Oni koji se bave metodama zavjere, a da to vjerovatno i ne znaju.

Razgovor sa njima teče kao i sa "običnim" ljudima, s tim da oni laganim pokretima ruku uzimaju random stvari u šake, skretajući naše poglede upravo prema tom predmetu.

Masonska loža, jebo ih otac!

Najbolje moguće opravdanje za isuštanje metana iz sistema.

Danima ne izlaziti iz kuće.

Masovna pojava, da ne kažem pojava masona. Predstavlja skriveni znak kojim saigračima izvođač objašnjava svoju zamisao. Zna se ko je glavni i ko se sluša u tom trenutku.

E sad, različiti su dogovori unutar različitih klubova, reprezentacija. Podignuta leva ruka može imati značenje da će centaršut biti na prvu stativu. Ako se podigne desna, ide na drugu. Mogu se podići i obe, ne znam ni ja gde će završiti, centriraću pa kako bude. To su samo neka od mnogobrojnih značenja podizanja ruku prilikom izvođenja kornera, međutim suština je u tome da je ta pojava postala refleksna.

Zapravo, nema izvođača koji će korner izvesti a da pre toga nije podigao bar jednu ruku. Bilo da se radi o standardnom izvođaču ili onom koji u tom trenutku obavlja tu funkciju, po nepisanom pravilu, podignuta ruka je obavezan detalj.

Međutim, poenta priče je u tome da se određena radnja izvršava mahinalno, kao da je programirana, spontano, bez prvobitnog razmišljanja. Uglavnom se loše protumači i ne bude ispoštovana.

Poslednja linija odbrane zeta u borbi protiv tašte. Kad tašta načisto udavi zeta i kad on više nema čime da se brani, ova rečenica mu je karta za trenutni izlaz iz nezgodne situacije i doživotni izlaz iz taštine kuće.

Jedna iz gomile stilskih figura kojom se opisuje veoma komplikovano stanje stvari.

Iz ovih stopa, sadodmasad, bez sekunde čekanja. Izgovara se povišenim tonom, u formi naredbe, kao upozorenje onome ko okleva i mrsi muda.

Korner, udarac iz ugla. Jedini na svetu koji upotrebljava ovaj izraz je Aca Stojanović!

Postoje dva osnovna pokreta Steve Žigona koje je on verovatno pokupio negde po Rusiji il ko zna od nekog austrijskog grofa finoga gospodina u djetinjstvu svome gledajući iz prikrajka iza pletene one korpe za veš, od pruća.
Oba ova pokreta predstavljaju određeno nemirenje sa svetom, tihi sukob, oba pokreta odaljavaju lirskog subjekta od tog proždrljivog nesuptilnog ružnog sveta uz lagani zamah glavom pomalo nervozno trzanje i sklapanje očiju - odražavaju jedan blagosloveni umor - ah Svetlana... pa zar je to toliko bitno...

Prvi pokret je više ofanzivan, on se prosto izvodi jednim nestrpljivim ali nenametljivim i ipak pristojnim odmahivanjem rukom iz lakta pri čemu se šaka mrda i iz zgloba - lepota jednostavnosti ko Danilovićev šut. To je jedno suptilno ućutkivanje više celog sveta a manje samog sagovornika - ruka ide brzo na dole i brzo se vraća gore, njome se maše ispred svog lica kao da se raščićava vazduh zagađen od nametljivaca: u bukvalnom prevodu glasi: oh to su sve same gluposti ne želim da slušam a kamoli znam molim vas preče mi je još jednom izvaljati ukus ovih divnih shatoueta u kombinaciji sa natrulim kutnjakom dok ide jedan Šopenov nepravedno zanemaren preludij.

Drugi pokret je smireniji, kao mačka ušuškana koja je ipak na oprezu, ovaj pokret ujedinjuje predenje koje se preliva sa nekim ukotvljenim režanjem koje neće nikad ipak prerasti u lavež. Taj pokret obavlja se prelaskom dugih prstiju preko čela i slepoočnice i istovremeno je i glađenje tanke kože i blago češanje bora koje su ranice godina - to draškanje bola, jedno lizanje i neprestano nameštanje kose još jedanput i još jedanput i dosta je smiren sam za ovo prosijalo popodne sećanja kupanja u Dunavu s njom 1923. godine 23 kapljice na orošenoj dojci.
U prevodu: samo pričajte, samo vi sve lepo iznesite, slušam vas, smiren sam, strpljiv sam, tako sam odgojen ali u suštini i to su sve gluposti koje ću odmah čim izađem da zaboravim naravno pokazaću vam zbirku slika Pola Sezana i pozdraviću vašu porodicu, ali kad okrenem leđa zaboraviću sve ne želeći vam zlo - vi ste narosto pauk koj prelazi pokošenom livadom na kojoj sam jednom u sparno leto 1919 obgrlio Anastasiju Petrovnu. Ah bockanje pokošene trave i njen miris i mirs njen udahnuću još jednom... pa zatim dragovoljno propadanje u dremež i ljuljanje voza kroz stepu...

Gospodin Suvajdžić je došao.
Molim? Ko je gospodin Suvajdžić? Ah da, gospodin Suvajdžić. Ne, zaista ga ne poznajem. Neka uđe naravno, pa to je naš dragi gospodin Suvajdžić.

Oficijalni distributer tehničke i ostale robe iz inostranstva.

,,Masan'' izraz, istog značenja kao i izrazi, ,,Mož' da mi pljuneš pod prozor!'' i ,,Mož' da me u'vatiš za kurac!'', samo bezobraznije.
Koristi se kad nekome hoćete reći, da vam ništa ne može.

Odgovor ljudi kojih je sramota direkno reći da su sa sela, kad ih neko pita odakle su, pa stoga biraju da kažu da su iz okoline najbližeg im grada, kako bi lepše zvučalo.

Pivo hladno kao ruka iz groba.

Kad nesto izleti iz necega kao kurac iz picke pre svrsavanja.

Lik za kojim se posle šuma wc šolje ne čuje šum sa lavaboa.

Fraza kojom infantilni fenser, vrlo moderno odeven, po povratku sa koncerta Nikole Rokvica na nekom splavu, da bi se pohvalio pred drustvom, u prolazu casti nekog andergraund nihilistu sa ajron-mejden majom i dugom kosom, koji prezire sve sto sljashti u mraku. Neretko se takva vrsta etikecije zavrsava ishodom koji fenser nikako nije mogao da predvidi: nihilista uzima fensera za vrat, grubo i bolno ga polaze na zemlju, istrazuje isprva njegov nos svojom pesnicom, zatim bradu, onda se pridize i nastavlja istrazivanje fenserove guzice sa koje sija armanijev orao svojim dotrajalim starkama koje se konacno raspadaju od entuzijazma kojim nihilista odise. Po iscrpljenju svoje ljutine nihilista konacno prekida svoj izliv negativnih emocija, gnevno se okrece ka grupici sljastecih fensera, ali na njihovim licima ne nalazi ni traga od izraza eventualne osvete pocastvovanog im prijatelja. Oni pogledima jedino aminuju i mehanicki klimaju glavama. Nihilista odlazi bez nekog vidljivog ponosa u stavu, a istrazeni fenser se pridize na svoje klimave nozice, otire prasinu sa sebe, i place sto mu je istrazivac pustio corbu iz nosa i ostavio otisak starki na armani lonama. Prijatelji mu pruzaju reci utehe...

Ova fraza označava odtudjivanje nekog pojedinca iz društva, svojevoljno ili usled nekih sopstvenih problema.

Razlog cestih rasprava u fudbalu.enac je kada lopta pogodi igraca u ruku.A da li ima iz enca na gol niko ne zna tacno ali svi misle da znaju.Iz enca se skoro nikad ne da gol,ali ekipi koja sutira je bitno da "ima na gol".

Jedini način da roditelji zajebu svoje dete i izbegnu škakljiv odgovor na legitimno pitanje.

Opravdanje kada nas uhvate na delu.