skoro pa nema, pričam sa sobom.
