Ovo je izraz koji nam najbolje govori kako život leti i kako se sve brzo menja.

Ja znam sa sebe, a verujem i za ostale koji će pročitati ovo, da dok sam/smo bio/li mali, ovaj izraz sam/smo najviše koristio/li kada ručam/o. Jer mi koji smo odrastali bez interneta, bez kompjuterskih igrica, jednostavno mi koji smo imali pravo detinjstvo smo znali da posle ručka nas očekuje društvo isper zgrade, da sledi igranje i provod koji i dan danas pamtimo, to je bilo vreme bez stresa, bez problema. Želeli smo što pre da napustimo stan/kuću kako bi užvali u žmurkama, igrali smo se i lopova policajaca, pa smo se jurili po kraju ko nenormalni. Zadirkivali smo devojčice i krali komšiji jabuke.

Medjutim danas, ovaj izraz koristimo u nekim potpuno drukčijim situacijama.

rečenica sa značenjem: ovako može uvek

Lik kome su posao i/ili porodica toliko došli glave, da se i na najmanju galamu i iznenadne stresne situacije trza, žmirka i generalno se može reći da 'skreće u stranu pomalo'...

Recenica koju izgovara veliki broj mladih ljudi, obicno subotom vece, kada su u strasnom zagrljaju sa WC soljom...

Opis izuzetno niske ribe.

Nabiti nekoj novoj devojci.

Kada si životinja od najranije mladosti suočeljavaš se sa dugim veterinarskim iglama. Ako si pas, celog života ćeš pamtiti kako te je bolela prva vakcina protiv štenićaka i celoga života sakrivaćeš se od belih mantila umazanim govnima stoke. Generalno svaka životinja vuče komplekse i traume iz detinjstva od njih. Osim krave, jer svaki kontakt krave i veterinara se završava njegovom rukom do lakta u njenoj pičci. Najviše vole kada ih semeni, tj. kad im nabija vrelu bikovu spermu u njihovu vlaznu unutrašnjost, no to nije važno za temu...

ovo je nastalo od nemacke reci hertz (srce) koja se vremenom "malo" promenila i kod nas zvuči hert ali pošto se to "h" pravilno (naravno) ne izgovara onda to zvuči kao 'ert. Ovaj izraz moze da bude svasta, npr: od toga da se neko od muke i jeda stvarno razboleo u smislu srčanih smetnji (hercenfeler) do toga da je neko od besa ili izneverene, a možda i neuzvraćene ljubavi bio kadar da uradi štošta nažao nekom predmetu ili biću u svojoj okolini, a ponajpre sebi (vidi primere). Dobro se dopunjuje sa izrazom "krenkovati se" koji valja potražiti u vukajliji.

Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.

sklop reči koji se u srpskom jeziku koristi u situacijam kada hoćete nekome na suptilan način da kažete da je preterao.

Osoba koja nema apsolutno nikakvu funkciju ni ulogu ni značaj u društvu. Mediokritet. Nema svoj stav. Ne želi da se ističe, ali ni da bude izdvojen iz društva. Želi da bude kao ostale jedinke, da razmišlja kao oni, da se ponaša kao oni, da izgleda kao oni. Uvek je tu, ali nikada ni na šta ne utiče. Čak i kada izrazi svoje mišljenje, niko ga ne sluša. Svi ga vide, ali ga niko ne primećuje. Svi ga znaju, ali ga niko ne voli. Preživljava na taj način što uvek stoji uz onog ko je obična jedinka u društvu, pa ga zbog toga svi i tolerišu. Da nije broja jedan, on bi bio obična nula. Parazitiraju u toj simbiozi koristeći osnovno pravilo u eksponencijalnoj matematici da nula na neki stepen i dalje jeste nula, a da jedinica na neki stepen i dalje ostaje jedinica. Oni svojom egzistencijom ništa ne menjaju. Ali da bi bili kao drugi oni su eksponenti broja jedan. Neki ih smatraju i skromnim jer im nije cilj da se druže sa onima koji više vrede da bi i sami vredeli. Obično nikada ne postanu pravi brojevi koji vrede više od obične jedinice i koji će imati svoje eksponente.

Да ли си некад сањао да можеш да летиш? Или рецимо, да возиш ауто под морем? А царе? А да водиш љубав са најбољом другарицом, професорком или рибом и то медотом курцем у пичку па тако стално, у круг!
У шта?
У КРУГ бре! Циклус, назови како хоћеш али кад те једном крене, не можеш да се отарасиш тих снова, знаш брате.Ниси? Како је то могуће? Па ја ти брате, стално сањам да јебем, и то на 47он спрату, док слушам песму од оних, како се беше зову, они, бре, чобански рокери. . . А да, Након свих ових година, Бијело дугме. . . И као будим се у 5.05 а небо црвено као при заласку. Само замисли да можеш и све функционише, ај брате, већ је 20.42, морам да палим, имам судар на Тргу, знаш каква цупи, још данас петак, после надам се идемо на свирку ових ''Скрндеља'' у Aкадемији, биће дојајно, ај воздра батице. . .
( Мандушић у себи: Зашто је све тако? Гле, Циле је добар момак, добар чоек, воли мало да попије и то што се курчи са дуваном, јебига, али све у свему цар у позитивном смислу, а ја? Не, мислим да сам ја тешки нолајфер, јебала ме Вукајлија, 9гаг и остала компанија, једина ми утеха што свирам у Слотсима, јест да смо још у фази настајања али биће нешто од нас, надам се. И онда ми кажу само се ти надај, ко жели нешто тај нађе начина а ко не, тај нађе изговор. Волео бих да је тако. Па се тако питам шта је циљ живота? А? Филозофи знају, а ја, кажу ми другови да сам луди филозоф, стално нешто серем, Аристотел јеботе, али ја не знам. . . Не зна нико. . . Стани, можда знам, а не, ипак фантазирам. . . А срећа? Па да, али ко ће ми потврдити, било ко? Не, није само срећа, срећа се заслужује нечим, али чиме? Имај само ти добре оцене и све ће бити у реду,рекли би профани и родитељи, бабе, деде, уписујеш факултет и тамо будеш добар, па добијеш посао, ожениш се и ринташ цео свој живот и? То је то? Само? Шта после а? Не, није то поента. Живот мора да има неку велику и недокучиву поенту чим је тако загонетан и сложен. Пусти се филозофирања, рекли би опет, само ти учи и не брини се. . .Ама доста! Не могу да мислим овако, морам да сиђем, одо' на Дунав, код Југе, тамо увек имам инспирацију. . .
Далеко од свих, само ја, небо, батлери из Казина, пси, њихови невољни власници, заљубљени парови, то је Ушће код Југе, и да, Дунав, вода која смирује. Уморан сам, 7 часова и још петак, а сад је 21:16, средина Септембра, не знам ни који је датум данас, а то није ни битно, битно је шта сам урадио до овог момента у животу. Па? Да видимо, ништа? Не, родио сам се, жив сам, то је једна ставка, а остало? Са тим морам нешто да урадим, рекао би Зоран Ђинђић. . . Где стадох? Срећа? Ах, да, срећа сама не долази, мора доћи као награда за нешто, за неку врлину. А лепота? Лепота није врлина, то је дар, дар који може направити да неко изврши убиство своје девојке и своје самоубиство због неверства своје драге девојке, која опет, да није лепа, не би могла да превари свог (не)вољеног. Али то је већ сад постала љубомора, па из љубоморе у гнев, из гнева у смрт, из смрти у пакао, а даље? Па из пакла у чистилиште по Дантеу, па реинкарнација по хиндусима, па у живот, у радост, и тако опет до неке тачке па испочетка. Значи испада да је срећа све то, и лоше и добро јер је на крају опет живот. . . А да ја кренем полако, да кренем на журку, да упознам тамо неку препичку, да је смувам, да се пошинемо, па роди, да то дете одрасте, створи породицу, ради као професор ликовног, оде на Хаваје, тамо упозна опет своју жену, па се помешамо са Хавајцима или како већ, па опет тај Хавајац полу Србин оде у Африку да ради као медицинар и сретне неку Рускињу која тамо стажира и бави се хуманитарним радом? Ух бре, дође ми да скочим у Дунав, и тако све, у круг! Чекај, шта рекох, ''У КРУГ''? Познато ми то однегде, ал одакле. . . ЧЕКАЈ!! А, ЦИЛЕ! Па Циле ми рече за оне његове кочијашке снове, па да. . . Пази сад то, Циле, главни нефилозоф, зајебант, чоек који живи за журке, цигаре, етанол, пичке, рок свирке. . .Како он то зна? Или не? Али да! Он то зна! Зато се и зајебава и проводи. Све иде у круг јебо те, значи круг из којег се не може избавити или још боље круг у којем ми имамо част да будемо. Али опет, зашто баш ми? Ала ме јебе ово, а да одем ја лепо до Академије, да видим то са Цилетом? Како беше 065 465. . . .

Život jedne gaborke koja već u ranom dijetinjstvu ispunjava sve preduslove jednog groba.

Od pobede do poraza, od ponosa do korupcije. Alkohol iz pehara a umor od godina. Crnom zavesom preko sjajnih zvezda.
Možda je to pravo vreme za šalu jer je smeh tada najslađi. Možda je to podstrek za još jedan pokušaj ili opet jedan novi početak.

kaže se za nekog ko nema ni sekunde mira na jednom mjestu; jako nemirna osoba

Izreka potekla iz svešteničkih krugova, u cilju pribavljanja (protiv)pravne koristi, sa daškom zloupotrebe službenog položaja i monopolističkog ponašanja.

Upala mozga dobijena pre ili kasnije zbog običaja da se taze okupan izlazi u grad.

Manje-vise interesantna sala na racun necije lose gradje tela.

Veoma efektivan poklopac za bilo koje nadmetanje u preuveličavanju vrednosti ili osobina dečijih izmišljotina. Za razliku od "pametniji popušta, magarac ne dopušta", u ovom slučaju pametniji ne dopušta, a magarac može samo da čeka sledeći put, u nadi da će prvi da se seti.

Srpski ekvivalent onoj engleskoj : He' going places (not college but places). Kada od šoka učinjenim ne znaš šta da kažeš autoru sem uzdržano i ponekad sažaljivo: "Biće od tebe nešto", ponekad propraćeno tapšanjem po ramenu.