Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.

Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.

Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.

Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.

Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.

Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.

Ali zlo ne spava…

Specifičan oblik komunikacije u Skupštini Srbije,koji se , na inicijativu opozicije 2008., ponovo vratio. Zadnji put upotrebljavan u Skupštini CAREVINE Srbije 1389!

Neiziviljeni klinac koji pokusava da se dokaze kroz huliganstvo,vandalizam,psovke,nacionalizam(na pogresan nacin),patrotizam(na pogresan nacin),rusofiliju,satrovacki sleng,krstace ili kajle oko vrata i obavezno sa 3 prsta u svakoj prilici koje onako pozerski pokazuje na svim slikama i u javnosti.Da ne pricam o rekvizitima koje poseduje i koji stoje u njegovoj sobi do sledece utakmice kao sto su zastava,bejzbolka,staklena flasa(zar vam to nije sumnjivo?!).
Prezire sve sto je drugacije od njega i misli da je iznad svih,a da su svi kako on voli da kaze "ljakse".
Za devojku koja nece da ga gleda u oci kaze da je narkomanka i vestica.
A,za onu koja nece da mu da govori svasta i pise svasta.
Taj govori kako bi isao na Kosovo kad bi izbio rat i zivi za taj trenutak!

ekipa koja vreba sa svih strana i nudi i preprodaje nesto sto ce nam ulepsati dan.

Једно у низу сасвим нормалних српских презимена у америчким филмовима. Уз исто се углавном користе и друге, ретко глупе, неповезане информације, да не кажем просеравања.

Nikada ne odustaj! Kad ne može lepim ti probaj još lepšim, kada ti neko opali šamar okreni mu i drugi obraz, kada ti neko uzme Kosovo, daj mu i Sandžak i Vojvodinu sa sve Pančevom (da ako se potruju i crknu), i na kraju dodješ do "Ko tebe kamenom-ti njega većim kamenom i kantom govana."
Sila i nasilje ne rešavaju ništa osim tog jednog problema ne kome se primenjuju.
Uzdržavanje od istih izdržava i lopova i policajca i sudiju i advokata, i ceo drzavni aparat, žene u crnom, muškarce u rozem, bradate profesore, Isidoru Bjelicu i golubove koji stanuju na drvetu ispod koga parkiraš kola i čijeg se kvaliteta, boje i količine izmeta ne bi postideo ni Lujov Jablan ili Bakonja Fra-Brne, jedno od ta dva je sigurno bio bik.
Zato samo polako i smireno, A ONDA MU JEBI MATER ONU NJEGOVU!

Izraz kojim se osobi sarkastično u vidu odgovora upućuje da nije rekla nešto nepoznato i spektakularno!

Srpska posla su kada odsečeš sebi kurac da bi drugome napakostio.

Milka je za nezavisnost Kosova

U svetu (kao što je ovaj) punom vandala, grandovaca, urbanih seljaka pre svega i ostalog ološa, Baća predstavlja pandan terminu Mića.
Baće su svi oni koji se (izuzetak su meštani Baćevaca) bave 'nekim poslom', imaju 'čoveka' na svim pozicijama, 'završavaju' nešto, imaju 'varijante', poznaju baš sve vodje navijača, pevaljke, 'menadžere' splavova i ostale smrdljivce.
Baće po difoltu poseduju air max, šuškavac sa ranflom, grubijanku na kratke rukave, zlatan lanac, tarzanku, sweet years kačket i kao vrhunac seljaštva istetoviran 'časni krst' ili Bogorodicu ako je ikako moguće duž celih ledja ili pak neki omanji tribal, grb i sad već zastarelo ime bivše i nikad prežaljene ljuube na ruci!
Baće navijaju za Partizan/Zvezdu i naravski 'Kosovo je Srbija'. (futbal ne prate, na Kosovu bili nisu)

Jedna od onih sintagmi kojima se otključavaju vrata u tekstaulno odn. jezičko nesvesno jer uvijek sam se pitao šta to znači još od kad mi je djed na guslama ovo otpjevao na Pašalića gumnu pred Spasovdan kad su dani dugi, noći toplije a žene uzmuvane oko peći tražeći kakva domaćega kurca, pa kad udri ona suša i Bakalićki Turci odozdol a naš ti se at, a tad imaše trinaest godina i sjedu već dlaku, razigra pa potjera ded Turčina svo su oružije istrošili pa se počeše biti kosama otud onom mjestu i ime Kosovo pa ti na kraju djed pusti utvu zlatokrilu, utva se prijetvori u orla, orao u kombajn te posiječe Zmaj-kombajn sve Turke i poslije ode djed u crkvu jer je mnogu krvcu učinio, da učini veliko ničanije.

1-10god. U tom periodu se zove "pile od sokola". Obično dolazi na svijet poslije desetoro ženske djece. Sestre (poznatije kao "tuđa sreća") mu odrastaju u špajzu, a on pod zvonom od neprobojnog stakla, na pijedastalu od mahagonija. Roditelji ga od starta brižno vaspitavaju na pozitivnim primjerima i samim tim pripremaju za život: ako komšiji razbije loptom prozor i taj jado se usudi da se požali - polomiti mu obije noge i okrenuti selo protiv njega, ako bolešljivom i sirotom drugu iz klupe ničim izazvan razvali glavu - priprijetiti roditeljima toga mrča uticajnim poznanicima i "srediti" da maloga izbače iz škole... Sve su to male, ali poučne i korisne lekcije iz života, koje će "pile" kasnije uspješno primjenjivati...

11-20god. Ovo je vrijeme političkog i religijskog osvješćivanja: ako mu je u prethodnoj dekadi uzor bio Branko Kockica, sada je to Milo Đukanović (bez konkurencije). Veliki je vjernik. Spreman je da bije i da se nasprda svakome ko ima drugačije mišljenje, ili se, ako je to uopšte moguće, više ističe od njega u bilo kojoj sferi života. Arhi neprijatelji su mu: odlikaši ("bubači!"), stariji ljudi ("matori panjati, drtine") i homoseksualci ("p*derčine!")! Tokom puberteta hvata krugove po centru grada u tatinom mercedesu vozeći 200 na sat, dok iz zvučnika trešte najnoviji hitovi zvezda "Granda", Karoline Gočeve ili Ljube Aličića... To su bezbrižni dani, jer nakon završene srednje škole slijede mu istinski trud i napor na fakultetu: kupovina diplome u Foči ili Kosovskoj Mitrovici (za plići džep), u Kragujevcu ili Beogradu (za dublji džep).

21-30god. Dok je u Beogradu glavna je faca na splavovima, ima sliku sa Cecom i ne priznaje Kosovo. Srbi su braća, Beograd je "duša od grada". Zatim se dokopa diplome i vraća za Kolašin, Podgoricu ili Berane. Učlanjuje se u DPS ili SDP i dobija mjesto direktora banke ili ministra zdravlja. Priznaje Kosovo. Žali se da su ga Srbi mučili dok je bio u Beogradu, da je trpio velikosrpsku agresiju, a da je Beograd "rupa od grada". Uskoro se ženi i tu njegovo postojanje gubi svaki smisao...

Chuck Norris je bog, Chuck Norris je svemoguc, Chuck Norris je lud...
Da price o njemu nisu samo zajebancija koja kruzi internetom, Chuck je dokazao tako sto je rekao da postoji sansa da se kandiduje za predsednika Teksasa, jedne od 51 drzave koje cine SAD.
Da, dobro ste procitali, predsednika, ne guvernera.
O cemu je rec ? Grupa patriota je napisala deklaraciju o nezavisnosti Teksasa, a Caki je obecao da ce se kandidovati za njegovog prvog predsednika, ukoliko vlada unije(SAD-a) nastavi da radi protiv vlade drzave(Teksas).

Nase mlade patriote ce sada sigurno pomisliti: "Eto, mamu im jebem kad nam preotese Kosovo, sve se vraca, sve se placa!!!", no ne treba se previse uzbudjivati i zavaravati, koliko god nadcovek Chuck Norris bio, za sada su jos uvek male sanse da se nesto ovako desi.

Onaj koji nije dosao na Kosovo da pogine,ima da bude proklet,zato sto je bio pametan i izvukao guzicu.Verovatno smo svi mi pod uticajem te kletve,ali kako smo se mesali sa turcima kroz vekove,kletva je izgubila na snazi,tako da nas jebe samo delimicno.Mene je,inace,uvek fascinirala nasa pobeda na Kosovu....svaka!O prvoj pobedi se zapravo ne zna nista,posto nemamo zapisa,vec samo narodne pesme,a o drugoj znamo sve.I prva i druga pobeda su ,u stvari, jedno obicno sviranje kurcu,jer prvi put smo stradali ko budale,a drugi put su nam jebali kevu,ali nema veze,pobedili smo.Imamo i puno junaka,Obilica,Jugovice,Pavkovica ,Lazarevica,Frenkija Simatovica,Legiju.....Neki su ostali bez glave,a keki zavrsili u Hagu.

Ove osobe ćete lako prepoznati po tome što je od njenih dvadeset profil slika bar petnaest slika srpskih zastava, manastira, i motivacionih postera poput "Ratko Mladić sprski heroj" ili "Kosovo je Srbija". Svaki status koji ova osoba napiše mora da sadrži u sebi neku od navedenih reči: SRBIJA, "braćo i sestre", ili "ubi zakolji da ubaciti ovdje bilo šta što nije SRBIN ne postoji".

Iz nekog čudnog razloga svi pripadnici ove grupe imaju isti kvar na svom računaru: zaglavilo im se CAPS LOCK dugme. Stoga su svi njihovi statusi ispisani velikim slovima. Muškarci iz ove grupe na profil slikama slikaju se bez gornjeg dijela odjeće i sa naočarima za sunce na motoru, a djevojke se slikaju u izazovnim pozama obavijene srpskom zastavom.

U narodu srpskom, poodavno odomaćeni eufemizam za "one koji će najebati". Nešto kao ona famozna imena kojima su se pre 200 i kusur godina kitile indijanske poglavice u nadi da će tako zaplašiti svoje brojnije, moćnije i - ispostaviće se isto godina kasnije - GOJAZNIJE neprijatelje. Laskava titula koja se velikodušno dodeljuje svakoj novoj generaciji od strane one stare a uz, razume se, značajnu količinu problema i sranja koje joj je ova potonja ostavila u amanet.

I tako, dok nam naši matorci, profani i brojni ostali predstavnici te "iskusnije" ekipice uglas grakću kako je nekada bilo mnooogo dobro i išlo se, zamislite, "dvaput godišnje u Igalo" ( a ukoliko je sindikat to smatrao za shodno - i treći put ) a da je danas "očajno, užasno i strašno" jer "nema više Josipa, Broza i Tita", mi se zbunjeno češkamo po glavi i pitamo koji nam je kurac sve to trebalo, zašto smo uopšte jebeno i rođeni i trebamo li poput gorepomenutih indijanaca i sami da budemo istrebljeni, otplaćujući dugove naših predaka? Tja. I posle nas će doći neki novi nesrećnici...

Idealan dan da se setiš i pokažeš da si trve pravoslavac tako što ćeš svima reći da kao pravi pravoslavac slaviš Svetog Trifuna, a ne kao ovi pomodoari i antipodovi pravoslavca što slave dan zaljubljenih, Valentina, il tako neki kurac.

Izraz koji uglavnom veze nema sa religijskim moralisanjem. Upotrebljava se apsolutno svuda i u svakoj situaciji, koliko god ona bila glupa, otprilike pandan ''Aj, leba ti svetog, ne radi to''.

Mnogi naši ljudi ih obožavaju i stope im ljube, a da su ih videli samo na TV-u. Naročit utisak ostavlja Putin ("Si vido, komšija, kako Putin jebe Amerikance?! Malo prc! Nema labavo!").
Rusi su, naime, naša braća.

vidi pod pajser