Kad god se uzrok bolesti ne da objasniti : savatati virus ili bakterija, staviti pod mikroskop ili provaliti na osnovu nekog snimka (skener, rtg, rezonanca) to ima zajedniči , misteriozni i zlokobni uzrok : nervna baza.
Ispade da mi dobro stojimo na svojim nogama, mislimo svojim glavama, osećamo svojom dušom - ali, ako se umeša "nervna baza" to nam upropasti zdravlje.
I svi se utrkuju da dodaju još neki poremećaj koji je "na nervnoj bazi", ali niko nije prosto i u jednoj rečenici objasnio narodu kako se ta baza čuva i neguje.

To je istina koja nije istina, ali je istina koja je istinita.

Ofutio. Ojeb'o. Ošurio. Opr'o. Objasnio.

Bez obzira što od žene ne smeš da purnjaš u stanu, jerbo je u "Gloriji" pročitala da duvanski dim utiče nepovoljno na kožu lica, pop sme! Kad dođe da ti svešta vodicu on, sem što ti poprska nov LCD od šurnajes inča zbog kojeg si tri metara dana jeo koske i kačamak, on dimi gde je tebi zabranjeno! On KADI!

Najbolji fiktivni lik ikada. Objasnio kuloću i dojajnost svojim nihilističkim i hedonističkim načinom života, da se tako gej izrazim.

Živi u rupi koja je prilično komotna za Zeca, ždernja šargarepu lagano i gaji veliki bol u kurcu za bilo šta što se napolju dešava. Naravno dok ne dođe vovac da ga uvovi i spvemi papvikaš. Onda zec izađe, objasni u troika i tetra stilu kombinovano i tivra se da ne radi ništa.

Pokidati.

(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)

Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).

Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.

Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo.
Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .

Svi slikari imaju Periode ( bože me prosti ko menstruaciju (ko razume igru reči)) u kojima favorizuju određenu boju. Najpoznatiji od svih PERIODA je plavi period Pabla Pikasa. Iz tog perioda su mu i najcenjenije ( čitaj najskuplje) slike. On je to objasnio ovako: Plava mi se baš sviđa, inspiriše me da na platnu izvučem maksimum svoje kreativnosti.

Dok je bio u plavom periodu slike su mu i ličile na nešto mislim moglo se razaznati o čemi se radi dok u kasnijoj fazi kad se okrenuo strogo kubizmu i pomalo nadrealizmu slike mu izgledaju kao da su mu DRAJVERI NA ŠTAMPAČU OTIŠLI U KURAC

Kulturan način da kažemo nekome da loše objašnjava.

Uspeo u životu. Ostale ostavio u prašini, postideo ih, a u isto vreme i zadivio.
Objasnio. Izdominirao. Nenadjebiv i nenadmašan. Majstor nad majstorima.
Bogotac.

E sad… da li je taj neko doneo babi na uvid diplomu medicinskog fakulteta a u isto vreme je ubedio da nije gladan, napravio ženi trojke a ljubavnici blizance, jednu jebo a druga mu u isto vreme pušila, okupao se Dove gelom za tuširanje a koža mu ostala gruba, muška… razlog je nebitan. Važno da je u nečijim očima on velikan, uvršćen u legende. Da je postigao nešto o čemu drugi samo sanjaju. Da je dao povod da se za njim čuje “To je taj. To je onaj što je uz visok bagrem jelu nadvisio.”.

Lik koji igra k`o masina,kao da je programiran.Svaki potez je nerealno dobar i prokleto precizan.Bleji na vrhu ATP liste vec nekoliko godina i cisto sumnjam da ce ga neko uskoro skinuti odatle.Covek koji igra bez ikakvih emocija.Hladan kao spricer,uvek miran,nit` se smeje,nit` place.Njegov izraz lica je uvek isti(bezizrazajan)bilo da gubi ili dobija.Ja budem srecniji kad dobijem basket napolju,nego on kad osvoji Wimbledon.Mnoge tenis patriote ce sad da popizde,ali nazalost,Novak je za njega jos uvek mala beba koja se igra u pesku.I ne samo Novak...svi ostali mogu da mu se sagnu bar za sada,jbg,covek nam je ipak objasnio kako se igra...

Osoba koja nas zapanji nekom svojom izjavom. Skroz neočekivano bude, na prvu loptu nerazumljivo i avangardno. Ali kad malo bolje razmisliš krajnje istinito i tačno, pogođeno u srž. Tom izjavom je objasnio sve što pokušavaš objasniti već duže vreme, razotkrio je sve, posle izjave je sve jasno. Što je najjače uglavnom te osobe uopšte nemaju dobre sudove o drugima, njihove izjave budu providne i bez dubljeg smisla, ali ta jedna izjava, možda samo i reč, ih je uzdigla dalje nego što ćeš ikad biti.
Uglavnom se kaže osobama koje izjave nešto što objašnjava krajnje zamršenu situaciju.
(Može imati i negativnu konotaciju, kad nešto očigledno objašnjava dubokoumnim mislima)

Baždarenje zalutalih decxkoa natrag na fabrička.

Dokaz da si ušao/la u pubertet. Ne zanima te više samo igra, zezancija, već... Obrazi crvene... Zaljubio si se. Prvi put u životu. U tolikom delu da te ne smara da 24 sata gledaš njene/njegove slike, da smaraš roditelje oko toga. Postaješ zaboravan i ne znaš gde je levo, a gde desno. Antić je to lepo objasnio: "Измешаш роткве и ромбоиде, измешаш ноте и пирамиде, измешаш лептире и градове, и спортове и ручне радове. И тропско биље. И старе Грке. И лепо не знаш шта ћеш од муке". Tvoj svet se menja. Sve što si dotad uradio/la odlazi u daleku prošlost, sada želiš samo tu osobu, čak i roditelje zanemariš nekad. Ali, to je najlepši osećaj u životu, koji se pamti.

Fizička pojava koja se u makro svetu najlakše može praktično objasniti i prikazati u toku overe semestra.
Naime, neutralni posmatrač ukoliko sedne u hol bilo kog fakulteta u ovo vreme godine može videti gomilu bespomoćnih, razjarenih studenata kako se panično sudaraju jedni sa drugima, istovremeno jureći nedostižne profesore, koji u ovom slučaju predstavljaju čestice koje se odbijaju (čitaj-beže glavom bez obzira).

Anticko bozanstvo koje radi u zeljezari i svira heavy metal. Njegove postere mozete naci u parfimeriji.

Moze da se koristi kada nekome ukazujes postovanje,a moze i kada nekome ukazujes nepostovanje...ili kad ti je vruce.

3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...

2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.

Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.

Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.

Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.

Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati.
Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.

Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.

1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.

Eufemizam za grbav i veliki nos. Neko još doda i "aristokratski". Ako ni to ne upali onda ide ono "kakav nos, takav ponos".

Posle toga već ide grublja varijanta-"meni je sve veliko"!

Američki pisac, začetnik krimi žanra (priča u kojoj detektiv rešava slučaj na osnovu novinskih članaka), dao doprinos žanru fantastike. Svrstavaju ga u romantizam ili realizam, oko čega postoji diskusija. Možda je najbolje reći za njegove priče da su gotski realizam, jer se bizarni i čudni događaju pokušavaju objasniti racionalno i naučno. Naravno, reč je o onome što se u prvoj polovini XIX veka smatralo naukom (priča u kojoj se čovek koji umire od tuberkuloze hipnotizuje 'mesmerovim postupkom', pa onda kada se pokuša njegovo buđenje posle 6 meseci odjednom istruli).
Osim priča pisao je i pesme. Si claro, Gavran (The Raven) je najpoznatija, Anabela Li je takođe pri vrhu (inače korišćena kao lik u jednoj epizodi Martija Misterije).
Veoma zanimljivo: U eseju pisanom 1848, objasnio je big bang 80 godina pre odgovarajuće teorije.

Lik iz Sombora na privremenom radu u Americi, koji tamo mlati dobre pare, ali za koga bi, ako ne pratiš redovno NBA, trebalo da te boli kurac.