- Kumašine, možeš da mi ošmirglaš i izgletuješ ovaj hodnik, gle na šta liči, sramota me kad mi dođe neko.
- Evo samo da skoknem po alat do kuće i će ga napravimo.
Par sati kasnije
- Kumašine, dođi da vidiš. A, šta kažeš?
- U bokte, k'o nov. Kumašine, rodila te majka za sve. Reci ti meni koliko sam ja dužan za ovo?
- Ma beži bre, uživaj. Nemoj to više da me pitaš, uvrediću se.
- Hvala ti puno za ovo, kad budeš radio nešto, nemoj da ne pozoveš!

Par dana kasnije
- Halo?
- Kumašine, šta radiš?
- O, kumašine! Evo gledam neki sport, ti?
- Evo rešio da zakoljem onog vepra, pa ako možeš časkom da skokneš samo da pridržiš sajlu dok mu ne prinesem macolu na čelo.
- Uf, gde baš sad kad igra Bajern. Evo stižem, samo da se završi poluvreme.
Pola sata kasnije
- E hvala ti kumašine, ne bih mogao sam da ga izvedem, imao preko dvesta kila. Sad ću ja na brzinu da ga iskasapim, pa da stavimo meso na roštilj da ručamo.
- Žurim, kumašine. Počeće mi drugo poluvreme. Nego, da se mi raskusuramo, pa da krenem polako.

Moj brat i ja se vracamo sa posla:
Ja:Trci eno nam ga autobus.
Brat:Ne sekiraj se daleko je,hvata ga crveno na semaforu(fatamorgana 1).
Ja:(ubrzavam hod)Meni se cini da se upravo sad ugasilo crveno...
Brat:Aj trci cini mi se da ima gde da se sedne (fatamorgana 2)
Poslednjim atomom snage krecemo da trcimo,vesto izbegavamo smrt pod tockovima automobila i ostalih prevoznih sredstava dok ko sumanuti pretrcavamo preko ulice gde je za pesake crveno i stizemo na stanicu taman na vreme da na zadnjim vratima ugledamo broj autobusa koji nikako nije nas a i pritom je pun ko oko.(sudar sa realnoscu)
Brat:(dolazi do daha)Pa ti nisi normalna,aj sto je bio krcat nego i nije bio nas autobus.(hvata vazduh i gleda niz ulicu)Eno ga nas autobus.Corava!I definitivno ima mesta da se sedne.(fatamorgana 3)
Polako prilazimo stanici,autobus koji jeste nosio nama potreban broj prolece pored nas,a mi sa nevericom i krajnjim ocajanjem ostajemo na stanici dok nam pred ocima jos uvek blica zastrasujuci natpis koji je svetleo pored broja,a glasi "Za Garazu".

Pored takvog prijatelja ,neprijatelji nam nisu potrebni....

Nemac : Srbi ? Aaa to su oni što nam, kao i ostali dolaziše na stotine hiljada pre 30 godina...Sećam se da smo sa njima nešto malo i ratovali.A da, Jovanović ! Dobar igrač...

Francuz : Srbi ? A, to su oni mali,crnpurasti...Da, cigani...Emir Kusturica mnogo pravi predstava u Parizu pa sad znam da su to oni.

Avganistanac/Iračanin/Iranac : Srbi ? To je onaj narod koji je najebo od Amerike, koji nije mogao da se suprotstavi, mislim da Al-Kaida njih neće da dira...

Kinez : Srbi ? Kako ne bih znao, to je onaj mali narod na Balkanu što se loži da smo im neka braća zbog Kosova, hihihi...

Rus : Srbi ? Naša braća, oni su mnogo propatili, ali neka, sad mogu da se greju, čak i Kosovo ne priznajemo, mada mnogo nam se šlihtaju.

Grk : Srbi su naša pravoslavna braća ! Sa njima nikada nismo u problemu, niti ćemo biti ! Oooo Paokara, eho trela ! θYPA 4 !

Turčin : Aaa Srbi nas mnogo gotive, poturčili se mnogo, a kako i ne bi, kolko smo ih muzli...

Amerikanac : Srbi su oni divljaci iz Evrope, što hoće nelegalno da zadrže Kosovo za sebe ! Nezavisno Kosovo ! Trebali smo ih još bombardovati...

Švajcarac : Srbi ? Ma to su ovi odozdo...Nego, vidi što imam čuku, pravi Rolex, može za soma ?

Au ljudi jel vidite vi ovo, kakav šamar mu je opalila? Evo još jedan.
- Gledaj ga ovaj komentator, pa jel ne vidiš da svi gledamo tamo?

nama su dovoljna i dva kanala....
jedan za fudbal i drugi za španske serije+TV DNEVNIK

- Dobar dan, koliko košta ona majica u izlogu?
(devojka koja te osudjivački odmeri od glave do pete) - To vam je 6.700 dinara gospodine.
- Hvala, do..
- To nam je nova kolekcija, veoma je moderna i daje neki kosmopolitski izgled, ne moram da napominjem da je marke ceilo..
- Aha, ajooj, pa ne rekoste odmah. A vidim ja da odiše i nekom vedrinom. Dobro, daćete mi tri i po kilograma.
- Izvinite?
- Šupičkumaterinu, jebo vas vaš kosmopolitski butik.

Ima ih više tipova:

1) "Saću vam jebem mater" lik:
- Alo bre, pa je l' znate vi da je taj isti Kukoceljić najveća lopina u našem gradu, pa to je sramota za ovu emisiju što on tu gostuje, mene je i sramota što sam Srbin kad vidim ovog lika.

2) Rešavalac problema:
- Ja bi sve te koji gaze cveće po balkonima poslao u rudnik soli.

3) Antimason lik:
- Ma bre to je sve njihova zavera, od toga su profitirali i Kozomora i Vutropirić, a ovde se pljuju, ma znam ja vas, pljujete se, a odmah posle emisije odete u kafanu da se obločete đuture.

4) Postavljač konkretnih pitanja:
- Gospodine Tadiću, šahta u mojoj ulici nema poklopac, ministar Dulić je obećao brzo rešenje još marta meseca. Od tad su u kanalizaciju upali moj brat Bora, lokalna kurva Redževana i sam ministar Dulić. Kad će to biti rešeno?

5) Beznadežni:
- Moja ćerka je završila fakultet pre deset godina, ja sam zvala i Snupija i Ajvi Tizdejl...(i tako pola sata, jer je glupo voditelju da prekida ovakve mučenike)...

6) Zajebanti:
- Predsednik Tadić je ipak popušio jednu ekološku.

7) Izgubljeni (lek za njih Srećko Mitrović Srele, vatrogasac):
- Alo, Mićo je l' moja mistrija kod tebe...

8) "Pozdravi je, pozdravi" likovi:
- Želim da pozdravim najkorektniju voditeljku, sve u studiju, živeli nam sto godina, i naravno draga Zorice (ovo voditeljki ili gostu, ili bilo kome) da ti prenesem, posrao vam se neko ispred vrata, baš na Welcome.

Zika Karburator otvara haubu, dok se znojis i preznajas moleci boga
da odmah ne bude auuu
ZK: Auuuu
X: (gutas knedlu)
ZK: otisli lezajevi na turbini mora da se remontuje, sigurno ti trosi i ulje
X: (rukama signaliziras da ti donesu casu vode i secer)
ZK: Auuuuuuuuuuuuuuuuuu jel ti cuka kad vozis?
X: Pa... ne znam... mozda se cuj...
ZK: Da ti kazem ovo je tebi prezupcilo mora da se menja motor
X: (vec si svario 3 knedle)
ZK: Sta ti je nesto si ubledeo?

Da nije njega, ne bih znala kako je dobro spustati se niz brdo po snegu.

Dete: Mama,mama je l' mogu da idem kod Marka danas ?
Mama: Ne može !
Dete: Ali zašto maamaaa ??
Mama: Zato što ja tako kažem !!!

(Dva ortaka gledaju film Dancer in the Dark)
C: „Brate, gde si naš’o ovo da mi pustiš? Daj maramice!“
D: „Što, sine?“
C: „Ma, idi, bre... šmrci-šmrc... tužan sam, brate, ne mogu da se opasuljim. Duguješ mi za nanetu nematerijalnu štetu.“
D: „Mogu da ti platim u pivu, brate?“
C: „Nego kako? Duševni bol je to, brate, razumi me.“
D: „Biće sve u redu.“

Profesor: " Deco obrišite tablu."
Redar: " Profesorka, opet nam ukrali sunđer, m'mu im lopovsku!"
Profesor: " Dobro onda deco, ima li neko od vas vlažnu maramicu, poslužiće."
Učenik 1 (ženskog pola) : "Profesorka, evo ja imam obične maramice."
Učenik 2 (muškog pola) : "Srce, dođi da ti ih ja navlažim..."

Au, brate, ne seri da nemaš kašiku! Pa treći milenijum je, jeeeee...
Sad moram na palac...