Saljiva recenica koju upucujemo osobi koja nam je dosadila verbalnim silovanjem sa nekom pricom sa kojom mi nemamo veze, i to nesto ne mozemo ostvariti ni u kom slucaju,iz naslova je to pravljenje dece bez polnog organa, nemoguce, bas kao i veza sa nekom situacijom onoga ko ovo izgovara.

Vrhovni oblik konfuzije pri razgovoru, uglavnom iz zabave.

Једна од типичних реченица које родитељ или родитељица упути малолетном детету или пунолетном детету без посла.

Antipatija pomešana sa ravnodušnošću. Način da staviš do znanja da te nešto ne impresionira, ne zanima, a i da ti se ne sviđa. Obiđi me sa tim čoveče. Ne želim o tome da razgovaram. Ne, neću da raspravljam da li i zašto je to dobro ili loše, valja ili ne valja, to je za mene suv go kurac.
Nije to konstrukcija tipa 'kurčina', 'sranje' i slično, gde hoćeš da naglasiš koliko ti je nešto loše, nekvalitetno ili odbojno. To je stav da ne voliš, ne ceniš i apsolutno te ne zanima da o tome polemišeš. Bolje da te odjebem u startu, nego da se nerviram trošeći vreme na nešto do čega mi je stalo kao do lanjskog snega.
Kapiraš? Ne? Ok. Probaj da zamisliš jedan običan, mlohavi, dronjavi kurac. Ne voliš ga, ne sviđa ti se, štaviše krajnje ti je antipatičan. Je l' tako? Tako je. A zašto? Pa koga uopšte boli kurac zašto? Ne razmišljaš o tome zašto ga ne voliš. Ne polemišeš o tome zašto ga ne voliš. Jednostavno znaš da ga ne voliš, da te još više i ne zanima i tačka.
Je l' ti sad jasnije? Jeste. Odlično. Prođi me se onda s' tim i načni neku drugu temu.

Znači - sad, smesta. Osim ako se dvaput kaže "Evo, evo" - znači nikad

Reči nastavnika i profesora kada daju nekome dvojku iz sažaljenja ako ta osoba uspe da odgovori na jedno glupo pitanje.

Izraz koji se koristi da svom sagovorniku staviš do znanja da smara do te mere da bi od svoje minimalne plate odvojio dinarče zarad njegovog ćutanja.

Ili u prevodu; mnogo smaras, odmori malo, oladi od nas, slobodan si...

Sveto trojstvo našeg jezika.

Brate - multi-funkcionalna reč kojom označavamo svaku mušku osobu (sem muških članova porodice, jer bi nas značajno pogledali, ženske ponekad, zavisi od korisnika iste), bilo kada, bilo gde. Zamena za druže, prijatelju, jarane, kolega, cimer, štimer, šta god, sve se razume.

Znači - Poštapalica dignuta na nivo reči koja je skoro obavezna u svakoj rečenici barem 1x. Obično stoji na početku, i generalno se sklapa sa gore navedenom (znači brate, ono..)

Kurac - Negacija, apsurd i bog, Mi imamo naviku da nećemo većinu stvari da radimo, bilo da nas mrzi, ne volimo, jednsotavno nećemo iz principa pa obično sledi - ma 'oću kurac.
Falim te kurcu! Iliti hvala ti bože! Dakle, Bog=religija ; Bog=kurac ; Kurac=religija.

prilično glup izraz, praćen još glupljom gestikulacijm. Izgovarajući ovo, "fotograf" hoće da stavi do znanja da ga trenutno ne zanimamo. Ali, iz pitaj Boga kog razloga, desi se da se osetite žešće neprijatno, ako ste mlađi od 9 godina. A možda je to samo još jedna u nizu podmuklih podvala babetina, da tim činom usade deci loše mentalne slike, nebi li sprečile ono neizbežno što ih čeka: šiljenje patke.

Izraz u bukvalnom prevodu latinske reči "lakrimarija".
U davnom devetom veku, kada su muškarci širom Italije polazili u rat obavezno su svojim ženama davali epruvete (lakrimarije) u koje će skupljati suze,pa ako se oni vrate sa bojišta moćiće da vide koliko su žene patile za njima. Naravno da su se žene služile prevarom tako što bi prokuvale vodu i dodale malo soli time praveći lažne suze.
Sada ovaj izraz ima drugo značenje. Koristi se kada vas neki osećajan lik spopadne sa svojim patetisanjem.

Odgovor na pitanje koje vam uputi osoba koju niste čuli / videli / omirisali već duže vreme, najčešće tipa: Šta radiš / Desi matori / Kako si/ i slično.

Radite nešto, dodje neko i počne sa serijom zapovesti "uradi ovo, uradi ono", na šta vi dreknete "EVO!!". (može i "BRE" uz to)
Šta uopšte znači "evo"?

Drugi način da čestitaš nekome izvanrednom uspjehu ili umijeću u nečemu.

Али буквално и метафорички!

Мали си, дијете, срећан, раздраган, немаш бриге и то што су ти родитељи забринути не капираш. Претвараш и то у игру. Имаш све што ти је потребно за једно скромно и срећно дјетињство. Отац ти често уморан долази у некој, за тебе, чудној одјећи. Маскирна униформа, на нафту и на уље од пушке се осјећа, остане ти тај мирис урезан за сва времена. Крваве очи, али и даље пуне наде. Игра се са тобом, ти срећан. Увече често чујеш неке ситне препирке и планове међу твојим родитељима али ти и даље не капираш о чему се ради. Зашто би се и трудио да скапираш? Дијете си, безбрижан. Тако пролазе дани, мјесеци, године.
Онда почели су долазити дани неки чудни. Јако чудни. Мајка је успаничена, често прати дневник, што обично не ради, али опет када те погледа онда је срећна. Ваљда неће да те препадне. Капираш, већ си мало одрастао, да крије уплашено лице од тебе. Нешто није у реду. Нема ни тате, не долази, не игра се са тобом. Још чудније је ти је што те ноћу а и дању почну будити неки чудни звукови. Неке чудне сирене, заувија нешто чудно, јако чудно. Онда почну и неке експлозије. Остану неки звукови урезани за сва времена.
Дође јутро, мајка те умирујућим гласом буди, каже да морате ићи на село. Чудно ти јер сте иначе ишли сви скупа. Сада тате нема. Али зашто? Одеш, капираш да нешто није у реду али ипак кроз игру све буде боље. Направиш неки срећнији свијет, онакав какав ти желиш. Смјестиш у њега све оно што волиш.
Прође све. Враћаш се својој, ал опет не својој, кући. Тамо дочекаш некога кога ниси дуго видио. Мирис барута, нафте, уља, зноја - мирис униформе.. грли те, ти срећан. Неки мириси остану урезани за сва времена.
Селите се, опет. Одрастао си сад још мало више. Па зар имамо толико кућа? Волио би и ти као твој тата да имаш па да можеш да шеташ из једне у другу.
Доселисте се. Пространа кућа, фино насеље, дјеце има.. то је важно. Свиђа ти се.
Мајка сада иде на неки посао, није ти јасно зашто сада и она иде. Отац те чува а онда поподне и он иде. Остајеш сам, играш се, срећан си..
Неколико година тако. Одрастеш али и даље не капираш чему нервоза и препирке. Чему планови, чујеш и за неке штедње. Зашто штедите кад имамо све, кућу, велику ееј! Нема везе, срећан си..
Идеш у школу. Кући те уче да поштујеш свакога, да учиш и да се трудиш јер без знања си нико и ништа. Да волиш и помажеш, не удараш први али ако крене неко на тебе и на твог друга - брани! Не мрзи никога, само се одаљи..
Успјешан си, доносиш петице, добијаш похвале али награде мало ријеђе. Мило ти је кад те часте али опет ријетко је то. Али и кад те часте, минимално је. Буде ти мало криво али ти и даље настављаш да учиш, да се трудиш да тежиш ка својим жељама.
Пролазе године. Добио си и брата, мало створење које сад воле више од тебе чини ти се. Само ли је он у центру пажње.. али нека, волиш га и ти више од њих. Играш се колико је он у могућности да се, јелте, игра с тобом. Смијеш се, срећан си. Још си дијете, немаш разлога за бригу.
Родитељи раде, ти проводиш вријеме са једним, сада мало и већим створењем које ти поломи све што направиш и почупа те сваки пут али ти га волиш. Не можеш да се наљутиш на њега, једноставно и задњу кору љеба са њим би подијелио.
Године пролазе, завршаваш основну. Отац врши неке физичке припреме, свако мало трчи, ради, спрема се. Већ си одрастао да скапираш неке ствари. Спрема се за мисију. Војска јеботе. Добро, иде у мисију, вратиће се мислиш се. Мора да је по службеној дужности, ништа страшно.
И стварно, прође и то, вратио се, опет сте сви на окупу, срећни мајку му јебем.
Прођоше и године. У средњој си, одрастао си, магарчина велика више. Сад кад премоташ филм све капираш. Капираш и зашто су правили планове, зашто се штедило, зашто се селило. Скапираш да нисте имали куће па шетали. Скапираш да си јебени подстанар. Скапираш зашто ниси добио награде за петице. Скапираш и зашто су сирене завијале, зашто су пуцале бомбе и зашто је толико одсутан био и кога је бранио. Скапираш зашто је ишао у мисију и зашто од толиких пара је мало остало, скоро ништа. Скапираш и зашто три пута испушиш на подјели за станове. Скапираш колико је тежак војнички љеб!
И кад све то скапираш и осјетиш и сам у каквој си ситуацији онда им захвалиш на свим оним ријетким наградама и захвалиш на свему што су ти омогућили у таквим ситуацијама јер те је то научило да не пада све са неба. Научило те је да је кукавички одустати кад је најтеже! Научило да се мораш потрудити за све што желиш и ако јако вјерујеш оствариће се! Јебено схватиш да те боли курчина за све оне који одлазе из твог живота, да они који вриједе остаће у њему, не нервираш се јер доста ти је свега и сад само зацрташ себи циљ и буде ти свеједно за остало!

Izraz koji roditelj izgovara prilikom nerado odobrenog džeparca.

Kletva izgovorena s namerom da podstakne izvršioca koji nam se igra sa živcima da ubrza radnju koju uporno odlaže, a koju silno iščekujemo.

Reakcije izvršioca mogu biti različite u zavisnosti u koju od sledeće četiri kategorije spada:
Sujeveran i slab - "A daj koji ti je! Što se zezaš s takvim stvarima? Evo krećem..."
Nesujeveran i jak - "Oću bole me kurac da krenem!"
Nesujeveran i slab - "Evo krećem..."
Sujeveran i jak - "E saću da ti jebem mater!"

Odgovor na svako pitanje totalno nebitnog poznanika. Komsije, ili bilo koga za koga vas bole k***c!!!
"Evo..." ide dobro sa "nije lose", "dobro", "ok"... cisto da bude malo raznoliko.

Sarkastičan odgovor saigraču prilikom igranja bilo kog timskog sporta na njegovo: Evo je!

Najubojitije moguće sredstvo za konačno izbacivanje cimera kad ti po ko zna koji put treba prazna soba a dotični se po ko zna koji put pravi lud.