Grupa adolescenata koja se zajebava mesecima, igra maturske plesove, banči po maturskim ekskurzijama i dobija poklonjene ocene na kraju školske godine, ali svu tu lepotu plaća krvavim dankom par meseci pred kraj kad treba da se prebrine prijemni.

Uobičajni ritual koji je jako rasprostranjen u zatvorima širom sveta. Naime, radi se o rituanom pamprčenju u cvajte ligu, tj. klasična dvojka. Uobičajno navlačenje na "prst".

Izvoditi takve gluposti u prevozu gradskog ili prigradskog saobraćaja na koju bi ljudi sa manjom inteligencijom pozavideli. Naravno da se svima spava, zeva i povraća od više izlazanih fora, viceva, idiotskog vađenja najnovijeg telefona (koji naravno nema niko u selo), imitiranja Ognjena ili Ivana... Eee, baš zbog svega toga on je u očima starijih preko 70 leta jako interesantan, zabavan i simpatičan mladić.
Sad bi se neko pitao zašto je to tako ili šta je uzrok tome?
Pa, za one sa slabijim vidom i za one sa naočarima koji ga ne vide dobro, oslanjajući se na gluvoću, doživljavaju ga kao da je talentovan za izvrstnog pevača ili komičara. Penzosi gluvaći, oslanjajući se na malo pojačano čulo vida, gore pomenutu spodobu gledaju kao kulturno obučenog mladića, manekena, đentlmena, dečkića koji priča kao anđeo. Sad zamislite kad se sve to ispomeša u mozgu jednog ovakvog gavrana koji ko zna šta je video i slušao, i kako je primio te informacije, vidi jednog običnog pedera. I njima je on smešan? Dobro, nije baš svima.
Oni sa Alchajmerom mogu da ostanu nejasni zbog nelola ostalom delu ekipe kada ovaj rozikavi ispriča vic iz kursadžija. :jebiga, još su na priči o pojavljivanju spota Dare bubašvabe na jutjub:

Još jedan dokaz da lopovi iz godine u godinu postaju sve gluplji i bezobrazniji, te da mi kao rasa zaslužujemo da isparimo iz ovog univerzuma.
Šta bi drugo moglo da bude, kada te neko zove sa tvog sopstvenog ukradenog broja (sa sve telefonom) i maltretira ti ženu, decu, roditelje, familiju i kolege i u svom promiskuitetu radi Bog sveti zna šta?
Slepci koji ne mogu da odvoje 200 dinara za novu karticu treba da se udave u lavoru.
Ali tu mukama nije kraj.
Jednom kada i ako poništiš karticu u svom ''provajderu'' (da ne kažem kapitalističko- konzumersko- izrabljivaćko- gladnijoj od mlade gusenice para masonerijskom kružoku) posle dugotrajnog procesa dokazivanja vlasništva, i dobiješ drugu karticu sa istim brojem, ti ćeš morati ponovo da ispaštaš zbog zločina koji ti je već jednom pokidao poprilično živaca.
Sledi cimkanje i zivkanje ljudi koje ne znaš, slanje poruka svakojakih sadržina- i šlag na torti: pozivi prevarenog muža uz monologe- pripovetke od pola sata u kojima prolaziš kao žrtva sa Lusitanije, bez obzira da li si muško ili žensko, pri čemu te nadrndani rogonja sve vreme oslovljava imenom nekog Dragana (Milana, Ivana...)a za vreme dramskih pauza šamara nevernicu sa druge strane žice koja sedi do njega i cvrči ti u slušalicu: '' Priznaj, ubiće nas oboje, zna gde živiš!!!''

Osoba lepšeg pola koja zaslužuje zvanje niskomoralne cure al' sbog pristojnosti nekih pridobija skriveni oblik iste reči, loš golman.

Ohrabriti se. Moralno se vozdignuti. Dobiti na mentalnoj snazi.

Sličan izrazu "u štetu", s tim što se tu misli na staru dobru razonodu - švaleraciju,
ovo je više girls gone wild varijanta.
Engleski ekvivalent ovom izrazu je "Paint the town red!"
U bes se ide u najkraćoj suknji, najvišim štiklama, troši se i pije nemilice.
Kad ti se skupi sve, štres na poslu, problemi sa jačom polovinom, familijom...
ili te prosto uhvate lutke... pokupiš drugarice, sav novac (i kartice),
namontiraš se Miss universe level i ideš u bes.

Izraz koji su nasi stari koristili za nikotinske zavisnike.U danasnje vreme,promiskuitetna omladina ga koristi,sa malo drugacijim smislom.

Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.

Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.

Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.

Izraz s kojim opisujemo šminkere i fensere. Kad si u njihovom prisustvu od silnih mirisa pomislio bi da taj nema znojnu žlijezdu već fabriku parfema pod pazuhom, da njegov prdež ne smrdi već mu je to prirodni deo sprej koji privlači žene. Oni vjerovatno koriste stotinjak različitih parfema, mirisa, balzama, krema i ko zna čega drugog.

Potpuno pogrešan način da nekome čestitate slavu. Obično ljudi koji to tako rade, imaju neki razlog zašto baš tako.

Tim koji je najviše fejlovao na NBA draftu ikada. Kada su mogli da biraju između Vejda, Entonija ili Boša njihov izbor je spao na Darka Miličića. Ostatak priče se zna.

Ovaj izraz se može upotrebiti u svakodnevnom govoru kada nekome želimo da poručimo da je napravio katastrofalan izbor.

Kažemo nekome ko ima sposobnost da često kaže nešto što nije primereno situaciji u kojoj se nalazi.

Često jedina rečenica koju neki od nas znaju na ruskom. Korišćena da zgrozimo roditelje i ostale "fine" likove,a onda bi im sa smeškom na licu objašnjavali šta zapravo znači. (mada,u nekim slučajevima i za pozitivnu iz ruskog kao jedina stvar koju znamo.)

Poslednji stadijum odbojnosti - mržnje prema određenoj pojavi, jer i slika iste u vama budi osećanje još veće zagriženosti i besa.

Ironija se javlja u činjenici da su skoro svi visoki funkcioneri država-vele sila, a samim tim i svetske glavešine koje kroje današnjicu, visoki svega "metar i šumsku jagodu".

Govori se bližnjem vaših godina, kada zađete u starost, sami ste sebi suvišni, a drugima teret.

Osoba: Fosilni ostatak nekada poznate žene u Srbiji. Vernik koji ne poštuje postulate vere, modni ekspert koji ima modne ispade, TV ličnost koja je, poput Paris Hilton, poznata po tome što je poznata. Nema uzore, nema sledbenike. Uvela je u srpski sleng reč "lepotice", ali tako da ima potpuno suprotno značenje. Priča se da se loži na uspešne muškarce, ali ništa nije dokazano. Bila verena za grofa, ali ju je grof nogirao kada je shvatio njen potencijal :). Poznata po neopisivoj boji kose koja neodoljivo asocira na jamboliju polivenu crnim vinom. Pričalo se da nosi perike, ali je priča ubrzo demantovana, jer je nezavisno istraživanje pokazalo da ne postoje tako ružne perike.

Pojam: Ruška Jakić se u slengu koristi za nešto što je počelo kao moderno, ali je preraslo u nešto toliko ultra giga mega moderno da je obrnulo krug i postalo totalno nenosivo i out. Primenjuje se najčešće kod odevnih predmeta.

Dijalekat, po nekima poseban jezik, koji se govori u južnim i nekim istočnim krajevima Srbije. Postoji teorija da je ovaj govor sasvim gramatički ispravan (jer svi govore na sličan način), jedino što nema zvanično priznate gramatike. Neki za to optužuju Vuka Karadžića koji je kao osnovu književnog srpskog uzeo hercegovački govor.
Pored karakterističnog akcenta (da ne detaljišem), odlike su mu specifični glasovi (npr. 'tcč'), tri padeža i članovi gi-gu-ga.

Popularan naziv - a posebno međ' njegovim ljubiteljima - za boks. Naravno, oni koji NISU ljubitelji pomenutog makljanja između dva znojava muškarca a u poslednje vreme i dve žene ( ako se taj rod ovde uopšte i može upotrebiti ), ostaju i još dugo će ostati podignutih obrva u znak pitanja o čemu se tu jebeno radi. Jer, definicija boksa kao sportske discipline poprilično je rudimentarne prirode: u okviru propisanog prostora ( ring ) i vremenskog intervala ( runde ), korišćenjem isključivo sopstvenih ruku kao oružja, ubiti Boga u protivniku s preke strane ili, pak, sâmog protivnika. Kroz istoriju kolateralnih šteta ove "sportske" discipline a usled razvoja pravila i telesne vage, nesrećne žrtve su padale sa svih strana a ni dan-danas nije redak slučaj s vremena vreme u omiljenim novinama pročitati i to sa neobičnim uzbuđenjem u srcu kako je neki čamuga o'ladio nekog drugog čamugu u ringu. I onda, šta je tu plemenito, pitam ja vas? Bokserske rukavice, štitnici za zube, kofa za pljuvanje krvi i delova plućnog krila ili možda sudija, gong, Parkinsonova jebena bolest? Odgovor, zapravo, leži negde u sredini. Uostalom, zamisao fer odmeravanja snaga između dva ljudska primerka zaista zvuči primamljivije od gledanja jebenog Ivana Ivanovića nedeljom uveče uz kokice iz mikrotalasne. Ipak, ja kad danas idem u neku frku, ne ustručavam se a da sa sobom ne ponesem jednu čvrstu, tešku i podužu motku. U takvoj konfiguraciji mi baš i puca kurac ko će pobediti. Aj' pozdrav.