Bez obzira da li je u pitanju košarka, bejzbol, hokej ili pak američki fudbal, posetioci ovih sportova u SAD-u se po svojoj biti uopšte ne razlikuju. Naime, teško da se uopšte mogu nazvati navijačima, pre bi se reklo simpatizeri ili pak ljudi sa viškom slobodnog vremena. Na utakmicu odlaze porodično, kupe karte za 172. red i onda se međusobno takmiče u raznim disciplinama bez nekog ozbiljnijeg obraćanja pažnje na sportski događaj koji se odvija u hali u kojoj se i oni nalaze. Njihove discipline uglavnom se svode na to ko će pojesti više hot-dogova, popiti džambo pakovanja sokova ili pojesti što više kugli sladoleda. Jebeš Kobija Brajanta koji je upravo zakucao sa linije za slobodna bacanja.
Dolazi ćale sa starijim sinom i donosi dva šlepera hrane u rukama:
Ćale: Evo doneo sam svima po dva hamburegera i džambo kokice.
Mlađi sin: A hot dog?
Keva: Pojedi prvo to, odoh ja da kupim po hot dog i pomfrit.
Stariji sin: Kevo, uzmi nam i po porodično pakovanje sladoleda.
Ćale (daveći se hranom): E, a što se deru oni dole u prvim redovima.
Mlađi sin: Ne'am pojma, ionako mi nikad' nisu bila jasna pravila ovog sporta.
Stariji sin: Ne znaš pravila košarke?
Mlađi sin: Košarke?! A i bilo mi čudno što se bejzbol igra na parketu...nego dodaj mi te kokice prelivene čokoladom.
U slengu loše organizovana i po sadržini dosadna manifestacija, okupljanje...
- Kako je bilo kod Marka na slavi?
- Smorili smo se žešće, pivo vruće kao supa a gosti neki smarači, jbg druga liga zapad.
To je skup raznih nazovi džentlmena koji se u javnosti predstavljaju kao izaslanici naroda. Velja Ilić, čovek iz naroda. 90% ljudi njegove reči shvata kao zajebanciju, ali je to opšte vređanje inteligencije. Kažu da ovakvi ljudi nemaju dlake na jeziku, tako se o njima raspravlja u medijima, ali ja kažem da su to obični ljoberi koji su pitaj-boga-kako došli na naslovne strane "novina". Bilo kako bilo, oni za narod predstavljaju heroje koji umesto njih govore ono što ni u ludilu negde drugde ne bi smeli.
Velja ilić, Siniša Mihajlović, Džej i Radikali.
Prosek psovki - 550 u minutu.
Domaći fudbalski klubovi koji u međunarodnim takmičenjima uvek puštaju protivnika da pobedi, kao što bi svaki džentlmen i uradio. Zbog toga često znaju da budu izuzet(n)i iz ostatka takmičenja.
Oličenje poštenog, kvalitetnog i izjednačenog takmičenja.
Šampion je onaj koji osvoji 5 bodova u gostima tokom cele sezone.
Seme za pečurke.
Takmičenje u fudbalu najmlađih fudbalera , inače mesto gde roditelji leče komplekse zbog neuspešne sportske karijere
Pitanje s kojim su vas "nakićenog" dočekali na vratima.
Aha, samo malo - branite se vi.
Da,da, i ergela konja (konjaka) usput.
Kolona od dvadesetak mužjaka koji su na putu ka stadionu, kao rezultat izuzetnog pedigrea i primenjene maltene dvorjanske etikecije, na uskom putiću prednost dali jednoj dami.
U vreme izlaska iz inflacije i prizeljkivanja kraja sankcija, okupila se ekipa estradnih umetnika, redom od (da krenemo sa damama) Svetlane Velickovic (jos uvek cvetka-zanovetka neudatog), Mire Skoric, Ane Bekute, Maje Marijane, zajedno sa Bekijem Bekicem, Rodjom Raicevic, Slavkom Banjcem i neizostavnim-u-svakoj-corbi-mirodjijom- maestrom Kebolinijem!
Radi se o albumu sa slicicama, tj. kartonskim karticama, koje su se lepile obicnim lepkom. Svako od osam umetnika imao je po deset slicica, iz detinjstva, skole, u vreme ranih pocetaka i u najsvezijoj varijanti. Muzjaci su imali i slike iz JNA, a sve je bilo propraceno veselim komentarima. Zanimljivo je napomenuti da su ljudi u to vreme bili u izuzetnoj fizickoj kondiciji, jer je jedna od narodnih igara bila "ko pre stigne do dilera- dinarima nece loziti pec". Tesko da je iko mogao da dozvoli sebi da baci pogled na ovako nesto, a kamoli da pomisli da kupi album i sakuplja slicice u toj silnoj zurbi i lovu na marke.
Planirana je turneja po svezoj, novoj Jugoslaviji (dakle, Srbiji i Montenegru) sa velikim finalom u Banjaluci. (Slike)
Zenke, sve od reda, su, iako je proslo skoro sesnaest godina od izdanja albuma, lepse nego sto su bile tada. Muzjaci su u deficitu (Slavko Banjac, Rodja Raicevic- R.I.P.), dok je Kebolini stigao da ubaci i decu u sou-biznis. Beki Bekic je kao Tito- i posle Bekija- Beki.
Džentlmen je osoba koja nikada,ni po koju cenu ne priča o svojim podvizima s devojkama, iz ovih, ili onih razloga.
Borko: E, druže, kako bilo sa Nadicom sinoć?
Rale: E, prvo smo išli u bioskom, kupili kokice, gumene bombone, sok, da doživljaj bude potpun, ono baš, da ništa ne manjka.
Borko: Iiiii, posle?
Rale: I posle filma, a film je bio ekstra, brate moraš da pogledaš "Dan pre nakjuče", sila je,e...
Borko: Ma, bre čoveče posle, razumeš li me?(kez)
Rle: Pa, posle išli na piće, pričali kao da se poznajemo hiljadu godina, takva povezanost...
Borko: Ma, pređi na kraj brate, kakva je? Ste išli kod tebe?Viđate se već neko vreme.
Rale: Jesmo.
Borko: Iiii?
Rale: Ja ne pričam o tome, ja sam džentlmen.(umusio se)
Borko: Znači ispuš brale?(smeh u pozadini)
Društvance sastavljeno isključivo od tatinih sinova i maminih kćerki.
liga iz koje nema ispadanja. Ako si prvi, plasiraš se u veći rang po sistemu:
"Uđeš, izađeš i gotovo", a ako si poslednji boli te patka jer dalje nema. Takmičarski duh je zanemarljiv, jer je glavni povod za održavanje utakmice nadmetanje igrača u ispijanju piva nakon tekme u najbližoj prodavnici.
Odziv publike je u rangu prosečne utakmice Prve lige, jer seljake nešto boli kara da rade, pa im lakše da gledaju tekmu i o njoj da pričaju narednih 7 dana. Takođe učestalo je i jurenje sudijske trojke, raznoraznim alatkama, zbog "nesportskog" suđenja ...
Selo u okolini Obrenovca. Ja mali, došao na raspust. Lokalni klinci u stilu huligana se spremaju za tekmu. Pođem i ja sa njima na "stadion" lokalnog kluba, kad tamo naravno penzioneri zauzeli mesta u hladovini za hoklice, seoske "face" u bembarama iz 83-e blokirale put. Svi cirkaju pivo, grickaju suncokret.
Uđe na teren domaća ekipa.
Uđe i gostujuća. Svi i dalje sede, kuliraju.
Haos nastaje kad su istrčale sudije.
JAO.
Da ne nabrajam psovke, banovaće mi ovi iz uprave defku.
Ljudi još nisu počeli da se zagrevaju ovi im prete. Videli ljudi dobiće batine, svirali 3 penala, ali pajseri opet izgubili.
Ko je kriv? Sudije!
Naravno sudije dobili po nosu, dokačili su lokalci i gostujuće igrače. Ja šta ću pobego kući.
Lepo je jedan čiča to opravdao ispred prodavnice uz Jelenka : " Sve vam je to deco sport".
Jelen Superliga
Ratko Buturović: 'Ej, Rale, Bata ovde. Slušaj, zvao me Šnajder malopre, imaju neke probleme sad za utakmicu u subotu, povređeni im valjda Ilić i Tomić, pa im treba sigurica. Ostao sam mu nešto dužan od pretprošle sezone, a njemu izgleda Tole javio da smo vas pustili prošle sezone u poslednjem kolu da budete ispred Spartaka, pa eto traži mi uslugu sad...
Ranko Stojić: Nema frke Bato, ionako mi još nisu legle pare od onog pedera Lukića što smo im poklonili penal i crveni prošle sezone, taman ću tu da mu ga zavučem... A Toletu ću da jebem sve po spisku, stavio mi onog novog malog Stefanovića da mi sudi protiv Spartaka u prošlom kolu, mali još nije uš'o u štos i izgubismo 1-0, a leglo mu deset Slobodana Jovanovića na račun...
Popravni ispit, provokacija od strane profesora/ortaka za one koji polažu.
A u letnjoj ligi šampiona nastupaju Ćosović,Pavlović,Maletić...
Predstavlja poslednji i najviši stadium u evoluciji Srbina, pravi domet i ideal kome treba cela nacija treba da stremi.
Uglavnom je u pitanju osoba srednjih godina sa negovanim stomakom, na dobrom putu da dobije infarkt. Pored glavne karakteristike (urlanja ispred tv-a) kod ovako dijagnoziranih osoba se javljaju izlivi mudrosti koji nisu vezani iskljucivo za sport (u kojima bi dotični bio najbolji trener, selektor, ma jebeš mu mater sam bi ih sve pobedio koliko je sposoban). Upoznat je sa svim mogućim problemima Indonezije, Zairskog monetarnog sistema, suše u Sahari i uz podršku neizbežnih drugara istomišljenika, koji sa njim čine zaglupljujući krug, uvek dodajući jos jedno rešenje za goruće probleme krize i vazda popularno "šta nam ti Ameri uradise"
Jedino što ovim obolela osoba nije svesna je sebe i okoline od 300m oko sebe, u kojoj živi i u kojoj joj se život dešava, potirući svaku mogućnost za i najmanji boljitak sebi jer mu veliki problem predstavlja da shvati koliko mu je loše i da to može da promeni, on sam. Ali zato savršeno vidi 5000km daleko ne bi li slučajno morao da mrdne dupetom da uradi nešto za sebe, (najčešći izgovor je loša situacija u zemlji, pa ako je loša ajde da ne radimo ništa biće nam bolje) već će uvek ostati neopevani strućnjak, ekspert, postižući stanje uma u kome njegovi problemi ne postoje već celokupan način razmišljanja i fokus potiče isključivo iz jedne stvari. TV-a.
kad posmatrate utakmicu imate osecaj kao da ste na seminaru borilackih vestina...
Mesto sa velikom dozom inovacija.Čak su uveli i tajm-aut za vreme meča.
Prošli smo razne faze neaktivnih sportista vrućeg asfalta.. Jedna je posebno interesantna jer je jedina koja odudara od fer pleja u potpunosti.
Mladi smo, ne toliko loši, mladi smo, ne poznajemo ekipu, mladi smo, ima onih koji lošije igraju - mali smo, jer tako kažu..
Naše mesto je iza gola ne hvatamo loptu, čekamo da nam neko ustupi mesto.. Dobro, hvatamo loptu, jer se njima neće desiti da odustanu u pola partije i da ostave prazno mesto.
Ugled se stiče godinama.
Pozicije se menjaju kao starimo, postajemo matorci koji su došli na fudbal jer im je do zajebancije, džokamo loptu preko crkve, smejemo se, primamo golove, deremo se na mlađeg golmana, a najmlađi je iza gola.
- Ode lopta!
- Trči Deki!!!
- Bravo mali, prva si liga! Ti igraš sledeću! Čekaj tu iza gola!
:blistav pogled zbog pruženog mu poverenja:
