Lažni, ideološki pojam, kojim se nešto novo, suštinski prazno, pokušava predstaviti kao istorijsko i napredno. Po zvaničnoj istorijskoj nauci to je period pre nastanka pisma. Tako ispevani ep, ispričana legenda, pripada praistoriji, a zapisana istoriji. Pošto mi pripadamo istoriji, to mi ove iz praistorije smatramo praljudima. Tako smo mi koji čitamo stare priče mnogo pametniji od praljudi koji su ih ispričali. U suštini praistorija je doba kada ljudske horde nisu mogle da zapišu račun na glinenoj tablici, nego su jedni drugima verovali na reč. Tako su indijanci u amazoniji praljudi, koje ćemo civilizovati uništavanjem njihovih šuma, naseliti ih u zgrade. Praistorija je neophodan pojam kojim ćemo našu istoriju veštački prikazati kao bitnu. Gde god se nadje ovaj pojam radi se o krivotvorenom prikazu istorije. Pračovek iz Altamire nije manje čovek nego ja i ne pripada manje istorji od mene. U suštini pojam dolazi od rđave ljudske navike da misli da je život ono kako je on navikao da živi. Navika može da prouzrokuje blaže posledice, kao što je neutemeljeni ponos i teške, kao što je potpuni gubitak odnosa sa stvarnošću.
Zašto sam se ovoliko raspisao? Pre svega zbog ovog našeg degenerika od koga počinje sve u istoriji. Dirnuvši živi obelisk, u vidu Angele Merkel, naglo je evoluirao i ostavio većinu nas daleko iza sebe, u praistoriji. Zato mi ne razumemo da istorija počinje od njega. Možda treba da ga dodirnemo, on je naš obelisk, koji nas je počastio svojim prisustvom. Normalno da mu smeta kad ga čovekoliki majmuni gađaju govnima, mesto da ga miluju.
Blaže posledice - rođeni osamdesetih misle da istorija počinje sa televizorom u boji i daljinskim upravljačem, devedesetih sa kablovkim intenetom, a dvehiljaditih - sa ajfonom. Što se tiče Srba, mi jedini imamo tačno pomatranje početka istorije - počinje sa izumom escajga, koji smo, kako lepa srpska reč escajg i govori, mi izumeli.

Vidas je bio indijski filozof, pjesnik, mističar i penzioner. Rođen je u malom selu Maradušad pokraj grada Spizdake. Inače, bio je i najkontraverznija ličnost svog vremena .Oko tačnog datuma njegovog zemaljskog života istoričari se nikada nijesu složili, pretpostavlja se da je živio prije nove ere.
Poznat je po svojim zbirkama pjesama od kojih svi kritičari književnosti izdvajaju "Usnuli mozak" u kojima opisuje veličanstvo čovjekovog uma.Evo jednog odlomka iz pjesme "Lake maske":

"Lako je skinuti tvoju masku draga
ali ne želim jer se ispod krije raga,
lako je spavati ispod drveta palme
ali ne mogu od tvoje galame!"

Kada je napunio svoju 23 godinu (to je naveo sam Homer u kritikama njegovih djela, inače inspirisan Vidasovim djelima napisao je Odiseju) počeo je da pokreće narodne mase. Stvorio je čitav niz sljedbenika (Vidasise), a i do danas se očuvao njegov red u obliku raznih fanatičnih vjerskih sekti. To je trajalo dok mu nije dosadilo da ga ljudi pitaju za savjete pa napušta svoje rodno mjesto i kreće u svijet.

Živio je dugo godina po Himalajama (tada nazvanim Prpes) stvarajući prvi filozofski pravac prpatas(danas poznati prpinaizam). Smatrao je da su ljudi postali od zvečki koje su na zvečarkinom repu. Zvečarke je stvorio umnosinjak(nikad nije rekao šta je to-neki naučnici smatraju da se gospodin Vidas samo sprdao kad je pravio ovaj filozofski pravac). Takođe, tvrdio je da su od ljudi nastale sve životinje (osim zvečarke) a da su ljudi prestali da rađaju životinje kad su i sami to duhovno postali.
Tokom tih godina napravio je skulpturu golog sokola u rukama obučene Žene. Ostali su spisi u kojima je navedeno da ništa ljepše niko nikada nije napravio.Međutim, pošto su se mnogi sokolovi zalijetali na nagu skulpturu, da ne bi došlo do njihovog izumiranja,Vidas je teška srca i sa suzom u oku srušio skulpturu. Nakon toga se dugo oporavljao od rana koje mu je zadalo izvjesno jato sokolova.
Tek sa 60 godina počinje njegovo pravo stvaralaštvo, izdaje još dvije zbirke pjesama od kojih je jednoj zabranjeno izdavanje jer je sadržalo riječi patus(nema konkretne riječi u našem jeziku ali ima značenje ekstra dobrog dupeta)i ratus (ogroman muški ud). Ipak, ostali su neki stihovi od kojih su, sa najviše umjetničkog duha napisani sljedeći stihovi:

"...A tada tvoj mili patus
okiti moj nemirni ratus..."

Termin romus je takođe korišćen(ženski polni organ). Od te riječi kasnije nastaje naziv za Rimljane.
Ondašnje vlasti ga zbog nepristojnosti osuđuju na smrt vješanjem za ratus. Ostao je samo bolan krik jednog umjetnika kojeg sredina nije razumjela jer je bio mnogo ispred svog vremena(po dužini ratusa).

Jedan od najčuvenijih svetskih sportista, koji je koji je tokom čitavih 80-ih godina dominirao atletikom i čitavu deceniju držao i obarao sopstvene svetske rekorde u trkama na 100 i 200 m, kao i u skoku u dalj. Ne postoji osoba na planeti koja tad nije čula za njegovo ime.
Ono što ne znaju svi, to je da je od '91 počeo da nosi protezu za lice, jednostavno rečeno "brnjicu", jer je faca počela da mu se deformiše od dugogodišnjeg kljukanja steroidima i hormonom rasta.
Njegova koleginica, čuvena sprinterka Florens Grifit Džojner nije bila te 'sreće'.Umrla je u svojoj 39. godini 'iz nerazjašnjenih uzroka'. Cena zlatne medalje je izgleda previsoka, a nama ostaje da se zapitamo kada je poslednji svetski rekord postavljen bez dopinga...i da li je ikad?
Srećom, ovi nesrećnike će istorija uvek pamtiti kao pobednike. Tako je valjda najpravednije...

Nekad si bio kurac, i sada si kurac, ali od ovce. Potrošio si se i zaboravili su te. Kasno shvataš da se od stare slave ne živi.
Izuzev možda klinaca od najviše petnaestak godina, svi već znaju da grupica tradicionalno jakih engleskih fudbalskih klubova, koju čine "Mančester Junajted", "Čelsi", "Arsenal" i povremeno (još uvek) "Liverpul" ima još jednog člana, koga je istorija ostavila u blatištu- "Notingem forest". I malo koji klub je doživeo da dođe do tolikih zvezda, da bude prvak Engleske i dvostruki prvak Evrope, a da svega 20ak godina kasnije ne može ni da prismrdi premijer-ligašima (dobro, kod nas mu donegde parira OFK-a, sa svojim predratnim titulama, ali to je posebna priča).
No, to što se dogodilo "Notingemu" je stvar sporta. Lopta je okrugla. Ali, mnoge paralele se mogu povući i sa nekim ljudima. Naročito u Srbiji.

Da li dozvoljavate sebi da budete medijski izmanipulisani?
Istoriju su oduvek pisali pobednici, i danas je pišu, samo što im za to više nisu potrebni hartija & pero... Pišu je najmoćnijim oruđem za masovnu manipulaciju ikad; radio-televizijom i štampom.
Rekli su da će on iskoristiti oružje za masovno uništenje, i da pod hitno moraju u tome da ga spreče... Nisu se čak ni potrudili da podmetnu to nikad nađeno oružje, dok robovi medija ćute. Istorija je zapisana, pobednik je poznat i u anale ulazi njegova istina.
Zašto pokušavaju da me izmanipulišu pačićima u reklami, tj. dobrim pičkama u reklami za banku... Da mi izazovu emocije? Izazvali su samo kontraefekat.
Da li urednici tog najumobolnijeg dnevnog lista u Srbiji misle da će me uveriti u to da Oliver Mandić orgija po ovcama na Tari??? Ne dok ne čujem drugu stranu...
Za sve one koji slepo veruju... Probajte da čujete drugu stranu...
Ne dozvolite im nikad da nas pretvore u njihove zombije...

Pa pička vam materina! Pardon. Pa pička vam materina! Jel može gori kliše jel ima nešto gore u istoriji kinematografije? To je to: američki sto, krofna, nameštaj, toster, luster, porodica, no mladiću čime se ti baviš, otac porodice bankar, stavova čvrstih, ćerka plava navijačica hihi sestra joj sedi smorena pored kašikom gnjavi po tanjiru. Koliko puta, zašto sve isto i onda kada je situacija zategnuta: hej, Džone dođi nešto da mi pomogneš u kuhinji! Kao ima da se pomaže, pa nisi ti majstor Vuksan pa ti treba neko da ti pomeri šporet od zida, šta ima da ti pomaže koj kurac! Pa pička vam materina, kaži: Džone, govedo, dođi ovamo, pusti mlade da se jebu, ili Džone, majmune, teraj mi to iz kuće, ili Džone srce moje dođi u kuhinju da mi pomogneš da uguram varjaču u pičku ovi mladi smaraju brate realno.

Riska vam svima jebe keve usputno: ARANĐELE, OVAJ ZAMRZIVAČ NE RADI! To je rečenica, to je kuhinja, to je život, to je artistički maksimum ostvaren minimalnim sredstvima pirueta ala ristana na malom prostoru pokvarenog zamrzivača sažeta cela istorija ljudskog roda u tim rečima!

Kada učenik koji nije nešto navikao na učenje krene da uči francusku istoriju za ocenu dva, koja ima najmanje pet strana, iako je njegov razred učio još i istoriju Amerike koje u udžbeniku ima jedva 1,5 strana (barem je tako bilo u mom udžbeniku).

Kupovina karte za koncert grupe Depeche Mode.

Nekadašnji jugoslovenski pandan ljubavnom plesu tetreba, paleti boja na repu mladog rasplodnog pauna i cifri od stotinjak koza koje član afričkog plemena mora da uskupi ako hoće da se ženi. Modni detalj karakterističan za period od 50-tih do 70-ih godina dvadesetog veka, u periodu smene na tronu najpoželjnijih neženja: vlasnici obora svinja jokšira, 20 hektara zamlje i nekoliko volova su počeli da blede na ljubavnom polju večite borbe između muškaraca i žena, dok su na scenu najpoželjnijih neženja počeli da stupaju geometri, veterinari i priučeni sekretari u mesnim zajednicama.

Uz kosicu zalizanu na stranu, kariranu košulju, pantalone zvoncare, češalj u gornjem spoljašnjem džepu sakoa, hemijska je predstavljala jedan od neizostavnih ljubavnih oružja pred polazak na prelo i igranke u čitaonicama i seoskim domovima kulture. Gazdini sinovi iz dobre kuće, jedri, rumeni, sa leđima promera metar i nešto zaodenutim u gunjeve su stajali po strani podijuma sklepanog od dasaka u Domu armije, na čijem je pročelju stajala slika druga Tita, dok su mršavi momčići igrali balkansku verziju tvista sa jedrim seljančicama, ubacujući pokoji fristajla potez iz šumadijskog kola. Sveže istrimovani brčići, hemijska u džepiću pored partijske knjižice, i imitiranje ponašanja Džejms Dina, sa filma prikazanog o ilindanskom vašaru u susednom selu, su bili dovoljni da seljančica zalegne u senjak. Prodavale su se steone junice da se kupi nova gitara i Maršal pojačalo preko šeme sa stricem iz Klagenfurta.

Sada je odavno prošlo i vreme suvonjavih momčića koji su u uskim pantalonama igrali tvist, trimovali brčiće i stavljali hemijsku u džepić košulje. Došle su batice, lepe devojke su postale napucane ribe, i sve je jednom rečju otišlo u kurac. A, istorija, nakaradna kao narav uspaljene klinke iz patrijarhalne porodice koja se dvoumi da li da izgubi nevinost, samo čeka kad će nešto novo preokrenuti...

Muškarac koji je toliko dobar i kultiran, da i kada zajebava nekog, deluje kao da mu daje komplimente.
U prisustvu ove osobe, osećate potrebu da se sve vreme smešite, iako vam ništa što on govori nije smešno.
On je zet iz snova, i dok vaša majka primećuje kako je kulturan, vaš otac kometariše kako je prilično duhovit i inteligentan.
Njega prosto ne znate kako da odbijete, jer iako vas ni najmanje ne privlači, ne možete da se naterate da mu slomite srce, jer vam je proradio majčinski instikt i imate jaku potrebu da ga zaštitite.
Obično se odlučujete da ga ipak odbijete kada izvadi gitaru i počne da peva Galijinu pesmu ili kada izjavi kako je lud ovaj Amidžić i njegov lik Oskar.
Hobiji su mu filatelija i sakupljanje starih razglednica, a najomiljenija nauka istorija.
On za sebe misli da je dobar frajer i dobar za društvo zato što je lud.

Ono što je stavljeno u ukrštenicu da ista ne bi ostala prazna kada krene da je rešava neka totalna neznalica (idiot).

Kada na kraju filma, posle obaveznog happy enda, glavni negativac za koga smo se mogli zakleti da je mrtav - otvori oči. Ili, iako su svi zombiji bili pobijeni, iz zemlje izađe neka ruka. Ili glavnog lika koji grli ekstra ribu iz prvog lica posmatra nešto i čuje se neko disanje. I kraj filma. Ova sveza omogućava eventualni nastavak filma, na našu neizmernu radost, kao i radost producenata koji će obrnuti još po koje milionče.

Sranje u najavi.

Udžbenik iz istorije koji se čuva da bi ga koristili mlađa sestra ili brat.

Apsolutna nemogućnost da se setimo u trenutku šta smo hteli da kažemo.Kratak prekid misli u deliću sekunde. Krečana.

A da te ja pitam kako je bilo, da vidim jesi li mu mogao šta, a znam da nisi, al eto bar da ti je malo lakše, da ne moraš baš direktno reći da je bilo loše.

umesto nama dragih spanskih - meksickih serija na red su dosle turske serije...zar nije dosta 500 godina sad jos moramo 567 epizoda da gledamoo

Osvojiti osobu. Oduševiti je svojim postupkom, probuditi buru pozitivnih osećanja u njoj.

Od vajkada ljudi imaju potrebu da smišljaju nove izreke i poslovice, a pogotovu se isticala mudrost kao tema narodnog stvaralaštva.
Većina izreka vezanih za mudrost u sebi sadrži i reč majka pa tako kukavice kažu kako je oprez majka mudrosti, a loši đaci pak tvrde da je ponavljanje majka mudrosti.
Za mesto majke mudrosti konkuriše još i umerenost koju promovišu apsinenti od životnih radosti kao i istorija jer nas navodno ona uči da ne ponavljamo greške.

Stvarno ne znam ko je od njih u pravu, ali mi je naročito krivo što se nigde ne pominje otac mudrosti. Valjda zbog toga što je majka bila poprilično promiskuitetna i rodila previše dece sa nepoznatim ocem.

Baš zbog ove polne nepravde rešio sam da otkrijem svetu ko je taj neznani junak koji je mudrosti napravio Oprez, Ponavljanje, Umerenost i Istoriju.

Dakle, Vukajlija je otac mudrosti.
Ko ne veruje neka proveri izučavanjem njegovih sabranih dela.

Ranije su to bili šuškavci i air max. Posle toga one šarene trenerke u kojima izgledaš kao papagaj u sezoni paranja. Sada su međutim to kerovi. Poenta je imati što besnijeg psa, po mogućstvu pit bula i onda su ultra giga mega opasan. Još ako te prati reputacija opasnog lika kada se slikaš zagrljen sa njim to će izmamiti barem 30 lajkova na fejsu. To što tog kera hrani majka, kod veterinara vodi ćale a ti ga šetaš samo kad nosiš fotoaparat nema veze jer si ultra zajeban i uvek možeš da kažeš da to nije istina i da si ti oduvek voleo tu rasu kerova i da uopšte nisi primetio kako se sada svi lože na njih. Kada te prođe taj period verovatno ćeš ga poslati na selo.