Šaljiv opis osobe sa upadljivo stegnutom vilicom prilikom pentranja na visoku stenu s koje i sivi soko dobije vrtoglavicu kad pogleda dole.

Ne preterano duhovit odgovor koji dobijete kad tražite nešto što vam je jako potrebno, a malo je verovatno da bilo ko to nosi sa sobom.

Tradicija koja je u vecem delu civilizovanog sveta iskorenjena,ali je kod nas ,hvala bogu,ziva i zdrava.
Jos pre vise od hiljadu godina,jos u starom Rimu,koji je bio tehnoloski veoma napredan u odnosu na druge u to vreme,nuzda se obavljala u posude i minuli rad se prosipao kroz prozor uz obavezan uzvik "cuvaj"(jebiga,bili su duzni da upozore !).Onda se neko setio da napravi kanalizaciju i sistemom kanala,fekalije iznese iz grada i time podigne nivo higijene u gusto naseljenim gradovima.Posto srbi ne vole da se odricu tradicija,u nasim selima jos uvek se sere iza kuce.To se obicno obavlja u poljskim WC-eima,koji su u sustini jedna obicna rupa,koja se ogradi daskama ,u koju seres dok se ne napuni,a onda je zatrpas i iskopas novu.Cak ni postojanje kanalizacije nije uspelo da isoreni ovu tradiciju.
Nije neobicno kada krenete da prolazite kroz sela u okolini Pozarevca da vidite ogromne i skupe kucerine u kojima niko ne zivi,zato sto su vlasnici u pecalbi u Nemackoj i Austriji.U tim selima ,uglavnom ima razvucena kanalizacija i sve ostalo...Ako malo bolje pogledate,videcete da iza svake kuce ima poljski wc,koji koriste roditelji pecalbara,zato sto im je tekuca voda i kanalizacija strana.Ono sto je jos interesantnije je to da ti pecalbari kada budu otisli u peMziju i vratili se u selo,oni ce isto tako jednog dana da seru i pisaju u "poljak",iako su skoro ceo zivot koristili blagodeti civilizacije....
Ako slucajno nekoga pitas zasto koristi poljak ,pored savrseno dobrog kupatila u kuci,rizikujes da odslusas filozofsku raspravu o prednostima sranja u rupu,umesto u wc solju sa tekucom vodom

Opis za ne tako dobro spremljeno jelo u restoranu ili za ne tako dobro napravljen proizvod. Česta opaska na račun vegetarijanske hrane.

izraz koji predtavlja nekog ko se smeje ko lud.

Kada neko ne provodi puno vremena kući,skita po ceo dan.

Cesta recenica u bilo kom obliku zapadnjackih emisija. Obicno se daje kada se izvode stvari koje niko normalan (cak i bez raspalog upozorenja) ne bi zaista probao da radi, narocito kod kuce. Naravno to generalno vazi za non-USA zemlje tj sve ostale koliko-toliko racionalne sto ne cudi de ja "amerima" to postala nezaobilazna uzrecica.
Slag na torti je pojava nekih pametnjakovica ("Brainiac") koji Vam nakon prvobitnog objasnjenja, ponove kao da je rec o debilu da ZAISTA TO NE RADITE!!!

Označava nivo emotivne bliskosti sa dragom nam osobom.

Izraz koji se veoma retko pojavljuje na RTS, sa veoma jakim razlogom, pošto se kod nas shvata kao:"Čik Milisave,ako smeš ?!"

Inače, koriste ga strane TV stanice da se operu ako ih neka budala, recimo, tuži što mu je detence-miljenče đipilo sa solitera imitirajući Zvončicu...

Izraz, koji se uglavnom koristi kao reakcija na nečije nekulturno ponašanje.
Zapravo, kažemo za nekoga da mu nedostaje kućno vaspitanje.

U komičnoj porodici, osoba koja ima najveću glavu.

Dobronamerna kritika upućena od strane vaših roditelja zahvaljujući komšijnom sinu koji je po njihovom presavršen kao da je spao sa drugog planeta.

Novine kafića, kladionice, salona i.t.d

Zastareli izraz, način da se kaže da je neko bio jako dugo odsutan od kuće. Danas ćete ovaj izraz jako retko čuti, a i ako se to desi, izgovoriće ga neka osoba u godinama.

Izraz za nekog ko ne kapira ništa, ko je jednostabno tupav da išta shvati

To ti je kad se useres od straha pa ne znas sta pricas.

Kako je pseudonim Jagodine, Sibir, i kako diktator na čelu, na kog narod drka karu, ima potpunu vlast, tačno se zna ko je persona non grata, u ovom, za nestanovnike Jagodine, obećanom gradu gde se poslovi u tvojoj struci dele čim nađeš ženu i gde se narodu daruje novac na lepe oči.

Tako je i nastao ovaj izraz, koji je slobodno rečeno neki nastavak onog: proveo se ko bos po trnju, ali svakako sofisticiraniji, urbaniji i manje isklišeraniji. Koristi se kao opis sranja u kom si bio i kako si se u njemu proveo. Kako je peder u Jagodini ređa pojava od muslimana u Vatikanu, a kako je sprdanje na račun ovih morbidnjaka češća od povrede Jelene Janković, ovo je fora koja je postala veća zajebancija od Dejtonovog sporazuma.

Ono malo pedera koji se hvališe svojim opredeljenjem je dobilo šut kartu, ovo malo što ih je ostalo čuva sebe i svoj obraz ko monahinja himen, brane svoj identitet ko Valter Sarajevo, pa otuda i ironije koja može narodu da služi ko sprdnja na svoj račun, onda kad su iz neke situacije izašli sjebani, ko kad protivnički igrači iznerviraju Gatuza.

Prijetnja razmažene djece.

Poruka na sekretarici.Spašava od davitelja koji robuju telefonskim razgovorima.

Osećaj koji, bar po meni, malo šta može da prevazidje. Naročito ako se gore pomenuti ritual obavlja vikendom u ranim jutarnjim časovima. Hodate ka kući, srećni što ste napokon došli na red u pekari od silnih penzionera koji logoruju ispred pekare od 5-6 ujutru, da bi razgrabili najjeftiniji hleb. I dok razmišljate o tome kako ste oduzeli red komšiji iz zgrade preko puta, osetite kako iz kese dopire miris vrućeg, taze hleba, što je moj deda govorio. I ko može da vam zameri ako vam padne na pamet: "Ej, štrpnjuću malo sa oba kraja". Kada uz one hrskave zvuke odlomite vruće "dupiće" od hleba, pa ih okusite, to je nešto najbliže raju, u to doba dana. Dok onako lagano, zatvorenih očiju žvaćete, zaboravite na sve probleme. Zaboravite na školu, besparicu, to što vas je devojka ostavila. Zaboravite i da ćete da dobijete prekor od ćaleta zato što ste mu pojeli omiljeno parče hleba, okrajke, pa sad ne može da maže domaći sir i čvarke na nji'. A nekako vam se i čini da dok grickate hleb na putu do kuće, mnogo brže stignete kući, nego što vam je trebalo do pekare da dodjete. Tako da, možemo reći, da za ovaj ritual možemo da upotrebimo moto iz reklame za "Milka" čokoladu, malo izmenjen, naravno. "Jedan štrp, i kući ste".