Izraz koji je sinonim za izraz "Lud sam ko struja". Izjavljivac ove recenice sebe pljuje zbog nekog sranja koje je napravio, a u sebi se hvali istim.
-Koji sam ja kreten, prevario sam sinoc devojku... ( Koji sam ja car, postacu poznat u skoli)
Pokušaj pranja učinjenog sranja u nedostatku pravih argumenata.
Objekat za budjenje lažne nade.
U kantici na koju slučajno nabasate ćete možda naći kupus, pršutu, groždje, masline, kikiriki, keks, integralne grisine, leglo mrava, dedin trofejni pištolj, bratov štek kondoma, blago drevnih Maja.... Ali nikad, NIKAD nećete naći sam Eurokrem.
Ili ti ja sam mamina i tatina ćerka kojoj je sve uvek bilo udovoljavano pa to očekujem i od drugih, i onda kad to ne dobijem onda privlačim pažnju na najdebilnije načine i pričam kako želim da se ubijem iako se bojim smrti više nego đavo krsta. Sečem se ili se 'samopovredjujem' na neki drugi način da bi ljudi videli da sam ja LOŠE JAKO SAM POTONULA I HOĆU MINIMUM TRI KOFE PAŽNJE.
Farbam kosu u tirkiz/oblačim se kao totalna morončina jer bitno je da se VIDI jer od odobravanja drugih zavisi moje postojanje..Naravno ako se iko zajebe pa se usudi da mi posveti pažnju i da pokuša da pomogne, sipaću još i još ulja na vatru i do beskonačnosti srati o svojim 'problemima' da mu dokažem da JE MENI NEMOGUĆE pomoći. Ako odu, oni su krivi i bezosećajni, pa cu o njima srati na internetima da bi privukla još pažnje. Ako ostanu ima da ih davim dok in se život ne smuči. Možda i simpa nekog nađem da me masira i da me vodi po svetu, dok ga tretiram kao komplet smeće i tripujem dominaciju, ko zna. Pored toga što sam depresivna sam takođe i anksiozna (-> ili kako god se ovo jebeno nezamislivo sranje piše <-) pa zaista ne mogu da se vidim sa tim i tim. Jbg ispalila sam ga sorii. Socijalna anksioznost (-> povraćam od ovog izraza <- ). Naravno moje žrtve su dovoljno glupe da veruju u ove sprdačine, a ponekad i sama verujem, kolko dobro glumim. Tresem se povraćam oh ne psiha moja me ubija živote patnjo beskonačna. Naravno porediću ove dve gluposti sa pravim bolestima i tako ih nazivati i kada mi neko kaže da dignem dupe i uradim nešto pametno/prestanem da serem, reći ću mu da je to KAO DA ČOVEKA BEZ OBE NOGE TERAŠ DA TRČI (-> da ovo sam čuo od osobe koja trenutno postoji, ima pravo glasa i diše kisik <- ). Naravno pipam se na ludare, I lekove i ponosna sam što to pijem/ što sam bila tamo, i svima pričam kako idem kod psihijatra.
U duši, iako to sebi ne smem da priznam, sam razmaženo manipulativno usrano ustajalo smeće. Koje vidi ljude samo kao korist, a život kao film, u kome sam ja glavna uloga.
Ozbiljno sad, ja sam mislio da je ovo sranje umrlo, kad su emosi izumrli. Ali NE JEBOTE sad je još gore.
Inače postoji tekst koji govori o tome kako su depresivni ljudi, u stvari pozitivniji od onih koji to nisu, jer je kao njima sranje,pa gledaju da ljudima oko njih ne bude sranje (mrzi me zaista da tražim link). A ne da samo leže i drkaju kurac/pičku I da su odbojni kao sto kuraca I da stalno seru I jedu govna sveža i nabijaju osećaj krivice drugima koji su nešto rekli iz najbolje namere.
A anksioznost. (i dalje ne znam kako se piše a i nije da me nešto preterano interesuje), prevedeno sa američkog sranja je jebena NERVOZA (!!!)
SVI SMO JEBENO NERVOZNI PONEKAD JBT
Prirodno je da se čovek zabrine, uplaši, pa čak i uspaniči nekad. Ljudi smo,to su jebene emocije. I NE debela feminjarko sa reddita, to NIJE BOLESTSve u svemu, prestanite srati, jebo vas amerikanac, dignite dupe, a lažne bolesti nisu zamena za ličnost koju nemate.
Jednostavnim riječima sagovorniku pojasniti njegovu potpunu inferiornost.
,,Ja sam proša' sito i rešeto.
ovaj grdni svijet ispitao,
otrovi mu čašu iskapio,
poznao se s' grkijem životom!
Sve što biva i što mere biti,
meni ništa nije nepoznato!''
Jeste sinovac, ja sam taj, ja sam odabrani. Poznajem materiju a ni iskustvo mi ne manjka. Ja sam majstor svog zanata, ne prevazidjeni car u ovoj disciplini, i, kao što si to sad i sam uvideo, JA JEBEM!
- Au brate, nisam znao da tako dobro voziš. Svaka čast!
- Šta da ti kažem, stari sam Šumaher.
----------------------------------------------------------------------------
- Lakše malo bre, obrljaviće te ta rakija.
- Ne brini ti za mene, stari sam ja alkos.
----------------------------------------------------------------------------
- Je li, jel istina što se priča po selu, da si bandažirao Stoletovu Maru?
- Jebi ga, stari sam manijak poremećeni.
30 posto genetika
70 posto sredina
od tebe pravi zajebanog kurvi*og sina.
pa to vam je kad malo pogledate definicije sto ste napisali i kad vidite koliko ima palceva dole a koliko gore mozete samo da kazete al sam ja los
To je nesreća koja je, na žalost, veoma prisutna, a u koju sami sebe dovodimo pokušavajući da se predstavimo nekom, pri čemu na prvom mestu ističemo svoju profesiju. Kada kažemo:
-Ja sam advokat, lekar, radnik, čistač, profesor, student, glumac, učenik..., da li je to zaista najveća odrednica nas kao ličnosti? Da li to znači bi smo možda mogli biti muževi, da nismo lekari, ili sinovi ako nismo advokati, braća ako nismo radnici...Da li to znači da ne možemo biti roditelji, deca, ljubavnici, srećnici, nesrećnici...Zbog čega je pogrešno reći da smo, recimo, uživaoci dobrog vina, provoda, sporta, heklanja...Zašto naše profesionalno opredeljenje( koje uzgred budi rečeno, često može biti sublimat slučajnosti),mora biti presudno u definisanju nas kao bića???
Bako, žao mi je što više ne mogu da ti budem unuk, znaš ja sam upravo diplomirao(ili se zaposlio).
Izraz kojim stariji ljudi zapocinju prigovaranje mladima. Nakon toga sledi nabrajanje zasluga i dobrih dela iz mladosti, a zavrsava se sa "...a imao sam i curu!".
"Ja kad sam bio tvojih godina sve sam mogao, nista mi nije bilo tesko i sve sam stizao. A imo sam i curu!"
Lepo sam krenuo preventivno, dva samo šamara, i tri drka ispod sača, mlaka voda u život vraća, biće ovo lepo veče, sve je spremno, tries i tri istih replika, prepričavanje plebsovih poslovica, posle prvog već piva nisam toliko mislio o pasivnim umorstvima, posle drugog gurkao sam mrzovoljnog druga staljina, a kad grunu treće kraja nije bilo: skladištio sam osvojene sonike u podrum među zimnicom i delio neštedimice vakcine kapljom blagoslovenog urina u kocku šećera, smiješio sam i smekšao i kamen i paradajz i nakupca iz Bagrdana što peva looking foor paradajz
Umreću znam, pa kad se zaželiš mene ne viči ime moje u smiraj dana već uzmi tu glistu i molim te vidi šta se od nje učiniti može, a može veruj mi, sećaš li se one igre ti si bila moja zelena nula a ja tvoja jedanaestica koja stiže u zadnjem trenutku, volim taj broj nikada nisi cenila moju ljubav prema tome broju. Kučko raduj se sad muškatalama a mogla si da pokrivaš moje dugove i stegno moje predivno.
0, 11, 31, 33, 34, 3,5 otvorila se dizna častim odma u glavi mi brat kaže odmah ćeš sve da razbacaš pa nećemo tako.
Nisam popio više od pet šes neko treba to da broji mada smo već na osmici možda devet teško ne pije mi se više neć.
Ko hoće u utorak da uzma pare neka odigra na lotou 1, 3, 11, 22, 23, 30, 31, ja sam met dejmonTršaćanski palindrom je šifra.
Bila ti je drugarica dok ne kaže ovo. Posle toga "najbolje je da ostanete prijatelji"... Zapravo devojka koju znaš od malena a onda se na jednoj žuraji napijete i zalegnete zajedno, uz obavezne reči "Šta ja to radim ti si mi drug", "o Bože zar sa najboljom drugaricom" (al se ni jedno ni drugo ne bune kada krene izviđanje vaginalnog trakta, ili pomeranje desne ruke gore, dole, gore dole..) Posle ovoga nastaje tzv. "Veštačko prijateljstvo" nikad više drugarstvo iz čistog moranja i obaveze prema onome što je nekada bilo.
Skloni ruku odatle brojim do hiljadu...
Ma nek ide žvot, jednom se živi...
Ono sto nam mame kazu kada ostanu bez odgovora i argumenata u svadji.
Mama: Obuci duks, hladno ti je.
Ja: Nije mi hladno.
Mama: Hladno ti je, obuci duks.
Ja: A ti meni mozes da citas misli, pa da znas da mi je hladno?
Mama: Paaa, ovajjj...
Ja: Da?
Mama: Hladno ti je obuci duks, ja sam ti majka ja znam najbolje.Mama: Ajde nesto da jedes, gladan si.
Ja: Ma ne mogu, jeo sam u skoli...
Mama: Gladan si, proslo je 3 sata od toga, sedi da rucas.
Ja: Odkud ti znas da sam gladan?
Mama: Sedi da jedes, ja sam ti majka ja valjda znam najbolje!
"Ja sam siroče, mene je tetka rodila!" je najbolji izgovor za spasavanje iz neprijatne situacije, ovim izgovorom dokazujete vašu nevinost a sagovorniku budite materinske instikte.
Nadji nekog drugog da lažeš, ja ti na to ne nasedam, debilu.
Ajao brate, kako sam pre neki dan upecao ribu od 3kg tamo na kanalu.
Aaaa, da vidiš što sam ja imao kera.
Ja sam upravo takav čovek.
- Druže, ja nisam takav čovek da te izjebem za tako malo, to je ispod mog nivoa. Vraćam ti sledeće nedelje, majkemi.
Devet meseci kasnije.
- 'Alo, rođo, kamo onih 50 evra?
Kažeš kada nemaš ISTI takav.
-E, Miki, dobar kaput, gdje si ga uzeo?
-Nabavio mi Dule Šaner.
-Imam i ja isti takav, samo moj plavi i nije takav kroj, moj je malo više strukiran i nema takvu kragnu...
Opravdanje zavisniku od opštesocijalnih tendencija za postupke koji ne predstavljaju opštesocijalnu tendenciju.
Keva: Sine, dokle ćeš da se opijaš svako veče ko svinja?
Sin: Mora kevo, hik, i Toma je stalno bio pijan, pa gle' kakve pesme otpeva čo'ek! ja 'oću k'o Toma da budem! hik! Ljubi te tvoj sin, dođi da te ljubim!
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.
Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.
Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.
I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!
Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.
I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.
Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.
- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe?
- Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina
- Al' studiraš pet, i još si druga.
- Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku!
- Dao si ti moj kurac.
