Retki trenuci kad ti npr konobar na plaži donese ladan nes,ti srkneš, jednom nogom obrišeš drugu od peska, naheris šešir i zagledaš se u morsko plavetnilo....i kažeš:"E, OVO je život!!!"
Vreme do kog moraš da se vratiš iz kafane i bar sa jednom nogom ili rukom pređeš kućni prag. U suprotnom za transfer u kuću ćeš morati da sačekaš neki drugi rok.
- Ko je pjan... Nešto... Pod stolom... Lalala... U jebo sve još 10 sekudni do kraja roka! Trk! U jebem ti ko ostavi kapiju ovde!
- Kasniš! Prelazni rok je završen!
- Ali na mom satu sam stigao sekund pre! Moj je po Pinku!
- Prc! Moj po Griniču!
- Ali...
- Boli me sisurina, udobno se smesti ispod bukve!
Serija šamara koja se izvodi uglavnom jednom rukom, ali je obema rukama mnogo efektnije.
Smiri se malo, nemoj da ti lupim jedan aplauz!
Nova domaćinska misao nastala spajanjem krsne slave i trenutne ekonomske krize...
Hm, doneće mi čokoladu i piće. To je 500 dinara. Poješće predjelo, glavno jelo i kolače, puta dva jer su u braku a možda i tri ako dođu deca. To nije ispod 1500 dinara. Kredit mi ističe sledeće godine. Plata kasni 3 meseca. Žena na birou. Hm, ko došao hvala mu jednom, a ko ne došao hvala mu dva puta...
Drmusanje ili cupkanje jednom nogom kada je osoba odsutna ili opsesivno nervozna. Obično se primeti ubrzanim pokretima kolena gore-dole ili lupkanje stopalom kao da si na časovima stepa.
Matematika je vrlo prosta i moze se objasniti samo jednom recenicom!
Ljudi su poceli da broje ovce, a onda su se stvari zakomplikovale ...
Trip koji se ponekad javi bilo silazeći niz stepenice ili penjući se uz njih.
I to baš one stepenice koje svakodnevno prelaziš i znaš ih napamet.
Pri penjanju, istripuješ još jedan stepenik, pa klecneš nogom kroz prazno.
Pri silaženju, istripuješ još jedan stepenik, pa se zabodeš nogom o pod.
Postoji. Zove se institut u Kamenici, ljudi koje je muka tamo oterala jednom nogom su na Nebu, a drugom se upinju da ostanu na zemlji. Mnoge proždere veliki zli zmaj (smrt).
Dilema da li da odes i znas da te ceka zagarantovan provod, ili da ostanes u krevetu da spavas, jer znas da ujutru ides na posao, a treba izdrzati 8 radnih sati....
Ne bi bio prvi put da odes, ali do sada nisi pomisljao na posledice koje stignu oko 5-6h, a radis do 8...
Svima nama bliska rečenica, bilo da smo je sami rekli, ili da smo upravo onaj što se ukakio na drugom kraju sela.....
A: "Hej, znaš da je Bokijeva mala pobegla od kuće?"
B: "Ma daaaaj....."
C: "E, jeste, ozbiljno, i ja sam čuo... šta više, mislim da je pobegla sa onim vrljavim iz Vranića..!"
D: "Nije sa njim nego sa nekim beogradskim narkomanom. I..... trudna je, koliko znam..."
A: "Ja sam čuo da nosi blizance!"
E: "Ne nosi blizance, mislim, možda je i nosila ali je pobacila... tako su bar meni rekli..."
B: "Pobacila je sigurno zato što je raspali narkos istuk'o!"
E: "E, to sam i ja pomislila..."
F: "Ne znam odakle vam ove gluposti, ja sam čuo da je otišla u grad da studira i da se tamo, sasvim normalno je l' da, udala....."
G: "Bokijeva mala? Zar nije ona u zatvoru? o.O"
H: "Što?? Da nije ubila švalera?"
G: "Ma jook bre, porodila se negde na deponiji i ostavila dete, posle je našli na ulici kako se prostituiše..."
A, B, C, D, E, F, H: "Stvarno?! o.O"
..............
Boki (dolazi): "Šta ima narode, šta vam je svima koji qr? Joj ljudi, dobro da nemate žensko dete, ne znate kakva je to briga..... dva dana nije išla u školu, kad sam saznao ukinuo sam joj džeparac, ima nedelju dana da ne izbija iz kuće!"
A, B, C, D, E, F, G, H iznenada shvataju da su tu već pola dana i da bi valjalo otići malo na njivu, osta 'kuruz neobran.....
Kvalifikacija koja se upotrebljava pri opisivanju fudbalera koji se služi samo jačom nogom.
"I evo pokušaja Di Marije desnom nogom...upravo mi javljaju da je radnik na parkingu ispred stadiona Reala pogođen u glavu kao posledica prethodnog udarca Di Marije,koji je ponovo dokazao da mu desna služi samo za ulazak u autobus."
Gotovo svako, ko je makar jednom u životu tražio stan, je naišao na niz nelogičnosti. Prilikom razgovora sa stanodavcem, saznajemo da je to stan vrhunskog kvaliteta, sa svim potrebnim uređajima za normalno životno funkcionisanje, dok prilikom susreta "oči u oči" sa stanom, kapiramo da bi to bio sjajan prostor...za štalu. Zajeb se sastoji u sledećem: stanodavci NE LAŽU u vezi sa svojim stanovima, oni samo imaju poseban žargon, koji ostali ljudi pogrešno tumače.
1. sprat = prizemlje
prizemlje = suteren
suteren = atomsko sklonište ( super je ako bude bombardovanje )
novogradnja = građen neposredno posle 2. svetskog rata
stan je malo stariji, ali očuvan = Obrenovići još vladali
stan je osvetljen = ima jedan prozor sa severne strane
stan nije zagušljiv = krepavaju pacovi
stan nema vlagu = buđ, mahovina i lišajevi
stan je komforan = prčvarnik
dvosoban = jednosoban
jednosoban = garsonjera
garsonjera = ne postoji reč za ovo, deminutiv prčvarnika
centar grada = 2 km od centra
periferija = selo
kod Vuka = kod Đerma
kod Đerma = kod Cvetka
kod Cvetka = kraj Ustaničke
kraj Ustaničke = Kaluđerica ( eventualno Mali mokri lug )
dobra pokrivenost linijama GSP-a = ima jedan autobus koji ide na pola sata
komšije su divni ljudi = neizlečeni pajdoman, ratni profiter i puštač narodnjaka u 7 ujutru
kupatilo je kompletno opremljeno = bojler i slavine cure, vodokotlić visi
veš mašina = kurac d'izbiješ oči
televizor = crno beli, EI Niš sa 9 programa, uključuje se na stabilizator, nema daljinski
klima = ventilator
telefon = dvojnik
kablovska = vidi pod "veš mašina"
internet = bežični, na divljaka, 2 dana ga imaš, 3 dana nemaš, poželećeš dial-up
cena po dogovoru = kako gazda kaže
računi i kirija se plaćaju od 1-10 u mesecu = plaćaju se isključivo 1-og
ako nešto crkne samo od sebe, plaća gazda = plaćaš ti. Ne sviđa ti se? Traži drugi stan.
200 evra = 250 evra
depozit = depozit ( e da, ovo se ne razlikuje )* Autor ovog rečnika se zahvaljuje svim stanodavcima ( njih 9 ) i svim potencijalnim stanodavcima ( preko 20 ) u poslednjih 7 godina. Bez njihove nesebične pomoći, ovaj rečnik nikad ne bi video svetlo dana.
Deviza koju koriste iskusni narkomani!
Kada u jednom danu odeš na više razgovora za posao i svuda ti se samo ljubazno zahvale.
Ono što banke promovišu jednom godišnje, a u stvarnosti se odigrava bar svake poslednje sedmice u mesecu.
Izreka koja oslikava suruvost života.
Publika na tribinama fudbalske utakmice koja histerično navija za omiljeni klub i na taj način mu pomaže da savlada protivnika. Ova fraza je toliko korišćena, da je dolazilo i do komičnih situacija. Jednom prilikom bokser posle meča izjavljuje: Hvala publici, bila je moj dvanaesti igrač.
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
