Izraz koji je sinonim za izraz "Lud sam ko struja". Izjavljivac ove recenice sebe pljuje zbog nekog sranja koje je napravio, a u sebi se hvali istim.

Покушај прања учињеног срања у недостатку правих аргумената.

Objekat za budjenje lažne nade.

Ili ti ja sam mamina i tatina ćerka kojoj je sve uvek bilo udovoljavano pa to očekujem i od drugih, i onda kad to ne dobijem onda privlačim pažnju na najdebilnije načine i pričam kako želim da se ubijem iako se bojim smrti više nego đavo krsta. Sečem se ili se 'samopovredjujem' na neki drugi način da bi ljudi videli da sam ja LOŠE JAKO SAM POTONULA I HOĆU MINIMUM TRI KOFE PAŽNJE.
Farbam kosu u tirkiz/oblačim se kao totalna morončina jer bitno je da se VIDI jer od odobravanja drugih zavisi moje postojanje..Naravno ako se iko zajebe pa se usudi da mi posveti pažnju i da pokuša da pomogne, sipaću još i još ulja na vatru i do beskonačnosti srati o svojim 'problemima' da mu dokažem da JE MENI NEMOGUĆE pomoći. Ako odu, oni su krivi i bezosećajni, pa cu o njima srati na internetima da bi privukla još pažnje. Ako ostanu ima da ih davim dok in se život ne smuči. Možda i simpa nekog nađem da me masira i da me vodi po svetu, dok ga tretiram kao komplet smeće i tripujem dominaciju, ko zna. Pored toga što sam depresivna sam takođe i anksiozna (-> ili kako god se ovo jebeno nezamislivo sranje piše <-) pa zaista ne mogu da se vidim sa tim i tim. Jbg ispalila sam ga sorii. Socijalna anksioznost (-> povraćam od ovog izraza <- ). Naravno moje žrtve su dovoljno glupe da veruju u ove sprdačine, a ponekad i sama verujem, kolko dobro glumim. Tresem se povraćam oh ne psiha moja me ubija živote patnjo beskonačna. Naravno porediću ove dve gluposti sa pravim bolestima i tako ih nazivati i kada mi neko kaže da dignem dupe i uradim nešto pametno/prestanem da serem, reći ću mu da je to KAO DA ČOVEKA BEZ OBE NOGE TERAŠ DA TRČI (-> da ovo sam čuo od osobe koja trenutno postoji, ima pravo glasa i diše kisik <- ). Naravno pipam se na ludare, I lekove i ponosna sam što to pijem/ što sam bila tamo, i svima pričam kako idem kod psihijatra.
U duši, iako to sebi ne smem da priznam, sam razmaženo manipulativno usrano ustajalo smeće. Koje vidi ljude samo kao korist, a život kao film, u kome sam ja glavna uloga.

Jednostavnim riječima sagovorniku pojasniti njegovu potpunu inferiornost.

,,Ja sam proša' sito i rešeto.
ovaj grdni svijet ispitao,
otrovi mu čašu iskapio,
poznao se s' grkijem životom!
Sve što biva i što mere biti,
meni ništa nije nepoznato!''

Jeste sinovac, ja sam taj, ja sam odabrani. Poznajem materiju a ni iskustvo mi ne manjka. Ja sam majstor svog zanata, ne prevazidjeni car u ovoj disciplini, i, kao što si to sad i sam uvideo, JA JEBEM!

30 posto genetika
70 posto sredina
od tebe pravi zajebanog kurvi*og sina.

pa to vam je kad malo pogledate definicije sto ste napisali i kad vidite koliko ima palceva dole a koliko gore mozete samo da kazete al sam ja los

To je nesreća koja je, na žalost, veoma prisutna, a u koju sami sebe dovodimo pokušavajući da se predstavimo nekom, pri čemu na prvom mestu ističemo svoju profesiju. Kada kažemo:
-Ja sam advokat, lekar, radnik, čistač, profesor, student, glumac, učenik..., da li je to zaista najveća odrednica nas kao ličnosti? Da li to znači bi smo možda mogli biti muževi, da nismo lekari, ili sinovi ako nismo advokati, braća ako nismo radnici...Da li to znači da ne možemo biti roditelji, deca, ljubavnici, srećnici, nesrećnici...Zbog čega je pogrešno reći da smo, recimo, uživaoci dobrog vina, provoda, sporta, heklanja...Zašto naše profesionalno opredeljenje( koje uzgred budi rečeno, često može biti sublimat slučajnosti),mora biti presudno u definisanju nas kao bića???

Izraz kojim stariji ljudi zapocinju prigovaranje mladima. Nakon toga sledi nabrajanje zasluga i dobrih dela iz mladosti, a zavrsava se sa "...a imao sam i curu!".

Lepo sam krenuo preventivno, dva samo šamara, i tri drka ispod sača, mlaka voda u život vraća, biće ovo lepo veče, sve je spremno, tries i tri istih replika, prepričavanje plebsovih poslovica, posle prvog već piva nisam toliko mislio o pasivnim umorstvima, posle drugog gurkao sam mrzovoljnog druga staljina, a kad grunu treće kraja nije bilo: skladištio sam osvojene sonike u podrum među zimnicom i delio neštedimice vakcine kapljom blagoslovenog urina u kocku šećera, smiješio sam i smekšao i kamen i paradajz i nakupca iz Bagrdana što peva looking foor paradajz

Umreću znam, pa kad se zaželiš mene ne viči ime moje u smiraj dana već uzmi tu glistu i molim te vidi šta se od nje učiniti može, a može veruj mi, sećaš li se one igre ti si bila moja zelena nula a ja tvoja jedanaestica koja stiže u zadnjem trenutku, volim taj broj nikada nisi cenila moju ljubav prema tome broju. Kučko raduj se sad muškatalama a mogla si da pokrivaš moje dugove i stegno moje predivno.

Била ти је другарица док не каже ово. После тога "најбоље је да останете пријатељи"... Заправо девојка коју знаш од малена а онда се на једној жураји напијете и залегнете заједно, уз обавезне речи "Шта ја то радим ти си ми друг", "о Боже зар са најбољом другарицом" (ал се ни једно ни друго не буне када крене извиђање вагиналног тракта, или померање десне руке горе, доле, горе доле..) После овога настаје тзв. "Вештачко пријатељство" никад више другарство из чистог морања и обавезе према ономе што је некада било.

Ono sto nam mame kazu kada ostanu bez odgovora i argumenata u svadji.

"Ja sam siroče, mene je tetka rodila!" je najbolji izgovor za spasavanje iz neprijatne situacije, ovim izgovorom dokazujete vašu nevinost a sagovorniku budite materinske instikte.

Nadji nekog drugog da lažeš, ja ti na to ne nasedam, debilu.

Ја сам управо такав човек.

Кажеш када немаш ИСТИ такав.

Opravdanje zavisniku od opštesocijalnih tendencija za postupke koji ne predstavljaju opštesocijalnu tendenciju.

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Животна прича вечитог студента. Прича између чијег је почетка и краја смештено неколико реформи високог образовања, промена влада, председника и минимум два светска првенства у фудбалу.

Како је њихово чедо после мукотрпне четири године завршило напокон ту средњу школу, ћале и кева налазе се пред тешким избором: Да пронађу неки посао свом сину (или ако је женско, да је брже-боље удају) или да уложе стотинак хиљада и упишу на факултет. Буџет је омануо, јер комбинација спремање пријемног + топло јунско време душу дало за баскет + ортаци без икаквих идеја, амбиција и планова ипак била превелика отежавајућа околност како би се факс уписао на терет државе. Дакле, или да ћале и кева пљуну кинту, или кафић/мешалица/каријера тегљача гајби у локалном Максију. Клиња је чуо како је тај студентски живот много добар, те би ваљало пробати то, учиће он, часна реч.

Уз претњу родитеља да ће га се одрећи преко новина и дати код газда Рајка да клинцима из краја пумпа лопте и гуме на бициклима уколико њихову крваво зарађену кинту баци на коцку, алкохол и пичке, новопечени студент одлази у велики град. Притисак уради своје, и он по први пут у животу, стварно узима књигу у руке.

И паф! Десетак месеци касније, он индексом маше испред родбине и гледа да наплати свој мукотрпни рад. Година је чиста к'о суза. Мамин син! Ћалетов понос!

Следи лето које за циљ има да се надокнаде све журке пропуштене под "Е не могу морам да учим, знаш како се накупи, а нећу после да учим цео дан кад је испитни рок" изговором, што ће рећи, пар врелих месеци алкохолисања, блудничења и генерално, губљења времена.

И тако је почела друга година. Октобар је наш студент започео са пар процената алкохола у крви и запажањем да је далеко занимљивије да ти се у глави врти од алкохола него од непрекидног учења. Новембар, децембар, јануар, фебруар, март, па у глави опет фебруар (класично губљење у времену и тотална неорјентација када је датум у питању), па некако тако до јула. Биланс: Литри попијеног алкохола, хиљаде и хиљаде прокоцканог новца, именик пун сумњивих женских имена, од којих се и он пола не сећа, и некако, а да и он сам не зна како, 2 положена испита. Моле се кева и ћале за кинту, молба аксептед.

Годину дана касније иста ситуација, молба деклајнд.