Covek koji ulece u tramvaj u poslednji cas,zatvara kisobran,otresa nogom i *ebe Timberlandu sve po spisku!

Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.

Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.

Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".

Mesto gde se starci igraju i druže, koristeći se onom nogom van groba.

Svakom se desi bar jednom u zivotu da bude devica

Fudbalski izraz kod igraca ili ekipe kad im nista ne polazi za rukom( nogom).

U neko svoje daleko vreme,upoznam ti ja jednog čiču...bio je toliko star, kad ga vidiš,pomisliš da se takav star i rodio.Mudrog pogleda, svaka mu reč na svom mestu kad nešto zbori, jednom rečju...i stasom i glasom mudrac.Ehh taj čiča mi jednom prilikom reče:sinko,ona stvar...ženska,se za života potroši...za po debljine bukovog lista!
Nepoderivo!

Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Učenje koje se svodi na jednom u tri meseca. Kampanjac.

na grobu jednog Piroćanca.
Od dana kad sam umro
moji mnogo pate,
jer sam pre smrti digao kredit,
a oni vraćaju rate.

Krntija koja neće da upali dok ne izađeš i ne napucaš je nogom.

Osećaj dok stajete u pseći izmet i dok jos muljate nogom po njemu. E to je mekoća..

Osoba koja se podjednako dobro sluzi i lijevom i desnom rukom
(ili nogom ).
U bukvalnom smislu desnjak na obe ruke (noge) .

Sintaksička forma koja izražava stepen dosade prouzrokovane od strane neke osobe. Fulam je inače jedan od najdosadnijih klubova na svetu, nikad prvi nikad zadnji, večita jebena sredina, kući još i zna da dobije kog jačeg rivala, a u gostima je, pa nešto slično kao ČSK Pivara kada igra protiv Big Bul Radničkog. Još ako se takva osoba udruži sa još jednom njoj sličnom i krene da vas masira, e onda si ga najebo sine. Onda dobijaš tandem Fulam-Bolton.

Devojka pojebljive prirode koja kurac nije primila samo tamo gde nije kročila nogom.

Fizička biblioteka o kršćanskim grobljima. Glavni naslov, stvarni naslov preminulog, podatci o odgovornosti kamenoklesara i napomena o ožalošćenima na grobu te prostorno sadržavanje polja i potpolja.

Utičnica koja zahteva nekoliko udaraca nogom da bi mogla pravilno da radi.

Dilema svake žene pri spoznaji karakternih osobina svog, očigledno, idealizovanog muškarca. Javlja se u trenucima kada se ispostavi da je vaš dojučerašnji potencijalni životni saputnik, koji likom podseća na Apolona, umećem na Don Žuana, punjenim tikvicama na Džejmija Olivera, a obdarenošću na Leksa Stila, zapravo vezan za maminu suknju k'o srpski budžet za MMF.
Za nekoga ko je u stanju da recituje sve od Ćopića do Bodlera, obučno očekujete i da zna da čist veš nema sposobnost teleporta u fioke, kao ni da noću ne dolaze nindža kornjače da nečujno iznesu smeće.

Jedan od najčešćih izgovora svojstven srednjoškolskoj populaciji u cilju spečavanja i odlaganja neminovnosti zvane kec u dnevniku.Učenici se veoma smelo odlučuju na ovaj ozbiljan korak,opravdavajući tako svoje neznanje pred profesorima.Od svih mogućih izgovora koji se vrte,ovaj najčešće upali posebno ako složite facu koja je primerena toj situaciji (najhrabriji puste i poneku suzu).Naravno,ovo će da upali ako na vas u istom danu "udari" još neki profesor,pa se slobodno može reći da jednim udarcem (jednom babom) ubijate više muva.Ova "fora" se ,po potrebi ,može primenjivati više puta,tako da oni najuporniji sahrane i do 4 babe u toku školske godine.

Anđeo čuvar i vrhovni komandant vojnika koji se dočepao izlaska u grad ili kuće. Sve i svja. Sve što treba da imaš kod sebe je bukvica i sva vrata su ti otvorena. Ona koja nisu lagano nogom možeš da otvoriš i dupetom da zatvoriš bez da trpiš posledice.

Nema potreba da se Vuk Karadžić prevrće u grobu jer nije on ostavio nikakav sistem pisanja i čitanja, on je samo to ukrao od nemačkog filologa Adelunga.