Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta.

Ono nase, nekad sto bejase.

KOSOVO JE BILO, MOZDA SADA NIJE, ALI CE OPET BITI SRPSKO !!!

Kosovo je bilo slepo crevo Srbije. Nije služilo ničemu osim da ga odstrane kada zaboli.

Razlog zašto se Hašim Tači toliko trudi da Kosovo izvadi iz Srbije.

Mnogi na dato pitanje odgovaraju čisto rezonski navodeći da je Kosovo prosto region na jugu Srbije, pretežno naseljen Albancima koji zbog svoje mnogobrojnosti, lobiranja i podrške velikih sila zaslužuju da prisvoje taj komad teritorije za sebe. Nije to Kosovo brate moj, Kosovo je nešto drugo...

Kosovo je kad si stao pred devojku koja ti se sviđa i čitavo telo ti se treslo, glas otišao u kurac, pocrveneo si kao bulka ali ipak si joj prišao, i nisi zažalio zbog toga. Kosovo je kad si video da ti tri lika tuku najboljeg drugara i uskočio si iako si znao da iskustva u tuči imaš samo iz sećanja od gledanja Brus Lija. Kosovo je tvoja majka koja je u trećem mesecu trudnoće, kada su joj rekli da je trudnoća superrizična i može ostaviti posledice po nju za ceo život, ipak odlučila da te rodi po cenu svega. Kosovo je pas koji skače na medveda da bude raskomadan, samo da spasi vlasnika koga voli. Kosovo je kada je napolju minus 15, ti imaš ženu i troje dece i još pola džaka brašna, nude ti da pređeš u katolike uz sve beneficije a ti pogledaš svoju čeljad i kažeš NE. Kosovo je bilo na Ceru, na Kolubari, na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.

Bez Kosova u sebi svako od nas je onaj čovek koji kad ga opsuju on prećuti, kad mu izjebu ženu i majku njegove dece on pruži ruku jebaču i baca neke fazone tipa "he he hvala ti što si mi pokazao šta je kurva", dok se u sebi kida i raspada i potiskuje najljudskiji poriv da očuva obraz i isavija kurvara štanglom. Bez Kosova u sebi si ljiga i pičkica. Sa Kosovom si smetnja, a bez njega hvaljen sa svih strana a zapravo ne ceni te niko i ti to u sebi znaš. Kosovo su ona stvar, ona muška koja su nekom čudnom kontraspregom povezana sa čelom da što su veća i teža čelo je uspravnije. Ako ne nosis Kosovo u sebi, zapitaj se šta si.

Na Kosovu se prelama sudbina cele nacije, sudbina svakog pojedinca. Kažu kako ga reintegrisati, biće u parlamentu 20 posto Šiptara? Nema veze ja ne dam svoje. Kažu bombardovaće nas ponovo. Ne dam. Prete. Ne dam. Nude dijalog. Može ali ne dam. Nude pare. Ne dam. Ukinuće nam kredite, staviće sankcije. Ne dam. Optužuju. Ne dam. Ubiće te ej. Ne dam. Ti si lud. Ako dam onda sam već mrtav kao čovek. Ubij pa uzmi, ako možeš.

Kosovo je i tvoj ćale koji napuši kurcem svog šefa jer te je njegov sin dirao a tebe nauči da mu sledeći put sašiješ šamarčinu da te se seti kad ga bude u penziji žigalo to mesto, i posle dobije otkaz i radi na trafici za 25.000. Znaš zašto? Zato što ne da na ono što voli. Ne da bandi da dira svetinju, ma koja cena toga bila. E to je Kosovo. Zato ga i ja ne dam. NE DAM.

Dokumentarac Češke televizije koji nije emitovan premda je Češka republika priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Okačen je na youtube gde može da se pogleda sa srpskim titlom.
Naslov originala glasi Uloupené Kosovo i ne postoji u IMDB.com bazi tako da je praktično nepoznat široj javnosti.

Ono sto svakog Srbina cini Srbinom. Kosovo ce nam ispraviti glavne mane kao naroda: neslogu, nestrpljenje, nepromisljenost.Da bismo ga vratili moracemo da svoje mane pretvorimo u vrline, tj. cekati koliko god je potrebno u medjuvremenu slozno delati na jacanju zemlje i sacekati pravi trenutak za napad. ЖИВЕЛА СРБИЈА

Moderna supermocna mantra pravog Srbina.
Mantru je izmislio veliki maharadza jogi cudotvorac. Veruje se da ce se nakon dovoljno dugog i upornog ponavljanja vreme preokrenuti i niz nesrecnih dogadjaja koji su se desili na Kosovu ponistiti, te da ce srpski junaci ponovo zaigrati kolo na Kosovu.
Ako se to slucajno ne desi, to znaci da nismo dovoljno verovali, i da medju nama ima stranih izdajnika koji mrze svoju zemlju, koji ce iskljucivo snositi odgovornost, za razliku od velikog maharadze i ostalih nasih vodja, koji bi savrsenom politikom i mudrim potezima sacuvali nas teritorijalni integritet, da nije nas, bednih izdajnika.

Vec deset godina najvise pominjana rec u svim politickim emisijama kada zeli da se stekne paznja gledalaca, oruzje svih kandidata na izborima za predsednika vlade, stranke, opstine u Srbiji... Deo nekada Jugoslavije, pa Srbije. . . a sada niko ni ne zna kome pripada. Bitno je da svi koji su na Kosovu kradu, lazu, mazhu, ispiraju usta da pomazhu, a gledaju da sto pre svoju dechicu poshalju u Ameriku Kanadu Evropu preko stranih organizacija koje su se sjatile ne bi li intelektualnu snagu prigrabile za sebe, a pustile glupe da vode politicki zivot to malo Srba koji nisu imali kud.

Fraza koja opravdava sve političke korupcije, sav lopovluk, svu krađu i kriminal.

jedina reč u srpskom jeziku ispred koje je ispravno napisati "nedamo"

Rec koja se najvise koristi u predizbornoj kampanji !

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Hiperbola za veliki podvig. Nešto na ivici nemogućeg. U prenesenom značenju kod nas Srba - okosna tačka za najveće delo i herojstvo koje neko može da učini.

Drugi naziv za deo tela koji se zbog Parkinsonove bolesti polako odvaja od tela, trza i radi sam šta hoće. Zbog svog separatizma uperenog protiv centralnog nervnog sistema dosta liči na gore pomenutu državu.

Tesko oboljenje kardiovaskularnog sa pogubnim uticajem na nervni sistem.

Ono što smo vikali pandurima-jajarama, koji su danas hapsili klinca na lokalnoj fudbalskoj utakmici, zbog neke totalno dečije baklje koju nije ni upalio.
Treba li pomenuti da su privih 4-5 (dečijih) bakljica, izgorele neometano?

Izraz kojim će vas ujutru dočekati roditelji jer ste zaboravili da stavite sve pod konac prije nego ste legli. Uz njega obično ide prijetnja da će biti ukinut internet i da ćete u krevet u 9.

Istorija kaže da je Marko Kraljević bio turski vazal, ali u narodu ostao je zapamćen kao spasitelj. Da je Marko bio na Kosovu, mi bi pobedili. Ali nije, okasnio je, kaže narodna epska pesma - ne kaže, doduše, da li je kasnio GSP ili su bile neke demonstracije u gradu. I tako je Marko stigao kad nikom više nije trebao. E, kad tako neko više nikom ne treba, a stigao je pun entuzijazma kaže se, nekad i u engleskoj verziji:

Minimalan oblik nezavisnosti od roditelja gde imaš svoju sobu u drugom delu kuće. Pretežno se odnosi na izgubljenu generaciju od nekih 30-ak i više godina, bez stalnog posla i mogućnosti da uspe u malom gradu.